VEĆE AKCIZE NA AUTOMOBILE, GORIVO, DUVAN I PIVO

Akcize i takse se povećavaju da bi se nadomestio manjak budžetskih prihoda. Gasna suša u desetak zemalja koje koriste "plavo gorivo" iz Rusije najverovatnije će potrajati do kraja nedelje. Prvi put Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj postavlja ekonomske savetnike u DKP-ima što je dosad bilo u nadležnosti Ministarstva spoljnih poslova.

Umanjenje računa za grejanje

Vlada Srbije preporučila je lokalnim samoupravama da umanje račune za komunalije građanima koji od 6. januara nisu imali grejanje iz toplana. U slučaju potrebe, republička vlada je odlučila da se uveze određena količina mazuta i da „Beogradskim elektranama” iz robnih rezervi pozajmi 7.700 tona mazuta.

Usvojeni zaključci republičke vlade su preventiva ukoliko energetska kriza bude nastavljena, naglasio je Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike na jučerašnjoj konferenciji za novinare održanoj posle redovne sednice vlade, izveštava Politika.

Slavine za gas ostaju zatvorene

Moskva i Kijev ni u četvrtak nisu želeli da popuste, pa su gasne slavine na putu ka Evropi ostale zatvorene. Premijeri Rusije i Ukrajine mogli bi da se dogovore u subotu u Moskvi.

Gasna suša u desetak zemalja koje koriste "plavo gorivo" iz Rusije najverovatnije će potrajati do kraja nedelje. Ukrajinski Naftogas i u četvrtak je odbio zahtev Gasproma da počne tranzit gasa namenjenog evropskim potrošačima.

Zagreb: Prekid isporuka ruskog gasa gasovodima preko Ukrajine izazvao je brojne
probleme u hrvatskoj privredi, ali i društvu, jer su brojna domaćinstva koja se greju
na gas ostala bez ovog energenta, zbog čega prelaze na alternativna goriva   (Fonet)

Ruska kompanija opet je obavestila ukrajinske kolege da namerava da pusti gas preko kompresorskih stanica koje vode ka Moldaviji i Balkanu, ali su u Kijevu ponovili istu priču - da "nemaju tehničkog gasa koji je potreban za rad stanica". Usledio je već dobro znani odgovor da Moskva, po ugovoru o tranzitu, nije dužna da obezbedi gas za rad tranzitnog sistema Ukrajine, piše u Novostima.

Situacija sa tranzitom ruskog gasa preko ukrajinske teritorije i danas je nepromenjena, a "Naftogas Ukrajine" odbacio je i treći put zahtev "Gasproma" za tranzit, javili su ruski elektronski mediji, prenosi Blic. U ponoć po srednjeevropskom vremenu (dva po moskovskom) u dispečersku upravu "Naftogasa" upućen je zahtev za tranzit 99,2 miliona kubnih metara dnevno preko merne stanice "Sudža", od čega 13,9 miliona za Moldaviju, 63,1 miliona u pravcu Balkana preko stanice "Orlovka" i 22,2 miliona kubika preko stanice "Užgorod" za Slovačku. U saopštenju "Gasproma" je navedeno da je zahtev ponovo odbijen.

Povećana prodaja drva za ogrev u Beogradu u uslovima gasne krize  (Fonet)

Rusija je, zbog gasnog spora sa Ukrajinom, u opasnosti da izgubi reputaciju pouzdanog snabdevača energentima, ocenila je danas nemačka kancelarka Angela Merkel.

"Sutra ću o tom pitanju razgovarati s predsednikom ruske vlade", rekla je Merkelova na zajedničkoj konferenciji za novinare s britanskim premijerom Gordonom Braunom, piše u Blicu. Isti list objavljuje da će "ruski premijer Vladimir Putin i njegova ukrajinska koleginica Julija Timošenko razgovaraće 17. januara u Moskvi o gasnom sporu dveju država, najavio je danas Putinov kabinet".

