"USVOJEN TADIĆEV ZAKON O INFORMISANJU"

Narodna skupština Srbije usvojila je juče izmene Zakona o javnom informisanju, koje predviđaju drakonske kazne za novine. Pregovori o prvoj reviziji aranžmana MMF sa Srbijom okončani su u ponedeljak, fiskalna neravnoteža je samo odložena za sledeću godinu. Brokerske kuće nude otkup obećanih akcija državnih preduzeća za 800 evra.

Proslava Dana nezavisnosti Uzbekistana u Taškentu

Trgovina besplatnim akcijama

Dok oko četiri miliona građana očekuje da im državni Deda Mraz donese akcije preduzeća u kojima je država jedini ili dominantni vlasnik, u vrednosti od 1.000 evra, pojedine brokerske kuće im uveliko nude otkup obećanih akcija za 800 evra! Javljanjem na jedan od takozvanih slobodnih brojeva (koji počinju sa 0900), saznali smo da je neidentifokovana brokerska kuća voljna da „učini” građanima koji nemaju strpljenja, ne veruju u vrednost akcija, ili im, iz nekog razloga – „gori pod nogama”, i da njihov akcijski „poklon paket” preuzme, a da im zauzvrat isplati po 800 evra, objavljuje Politika i savetuje čitaoce da ne žure sa prodajom.

Drakonske kazne za novine

Narodna skupština Srbije usvojila je juče izmene Zakona o javnom informisanju, koje predviđaju drakonske kazne za novine u vrednosti prihoda od sedmodnevnog tiraža i prodatog oglasnog prostora ako, recimo, objave informaciju koja ugrožava maloletnike ili oglase nekog krivim bez postojanja pravosnažne presude, javlja Politika. Amandmanima je uvedena skala kažnjavanja od 25 do 100 odsto tiraža i oglasnog prostora, a o tome odlučuje sudija. Zakon pravi razliku da li je informacija objavljena na naslovnoj ili na unutrašnjim stranama, kao i da li je prekršaj ponovljen ili je učinjen prvi put.

Od prisutnih 225 poslanika, 125 poslanika vladajuće koalicije i opozicionog LDP-a, juče je glasalo „za”, 88 poslanika SRS-a, DSS-a, NS-a i JS-a bilo je „protiv”, 11 socijalista bilo je uzdržano, a naprednjaci nisu bili u sali.

Festival vatrometa u Belorusiji

Kao što su i najavili u julu, kada je glasanje odloženo na mesec dana, svi opozicionari su održali reč i juče ujutro došli u parlament u punom sastavu, ali je vladajuća koalicija, ipak, uspela da „namakne” većinu za usvajanje zakona. PUPS je, bukvalno 15 minuta pre glasanja, odlučio da glasa „za”, pošto je bilo jasno da ni sa deset glasova opozicionog LDP-a zakon ne može da prođe. Osim PUPS-a i LDP-a, vladajućoj koaliciji su svojim glasovima pomogli i Vladan Batić (DHSS) i bivši radikal Jovan Damjanović.

Koliko su vladajućoj koaliciji bili važni svi glasovi podrške zakonu, najbolje svedoči glasanje o zakonu u načelu, kada je u sali bilo 249 poslanika, dakle svi, osim Rize Halimija (KAPD), koji, kako je ranije i najavio, nije želeo da učestvuje u glasanju. Od 249 poslanika, koliko ih se izjašnjavalo 125 ih je bilo „za”, a na suprotnoj strani 124, dakle samo jedan glas manje na „tasu” vlasti i zakon ne bi prošao. Naprednjaci Tomislava Nikolića bili su u sali i glasali protiv zakona u načelu.

Posle usvajanja zakona, Moma Čolaković, šef poslaničke grupe PUPS-a, koji je do tada izbegavao novinare, objasnio im je da je njegova stranka promenila stav i odlučila da pet njenih poslanika, ipak, glasa za zakon, jer je „došlo do nekih dogovora u vladi”.

Bivši radikal Jovan Damjanović rekao je za „Politiku” da je odlučio da glasa za zakon zbog „političkih dogovora i evropske budućnosti”.

