VIKEND OBELEŽILE NESREĆE

Posle jučerašnje tragedije – potonuća broda Ilinden na Ohridskom jezeru, u kome je stradalo 15 bugarskih turista makedonski ministar transporta i veza Mile Janakievski je iz moralnih razloga podneo neopozivu ostavku. Srpskim ministrima tako nešto ni na pamet nije palo, iako je u seriji eksplozija u Užicu poginulo sedam ljudi, a samo zahvaljujući izuzuetnoj brzini i hrabrosti vatrogasaca je sprečena nesreća sa većim brojem žrtava u samoj fabrici „Prvi partizan“.

Sahranjeni nastradali – krivci uhapšeni

Zajednički ispraćaj Jasminke Ostojić, Jelene Lončarević, Gordane Đokić, Biljane Luković i Vidojke Terzić, pet stradalih radnica „Prvog partizana“priređen je juče u kapeli gradskog groblja na brdu Sarića osoje. Danas će, na večni počinak, biti ispraćene i preostale dve žrtve nesreće koja se desila u Užicu. Dragan Milovanović će biti sahranjen na groblju u naselju Sinjevac a Svetlana Đurić na groblju na Beloj zemlji.
Za tragediju koja se u petak veče desila u „Prvom partizanu“ u Užicu inicijalna eksplozija se dogodila u temperirnici, prostoriji u kojoj se čuvaju dnevne zalihe baruta. Odatle se barut nosi u krajnje odeljenje barutnog punjenja, gde su radili svi stradali rasdnici. Oni su jedini ostali odsečeni od izlaza iz postrojenja posle eksplozije. Rezultati istrage pokazali su da su se ugušili ugljen monoksidom. Za eksploziju je kriv ljudski faktor. Zbog toga je uhapšeno pet osoba zaposlenih u tom preduzeću, izjavio je juče zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, a prenosi Politika. Ministar je precizirao da je petoro zaposlenih osumnjičeno da se nisu pridržavali mera zaštite na radu i da „nisu poštovali uputstva o manipulisanju barutom“, što je , kako je rekao, dovelo do smrti radnika i uništenja imovine.


Komemoracija poginulim radnicima Prvog partizana
U saopštenju MUP-a Srbije, kako piše Pres, u saradnji sa Okružnim tužilaštvom u Užicu, slobode su lišeni Velibor Janjić (1953), radnik na zasipanju baruta, Milojka Pešić (1953), šef za protivpožarnu zaštitu, Milisav Đerić (1960), poslovođa, Prvoslav Đerić (1966), rukovodilac pogona, i Zoran Ćirović (1954), rukovodilac kontrole. Osumnjičenima je određena mera zadržavanja. MUP i tužilaštvo nastavljaju prikupljanje dokaza u cilju utvrđivanja odgovornosti drugih zaposlenih i rukovodstva preduzeća, radi rasvetljavanja svih okolnosti koje su izazvale eksploziju - stoji u saopštenju MUP-a.
Prema svedočenjima vatrogasaca, sva vrata unutar fabrike bila su otvorena, pa je postalo očigledno da su se stradali našli u krajnjem delu podzemne građevine, a od izlaza ih je delilo mesto eksplozije. Odatle je vazdušni udar krenuo ka njima, a mesto na kome su se nalazili, brzo je ostalo bez kiseonika, pišu Novosti.