Nepredvidiv kurs

Radovan Jelašić, guverner NBS, govori za Novosti o kursu, kreditima, štednji: "Ne garantujem da evro neće dostići veću vrednost. Ne preti nam bankrot sistema. Nema štampanja novca. Odbrana dinara bi potrošila devizne rezerve..."

"Da sam običan građanin, bio bih mnogo više uznemiren da imamo fiksni kurs dinara. To bi bio znak da se iz sata u sat, iz dana u dan, približavamo finansijskom kolapsu zbog topljenja deviznih rezervi", kaže Jelašić. "Niko ne može da predvidi kakav će biti kurs. On zavisi od deviznog priliva, uključujući strane investicije, od zaduživanja u inostranstvu, kao i od sprovođenja budžeta."

Isti list objavljuje da slabljenje domaće valute i neizvesnost daljeg kretanja kursa - ponovo tresu cenovnike. Trgovci najavljuju više cene uvozne robe i tvrde da će i domaći proizvodi poskupeti zbog skupljih uvoznih komponenata.

Veće akcize za budžetski manjak

Za motorna vozila akcize se povećavaju sa 35,9 na 42 dinara, a za dizel gorivo sa 19 na 26 dinara po litru. Povećanje akcize na cigare i cigarilose iznosi 14,5 dinara po komadu, a predviđeno je i da se od 31. decembra ove godine na paklu cigarata zaračunava akciza u iznosu od 11 dinara. Ona će se u naredne tri godine uvećavati za po četiri dinara. Akcize na pivo biće povećane sa sadašnjih 12,4 na 15 dinara po litru. Plan prihoda od povećanja svih akciza trebalo bi da bude 13,5 milijardi dinara.

Poslanici Skupštine Srbije tokom jučerašnjeg zasedanja završili su raspravu o amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu i počeli raspravu o amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Dopunom Zakona o akcizama predviđa se povećanje akciza na naftne derivate, cigarete i pivo. Akcize i takse se povećavaju da bi se nadomestio manjak budžetskih prihoda zbog manjeg privrednog rasta od očekivanog, kao i smanjenje prihoda od carina, prouzrokovanog primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, javljaDanas.

Diplomatija iz Dinkićevog ministarstva

Do kraja januara trebalo bi da budu objavljeni prvi konkursi za izbor ekonomskih diplomata Srbije, saznaje Politika u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj. U sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja predviđena su 32 radna mesta ekonomskih diplomata, na bilateralnoj osnovi.

Ovo je prvi put da Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj postavlja ekonomske savetnike u DKP-ima ( Diplomatsko-konzularna predstavništva), i to na osnovu Zakona o ministarstvima, donetog maja 2007. godine. Ranije je izbor ekonomskih savetnika, odnosno atašea, bio u nadležnosti Ministarstva spoljnih poslova. Ti ljudi, koje je MSP svojevremeno postavio, vraćaju se u zemlju, zavisno od toga kada im ističe mandat, čuli smo iz upućenih diplomatskih izvora.

Zamajavanje gradjana Srbije

Kreatori ideje, a kasnije i popularnog Dinkićevog zakona o besplatnim akcijama, ne odustaju od priče u koju sada retko ko veruje. Stručnjaci se na najnovije najave o dodeli besplatnih hartija od vrednosti sredinom godine kiselo smeškaju uz tvrdnje da su ponovna obećanja populizam i zamajavanje građana Srbije, objavljuje Blic.

Ekonomisti ističu da je bilo kakvo državno darivanje apsolutni promašaj budući da privreda ulazi u recesiju, a da će akcije, čak i da ih bude na leto, imati minimalnu vrednost. Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, ponovio je u sredu da će građani dobiti obećanih 1.000 evra nakon podele svih akcija, mada se ogradio objašnjenjem „da će krajnju cenu ipak odrediti tržište”.