I Vladan Batić je glasao „za”, iako nijedan njegov amandman nije usvojen i iako je tvrdio da zakon treba povući iz procedure, jer ga „ništa popraviti ne može”. Inače, svi Batićevi amandmani glasili su „briše se”, a podneo ih je na svaki član. Juče, kako je rekao, nije video razlog da ne podrži zakon, s obzirom na to da su usvojeni neki amandmani, piše u Politici.

Predstavnici Udruženja novinara Srbije protestovali su u ponedeljak ispred Skupštine Srbije. Predsednik UNS Ljiljana Smajlović predala je peticiju poslanicima i pozvala ih da ne glasaju za Zakon o javnom informisanju, objavljuju Novosti. Predsednik Srbije Boris Tadić potpisao je u ponedeljak Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju, saopštila je predsednikova Pres služba, prenosi ovaj list.

Kakve će biti posledice izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju koje su u ponedeljak tesnom većinom usvojene u Skupštini Srbije, videće se tek kada one počnu da se primenjuju u sudskoj praksi, kaže za Blic advokat Dušan Stojković, stručnjak za pravo medija. On očekuje da u praksi to znači da će novinari i urednici biti u stalnom kontaktu sa advokatima i pravnicima pre objavljivanja informacija, kao i da će morati da prođu obuku da se upoznaju sa novim propisima. Sa druge strane, Vladimir Vodinelić, profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta „Union“, kaže za Blic da se novim izmena Zakon o javnom informisanju uklapa u neko drugo vreme i „jedan drugi pogled na medije koji je svojstven autoritarnim režimima“.

"Najgori zakon o informisanju - Medijima prete kazne od čak 1.000.000 €!", naslov je u Presu koji objavljuje da su DS, G17, LDP i PUPS izglasali juče novi zakon o informisanju koji uvodi drakonske kazne i za najmanje greške u medijima! Svi glavni urednici protiv zakona. Predsednik Tadić odmah potpisao Zakon.

"Tanka većina protiv slobode medija", naslov je u Danasu a u Borbi, "Usvojen Tadićev zakon o informisanju".

Protest Udruženja novinara Srbije pred skupštinsko glasanje o izmenama Zakona
o javnom informisanju na Trgu Nikole Pašića

MMF napravio ustupke?

Jeftino smo prošli – prvi su komentari stručne javnosti, posle osam dana pregovaranja s delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda, objavljuje Politika.

Bez obzira na to što je uslov za povlačenje druge rate, od ukupno odobrenih 2,9 milijardi evra bio da minus u državnoj kasi ne bude veći od tri odsto, MMF je još prvog dana pregovora dozvolio da se deficit poveća za 50 odsto. Iako se tome čak ni ministarka finansija Diana Dragutinović nije nadala, izvukli smo se bez povećanja poreza na dodatu vrednost, a pregovarački tim iz Vašingtona nije insistirao ni na smanjenju plata i penzija.

Sada je već izvesno da će misija na čelu sa Albertom Jegerom napraviti još jedan ustupak. Srbiji će odobriti zajam od 500 miliona dolara za pokrivanje rupe u državnoj kasi, iako se, po pravilu, sredstva MMF-a isključivo koriste za podršku deviznim rezervama.

Prema oceni Boška Živkovića, člana ekonomskog saveta premijera, ovakva reakcija je očekivana, jer je MMF promenio doktrinu poslovanja.

On ipak dodaje da bi bilo pošteno reći da smo se relativno lako izvukli, ali da time glavni problemi nisu rešeni. Jer, fiskalna neravnoteža je samo odložena za sledeću godinu.

