UVERAVANJA O OPORAVKU UMESTO PRIZNAVANJA POGREŠNE POLITIKE

Pogrešna politika vođena je prethodnih godina, ali umesto da priznaju grešku, ti isti političari uveravaju da smo izašli na zelenu granu. Više od deset hiljada radnika starijih od 50 godina koji su na pragu penzije zbog nemara Vlade Srbije moraće da pričekaju od četiri do 16 meseci na zasluženu mirovinu. Trenutno se ne razmišlja o poskupljenju struje u Srbiji.

Standard u Srbiji doživeo je fijasko

Dve godine vladavine kabineta Mirka Cvetkovića izbile su iz džepa prosečnom radniku 100 evra, a penzioneru tridesetak jer su im za toliko manja primanja. Ali to nije sve, jer uz takve prihode građani moraju da izdvoje oko 5.000 dinara više za kiriju za stan od četrdesetak kvadrata u Beogradu, a oni koji su uzeli kredit oko 3.000 dinara više da bi izmirili mesečnu ratu od 100 evra, piše u Blicu pod naslovom "Manje plate, ali veće rate kredita". Standard u Srbiji u prethodne dve godine doživeo je pravi fijasko. Zbog smanjivanja i zamrzavanja zarada, ali i slabljenja dinara, prosečna plata je sa 419 evra smanjena na 323 evra.

Pogrešna politika vođena je prethodnih godina, ali umesto da priznaju grešku, ti isti političari uveravaju da smo izašli na zelenu granu. Upućeni kažu da će teško zarade doživeti oporavak, pre svega jer poslodavcima idu naruku dešavanja na tržištu rada. Od aprila 2008. godine do aprila ove stopa nezaposlenosti uvećana je šest odsto i dostigla je skoro petinu radnog stanovništva. U takvoj situaciji poslodavci mogu da se igraju sa svojim upošljenicima jer će bez problema naći nekog da ih zameni. Zašto onda ne čudi što manje od petine firmi u Srbiji redovno isplaćuje zarade?

Oporavak bez radnika?

Najnoviji podaci nagoveštavaju blagi oporavak domaće privrede. Rastu proizvodnja i izvoz, a rast cena na malo je u junu, bar kako kaže statistika, zaustavljen, što je značajno s obzirom na niske plate i penzije, objavljuju Novosti.

Jurija Bajeca, ekonomskog savetnika premijera Cvetkovića, brine, međutim, što povećanje proizvodnje robe i usluga još uvek nije „povuklo“ zaposlenost:

"To je najveći problem. U tom kontekstu treba razumeti i mere Vlade kojima se domaćim i stranim investitorima daju olakšice prilikom novog zapošljavanja, što je u nekim slučajevima već dalo rezultate", kaže Bajec.

Više od deset hiljada radnika starijih od 50 godina koji su na pragu penzije zbog nemara Vlade Srbije moraće da pričekaju od četiri do 16 meseci na zasluženu mirovinu, objavljuje Blic pod naslovom "Čekaju penziju i strahuju od gladi". Što je još gore, u tom periodu ostaće bez novčane naknade koju primaju na birou kao radnici proglašeni za tehnološki višak, a koji imaju dve, odnosno pet godina do ispunjavanja uslova za penziju.

Cena struje zavisi od krize

Trenutno se ne razmišlja o poskupljenju struje u Srbiji, izjavio je ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić, prenose Novosti. Škundrić je ranije ukazao da promena cene električne energije neće biti razmatrana pre nego što se proceni sa kojim će makroekonomskim pokazateljima biti završena ova budžetska godina. Ministar je precizirao da promena cena struje neće biti na dnevnom redu sve dok se ne proceni u kojoj meri je zadovoljavajuća stopa industrijskog rasta u Srbiji.

Predsednik Upravnog odbora EPS-a Aca Marković rekao je, pre tri dana, da bi u ovom trenutku bilo realno poskupljenje struje za 35 do 40 odsto, ali nije mogao da precizira za koliko će i kada to preduzeće zatražiti drugo poskupljenje električne energije u ovoj godini.

Šansa za nameštaj

Izvoz nameštaja u Rusiju posle ukidanja carina trebalo bi da se poveća za više od 30 odsto, što će obezbediti posao za oko 50.000 radnika koje direktno i indirektno zapošljava ova grana. Posle dosta peripetija ovih dana su pale carine od 15 do 20 odsto na izvoz svih vrsta domaćeg nameštaja na rusko tržište, piše u Blicu. Domaći proizvođači pozdravljaju ovu odluku i dodaju da im kriza malo kvari slavlje.

