UPOTREBA TRAGEDIJA

Smrt Brisa Tatona i dalje je glavna tema na naslovnim stranama srpske štampe. Organizovano premlaćivanje ovog Francuza do te mere da je podlegao povredama izazvalo je čitavu lavinu spontanih i organizovanih reakcija u Srbiji i svetu. Nameće se zaključak da je među svima koji se oglašavaju ili izvode nekakve akcije povodom ove tragedije manje onih kojima je odistinski žao što je jedan ljudski život okončan tako brutalno a više pojedinaca i raznoraznih organizacija koji bi da ućare političke ili neke druge poene. Na žalost, za sve buduće žrtve ovakvih nasilja.

To je otprilike rekao i srpski predsednik Boris Tadić ističući u izjavi koju prenose gotovo svi mediji, da „ideologija nasilja vodi u fašizam Vrhunski je nemoral da oni koji štite nasilničke grupe i bore se protiv njihovih zabrana danas oplakuju žrtve koje su posledica nasilničkog delovanja i stvaranja atmosfere nasilništva u ovom društvu.

Akcija protiv huligana prerasla je u organizovanje skupa. Politika piše da je ministar policije Ivica Dačić dao usmeno odobrenje za skup „Odgovor građana na nasilje” koji je u Pionirskom parku sazvalo više nevladinih organizacija.

Stiče se utisak da pišući o tome da su Tatona i njegove kolege Francuze tukli pripadnici navijačkih grupa „Irid ćibili”, „Alkatraz” i „Rebels” Politika možda čak potpada i pod odredbe novog Zakona o informisanju, jer navodi nezvanične detalje, da su hirurškim maskama, bakljama i palicama krenuli u krvavi obračun. U ovom listu navode, pozivajući se na neimenovane izvore iz nadležnih institucija i puna imena i prezimena osumnjičenih, koji pripadaju ovim navijačkim grupama. Ovaj list navodi da je jedan od dvanaestorice osumnjičenih za ubistvo francuskog državljanina Brisa Tatona, podelio 17. septembra u Terazijskom parku navijačima Partizana palice i baklje kako bi njima tukli navijače francuskog Tuluza, saznaje „Politika” od sagovornika bliskog istrazi. Istovremeno, osumnjičeni Vladan Suvajac podelio je hirurške maske kako bi navijači sakrili lice dok se budu obračunavali sa francuskim navijačima. Da je sve bilo isplanirano, potvrđuju i reči Politikinog sagovornika, koji tvrdi da su se navijači Partizana unapred dogovorili i organizovali da pre utakmice Partizan–Tuluz pronađu navijače.

Patriotizam i oko njega

Državni vrh je na sednici Saveta za bezbednost, koji je sazvao predsednik Srbije Boris Tadić ocenjeno je da su neke vođe navijača višestruki povratnici u vršenju krivičnih dela. Na ovom skupu je, kako saznaje „Blic” zaključio da policija mora posebno da se bavi vođama navijačkih grupa, koji su ujedno i dileri droge, a pravosuđe mora da prati rad policije i da protiv huligana povede više postupaka i da im izriče veće kazne. Ocenjeno je da su presude protiv huligana niske i retke i zaključeno je da se moraju oštrije kažnjavati upadi navijača na teren i da u tom pravcu mora da se menja krivično zakonodavstvo.

Kada je reč o pitanju ko stoji iza ekstremista i grupa odgovornih za talas nasilja na ulicama Beograda, Savet nije zaključio da iza svega stoji konkretna stranka.

Zanimljivo je saznanje Blica da je Ivica Dačić, ministar policijeizneo primedbu na ocene pojedinih medija povodom privođenja huligana jer je, kako je objasnio, bilo i stavova da su privođene patriote, što je samo podgrevalo situaciju.

Snežana Malović, ministarka pravde je, kako piše Blic, najavila da će njeno ministarstvo sa MUP predložiti izmenu propisa, kojima će huliganima koji prave izgrede na sportskim takmičenjima, a već su kažnjavani za takva dela, biti zabranjeno prisustvo na terenima. Malovićeva je navela da će preostala dva osumnjičena za ubistvo Brisa Tatona biti privedena pravdi, kao i da očekuje da će nakon sprovedenog istražnog postupka i suđenja presuda biti ubrzo izrečena.

Tužilac: Nepoželjni organizovani navijači

Glavni tužilac Srbije, Slobodan Radovanović naložio je policiji da zabrani organizovano delovanje navijača Zvezde, Partizana i Rada, piše Pres.