G17 i SPS ne bi prošli cenzus za parlament

Ukoliko bi parlamentarni izbori bili održani danas, najviše glasova osvojila bi Demokratska stranka, a iza nje je Srpska napredna stranka, koja bi imala duplo manje glasova od demokrata. Ukoliko bi G17 plus išao samostalno na izbore, u ovom trenutku ne bi prošao cenzus od pet odsto, a ispod praga za ulazak u parlament je i SPS, pokazalo je decembarsko istraživanje agencije „Strateški marketing".

Polovina građana u strahu od ekonomske krize, a najviše ih plaši kurs dinara, objavljuje Pres.

Prema ovih pokazateljima, blizu polovine građana Srbije ne veruje da će Vlada učiniti sve da sačuva standard građana, a ogroman broj ispitanika veruje da će u vreme krize doći do masovnih otpuštanja u Srbiji.

"Nezaposlenost je i dalje tema broj 1 u svim istraživanjima. Zanimljivo je da je ovo problem za mnogo više ljudi nego što je nezaposlenih jer, kad je u porodici jedan član nezaposlen, čitava porodica pati", kaže Bogosavljević.

Zanimljivo je što mediji ne prenose podatke o rejtingu Demokratske stranke Srbije koja je pre nepunih godinu dana otišla sa vlasti u opoziciju.

Nema investicija preko berze

Država i privreda ne koriste prednosti tržišta kapitala za prikupljanje najjeftinijih sredstava – finansiranje kapitalnih investicija na berzi.

Umesto da se zadužuje kod banaka radi gradnje mosta preko Ade Ciganlije, metroa ili obilaznice Beograd bi mogao da emituje dužničke hartije – obveznice, ili akcije radi prikupljanja sredstava za tu namenu. I druge velike investicije, poput skladišta gasa u Banatskom Dvoru, mogle bi da budu, u potpunosti ili delimično, finansirane prodajom akcija, pri čemu bi i država mogla da bude jedan ili većinski akcionar, objavljuje Politika.

Sećanje kao presuda Srbima

Evropski parlament usvojio je danas, sa 556 glasova za i devet protiv, rezoluciju kojom se 11. jul u EU zvanično proglašava danom sećanja na žrtve masakra u Srebrenici. Rezolucija je doneta na predlog Jelka Kacina, slovenačkog poslanika i izvestioca EP za Srbiju, javlja Politika.

„EP ovom rezolucijom poziva Evropsku komisiju i Savet EU da na odgovarajući način obeležavaju godišnjicu akta genocida u Srebrenici i Potočarima i da pozovu sve zemlje zapadnog Balkana da i one obeležavaju 11. jul kao dan sećanja na genocid u Srebrenici”, stoji pored ostalog u zajedničkom tekstu rezolucije. U rezoluciji se ističe se da su za najveći ratni zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata, u kojem je ubijeno oko 8.000 muškaraca, najodgovorniji Ratko Mladić, Radislav Krstić i Radovan Karadžić.

Parlamentarne rasprave o rezoluciji gotovo da nije bilo, ukoliko se izuzme replika bugarskog poslanika u EP Dimitra Stojanova.

„Tekst rezolucije pred nama jeste samo polovina priče. Ne vidim ovde imena muslimana koji su izvršili zločine nad hrišćanima. Ne možemo nastaviti sa duplim standardima i praviti se da ne znamo šta se događalo,” kazao je Stojanov u sasvim kratkoj replici.

Sećanje na rat u Bosni

Oficir Al Kaide Ali Hamad, državljanin Bahreina, koji je ove nedelje zatražio azil u Srbiji posle odležane 12-godišnje zatvorske kazne u Bosni, priznaje da je i lično za vreme rata u BiH učestvovao u stravičnim zločinima odreda „El Mudžahedin" nad Srbima i Hrvatima.

