VEĆI POREZ NA IMOVINU OD MAJA

Građani Srbije koji plaćaju godišnji porez na imovinu dobiće u maju nešto veću poresku obavezu ali još nema konkretnog obrasca po kome će se poreske prijave uvećati. Država više neće dotirati nove stambene kredite. Nije vreme da se povećava štedljivost zemalja na Balkanu, poručuju iz Svetske banke.

Sveštenici dolaze na otvaranje franjevačkog samostana sa školom u Varešu,
oko 50 km od Sarajeva

U maju veći porez na imovinu

Građani Srbije koji plaćaju godišnji porez na imovinu dobiće u maju nešto veću poresku obavezu, budući da će se prosečna vrednost stana ili kuće računati prema istinskoj vrednosti nekretnine na tržištu, što je princip u razvijenom svetu, ali ne i u Srbiji. Oni koji do sada nisu ispunjavali ovu obavezu, a njih je prema grubim procenama gotovo polovina, naći će se u novim spiskovima poreskih obveznika. Ali u Vladi i lokalnoj samoupravi još nema konkretnog obrasca po kome će se poreske prijave uvećati. Zbog cena po kojima se računalo koliko šta vredi, obračunavani iznosi bili su daleko od realnosti, piše u Blicu.

Ukinute subvencije za stambene kredite

Direktor Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita Aleksandar Jović izjavio je danas da će krediti koje je korporacija odobrila prošle godine biti isplaćeni, ali da država više neće dotirati nove stambene kredite.

Jović je za Radio-televiziju Srbije izjavio da će program subvencionisanja stambenih kredita privremeno biti obustavljen i dodao da je isplaćeno „više od dve trećine subvencija za prošlu godinu”, prenosi Politika.

„Stav Vlade Srbije je da se zbog smanjenih prihoda u budžetu i razvijenog tržišta, ovaj program stopira do daljnjeg”, objasnio je Jović.

Niko ne gleda šta kupuje

Ako je verovati deklaraciji sa čaša za vino, kupljenih nedavno u prodavnici poznatog italijanskog lanca za opremanje kuće u centru Beograda, staklo se pri pranju skuplja i po dužini i po širini. I to dva odsto. Ove skupe čaše održavaju se, piše, po uputstvu „sa ušivene etikete”. I pored toga što se kompanija potrudila da, prema propisima, na svakom artiklu istakne etiketu, ova deklaracija očigledno ne odgovara proizvodu. Kupac je to primetio još u radnji, pokazao prodavcu, na šta se ovaj slatko nasmejao, objavljuje Politika.

Odgovor je jasan, trgovci i proizvođači ponašaju se onako kako im potrošači dozvoljavaju. Jer, prema nekim istraživanjima, samo pet odsto populacije Srbije ima tu dobru naviku da pre kupovine pogleda nalepnicu i upozna se sa „ličnom kartom” proizvoda. Da i ne govorimo o tome da je posao inspekcije da ovakve propuste kazni, povuče robu iz prometa, dok se ne utvrde poreklo i karakteristike robe u maloprodaji.

"Otkud sunce usred bela dana?"

Iako izvršni direktor MPC propertis Robert Švajcer tvrdi da je poslovni centar Ušće izgrađen po zakonu, činjenica je da su ne samo nedorečenosti propisa omogućile toj kompaniji da besplatno dobije pet hektara zemljišta u ekstra zoni, nego su i (namerno ili ne) neprecizan kupoprodajni ugovor kao i odluke gradskih i republičkih vlasti, otvorile put za realizaciju tog posla, objavljuje Danas.

Činjenica je, takođe, da je Savezna vlada u januaru 2002. godine, posle raspisanog javnog konkursa, donela odluku da firmi Juropien konstrakšn Petra Matića proda zgradu bivšeg Centralnog komiteta SK. U ugovoru koji je tom prilikom sačinjen, navodi se da novi vlasnik ima pravo korišćenja zemljišta ispod objekta koji zauzima 860 kvadrata na parceli 2338, kao i prilaze zgradi i podzemnim garažama, koje zauzimaju nešto više od 17 ari a smeštene su na susednoj, spornoj, parceli 2337 površine oko pet hektara. U tom ugovoru nije precizirano da su garaže podzemne, da je zemljište iznad njih planskim dokumentima grada definisano kao javna zelena površina, niti je navedeno da kupac polaže pravo korišćenja na obe parcele.

Spekuliše se da je bivši savezni ministar unutrašnjih poslova (kasnije predsednik republičke vlade) Zoran Živković, kao član ad hok formirane komisije uticao da se taj posao izmesti iz delatnosti Savezne direkcije za imovinu, i da se prebaci u nadležnost Savezne vlade, piše u Danasu. Objavljeno je još detalja o ovoj temi ali ostaje sasvim nejasno zbog čega se mediji tek sada bave time, kao da se godinama nije spokojno izgradjivao "najveći šoping mol na Balkanu" pred očima celog Beograda.