Skupština dijaspore i nacionalna politika

U Domu Narodne Skupštine Srbije je konstituisana prva Skupština dijaspore i Srba u regionu, a za njenog predsednika izabran je dr Slavomir Gvozdenović iz Rumunije, saopštio je Odsek za informatičke poslove Ministarstva za dijasporu. Skupština broji 49 delagata, javlja Politika.

"Srbija ima legitimno pravo da vodi nacionalnu politiku i da ni po koju cenu neće odustati od zaštite nacionalnog identiteta Srba koji žive van njenih granica", poručio je juče predsednik Boris Tadić pozdravljajući prvu Skupštinu dijaspore i Srba u regionu, koja je juče u Domu Narodne skupštine počela trodnevni rad, prenele su agencije.

„Svi koji su mislili da će evropska Srbija odustati od zaštite svojih nacionalnih interesa nisu bili u pravu, moderna Srbija danas štiti svoje nacionalne interese”, rekao je Tadić, prenosi Politika.

Srbija štiti nacionalni, verski i kulturni identitet Srba u regionu i dijaspori, poručio je predsednik Srbije Boris Tadić, objavljuju Novosti. Na početku 21. veka moramo da definišemo nacionalnu strategiju, da politiku današnjice vodimo tako da ona obezbeđuje opstanak, budućnost, perspektivu, rekao je Tadić na konstitutivnoj Skupštini dijaspore i Srba iz regiona.

Prisluškivanje

Polemike o nedavno usvojenom Zakonu o elektronskim komunikacijama ne jenjavaju ni nekoliko dana pošto ga je potpisao predsednik Srbije. Dok italijanski novinari protestuju protiv predloga zakona kojim se ograničava pravo policije da prisluškuje telefonske linije, a premijer ih uverava da je to za njihovo dobro, u Srbiji je obrnuto. Deo srpske javnosti zabrinut je, jer smatra da novousvojeni zakon ugrožava privatnost građana, jer dozvoljava da bezbednosne službe u svakom trenutku, bez odluke suda, mogu da provere ko je, kada, s kim i koliko dugo razgovarao telefonom u poslednjih godinu dana.

Ombudsman i poverenik za informacije od javnog značaj više puta su ukazali da Ustav Srbije garantuje nepovredivost tajnosti sredstava komunikacije, te da su zbog toga, prema njihovom mišljenju, pojedine odredbe Zakona o elektronskim komunikacijama sporne. Bezbednosne službe, međutim, uveravaju da mesta strahu da će privatnost građana biti ugrožena nema.

Opasnost od mobilnog

Mobilni telefon je postao nezamenljiva „alatka” savremenog čoveka i bez njega je život mnogima jednostavno nezamisliv, ali lekari ruske organizacije „Liga zdravlja nacije” upozoravaju da su ti uređaji opasni za nervni sistem čoveka.

„Na udaru su prvenstveno nervni, ali i endokrini i reproduktivni sistem korisnika” izjavio je za ruski dnevni list „Izvestija” Nikolaj Kononov, potpredsednik društvene organizacije „Liga zdravlja nacije”.

Opasnost se krije u tome što se biološki efekat elektromagnetnog polja akumulira tako da nastaju odložene posledice, među kojima su razvoj degenerativnih procesa centralnog nervnog sistema, ali i leukemija ili rak mozga, kao i hormonalana oboljenja.

Eksperti „Lige zdravlja nacije” ukazuju da su bezbedniji kratki razgovori zbog čega savetuju da je bolje razgovarati pet puta po jedan minut, nego jednom ali pet minuta. Interval između poziva bi trebalo da bude najmanje 15 minuta, prenosi Politika.
Hajhladniji odnosi na Balkanu

Novosti istražuju - pred posetu predsednika Tadića Crnoj Gori - koliko su srpsko-crnogorski odnosi trenutno ustalasani i kako ih popraviti, objavljuje ovaj list pod naslovom "Lovćen dalji od Triglava". Države sa najhladnijim odnosima na Balkanu trenutno su - Srbija i Crna Gora. Paradoksalno, ako se zna da su se (mirno) razišle pre samo četiri godine i da nema suseda sa tako izmešanim stanovništvom. Istorijsku upućenost i veze ne treba ni pominjati.
Satiričar na vlasti

Nije sve propalo ako su nas izneverili mnogi političari, bankari, biznismeni i drugi „krojači” opštih sudbina. Postoje drugačiji likovi koji deluju, ličnim primerom ili osporavanjem vladajućih kurseva, kao lekovi za okrepljenje tela i duha, objavljuje Politika.