Pregovori o prvoj reviziji aranžmana MMF sa Srbijom okončani su u ponedeljak po podne, na sastanku kod premijera Mirka Cvetkovića, potpunom saglasnošću pregovarača o ekonomskoj politici do kraja ove godine, javljaju Novosti. Već u utorak, na računu Srbije, kod Međunarodnog monetarnog fonda, naći će se 500 miliona dolara koji će pomoći da se lakše prevaziđe budžetski deficit od, kako je i konačno određeno, 4,5 odsto bruto društvenog proizvoda - potvrđeno je u ponedeljak Novostima. Pregovarači, još uvek, nisu utvrdili koja je tačna projekcija minusa države na svim nivoima u narednoj godini. Kako saznaju Novosti, predlog Srbije je da konsolidovani deficit budžeta u 2010. godini bude četiri odsto, dok Misija MMF veruje da je maksimum koji smemo da utvrdimo 3,5 odsto.

Karneval Noting Hil (Notting Hill Carnival) na ulicama Londona

Nema besplatnog školovanja

Besplatno školovanje u Srbiji nikada nije bilo skuplje, pokazalo istraživanje Presa koje ovaj list objavljuje pod naslovom "Počela škola!! Đak roditelje mesečno košta 15.000 dinara!" Iako je zvanično osnovno obrazovanje u Srbiji besplatno, na dete koje ide u školu mesečno treba izdvojiti u proseku oko 15.000 dinara za osnovne potrebe, piše u Presu.

Kako ukinuti liste čekanja u bolnicama?

Bolesti srca i krvnih sudova predstavljaju najčešći uzrok smrtnosti pacijenata u Srbiji. Prema zvaničnim podacima, svaka druga osoba umre od ovih oboljenja. Kako promeniti sumornu statistiku prema kojoj u Srbiji svakih 15 minuta jedna osoba premine od kardiovaskularnih oboljenja, mišljenja su podeljena, a cilj isti. Da liste čekanja (ili smrti) više ne postoje, objavljuje Danas pod naslovom "Liste čekanja ili liste smrti".

Aleksandar Tasković, psihijatar i bivši poslanik, smatra da je, u situaciji kada državne ustanove nemaju dovoljno kapaciteta, neshvatljivo da se, s obzirom na epidemiju kardiovaskularnih bolesti, bar za jednostavnije intervencije ne angažuju privatne ustanove koje imaju potrebnu opremu i kadar. U celom svetu je, kaže sagovornik Danasa, praksa da, kada su morbiditet i mortalitet (obolevanje i smrtnost) od neke bolesti veoma veliki, angažuju se sve institucije.

Gotovi pregovori o gasu?

Zajedničko preduzeće „Srbijagasa“ i „Gasproma“ za izgradnju gasovoda „Južni tok“ biće registrovano do 15. septembra, dok će ugovor o modernizaciji skladišta u Banatskom Dvoru biti potpisan nakon 7. septembra. Status imovine koju „Srbijagas“ unosi u zajedničku kompaniju za skladište gasa je prošao Vladu, a sada se samo čeka na pravne formalnosti s papirima, kaže za Blic direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović.

Sećanje na Drugi svetski rat

U Poljskoj se obeležava sedamdeset godina od početka Drugog svetskog rata. Na ceremoniji u Gdanjsku, uz brojne državnike, i premijer Cvetković, javljaju Novosti.

Nemački ratni brod “Šlezvig-Holštajn” 1. septembra 1939, tačno pre 70 godina, otvorio je vatru na položaje poljske vojske kod Gdanjska. Ubrzo posle toga, nemački vojnici prešli su granicu i napali Poljsku, što je označilo početak Drugog svetskog rata.

Ovu veliku godišnjicu prate, međutim, i kontroverze: kao politički nepodoban na proslavu nije pozvan poslednji komunistički predsednik Poljske general Vojćeh Jaruzelski. Poljacima je takođe krivo što u delegaciji SAD nema nikog na visokom nivou, a godišnjicu

ignorišu i dva tadašnja ključna saveznika u antihitlerovskoj alijansi - predsednik Francuske Nikola Sarkozi i britanski premijer Gordon Braun. Šef britanske diplomatije Dejvid Milibend, koji dolazi na proslavu, u ponedeljak se izvinio Poljacima što su ih saveznici tada ostavili na cedilu i nisu poslali nijednog vojnika u pomoć.

