USPEŠNO OBAVLJENO TESTIRANJE IRANSKE RAKETE NOSAČA

Britaniji preti opasnost od pomeranja linije obale što bi prouzrokovalo ogromne probleme, čije rešenje pokušava da pronađe Agencija za zaštitu životne sredine. Iranci su uspešno lansirali raketu nosača i još uspešnije prouzrokovali zabrinutost Zapada. Očekuje se da svetlost dana uskoro ugledaju Kafkina dokumenta koja su dugo činila samo deo nasledstva Have i Rute Hof. Rusi nastavljaju sa obećavanjem jednog, a sprovođenjem u delo drugog.

Srozana britanska obala – napušteni domovi

Novi šef Agencije za zaštitu životne sredine iz istoimenog britanskog ministarstva upozorio je javnost na opasnost od povećanog broja napuštenih domova usled rastućeg nivoa mora, prenosi Independent.

Usled globalnog zagrevanja delovi britanske obale osuđeni su na potapanje zbog čega bi uskoro trebalo da budu sastavljeni planovi za evakuaciju ljudi iz najugroženijih oblasti.

U svom prvom intervjuu od stupanja na novi položaj lord Smit od Finsberija rekao je da se Britanija suočava sa teškim izborom između toga koje delove obale da odbrani, a na kojima da dopusti moru da prevlada. Dodao je dalje da je odbrana najviše uznapredovala u oblastima južne i istočne obale koje su bile najviše zahvaćene erozijom. Smit ovom prilikom poziva ministre na pružanje pomoći porodicama koje će ostati bez domova.

On je kao bivši ministar iskoristio priliku da ukaže na to da Vlada ne shvata ozbiljno zaštitu životne sredine i prostorno planiranje, pogotovo kada su ključni projekti u pitanju. Tom prilikom naglasio je sledeće:

- Izgradnja treće zaobilaznice kod Hitrou aerodroma bila bi velika „greška“ zbog povećanog zagađenja i buke.

- Planovi za izgradnju nove generacije elektrana na ugalj biće napušteni sve dok Vlada ne bude sigurna po pitanju ispuštanja štetnih gasova.

- Predložena izgradnja brana u potezu od engleske obale pa do Velsa ugrozila bi staništa riba i ptica.

Lord Smit je dalje dodao, prenosi Independent, da Agencija za zaštitu životne sredine pravi nacrte oblasti koje će u narednih 5, 25, 50 i 100 godina biti najviše zahvaćene erozijom morske obale, kao i onih oblasti koje su najviše ugrožene porastom nivoa mora.

„Ovo je najteže pitanje kojim ćemo se baviti unutar Agencije“, rekao je i dodao: „Znamo da more guta dobar deo obale, pre svega istočnu i južnu. Najveći problem trenutno predstavlja Istočna Anglija, ali i druge oblasti ne treba zanemariti.“

Lord Smit, bivši ministar za kulturu, obećao je da će dati sve od sebe kako bi zaštitio porodice kojima preti da ostanu bez domova na taj način što će pronaći odgovarajuće inžinjersko rešenje.

Takođe je rekao da će Agencija, u saradnji sa ministrima, morati da definiše „prioritetne oblasti“ i dodao: „Skoro da smo sigurni da nećemo uspeti da odbranimo svako parče obale – to bi prosto bio nemogući zadatak, kako u finansijskom tako i u inžinjerskom smislu.“

Iransko testiranje rakete nosača „uspešno“

Iran je danas, izazvavši veliku zabrinutost Sjedinjenih država i Evrope, uspešno testirao svoju raketu nosač satelita u svemir, izvestila je državna novinska agencija IRNA a prenose holandske novine Folkskrant. Javljeno je da je Iran lansirao satelit Omid (nada) uz pomoć lansirne rakete Safir (ambasador), a sve u prisustvu predsednika Ahmadinedžada.

Iran, koji već neko vreme vodi žestoke pregovore sa Zapadom zbog svojih spornih nuklearnih ambicija, izazvao je zabrinutost međunarodne zajednice kada je u februaru testirao raketu napravljenu za nošenje satelita. Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad lično je odbrojavao sekunde do časa lansiranja, prenosi Folkskrant izjavu jednog zvaničnika.

„Predsednik lično naredio je lansiranje i čestitao iranskoj naciji na velikom dostignuću“, rekao je portparol Vlade, Golamhusein Elham.

Tehnologija koja se koristi za lansiranje satelita u svemir može biti korišćena i za lansiranje oružja. Jedan od zvaničnih razloga zbog kojih SAD dižu raketni štiti u istočnom delu Evrope jeste upravo odbrana od napada iz zemalja „otpadničkog režima“ kao što je Iran. Iranski zvaničnici su, međutim, izjavili da takve akcije ne čine deo njihovog plana.