Od mnoštva alternativnih slučajeva, ovom prilikom izdvajam samo osam. Takvu G-8 ili stručnog oktopoda, čine satiričar, novinar, aktivistkinja, štrajkač, filozof, matematičar, muzičar i firma „Tesla”, piše uvodničar ovog lista i kao prvi slučaj – opisuje satiričara koji je došao na vlast. Na Islandu, koji se uvrstio među pionire tekuće globalne finansijske krize, prestonični gradonačelnik nedavno je postao čovek koji je ismejavao vlasti i zasmejavao sunarodnike. Satiričar Jon Gnar je birače osvojio primenom svoje profesije: na čelu Najbolje stranke, nastupio je pod geslom: „Možemo da vam obećamo više nego iko jer ni u kom slučaju nećemo ispuniti obećanja” i pobedio izborne rivale.

Nepobediva korupcija u Rusiji

Najpoznatiji ruski tandem zamenio je mesta na najnovijoj listi sto vodećih političara lista “Nezavisimaja gazeta”. Posle skoro godinu dana, na prvom mestu je ponovo Medvedev, a na drugom Putin. Ta rang-lista se pravi na osnovu anketa koje popunjavaju poznati ruski politikolozi.

Popularnost Putina i Medvedeva svakako je dovoljno velika da bi oni sigurno pobedili ako bi izbori bili održani sutra: ne zbog zadivljujućih ekonomskih rezultata, već zbog činjenice da u Rusiji, osim komunista, nema prave opozicione partije. Političari koji imaju podršku Zapada, ali nemaju partiju u Dumi, poput šahiste Garija Kasparova, Borisa Nemcova, ili bivšeg premijera Mihaila Kasjanova, na predsedničkim izborima mogu da dobiju samo promile. Komunisti bi imali znatno više šansi kada bi podmladili rukovodstvo, jer njihov lider Genadij Zjuganov stalno ponavlja stare priče. “CD mu se izlizao”.

Činjenica je, međutim, da Putinu i Medvedevu pada, doduše lagano, popularnost u narodu. To je posledica pada standarda običnih ljudi, kao i toga što vlast ne može da se efikasno bori sa najvećim zlom - korupcijom. Prema procenama eksperata, godišnje korumpirani ruski činovnici uzmu oko 300 milijardi dolara mita. Rusija je, takođe, jedna od retkih zemalja u kojoj se u vreme krize povećao broj milijardera. Zamenik direktora “Levada centra” koji se bavi sociološkim istraživanjima, Aleksej Graždankin, kaže da se u poslednjih deset godina povećao raspon između najbogatijih i najsiromašnijih. Posebno se vide razlike u Moskvi i Sankt Peterburgu, gde je najveća koncentracija onih koji su zarađivali na visokoj ceni nafte i gasa.

Bilo bi nepravedno reći da se Putin i Medvedev ne trude da promene Rusiju. Njihov glavni problem je, međutim, u tome što silom ne mogu da nateraju oligarhe da ulažu u moderne tehnologije. To su ljudi koji su mahinacijama došli do bogatstva - nisu ga sami stvarali godinama. Njihova je koncepcija da “isisaju” sve što mogu iz onog što su stekli u vreme Jeljcinove vladavine i lopovske privatizacije.

Odgovornost za korupciju u Srbiji

Korupcija je ogroman problem u Srbiji, odgovorni su mnogi, a najveću odgovornost snose država i državni organi koji moraju da je sistematski suzbijaju. Naše društvo nije dovoljno konstituisano kao pravni poredak, pa se ignorišući opšte pravne norme stvara neka vrsta „berze usluga“, na kojoj se uzajamno trguje. „Ja ću prekršiti zakon zbog tebe, ti prekrši zbog mene, ja ću ti zaposliti taštu, ti meni odobri da bespravno sazidam garažu“, kaže u razgovoru za Blic, Dragoljub Mićunović, predsednik političkog saveta DS i Skupštinskog odbora za inostrane poslove.