Obeležavanje dsetogodišnjice pogibije pripadnika 78. motorizovane vojne brigade
u selu Reljan u opštini Preševo

Socijalisti nisu protiv smanjenja broja ministarstava

Branko Ružić, predsednik Izvršnog odbora Socijalističke partije Srbije, tvrdi da je potpuna neistina da se socijalisti najviše opiru smanjenju broja ministarstava u srpskoj vladi i ističe da je u medijima stvoren takav utisak. SPS, inače, kako kaže, uvekse zalaže za racionalizaciju, ali strateški i sistemski postavljenu

"To su spekulacije. Nama dosad niko zvanično nije ponudio bilo kakav model", kaže Ružić za Politiku povodom smanivanja broja ministarstava.

Smanjenje broja resora jeste tema o kojoj se i dalje raspravlja u samoj Vladi Srbije, ali samo s jednim ciljem - kako što više iznervirati koalicionog partnera, dok niko ne razmišlja o tome da je suština smanjenja Vlade u efikasnijoj upravi, piše u Blicu. Iako je predsednik Srbije Boris Tadić u ponedeljak rekao da trenutno nema mesta smanjenju broja resora u Vladi Srbije zbog koalicionih odnosa, čitaj stabilnosti vlade, licitiranje foteljama ne prestaje.

Svetska banka protiv štednje u Srbiji

"Počela je kao finansijska kriza, a prerasla je u ekonomsku. Sada postaje kriza nezaposlenosti i postoji opasnost, kažu stručnjaci, da dođe do ljudske i socijalne krize sa teškim komplikacijama. Posledice će jednim delom zavisiti od onoga što budu radile velike zemlje da bi zaustavile silaznu putanju. To je jedan od razloga zašto su samit G-20 i mere koje preduzimaju vlade toliko važni da bi se ostvario pomak", odgovara Robert Zelik, predsednik Svetske banke na pitanje da li je ova ekonomska kriza kriza kapitalizma, kriza globalizacije ili, čak, kriza tržišne ekonomije?

"Verujem da će tržišna ekonomija i dalje postojati, ali nema sumnje da će se povesti rasprava i o tome koji su odgovarajući oblici kapitalizma i globalizacije", izjavljuje Zelik u intervjuu koji prenosi Politika.

Govoreći o problemu u centralnoj i u istočnoj Evropi, on kaža da "zemlje Evrope imaju poseban interes da sarađuju sa MMF-om i Svetskom bankom i drugima kako bi pokušale da pomognu ovim zemljama da preguraju krizu. Jer, uzmimo na primer Srbiju koja sada pokušava da sprovede neke ekonomske reforme, ali je upala u političke probleme. Sada nije vreme da se povećava štedljivost zemalja na Balkanu", smatra Zelik.

Otkrivanje zvezde nekadašnjem Bitlsu Džordžu Harisonu na stazi
slavnih u Holivudu: Eric Idle, Paul McCartney, Olivia i Dhani Harrison

Iran pomirljivo o nuklearnom programu

Predsednik Irana Mahmud Ahmadinežad izjavio je juče da je njegova zemlja pripremila paket mera za rešavanje spora sa šest svetskih sila o iranskom nuklearnom programu. Govoreći na jugu Irana prilikom gostovanja na televiziji, Ahmadinežad nije otkrio nikakve detalje o tome, osim da će rešenje uskoro ponuditi Zapadu. Prema njegovim rečima, taj paket mera će obezbediti „vladavinu mira i pravde u svetu” i njime se „poštuju prava svih naroda”, objavljuje Politika.

Ova Ahmadinežadova izjava smatra se kao pozitivna reakcija na prošlonedeljno saopštenje predstavnika SAD, Rusije, Kine, Francuske, Nemačke i Velike Britanije da će od Havijera Solane, visokog predstavnika Evropske unije za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost, zatražiti da pozove Iran na sastanak kako bi se pronašlo diplomatsko rešenje spora nastalog zbog iranskog nuklearnog programa.

Medvedev o političkom sistemu Rusije

Lider Rusije dao intervju opozicionom listu čiji je vlasnik Mihail Gorbačov. Prvi put u istoriji Rusije javnosti je saopšteno koliko zarađuju visoki činovnici i njihove supruge, javljaju Novosti.

"Rusija još nije spremna da ima predsednika kog bi birala najveća partija. I dalje smatram da predsednik Rusije treba da bude izvan svih partija, jer politički sistem još nije dovoljno razvijen", rekao je predsednik Rusije Dmitrij Medvedev.