Ali Hamad kaže da sada sve priznaje zbog „griže savesti", i da za sebe ne traži nikakve privilegije. Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine predložilo je Vladi Srbije da Ali Hamadu omogući dolazak u Srbiju i svedočenje. Pres prenosi delove njegovih ranijih svedočenja o zločinima:

"Najveći broj ubistava izvršio je Egipćanin Abu Mina, oficir zadužen za bezbednost i specijalne zadatke u odredu „El Mudžahedin". Mina je ljude ubijao motornom testerom i velikim nožem. On je ubijao zarobljene Srbe u Zavidovićima. Pred postrojenim mudžahedinima on je Srbima sekao glave sekirom i velikim nožem... Sekao je žive ljude motornom testerom, naređivao nam da nabijamo zarobljenike na kolac i da ih ostavljamo da umru u najgorim mukama..."

Zločini albanskih terorista

Italijanski general Mauro del Vekjo u Panorami otkriva stravične zločine OVK na Kosovu. Stravične fotografije ubijenih Srba oduzimane od italijanskih vojnika. Masakr naređivali Tači, Haradinaj, Krasnići... Organi kidnapovanih Srba i Roma vađeni u Albaniji, objavljuju Novosti.

Otkrića o tajnim zarobljeničkim logorima, u Albaniji, koje su držali borci za otcepljenje iz OVK i jezive sumnje da su nekim zaroboljenicima uzimani organi i prodavani na crnom tržištu. To je druga strana ratnih zločina u bivšoj Jugoslaviji, na kojoj Srbi, od krvnika, postaju žrtve etničkog čišćenja, piše italijanska "Panorama" i ekskluzivno objavljuje fotografije italijanskih vojnika koji su ušli na Kosovo u junu 1999, posle bombardovanja od strane NATO, i zatekli tela ostala od egzekucija kojima su se bavili Albanci.

Traže u Bosni dobrovoljce za Irak

Zapanjujući film o snajperisti koji ubija američke vojnike u Bagdadu, prikazan u političkom magazinu „60 minuta” sarajevske Federalne televizije, u Bosnu i Hercegovinu su, osnovano se pretpostavlja, doneli mudžahedini koji su se borili protiv Amerikanaca i njihovih saveznika u Iraku. Film, koji se odavno rastura i prikazuje u kućama i stanovima u Federaciji BiH, traje pola časa i obiluje zastrašujućim scenama ubijanja. Propagandnog je karaktera, odnosno njegov sadržaj bi trebalo da podstakne radikalne islamiste, uglavnom nekadašnje borce odreda „El mudžahedin” u BiH i drugim državama da dobrovoljno odu u Irak i vode džihad – sveti rat – protiv Amerikanaca i njihovih saveznika, objavljuje Politika.

Šta je uplašilo haškog tužioca?

Kako javlja B92, haško tužilaštvo zatražilo je suspenziju postupka protiv Vojislava Šešelja, navodeći da "Sud ne štiti integritet tužilaštva i svedoka", prenosi Blic. Ne obrazlažući detaljno zahtev, tužilaštvo je usmeno zatražilo suspenziju suđenja Šešelju sve dok sudsko veće ne ispuni svoju dužnost i ne zaštiti integritet i tužbe i njenih svedoka.

U odgovoru na taj zahtev, predsedavajući sudija Antoneti je rekao da je tužilaštvo zatražilo prekid suđenja samo 18 radnih sati pre isteka roka za izvođenje dokaza optužbe, kao i da će istina o ugrožavanju svedoka i vršenju pritiska na njih biti ustanovljena, ukazujući da se svedoci ipak pojavljuju na suđenju.

"Integritet Tribunala je da se omogući brzo suđenje i da se donese presuda, a ne da se igramo mačke i miša sve vreme", rekao je Antoneti i poručio da veruje kako suđenje mora da se nastavi.

Avion sleteo u reku

Svih 148 putnika i pet članova posade putničkog aviona američke kompanije "Ervejz", koji se danas tri minuta nakon uzletanja srušio u reku Hadson kod Njujorka, su preživeli, izjavila je portparol Federalne uprave za avio saobraćaj, piše u Blicu.