Ko je kriv

Nigde u Evropi ne može se naći ni približno slično: da imate toliko neuspešnu vlast kao što je ovdašnja, koja pokušava da opstaje ubeđivanjem građana da je prethodna vlada bila loša, objavljuje Pres pod naslovom "Vojislav Koštunica: Tadiću sam ja kriv za sve njegove neuspehe".

Kada bi sadašnja vlast uspela da uradi nešto dobro za zemlju, kada se svakoga dana ne bi iznova pokazivalo koliko je pričama o različitim diplomatskim podvizima i velikim privrednim megaprojektima obmanjivala građane, onda ta ista vlast ne bi svu svoju snagu trošila dokazujući kako je uvek neko drugi kriv za njene neuspehe, kaže lider DSS-a Vojislav Koštunica u intervjuu Presu.

Smele optužbe

Najbliži saradnici Vojislava Koštunice, bivši direktor BIA Rade Bulatović i bivši načelnik KOS-a Aco Tomić, duguju odgovore na mnoga nerazjašnjena pitanja o političkoj pozadini i podstrekačima atentata na premijera Zorana Đinđića, objavljuje Blic pod naslovom "Nalogodavce ubistva Đinđića treba tražiti u vrhu tadašnje države".

Političkom pozadinom atentata mora da se pozabavi tužilaštvo za organizovan kriminal, kao i da istraži gde se Legija skrivao, što bi pokazalo ko su mu jataci i ko su mu nalogodavci. Indicija o tome ko su „oni“ ima mnogo, i sve idu ka DSS, smatraju sagovornici Blica.

Smele optužbe (2)

"I te kako imam razloga da verujem da Vojislav Šešelj stoji iza bombaškog napada na mene i moju porodicu u aprilu 2007. godine. Tim pre što sam saznao i kome je Jadranka Šešelj, po povratku iz Sheveningena u Beograd, predala spisak potencijalnih svedoka koje bi trebalo eliminisati ili zastrašiti, a koji je sastavio njen suprug. Na tom spisku je, kako me je upozorio Haški tribunal nekoliko meseci pre atentata, bilo i moje ime", kaže u intervjuu za Blic, novinar „Vremena“ Dejan Anastasijević koji već skoro dve godine živi u inostranstvu.

Politika i BIA

Zato što znamo da se ova služba razlikuje od one službe koja je imala dozvolu da nekažnjeno ubija ljude, sigurni smo da nas niko neće ni hapsiti, ni privoditi, ali ipak je nekako nelagodno kada vas nacionalna služba bezbednosti optuži za „bahato, neprofesionalno, neodgovorno obavljanje jedne izuzetno važne delatnosti od javnog interesa”, objavljuje Politika pod naslovom "Odgovor Politike Bezbednosno-informativnoj agenciji".Pravo da se istražuje i da se nikome ne veruje bez provere elementarno je pravo i temelj je i medijskih sloboda i svakog demokratskog društva, a država je obavezna da ga štiti. Otuda država, koja raspolaže svakom vrstom sile i moći, nikako ne sme da se upusti u paušalne kritike medija, ma koliko se pojedine njene službe osetile povređenim.

Sigurno nije dobro što se BIA, kao respektabilan deo državne moći, odlučila da „Politici“ pripiše da „širi veoma karakterističan i prepoznatljiv zadah ne tako davnih i po dobru zapamćenih vremena“. Jer, država, a naročito njene službe duguju srpskom novinarstvu odgovore na pitanja o ubistvu najmanje troje viđenih novinara. Novinarstvo prema državi nema takve dugove.

Dan žalosti na severu Kosmeta

Na groblju u severnom delu Kosovske Mitrovice u subotu popodne više hiljada građana u tužnoj povorci odalo je poslednju poštu Mesudu Džekoviću, javljaju Novosti. U subotu oko 16 sati stao je na trenutak život u severnoj Kosovskoj Mitrovici. Svi koji su mogli došli su da do večne kuće isprate doktora Mesuda Džekovića, koji je u petak, u terorističkom napadu, stradao ispred roditeljske kuće u rodnom gradu.