Rusija i Poljska treba da grade odnose na savezništvu u Drugom svetskom ratu, a tražiti u prošlosti povode za međusobne pretenzije i uvrede krajnje je štetno i neodgovorno, poručio je ruski premijer Vladimir Putin u autorskom tekstu koji je u ponedeljak objavio poljski list “Gazeta viboršča”.
Putin je izneo svoje viđenje tragedije u Katinjskoj šumi, u kojoj je 1940. ruski NKVD (preteča KGB), bez suđenja, streljao više od 20.000 zarobljenih vojnika i oficira poljske armije. Za razliku od Borisa Jeljcina, koji je za vreme boravka u Varšavi 1993. na vojnom groblju rekao “oprostite nam”, Putin nije hteo još jednom da se izvinjava za Staljinove grehe. On je tragediju u Katinjskoj šumi nazvao žalosnom, ali je streljanje poljskih oficira uporedio sa sudbinom crvenoarmejaca koji su dospeli u poljsko zarobljeništvo za vreme rata 1920. godine.

Martin Cooper, koji je razvio mobilni telefon 1973, pozira prekjuče
pred samit vodećih ljudi u telekomunikacijama, u Santanderu u Španiji

Nema rekonstrukcije vlade

Dragoljub Mićunović govori za Novosti o odnosima u koaliciji i načinu za prevazilaženje međusobnih sukoba: "Koalicija će proći sve testove. Partikularni interesi partnera štete savezu", piše u Novostima pod naslovom "Nema rekonstrukcije vlade".

Otpuštanja u Nišu

Duvanska industrija Niš (DIN), koja posluje u sastavu kompanije „Filip Moris internacional”, najavila je danas da će 7. septembra otpustiti 306 radnika kao tehnološki višak.

Prema poslednjim podacima u Duvanskoj industriji u Nišu radi 910 ljudi, tako da će 7. septembra broj radnika u toj fabrici duvana biti smanjen skoro za trećinu.

Najveći deo radnika koji će ostati bez posla ne radi u proizvodnji, već su iz pomoćnih službi, a prosečna otpremnina biće oko 1,5 miliona dinara po radniku, naveli su u DIN-u.

Cena otpuštanja

Koliko će državnu kasu koštati najavljeno otpuštanje 10 odsto zaposlenih u administraciji? Za odlazak sleduje zbir trećine zarade do 10 godina staža i četvrtine preko toga za svaku odrađenu godinu preko toga, objavljuju Novosti. Pod zaradom se podrazumeva prosek primanja isplaćen u poslednja tri meseca.

Kako se prva otpuštanja očekuju u republičkim organima i lokalnoj samoupravi, na ime troškova otpremnina za oko 5.000 zaposlenih, potrebno je izdvojiti skoro četiri milijarde dinara. Toliko je, inače, potrebno i za njihov, trenutni platni fond.

Prosečne zarade u javnom sektoru: Administracija - 41.159, Obrazovanje i kultura -36.580, Zdravstvo i socijalna zaštita - 36.998, Državna preduzeća - 44.148, Lokalna preduzeća - 38.654 dinara.

Festival roštilja u Leskovcu

Festival specijaliteta sa roštilja „Roštiljada” počeo je u Leskovcu u prisustvu više hiljada ljudi. U narednih šest dana u okviru festivala biće održana takmičenja majstora roštilja, a poslednjeg dana biće održan karneval.

Organizator festivala, Turistička organizacija Leskovca, očekuje oko pola miliona posetilaca iz Srbije i inostranstva

Sigurna muška kuća

Sigurna muška kuća u blizini Ćuprije, koju je otvorila NVO „Muška sigurnost”, udomila je prvu dvojicu stanara, a prema rečima osnivača, svakodnevno ih pozivaju muževi koji bi da tu potraže spas od bračnog nasilja kojem su izloženi, piše u Politici.

"Ovde je jedan penzioner iz Ćuprije, koga tuku i žena i sin, a nekoliko dana je boravio i jedan farmaceut. I ja sam od početka stanar sigurne kuće, jer ona nije namenjena samo onima koji nemaju gde, već i onima koji žele da nađu psihičko utočište i mir. Muškarcima je mnogo lakše da podnesu bračne probleme kada su zajedno", kaže Dušan Trifunović, osnivač NVO „Muška sigurnost“, dodajući da ga je zvalo na stotine pripadnika „jačeg pola”, koje žene maltretiraju na različite načine. Prema Trifunovićevim rečima, ti muškarci su izgubili veru u sudske i državne institucije, jer su one uvek na strani žena.