"U tome što se supruge činovnika bave biznisom, nema ničega lošeg, ako ne postoji konflikt interesa i ako je sve transparentno. Neetično je da se žena bavi biznisom u nekoj velikoj kompaniji, a njen suprug kao rukovodilac kontroliše procese u toj delatnosti", izjavio je Medvedev.

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev uručio je odlikovanje poznatoj ruskoj
umetnici Alji Pugačevoj

Hrvatski predsednik krio veze sa haškim beguncem

Da je predsednik Stjepan Mesić bio veliki prijatelj sa ubijenim Ivom Pukanićem zna se odavno, ali je ipak u domaćoj javnosti senzacionalno odjeknulo njegovo najnovije priznanje da je znao za Pukanićeve kontakte s Antom Gotovinom dok je general bio u bekstvu od haškog suda, ali o tome nije obavestio organe gonjenja. U intervjuu najnovijem „Nacionalu”, čiji je Pukanić bio suvlasnik i direktor, Mesić je ispričao kako je znao da Ivo priprema intervju s odbeglim generalom i da je taj tekst video pre nego što je objavljen, prenosi Politika.

„U razgovoru smo zaključili da bi bilo dobro da se Gotovina pojavio u Hrvatskoj i da izjavu ovdašnjim organima gonjenja, a i sam je Gotovina rekao da je posle toga spreman otići u Hag. Kad me Pukanić obavestio kako odlazi da napravi intervju, rekao sam mu – 'Otiđi'”, izjavio je Mesić.

O tome, međutim, predsednik Mesić izgleda nije nikog obavestio od nadležnih službi, što danas izaziva različite i oštre reakcije u hrvatskoj javnosti. Tako je tadašnja ministarka pravosuđa Vesna Škare-Ožbolt zaprepašćena, pogotovo što je zbog skrivanja Gotovine imala i te kako problema s Karlom del Ponte.

Ima li mišljenja?

Mišljenje Međunarodnom sudu pravde, do sada je podnelo oko 20 zemalja. Taj sud će 17. aprila saopštiti koje su sve zemlje, pored Srbije, podnele mišljenje o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, objavljuje Poltika. Danas, medjutim, javlja kako Međunarodnom sudu pravde u Hagu do danas nijedna država nije predala pravno mišljenje o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova od Srbije.

Očekuje se da će Srbiju pred Međunarodnim sudom pravde svojim podnescima podržati Rusija, Kina, Gruzija, Azerbejdžan, Argentina, Bolivija, Venecuela, Rumunija, Kipar, Španija i Slovačka. S druge strane, protivno stavu Srbije, pisane će izjave najverovatnije predati Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Švajcarska, Austrija, Finska, Danska, Slovenija, piše u Danasu.

Cena partijske knjižice

Partijska knjižica u nekoj od stranaka u Srbiji košta od 50 dinara godišnje, toliko je u DSS-u, pa do 12.000 dinara koliko izdvaja Mlađan Dinkić kao šef G17 plus. Iako političke stranke redovno sakupljaju članarinu, priznaju da je njen udeo u partijskim kasama simboličan, piše u Politici.

(ilustracija: Politika)

Iznos zavisi od toga da li član ima sopstvena primanja ili ne, ali i od toga koje mesto u stranačkoj hijerarhiji zauzima. Članovima koji nisu izmirili ovu obavezu, pojedine partije, poput Demokratske stranke ili Srpske radikalne stranke, uskraćuju pravo da budu kandidovani na funkcije u partiji ili državi, ali im nijedna od njih ne oduzima člansku kartu.

Drugi režim važi za članove stranke koji zahvaljujući njoj obavljaju neku od važnih državnih funkcija – poslaničku, ministarsku ili su direktori javnih preduzeća, predsednici opština, gradonačelnici. Oni plaćaju takozvani partijski porez, odnosno dužni su da deo svojih zarada uplate na račun stranke.

Sindikati nezadovoljni vladinim planom

Predstavljajući članovima Socijalno-ekonomskog saveta plan vlade za ekonomsku stabilizaciju, premijer je precizirao da plan podrazumeva milijardu evra jeftiniju državnu administraciju, socijalnu odgovornost i zaštitu standarda građana, podsticaj privredne aktivnosti i zapošljavanja i kapitalna ulaganja u infrastrukturu.

Sednica Socijalno-ekonomskog saveta

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović je posle sastanka, međutim, rekao da Socijalno-ekonomski savet nije dao podršku vladinim merama za borbu protiv krize. On je istakao da sindikati ne mogu biti zadovoljni merama koje podrazumevaju otpuštanje radnika i smanjenje plata, prenose Novosti.