Povodom tragične smrti Mesuda Džekovića, rukovodstvo Kosovsko-mitrovačkog okruga proglasilo je 3. jul danom žalosti, a više hiljada meštana Kosovske Mitrovice odalo je poslednju poštu cenjenom pedijatru “čoveku koji je voleo Mitrovicu, čoveku koga je Mitrovica volela”, piše u Blicu.

Naša Beba

Pored projekcija sedam domaćih filmova u takmičarskom programu, 39. filmski festival u Sopotu protiče i u obeležavanju pola veka od premijere domaćeg klasika „Ljubav i moda” Ljubomira Radičevića. Proglašavajući Sofest otvorenim, zvezda ovog filma, glumica Beba Lončar, ukazala je da festival na ovaj način „spaja prošlost i budućnost srpskog filma”, a u intervjuu za Politiku prisetila se tog filma koji ju je proslavio, iskreno govoreći o svojoj uspešnoj karijeri, odluci da prekine da snima filmove, ali i sadašnjem penzionerskom životu kada, kako kaže, „šeta sa prijateljima u svom Beogradu i po svom Dorćolu, ne razdvaja se od vernog prijatelja laptopa i nadoknađuje izgubljenu mladost jer je počela da radi sa 12 godina”.

"Dok sam snimala u pustinji u Alžiru, pogledala sam se u ogledalu i upitala sebe: „Šta to radiš? Gde je tvoj privatni život?” Zahvalila sam svima, odlučila da rodim dete i živim život normalne žene".

Provizija od lekova

Uhapšenim lekarima i predstavnicima farmaceutskih kuća produžen pritvor do 30 dana. Sumnja se da su doktori uzimali pet odsto od prometa lekova, piše u Novostima. Prema tvrdnjama tužilaštva, lekari sa Instituta za onkologiju su sa predstavnicima farmaceutskih kuća postigli dogovor da im unapred saopštavaju podatke o potrošnji citostatika, kao i o planiranim postupcima javnih nabavki. Ističe se da su im dostavljali informacije potrebne za sačinjavanje najpovoljnije ponude na tenderu, da bi zatim donosili odluke i zaključivali ugovore o kupovini citostatika.

Osumnjičeni lekari su, kako se navodi, od predstavnika farmaceutskih kompanija na ime toga dobijali novac, a na njihove račune bila su uplaćivana novčana sredstva po osnovu navodnih autorskih honorara. Pretpostavlja se da su uzimali pet odsto od celokupnog ostvarenog prometa citostatika.

Lekarska komora Srbije se već duže vreme zalaže da se uvede kodeks koji će da reguliše oblast farmaceutske industrije, ali do sada naši predlozi nisu prošli u Ministarstvu zdravlja, kaže za Blic, Tatjana Radosavljević, direktorka Lekarske komore Srbije. Hapšenje lekara sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije zbog sumnje da su primili više od milion evra mita od farmaceutskih kompanija “Roš”, “Astra zeneka” i “Farma svis” iznelo je na svetlost dana pitanje kako da se sistemski spreči pritisak farmaceutske industrije na lekare. Zemlje u okruženju su to rešile na različite načine. Tatjana Radosavljević kaže da su Ministarstvu zdravlja predlagali da kod nas zaživi kodeks koji se već koristi u Makedoniji. U Lekarskoj komori Srbije kažu da su se do sada izborili da u Pravilnik o edukaciji uđe da farmaceutske kompanije ne mogu da budu organizatori seminara i kongresa lekara.

Dr Nenad Borojević, uhapšeni direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, pretio je i ucenjivao manekenku Katarinu Rebraču kako bi pristala da bude sa njim u vezi, objavljuje Pres. Borojević je bio patološki opsednut i zaljubljen u predsednicu Fonda za pomoć obolelima od raka dojke, a pošto je ona odbijala bude sa njim u intimnoj vezi, prijavio ju je policiji, posle čega je uhapšena, otkriva za Press Igor Đurić, bivši suprug Katarine Rebrače. On tvrdi da nije istina da su Katarina i Borojević bili u ljubavnoj vezi, kako se spekulisalo od momenta njenog hapšenja.

I Španija u polufinalu

Reprezentacija Španije plasirala se u polufinale svetskog prvenstva u fudbalu, koje se od 11. juna do 11. jula održava u Južnoj Africi, pošto je sinoć u Johanesburgu pobedila selekciju Paragvaja sa 1:0 (0:0), javlja Politika.  Nemačka je pobedila Argnetinu sa 4:0.