Utopilo se 15 Bugara

Spasioci na Ohridskom jezeru - foto AFP
U nesreći broda „Ilinden”, koji je juče potonuo za četiri minuta od 74 putnika, mahom bugarskih turista udavilo ih se 15. Još petoro putnika sa „Ilindena“ vodi se
kao nestalo, navodi izveštač Politike.
Pozivajući se na potvrde iz makedonske policije Blic piše da je najmanje 22 ljudi poginulo, kada je turistički brodić, koji je prevozio grupu bugarskih turista, potonuo na Ohridskom jezeru.
Nesreća se dogodila nešto pre podneva, 12 kilometara južno od Ohrida, u neposrednoj blizini auto-kampa „Elešac”, trista metara od obale. Brod s bugarskim turistima iznenada se prevrnuo i za tili čas nestao u vodama mirnog jezera. Prema nezvaničnim informacijama, uzrok nesreće je pretovarenost broda, koji je bio registrovan za prevoz 45 putnika, a juče ujutru je sa ohridskog pristaništa krenuo prema Svetom Naumu sa 57 putnika, pretežno bugarskih turista.
Politika, takođe, piše da je juče popodne „uoči slanja ovog izveštaja“, iz Ohrida stigla nezvanična informacija da je uzrok nesreće pucanje jedne od dve sajle, pomoću kojih je održavan balans plovila. Tačan uzrok nesreće biće poznat posle detaljne istrage, koja će biti obavljena na olupini broda pod vodom.
Brod „Ilindan“ je proizveden pre sedamdesetak godina, a na Ohridskom jezeru je, kako saznaju Novosti, ostao još iz flote ratne mornarice Kraljevine SHS, iz daleke 1929. godine.
Crni bilans nesreće na Ohridskom jezeru mogao je biti i tragičniji da, sticajem okolnosti, u neposrednoj blizini havarije broda „Ilindan“ ronioci MUP-a Makedonije nisu izvodili redovan trening. Igrom sudbine, pritekavši odmah u pomoć davljenicima, imali su surovu priliku da na delu pokažu svoje umeće i uvežbanost.

Premijer optimista

Mirko Cvetković
Dokazujući da ga s razlogom mnogi doživljavaju kao Deda Mraza srpski premijer Mirko Cvetković u intervjuu Novostima tvrdi da Srbija neće doživeti ”vruću” štrajkačku jesen, sa izlivom socijalnog gneva na ulicama i dublje ekonomsko poniranje. Predsednik srpske vlade kaže da Srbiju u narednom periodu čeka velika reforma javnog sektora, postepeni izlazak iz ekonomske krize i poboljšanje životnog standarda građana. Takođe je siguran da će Srbija u oktobru sklopiti ugovor sa MMF-om, što će mi obezbediti finansijsku stabilnost i povoljan imidž u međunarodnim institucijama.
Premijerov optimizam ide dotle da za utakmicu srpske reprezentacije s Francuzima „svakako očekuje pobedu“ i prognozira rezultat 2:0 za Srbiju.

„Krpljenje“ budžeta zaduživanjem kod banaka

Moskovska banka zainteresovana je da učestvuje na javnim nabavkama koje država planira da raspiše kako bi izabrala najpovoljniju ponudu za uzimanje dugoročnog kredita za pokriće budžetskog deficita i refinansiranje dugova, saznaje Blic. Još nije poznato koliki će iznos kredita za ovu namenu država da podigne. Tačnan iznos novih zaduživanja kod banaka biće poznat kada se završe preračuni o tome koliki će manjak u budžetu biti pokriven iz drugih izvora.
Država Srbija se, inače, do sada kod banaka za pokriće budžetskog deficita do sada ukupno zadužila 140 miliona evra.

Srbija nekonkurentna za ino investitore

U Srbiju je ove godine pristiglo oko 900 miliona evra direktnih stranih investicija. Vrednost ino-ulaganja je u skladu sa očekivanjima u okolnostima ekonomske krize, pišu Novosti, čiji sagovornici objašnjavaju da privredni ambijent u Srbiji i dalje nije dovoljno konkurentan.
Veća strana ulaganja od Srbije privukli su Bugari, Rumuni i Hrvati. Srbija prednjači ispred Bosne i Hercegovine i Makedonije.
U Srbiji su, tvrde u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza, troškovi poslovanja, ukupno posmatrano, relativno niski, ali su, recimo, doprinosi na zarade prilično visoki. Porez na dobit je 10 odsto, PDV - 18 odsto, porez na zarade - 12 odsto...