"Nekoliko minuta posle uzletanja čuli smo jak udarac, avion se zatresao, osetio se miris dima i onda smo sleteli u reku", rekao je jedan putnik. Kako prenosi "Skaj njuz", putnici tvrde da im je pilot ubrzo posle uzletanja rekao da se vežu i pripreme za prinudno sletanje na vodu.

Kina pretekla Nemačku

Kina je juče objavila upotpunjene podatke za 2007. godinu koji pokazuju da je njena ekonomija prestigla privredu Nemačke i postala treća najveća na svetu, posle SAD i Japana, objavljuje Politika.

SAD su i dalje najveća privreda sveta koja je 2007. godine stvorila novih dobara u vrednosti od 13.800 milijardi dolara. Sledi Japan sa 4.400 milijardi dolara.

Poruke predsedniku za rodjendan

Predsednik Srbije Boris Tadić proslavio je juče 51. rođendan. Njegove stranačke kolege, ali i politički protivnici, uz želje za dobro zdravlje, poslali su Tadiću i nekoliko konkretnih političkih poruka, prenosi Pravda.

Ilić: "Borisu želim da ove godine ili stavi krunu ili da se zauvek skloni sa predsedničkog mesta." Janković: Želim da izađe na ulice ledom okovanog Beograda i vidi kako je teško bez službenog automobila kretati se prestonicom. Neka obiđe sve one koji su pali i povređeni leže na Urgentnom centru." Vučić: "Predsedniku želim da raspiše izbore, posle kojih će dobiti priliku da kao opozicionar pomogne u kreiranju bolje i poštenije Srbije."

I doktor zaplakao

„Boli me kičma, ali mogu da pričam! Sada se bolje osećam i jedva čekam da idem kući. Svi su divni prema meni“, kaže za Alo mališan Dejan Milošević, za čiju operaciju tumora na kičmenoj moždini dr Eugen Slavik je od njegovog oca Žarka tražio 500 evra.

"Posle operacije pronašao sam doktora Miodraga Rakića, koji je operisao mog sina. Poljubio sam ga u ruku. Zahvaljivao sam mu na svemu što je učinio i poželeo sve najbolje njemu i njegovoj porodici. Iznenadio sam se kada sam video da doktor plače", priča Žarko.

Srbija klizalište

Srbija je, voljom prirode, u proteklih nekoliko dana pretvorena u ogromno klizalište. Posledice su najvidljivije na traumatologiji. Stotine polomljenih nogu, ruku, kukova, hiljade iščašenih zglobova i veliki broj modrica. One manje vidljive teško da mogu da se izbroje. Hiljade izgubljenih radnih sati, povećani troškovi u zdravstvu...Ko će to da plati niko i ne razmišlja, tvrdi Politika.

Muškarac star 78 godina prva je žrtva poledice u Beogradu. On je preminuo zbog povreda zadobijenih prilikom pada na zaleđenoj ulici, saopšteno je iz MUP Srbije. Na beogradskim ulicama, uglavnom zbog leda na kolovozu i neprilagođene brzine trenutnim vremenskim uslovima, dogodilo se 165 saobraćajnih nezgoda, u kojima je povređeno šest osoba, rečeno je u Upravi saobraćajne policije, objavljuje Danas.

Kasnije na posao

Grad (Beograd) predložio da se početak radnog dana u nekim firmama sa 7 pomeri na 9 sati. Ulice čisti dve hiljade komunalaca. Moguće pomeranje početka škole, piše uNovostima. Upravo u tom periodu najviše je posla na čišćenju ulica, a posebno trotoara. Zbog niskih noćnih temperatura zaledi se tokom dana otopljeni sneg, pa su zato u tom periodu najbrojnije povrede među Beograđanima.

Saobraćajnice, trotoare, a prvi put i prolaze u naseljima od četvrtka čisti skoro dve hiljade radnika nekoliko gradskih komunalnih preduzeća. U petak će im se pridružiti i mladići koji svoj vojni rok služe civilno.