„Što se tiče fudbala, to podrazumeva pražnjenje severa i juga, a za to postoje više nego ozbiljni razlozi, jer sve ono što se desilo ovih dana predstavlja najgori vandalizam,“ obrazložio je svoj zahtev tužilac Radovanović.

Radovanović, inače, prema pisanju Blica, ni juče nije rekao ko su ljudi iz sportskih klubova za koje se sumnja da su vršili pritisak na tužioce i sudije u slučaju Brisa Tatona i Uroša Mišića.

„Svi za koje se prikupe dokazi da su pokušali da vrše pritiske na tužioce i sudije u postupcima protiv huligana biti procesuirani. Tužilaštvo neće podleći nikakvom pritisku i ako postoje dokazi da je neko to pokušao da radi, odgovaraće,“ poručio je radovanović.

Navijači: Kriminalci (ni)su na tribinama

Reagujući na ovu objavu rata brutalnim sukobima „ljubitelja fudbala” navijači Partizana poručuju da zatvaranjem „juga" država neće rešiti problem sa kriminalcima i huliganima među navijačima.

„Šta znači to zatvaranje južne tribine?! Pa, ako ga zatvore, ljudi koji vole Partizan ići će na „zapad", na „istok"... Što se tiče kriminalaca među navijačima, država ne mora da čeka da oni dođu na stadion. Ako je neko kriminalac, odmah neka ga hapse, na ulici, a ne da čekaju da on dođe na tribinu,” komentarišu vođe navijača Partizana.

Jedan od viđenijih navijača Crvene zvezde Vladimir Šavija nije želeo da govori o predlogu tužioca, kao i navijači Rada.

Sociolog Ratko Božović za Pres komentariše da država najavom zabrane pojedinih navijačkih grupa bavi samo „vrhom ledenog brega".

„Sad se preti samo „izvođačima radova", ali ne i nalogodavcima i finansijerima. To je represija samo prema onima kojima je veliki mozak mali. Pitanje je, dakle, gde je mozak koji sve ovo režira?! Mora se otkriti ko sve to predvodi i finansira,” apeluje Božović.

Tuče navijača i u Temišvaru

Mada ne bi trebalo da nam je uteha uoči utakmice 2. kola Lige Evrope u Temišvaru je došlo do masovne tuče navijača Politehnike i zagrebačkog Dinama. Blic piše da se danima pre utakmice Politehnike i Dinama najavljivalo da će u Temišvaru doći do masovne tuče i da je rumunska javnost očekivala da će policija na vreme zaustaviti huligane ali da se to nije dogodilo.

Posle skandiranja šovinističkih, antisrpskih parola i demoliranja kafića u centru Temišvara, navijači Dinama izazvali su sukob sa rumunskim navijačima, nakon čega je intervenisala policija. Na desetine hrvatskih i rumunskih navijača je uhapšeno.

Kriza ojadila najbogatije

Urušavanje američkog hipotekarnog tržišta 2007. godine označilo je brutalni početak kraja „bogataškog buma” u SAD. Američki superbogataši su, konstatuje Politika, rekli zbogom javnom prikazivanju bogatstva od Las Vegasa do Martinih vinograda, karipskih letnjikovaca i Long Ajlenda. Daleko ispod njih, američki milioneri pokazuju do juče nečuvene znake štednje – siromašenje sa vrha američke finansijske piramide dokazuje da je „novac neveran sluga”.

Najbogatiji Amerikanci izgubili su 300 milijardi dolara za godinu dana krize, otkrio je juče magazin „Forbs”. Svita najimućnijih s one strane Atlantika izgubila je 300 milijardi dolara za samo godinu dana – prvih 10 američkih megabogataša ostali su za 12 meseci kraći za ukupno 39,2 milijarde dolara.

Srbija u EU

Koštaće nas i to mnogo, ali će se isplatiti – i te kako, piše Politika pozivajući se na analize dobiti i troškova ulaska Srbije u Evropsku uniju. Ako je verovati ovoj analizi ulazak u Uniju doneo bi Srbiji privredni i rast investicija, veću zaposlenost, izvoz, ali i uvoz. – Članstvo bez cenovnog pritiska. – Evropski ček za poljoprivredu od 10 milijardi evra. Bez ulaska u Uniju naš bruto domaći proizvod 2015. bi bio 5.530 evra, a ako 2014. dobijemo člansku kartu, iznosiće 6.075 evra po stanovniku.