Ova zemlja, podseća Folkskrant, poseduje rakete dometa 2.500 kilometara. Rakete takvog dometa mogle bi na primer da budu usmerene iz Irana ka Izraelu ili američkim bazama u Zalivu.

Ostaje nejasno koliko je zaista napredovao iranski svemirski program. U julu su, podseća Folkskrant, iranski funkcioneri raširili sliku lansiranja raketa dalekog dometa, za koju se potom ispostavilo da je odrađena u fotošopu.

Pod „kafkijanskim“ pritiskom

Poslednja želja Franca Kafke pre njegove smrti 1924. godine bila je da se spale svi njegovi spisi. Ovakvoj odluci suprostavio se njegov prijatelj, pisac Meks Brod. Svet je tako dobio „Proces“, „Zamak“ i pridev kafkijanski. Brod je dobio spise.

Kada je Brod prebegao iz Praga u Tel Aviv poslednjim vozom 1939. godine, poneo je sa sobom kofer pun Kafkinih dokumenata, prenosi Njujork tajms.

U Tel Avivu Brod je proveo vreme sa svojom sekretaricom sve do smrti 1968. godine, kojoj je u nasledstvu ostavio preostale Kafkine papire, kao i delove sopstvene bogate kulturne karijere. U periodu od skoro 40 godina Brodova sekretarica Ester Hof držala je Kafkine dokumente u svom stanu u Spinozinoj ulici, neke od njih naslagane visoko na stolu na kome je obavljala svakodnevne poslove. Ester je život provela okružena ljudima zainteresovanim za Kafkin život i delo.

Poslednji put da je neki od znatiželjnih naučnika pušten u stan jeste 1980. godine. Poznato je još da je potom Ester Hof prodala manuskript za „Proces“ u iznosu od 2 miliona dolara. Šta je tačno ostalo od Kafkinih spisa niko ne zna.

Nakon Esterine smrti pršle godine njena ćerka Hava, kojoj je 74 godine, najavila je da će odluka o preostalim papirima biti doneta u nekom od narednih meseca. Dok se veruje da se većina Kafkine imovine već nalazi u arhivama Češke, Britanije i Nemačke, moguće je da je pozamašan deo ostao sakriven iza vrata stana Hof u Spinozinoj ulici u Tel Avivu.

Nakon smrti njene majke, Hava Hof se zajedno sa stručnjacima i arhivistima bavila stanjem onoga za šta se veruje da su pisma, dnevnici, fotografije, pa možda i neobjavljena dela jednog od najvećih pisaca 20. veka.

Pitanje koje preokupira izraelske naučnike nije samo to da li će Hofova prodati ili donirati literalnu imovinu čiji su ona i njena sestra Rut naslednici, već i da li je moguće pronaći način da taj deo Kafkine zaostavštine ostane u Izraelu, uporištu jevrejskog nacionalnog i istorijskog nasledstva.

Rusija najavljuje povlačenje – njene trupe zalaze sve dublje

Rusija se u nedelju zavetovala da će u ponedeljak konačno započeti povlačenje svojih trupa iz Gruzije, prenosi Vašington post, ali ulice okupiranih gradova svedoče pre o povećanom prisustvu njihovih trupa nego o povlačenju istih.

Ruski predsednik Dimitri Medvedev obećao je juče „početak povlačenja vojnih formacija“ počev od ponedeljka. Ovo je još jedan primer kontradiktornih i sasvim jasno pogrešnih izjava ruskih lidera u vezi sa položajem trupa od samog početka operacije u Gruziji.

U nedelju, na primer, ruski general saopštio je da u gradu Gori nisu prisutne ruske trupe.

Tokom dvadesetčetvoročasovnog boravka reportera u Goriju ovog vikenda, međutim, ruski vojnici krstarili su ulicama ovog grada u armiranim vozilima i naoružani puškama.

„Prestali smo sa pucnjavom – treba da vam bude drago zbog toga“, odgovorio je mladi ruski komandir na pitanje da li će se trupe uskoro povući.

Konflikt koji već duže vreme postoji između Rusije i Gruzije kulminirao je pre deset dana, podseća Vašington post. Prvo su gruzijske trupe upale u Južnu Osetiju, gruzijsku oblast koju su separatisti držali proteklih 15 godina. Gruzijci su brzo suzbijeni od strane ruske vojske koja je potom nastavila da napreduje iz Južne Osetije na druge delove gruzijske teritorije.