Direktorka Centra za socijalni rad u Jagodini Biserka Jakovljević, na osnovu iskustva ustanove na čijem je čelu, kao i svih onih sa kojima sarađuju, smatra da su slučajevi bračnog zlostavljanja muškaraca vrlo retki i da bi za zbrinjavanje svih ugroženih muževa bila dovoljna samo jedna sigurna kuća u čitavoj Srbiji.

Raseljeno romsko naselje

Romske porodice iz nehigijenskog naselja ispod mosta Gazela u Beogradu raseljene su juče. Romi koji su imali prijavu boravka u Beogradu raseljeni su u druge gradske opštine, a oni koji nisu iz Beograda vraćeni su na svoje ranije adrese, javlja Borba.
U raseljavanju Roma učestvovale su ekipe i mašine beogradskog Vodovoda i kanalizacije i Beograd puta, a na raščišćavanju su radili radnici gradske čistoće. Prisustvovao je veliki broj policajaca, incidenata nije bilo.

Postupak zbog osporenih lekarskih recepata

Republički zavod za zdravstveno osiguranje poslao je juče Lekarskoj komori imena i dokaze protiv 25 lekara koji su prozvani da su neregularno prepisivali recepte i protiv kojih je najavljeno pokretanje postupka za nadoknadu štete, objavljuje Blic.
Prema rečima direktorke Lekarske komore dr Tatjane Radosavljević, podaci juče još nisu bili stigli. Kada stignu, Komora će proveriti optužbe protiv svih lekara, ali, kako ističe dr Radosavljević, treba biti posebno obazriv, jer je lečenje i prepisivanje lekova veoma kompleksno.

RZZO je već tražio od lekara da nadoknade trošak za lekove izdate na recepte koje su njihovi kontrolori osporili, a ako ne budu hteli, biće pokrenuti sudski postupci protiv njih.

Kineske hostese  na konferenciji za novinare NBA ligaša Hjuston Rokitsa pred
prijateljsku, humanitarnu utakmicu, èiji prihod je namenjen Crvenom krstu Kine
za borbu protiv kancera

Šesti pokušaj sudjenja za korupciju na fakultetu

U Okružni sud u Smederevu nije stigao nijedan novi zahtev za izuzeća pa se očekuje da iz šestog pokušaja danas konačno otpočne glavni pretres za korupcionašku aferu „indeks” na kragujevačkom Pravnom fakultetu.

Mi smo spremni za suđenje, svi okrivljeni su uredno pozvani i očekujem da neće biti prepreka, osim ako na dan pretresa ne bude novih zahteva za izuzeća, kaže za Politiku predsednica tročlanog sudskog veća, sudija Slađana Bojković.

Na 113 strana optužnice za najveću korupcionašku aferu u srpskoj prosveti nalaze se detalji iz opsežne istrage o primanju mita i posredovanju u lažiranju diploma pravnika. Optuženo je 23 profesora, 33 studenta i više od 30 posrednika u korupciji. Prvooptuženi je Saša Jovanović iz Donje Livadice kod Velike Plane koji je označen kao glavni posrednik između studenata i profesora. Hapšenjem Jovanovića počelo je da se odmotava klupko afere „indeks”, a odmah potom, 20. februara 2007. godine, iza rešetaka našao se veliki broj profesora.

Štanglom napao policajca

Saobraćajni policajac Radisav Filipović (39) teško je povređen u ponedeljak oko 14.30 kada ga je na poligonu za polaganje vozačkog ispita u Crnotravskoj ulici 2-4 na Banjici udario Predrag Vasić (18) iz Beograda, javljaju Novosti. Revoltiran što mu nije dozvoljeno da polaže u kratkim pantalonama, bahati mladić je metalnom šipkom napao pripadnika MUP-a i razbio mu glavu! Filipović je prevezen na Vojnomedicinsku akademiju, gde mu je konstatovano naprsnuće luka prvog pršljena i razderotina potiljka. Njegovo stanje lekari su ocenili "kao ozbiljno, ali stabilno". Napadača su prisutni savladali, posle čega ga je policija uhapsila.