Razlika između scenarija „bez” i „sa” članskom kartom EU lomi se na: potrošnji stanovništva (prosečna godišnja stopa rasta je 1,2 prema 2,8 odsto u korist onog sa pristupanjem EU, odnosno potrošnje koja će 2015. iznositi 3.820 ili 4.250 evra po stanovniku), zatim na obimu investicija (1.380 ili 1.880 evra godišnje po stanovniku), a posebno stranih direktnih ulaganja (1.400 prema 2.300 evra u petogodišnjem periodu). Bitna je razlika i u izvozu (2.250 prema 2.850 evra godišnje po stanovniku), koji će istina pratiti i veći uvoz, uz dobit za potrošače. Dominantni deo makroekonomskih dobitaka dugoročnog je karaktera i proističe iz efekata proširenja tržišta za domaće proizvođače i jačanja konkurencije na domaćem tržištu.

Lepo zvuči prognoza da će već sa dobijanjem statusa kandidata za članstvo u EU, u narednih šet godina doći do povećanja broja zaposlenih za 250.000, uz smanjenje liste nezaposlenih za oko 200.000. Ako bismo status kandidata za članstvo dobili 2010. godine, stopa nezaposlenost bi do 2014. opala na oko 12 posto. Stopa zaposlenosti porasla bi sa sadašnjih 51 na 58 odsto, čime bi se smanjilo zaostajanje Srbije u odnosu na EU na oko 10 procentnih poena.

SPS koči otkaze

SPS će svoj stav o racionalizaciji u državnoj upravi saopštiti posle sednice vrha stranke, pišu Novosti navodeći da u ovoj partiji očekuju da im partneri iz Vlade prethodno dostave zvaničan plan.

Socijalisti, izgleda, neće pristati da se prekobrojnima u javnoj upravi preko noći podele otkazi, već će tražiti da se u dogovoru sa sindikatima najpre otpočne sa dobrovoljnim odlascima. ”Dačićevci” priznaju da nevoljno ulaze u najavljenu redukciju i zato što njihovi ministri vode oblasti u kojima su sindikati izuzetno jaki, pa bi klinč sa nezadovoljnim radnicima mogao da im poljulja rejting. Uz to, jasne poruke Dačića, Mrkonjića, Obradovića i Dejanovićeve, da se protive otkazima u svojim fahovima, mogle bi da otvore novi front u Vladi, koja tek što se smirila posle ”detonacije” izazvane Zakonom o informisanju.

Rasipnici

Teško je izračunati koliko je ove godine Vlada Srbije potrošila na službena putovanja ministara i njihovih saradnika, piše Danas, licitirajući da je reč o najmanje dva miliona evra.

Podaci o tome koliko je Vlada Srbije ove godine potrošila na službena putovanja u inostranstvo mogli bi zauvek ostati tajna za građane Srbije, odnosno one koji ta putovanja plaćaju, tim pre što Vlada već godinama nema običaj da parlamentu podnese završni račun. Da bi zakukuljili „troškovnik” u vladi su se dosetili pa troškovi vode odvojeno za ministre - što je u nadležnosti Generalnog sekretarijata Vlade Srbije, i za ostale zaposlene u pojedinim ministarstvima - tako da je ukupna količina novca koju je neko ministarstvo potrošilo za zastupanje interesa njenih građana u Srbiji suštinski raspodeljena na dva „knjigovodstva“.

Prema podacima koji su Danasu dostavljeni iz Generalnog sekretarijata Vlade Srbije, ministri su od početka godine u inostranstvo putovali ukupno 159 puta od čega su 27 putovanja bila jednodnevna i za to je iz budžeta izdvojeno 82,7 miliona dinara. Najviše je putovao - 75 puta - ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić. Premijer Mirko Cvetković je tokom ove godine šest puta službeno boravio van granica Srbije, dok je Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade i ministar policije, 16 puta koristio pasoš u službene svrhe. Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić od početka godine je 11 puta službeno boravio u inostranstvu, potpredsednik Vlade za evropske integracije Božidar Đelić - osam puta, a potpredsednik Vlade za socijalnu politiku Jovan Krkobabić - dva puta. Ostali članovi Vlade od početka godine su u inostranstvo putovali 75 puta

Preletačima porasla krila

Stranke u Srbiji posle narednih parlamentarnih izbora više neće moći da raspolažu mandatima poslanika u parlamentu, već će poslanici biti sami svoji gospodari, saznaju Novosti u vladajućoj koaliciji. Novim zakonom o izboru narodnih poslanika, koji je u pripremi, najverovatnije će se ukinuti blanko ostavke, a mandati više neće pripadati strankama već poslanicima.

Tako bi se ispoštovala i preporuka Saveta Evrope, koji je još u septembru poslao izveštaj o ispunjenosti standarda ljudskih prava, gde nam je zamerano baš to što stranke gospodare mandatima. To praktično znači da poslanik, kada se suprotstavi stavovima partije koja ga je stavila na listu i ne glasa po odluci centrale, neće morati da strahuje od posledica i da brine za ostanak u parlamentarnoj klupi.