Dulić (ni)je obavešten

Oliver Dulić
Zadovoljan, kako kaže za Pres, fantastičnim rezultatima akcije „Očistimo Srbiju“ Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja tvrdi da će novousvojeni Zakon o planiranju i izgradnji dovesti do toga da se „u ovoj veoma neuređenoj oblasti počne da uvodi red i da Srbija postane atraktivna za strana ulaganja.“
Zamoljen da prokomentariše to što neki ovaj zakon nazivaju i tajkunskim Dulić tvrdi: „Nisam to čuo, a voleo bih da mi neko pruži argumentaciju za takav naziv.“
U svakom slučaju, ako je verovati ministru Duliću, biće legalizovani samo objekti koji su završeni do dana stupanja ovog zakona na snagu. Koji objekti su završeni utvrdiće inspekcija u postupku legalizacije. I u ovom trenutku postoji presek stanja gotovo svih nelegalnih objekata, jer je završeno orto-foto snimanje. Uz to su napravljene posebne kategorije u postupku legalizacije i u podzakonskom aktu, koji je u izradi, praviće se razlika između onih koji su gradili stambenu kuću i onih koji su gradili za tržište. Takođe, ustanoviće se razlika između onih koji su gradili do 2003. i onih koji su to činili posle tog perioda.

Dačić inicira novi zakon o informisanju(?)

Srbija možda može da dobije novi, prihvatljiv zakon o informisanju, konstatuje Pres tvrdeći da je Ivica Dačić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova izjavio kako bi trebalo odmah formirati radnu grupu za izradu jednog novog, celovitog zakona o informisanju, koji bi zajednički pravili država i novinarska udruženja i organizacije, ali i međunarodne institucije. Dačić je navodno rekao da je cilj njegove stranke SPS, koja je bila uzdržana prilikom glasanja o izmenama i dopunama zakona o informisanju, da se dođe do teksta koji bi bio „prihvatljiv za sve“.
Da je Dačić nešto ovako uopšte izjavio sumnja funkcioner G17 Plus Željko Ivanji i komentariše da je ministar policije „poslednji koji bi trebalo da pokreće pitanje Zakona o informisanju. Zakon je izglasan, SPS je, kako to oni kažu, pokazao svoju doslednu poziciju i ne znam posle toga da li je principijelno menjati rešenja koja smo doneli. Mislim da treba okupiti radnu grupu oko strategije razvoja medija, o čemu bi se povela diskusija. Što se tiče samog zakona, svako ima pravo da uputi predstavku Ustavnom sudu i da se obrati nakon toga sudu u Strazburu. Ali, ukoliko bi se zaista formirala radna grupa za izradu novog zakona o informisanju, svakako da nije dobro da je inicira jedan policajac. Ne verujem da će ta njegova najava narušiti odnose u koaliciji, ali ne verujem ni da je dao takvu izjavu.“

Kosmet – konkuriše sicilijanskoj mafiji

Nigde u Evropi organizovani kriminal i vlast nisu povezani kao na Kosovu i zato je Kosovo pretnja i za Evropu. Kosovska mafija trenutno je jača od sicilijanske, rekao je italijanski parlamentarac Pino Arlaki, kada se među članovima Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta povela rasprava o odbijanju prištinskih vlasti da priznaju potpisivanje regionalnog protokola o policijskoj saradnji između Srbije i Euleksa.
Kako bi kolege uverio da ne govori napamet Arlaki je, piše Politika, objasnio da dolazi s juga Italije, da se dugo bavi mafijom i da je poslednjih godina radio na Balkanu.
Protokoli o saradnji u policiji, carini i pravosuđu testiraju, inače, spremnost Srbije za „beli šengen“.