Počela prodaja "punta", staro za novo

Prvih pet vlasnika novog "punta 188" rastalo se u sredu od svojih starih automobila u reciklažnom centru u Železniku, a kućama su se odvezli italijanskim vozilima proizvedenim u Kragujevcu. Ovim je i zvanično počela akcija zamene automobila "staro za novo", koju Vlada Srbije subvencioniše sa 1.000 evra po vozilu, javljaju Novosti.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić smatra da će kompanija "Fijat" morati da uloži u proširenje proizvodnje u kragujevačkoj fabrici zbog velike tražnje ovog auta.

Drobljenjem crvenog „juga“ starog 18 godina i uručivanjem ključeva novog „punta“ 57-godišnjem Žiki Ostojiću iz Dobanovaca juče je počela zamena starih automobila za nova vozila iz kragujevačke Zastave, piše u Danasu.

Članovi Vlade ističu da je ovo i početak razvoja reciklažne industrije u Srbiji, javlja Blic.

Prvih 500 otkaza

Novosti saznaju da je Ministarstvo ekonomije već dostavilo Cvetkovićevom kabinetu plan racionalizacije radnih mesta. Najviše ljudi odlazi iz Nacionalne službe za zapošljavanje i Agencije za privatizaciju. KakoNovosti saznaju, Dinkić je napravio detaljan plan racionalizacije broja zaposlenih u Ministarstvu ekonomije i 15 institucija koje su pod ovim resorom, i o njemu će se najverovatnije raspravljati na sednici Vlade u četvrtak. Dinkić je rešio da svoj resor smanji za čak jednu sedminu, odnosno skoro 500 radnih mesta.

Školovanje za inostranstvo

Državu skupo košta školovanje lekara, koji zatim svoje znanje prodaju u inostranstvu. Odlaze kao tehničari, pa na Zapadu ponovo polažu ispite. Posao čeka 2.000 doktora, objavljuju Novosti.

Kragujevčanin Nikola Radojčić, posle završenih studija medicine i prosečne ocene 9,06, odlučio je da upiše Srednju medicinsku školu u Kraljevu. To mu je, kaže, šansa za zaposlenje u nekoj od, kako "cilja", skandinavskih država.

Zločin se isplati?

Bivši šef mafijaškog „surčinskog klana", svedok saradnik Ljubiša Buha Čume, naplatiće od države Srbije više od 500 miliona dinara na ime naknade za eksproprisano zemljište na kome će se graditi obilaznica oko Beograda! Ovo tvrde sagovornici Presa iz samog vrha Vlade Srbije! Prema njihovim rečima, Buha je tokom prethodnih nekoliko godina otkupio desetine hektara zemljišta preko kojih prolazi obilaznica i sada država mora da mu isplati ogromne pare pre početka gradnje obilaznice.

Zvaničnici iz vrha države nisu juče hteli da komentarišu saznanja Presa, ali ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić izjavio je ranije u intervjuu Politici da ima informacije da država mora da plati desetine miliona evra Ljubiši Buhi Čumetu, ali i biznismenima Vojinu Lazareviću i Zoranu Drakuliću, koji su otkupili zemljište na kome se gradi obilaznica, objavljuje ovaj tabloid pod naslovom "Zločin se ipak isplati".

Kazna na osnovu snimka?

Novim zakonom o bezbednosti saobraćaja predviđeno je da se samo na osnovu video-snimka može dokazivati prekršaj, pa će vozači u Srbiji, i kada ih policija ne zaustavi, dobijati kazne na kućne adrese.

Iako u policiji još ne znaju koliko će ukupno kamera da nadgleda srpske vozače, profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić kaže za Pres da će samo za Beograd biti potrebno više od 2.000 uređaja za snimanje!

Oborena dva policajca

Pripadnici beogradske policije uhapsili su Dalibora R. (25) zbog toga što je danas odbio da zaustavi svoj motor na znak saobraćajnog policajca već ga je udario nogom i pobegao sa lica mesta, saopšteno je iz MUP-a Srbije.


Zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i Milutin Veljković,
direktor policije posetili su saobraćajnog policajca Aleksandra Dimitrijevića na
Odeljenju hirurgije Urgentnog centra u Beogradu

U saopštenju se navodi da je uhapšeni vozio motor bez registarskih oznaka, a da se incident desio na Pančevačkom mostu oko 17 sati. Sličan incident desio se juče kada je policajac koji je regulisao saobraćaj na uglu ulica Vojislava Ilića i Glasinačke lakše povređen kada je putnički automobil naleteo na njega a vozač pobegao. Vozač automobila "golf" koji je naleteo na saobraćajnog policajca kasnije se prijavio policiji, javlja Blic.