Psi izujedali staricu

Penzionerki Kristini A. (85) iz Smedereva amputirana je leva ruka iznad lakta pošto su je u dvorištu kuće izujedala dva staford terijera, javlja Pres. Prema rečima lekara, starica koja je operisana u petak u smederevskom Urgentnom centru nalazi se van životne opasnosti i njeno zdravstveno stanje je stabilno.

Nesreća se dogodila prošlog petka u dvorištu Kristinine porodične kuće u Srbinoj ulici 53, gde živi sa ćerkom i unukom, kada je pokušala da razdvoji dva razjarena psa. Naime, oko 11 časova jedan od nekoliko staford terijera, koje je gajio staričin unuk, odvezao se i napao drugog. Videvši to starica je pokušala da ih razdvoji, međutim, tada su oba psa nasrnula na nju i teško je povredila, zadavši joj po telu više ujeda opasnih po život.

Ubila muža sa dva metka

Najpoznatijeg muzičara u Senti, Budimira Gerića, na spavanju ubila supruga. Isidorka mužu pucala iz pištolja u srce i glavu. Sama se prijavila policiji. Saslušanje u utorak, javljaju Novosti. Za sada se samo nagađa šta je motivisalo Isidorku da se tako surovo obračuna sa Budimirom, s kojim je u braku provela tri decenije. Senćani za Isidorku Gerić kažu da je znaju po cvećari "Isidora". Bila je najbolji aranžer cveća u gradu. Kod nje su mnogi cvećari dolazili da nauče zanat. Biznis joj je, inače, dobro išao. Zato su se iznenadili kada je zatvorila radnju i pretvorila se u klasičnu domaćicu.

Budimir Gerić je penzionisani policajac, a bio je poznat kao dobar muzičar, piše u Blicu. Sa Isidorkom ima ćerku i sina, koji imaju svoje porodice i koji se takođe uspešno bave muzikom. Isidorka je godinama držala cvećarsku radnju blizu njihove zgrade na Tiskom keju.

Leš u bunaru

Unakaženo telo muškarca starog oko 35 godina nađeno je u subotu u metalnom burutu izvučenom iz bunara na njivi pored puta koji spaja sela Vilovo i Lok, u blizini Titela.
Bure sa zavarenim poklopcem u kome je bio leš uvijen u najlon nađen je slučajno kada su po nalogu mesne zajednice tamo poslati radnici da očiste bunar. Identitet nađenog muškarca još nije utvrđen, ali policija pretpostavlja da se radi o osobi iz Beograda čiji je nestanak prijavljen u maju 2006. godine. Kosti nađenog muškarca, kako saznaje Blic, potpuno su slomljene.

"Prema fazi raspadanja, leš je ubačen u bunar pre otprilike četiri meseca. Zasad se ne zna identitet muškarca. Proveravamo sve slučajeve nestalih osoba u ovom kraju u proteklih nekoliko meseci. Sumnja se da je ovo mafijaško ubistvo", kaže neimenovani sagovornik Presa.

Jagma za utakmicu sa Francuskom

Ludnica uoči odlučujuće utakmice za plasman na Svetsko prvenstvo između Srbije i Francuske na „Marakani“ naredne srede zvanično je otpočela. Na blagajnama Zvezdinog stadiona u ponedeljak se okupilo dosta ljudi u pokušaju da kupi poslednji kontingent karata za „sever“ i „jug“, koji je pušten u slobodnu prodaju. Jagma za kartama, brojni navijači, pripadnici obezbeđenja, žandarmerija, čak i policijska konjica - odavali su utisak kao da je reč o prvenstvenoj utakmici! Nažalost, nisu svi uspeli da dođu do parčeta papira zlata vrednog, javlja Blic pod naslovom "Noćili pred Marakanom za ulaznicu".