Čedina obećanja

Postaćemo deo jasne evropske vlade posle izbora, tvrdi za Blic lider LDP-a Čedomir Jovanović komentarišući da novi izbori moraju da se održe posle prihvatanja kandidature za prijem EU.
Jovanović prognozira da će time mandat ove vlade biti okončan, a otvorena mogućnost izbora nove, koju će formirati stranke sposobne za brze reforme koje će nas u Uniju uvesti bez otezanja. Kako kaže: „Tada antievropske stranke neće imati šta da traže, dok će LDP i sve što danas radimo tek tada u potpunosti doći do izražaja“.

Skupa beba = „bela kuga“

Koliko košta beba
Prema istraživanju portala „Bebac“, koje prenosi Pres „bebi korpa“ u kojoj je kvalitetna oprema („chicco" kolica, „pampers" pelene, kvalitetne kreme i odeća...) u Srbiji košta do 1.000 evra. Srbija je među onim državama koje jako malo odvajaju za buduće roditelje i bebe, i pored dugogodišnjeg negativnog prirodnog priraštaja. Bebi oprema je u Srbiji, za razliku od zemalja u okruženju, skuplja i za 20 do 30 odsto, a pri tom je i nekvalitetnija. Jedan od razloga za visoke cene je i visok porez na potrepštine za bebe.
Prethodna vlada je, doduše, donela Strategiju o podsticaju rađanja ali, vlast se promenila, pa je sve ostalo “mrtvo slovo na papiru.” Istovremeno, statistika upozorava da će se do 2050. godine prepoloviti se broj Srba jer, i dalje imamo negativnu stopu nataliteta, a svaka deseta žena izađe iz svog plodnog perioda, a da ne rodi nijedno dete. Poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku iz 2007. godine kažu da je rođenih bilo 68.102, a umrlih 102.080. I pored svega toga, država nema ozbiljnu strategiju za povećanje nataliteta.

Modernizacija kliničkih centara

Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac konačno će dobiti kliničke centre, započete još tokom sedamdesetih godina prošlog veka. Da je u ovoj oblasti neophodno nešto uraditi pokazuje statistka. Čak četvrtina svih ležećih pacijenata u Srbiji prođe kroz kliničke centre u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, a 80 odsto najsloženijih procedura obavi se upravo u ovim ustanovama.
Vojin Vuković, tehnički direktor Jedinice za implementaciju Projekta EIB za rekonstrukciju kliničkih centara najavljuje u Novostima da će ova maratonska izgradnja biti okončana 2012. godine. Srbija i Beograd treba da dobiju kliničke centre po uzoru na evropske. Ako sve bude po projektnom planu, naše će ustanove biti po svetskim standardima.
Rekonstrukciju pomenutih ustanova, koje će novim izgledom, modernizacijom i najsavremenijom opremom, biti ravnopravne sa vodećim evropskim zdravstvenim institucijama finansira Evropska investiciona banka kreditom od 200 miliona evra.

ASI palio grčku ambasadu

Petoro aktivista „Anarhosindikalne inicijative” (ASI), koji su osumnjičeni da su 25. avgusta ove godine oko tri časa ujutru, ispisali grafit na fasadi, a zatim bacili dva Molotovljeva koktela na zgradu ambasade Republike Grčke u Francuskoj ulici uhapsila je beogradska policija.
Politika, navodi i delove saopštenja iz ASI-a, u kome Sindikalna konfederacija „Anarhosindikalistička inicijativa”tvrdi da su njihovi aktivisti uhapšeni nakon što su pod prinudom odvedeni na informativni razgovor u policiju. Kako kažu, policija im je prethodno pretresala stanove prilikom čega je maltretirala i članove njihovih porodica.
ASI je organizacija koja aktivno radi na poboljšanju položaja radničke klase i intenziviranju radničke borbe, suprotstavljajući se pritom eksploataciji i državnoj represiji, te je, kao takva od svog osnivanja na meti države i finansijskih moćnika.

Medeni mesec u Veneciji

Scena iz filma Medeni mesec Gorana Paskaljevića
Albanski pisac (i slikar) Genc Permeti i Goran Paskaljević ispričali metaforičnu priču, koja o Evropi govori više nego što je ona u ovom trenutku možda spremna da čuje, delikatno ukazujući na njenu nesposobnost da veruje u čoveka i na njeno umeće da svoje granice zatvara predrasudama, komentariše izveštač Politike sa prestižnog Venecijanskog festivala, gde se, posle osam godina i Karanovićevog „Sjaja u očima”, konačno ponovo pojavio jedan srpski film.
Zapravo, reč je o prvoj srpsko-albanskoj koprodukciji, filmu „Medeni mesec” Gorana Paskaljevića, koji je juče imao svetsku premijeru u okviru prestižnog programa „Dani autora”. Ovaj srpsko-albanski film Gorana Paskaljevića jedini je sa Balkana u programima ovogodišnje Mostre. Film je propraćen srdačnim aplauzima odobravanja tokom i posle završene projekcije.

Još nam samo ale fale

Organizujući prvi svetski kongres veštica opštinske vlasti Velikog Gradišta se nada da će manifestacija strave ojačati turistički imidž ovog grada na Dunavu i dovesti više posetilaca.


Gradske veštice na delu (Foto Ž. Jovanović - Politika)
Sa tezom da su sve žene pomalo veštice gradonačelnik Gradišta Živoslav Lazić je, kako piše Politika, odlučio da koketira sa delom nacionalne tradicije o Petru Blagojeviću, prvom srpskom vampiru. Siuočen sa činjenicom da je, inače, sjajan međunarodni festival ekološkog filma u Gradištu prošao gotovo nezapaženo, iako je specijalni gost u ovom gradu tada nedelju dana boravio čuveni holivudski mag Artur Kolin, (tvorac maski za filmove „Odiseja u svemiru 2001”, „Sukob titana” i specijalnih efekata u „Konanu varvarinu” i „Elijenu”), Lazić je rešio da kao turističku atrakciju prodaje priču o vešticama. Ideja je nastala kao kafanska šala. Polazna osnova je teza da ceo svet zna da je baš ovde živeo Petar Blagojević, prvi vampir na svetu, čovek zbog kojeg je ovu srpsku reč naučila cela planeta.
„Priča o Petru zavedena je u bečkom arhivu. Imamo pravog vampira, a stidimo se. Gledajte kakav je biznis napravio Holivud od Drakule. Loh Nes ima čudovište, pa neka Srebrno jezero ima veštice i vampire, šta nas briga,” poručuje Lazić.
Da se s vampirima nije igrati dokazao je i čuveni gost iz Rumunije Vlad Cepeš - znan vaskolikom svetu kao grof Drakula. Novosti tvrde da je pozdravio skup na srpskom, “s rumunskim akcentom i sa svežim tragovima krvi iz očnjaka”.

Sportisti pobeđuju

Odbojkaši Srbije pobedili češku (3:0) u drugom kolu Evropskog prvenstva u Turskoj za nešto više od sat vremena igre! Sutra „orlovi“ igraju protiv Italijana, piše Pres.
I srpski teniser Novak Đoković pobedio je sinoć u Njujorku Džesija Vitena iz SAD sa 3:1 (6:7, 6:3. 7:6, 6:4) i plasirao se u četvrto kolo Otvorenog prvenstva SAD. Plasman u narednu rundu takmičenja četvrti nosilac turnira izborio je mnogo teže nego što se očekivalo, pošto mu je za pobedu nad 276. teniserom sveta trebalo tri sata i 28 minuta. Naredni protivnik Đokovića biće Čeh Radek Stepanek, 15. nosilac na Ju-Es Openu, sa kojim je naš teniser igrao četiri puta uz tri pobede i jedan poraz, još 2006. godine u Roterdamu.