Dve dileme koje izaziva najava ukidanja instituta blanko ostavki su: da li bi takva zakonska norma bila ustavna, i otvara li ona vrata za novo ”jato preletača” u Skupštini, potkupljivanje poslanika i opštu trgovinu mandatima.

Jat uleteo u nove gubitke

„Jat Ervejz” zbog štrajka „Jat tehnike” knjiži nove gubitke. Dok se putnici dovijaju kako odleteti i orijentišu se na druge aviokompanije Srđan Mišković, direktor „Jat tehnike”, kako piše Politika, kaže da čekaju odgovor od Ministarstva infrastrukture na zahtev da firmi budu isplaćena dvomesečna dugovanja, kao i da zaposleni dobiju plate. Zaposleni u „Jat tehnici” neće početi da servisiraju avione nacionalnog avioprevoznika sve dok ne dobiju 110 miliona dinara koje im „Jat ervejz” duguje.

Zbog zaoštrenih odnosa između dve državne firme, oglasio se i sindikat radnika u vazdušnom saobraćaju i vazduhoplovstvu Srbije, koji je glavni deo krivice prebacio na bivše i sadašnje direktore.

Republički odbor tog sindikata navodi da je „Jat ervejz” u poslednjih sedam godina promenio četiri direktora, koji su posle odlaska iz firme dobili visoke državne funkcije, a „Jat” su ostavili u velikim problemima. Zato je, kako stoji u saopštenju, neophodno da se pokrene pitanje odgovornosti za stanje u kome se kompanija našla posle njihovog odlaska.

Ekonomista Danijel Cvijetićanin u izjavi za Pres komentariše da ne treba izostaviti mogućnost da postoje određeni interesi da se „Jat ervejz" upropasti.

„Poznato je da „Jat" od prodaje karata ne može da se izdržava. On ima gubitke koji se nadoknađuju preko leđa poreskih obveznika. Zato ne treba zanemariti ni scenario da neko hoće da upropasti „Jat", da ga proda u inostranstvu ili da ga sam kupi zabadava. I onda, da vidite kako odjednom „Jat" postaje racionalna firma.Dokle će stranačka filozofija da opstaje u „Jatu," kaže Cvijetićanin.

Počela trka za stambene kredite

Program subvencionisanja stambenih kredita za novogradnju izazvao je veliko interesovanje građana, piše Blic, komentarišući gužvu koju su juče napravili zainteresovani u filijalama vodećih banaka. Ponuda stanova je skromnija, a u bankama kažu da neće praviti razliku među investitorima. Glavni kriterijum su uredni papiri i izdate građevinske dozvole za novogradnju.

Ako je verovati obećanjima iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja neće biti privilegovanih investitora, bez obzira da je reč o malom ili velikom građevinskom preduzeću. Svi će imati isti tretman.

Oni koji bi da konkurišu treba da pogledaju proceduru u devet koraka:

-Izabrati stan,

-Odlazak u banku gde se podnosi zahtev i dokumentacija,

-Banka donosi odluku o odobravanju kredita u visini od 75 odsto vrednosti određene nekretnine,

-Ukoliko je odluka pozitivna, banka dostavlja zahtev NKOSK,

-NKOSK donosi odluku o osiguranju zajma, kao i o formalnoj ispunjenosti uslova za dobijanje kredita,

-O odluci NKOSK obaveštava banku i Ministarstvo ekonomije,

-Banka potpisuje ugovor sa klijentom o kreditiranju,

-Banka obaveštava NKOSK kada će korisniku kredita uplatiti 75 odsto novca, kao i tačan iznos koji NKOSK treba da uplati na namenski račun banke,

-Banka na dogovoreni dan uplaćuje novac na račun korisnika kredita, odnosno prodavca.

Rusi “kopaju” Prokop

Železnička stanica "Beograd - Centar" u Prokopu mogla bi da bude završena u roku od tri godine, pišu Novosti navodeći da su novu nadu da će konačno početi radovi na beogradskom železničkom čvoru ulili predstavnici Ruske Federacije, koji učestvuju na trodnevnom zasedanju srpsko-ruskog saveta za saradnju u saobraćaju u našem glavnom gradu.

Zamenik ministra Rusije Nikolaj Ljamov otkriva da Rusija razmatra mogućnost za odobravanje državnog kredita od 200 miliona evra srpskim železnicama za modernizaciju i završetak beogradskog železničkog čvora. Konkretan dogovor oko zajma Ruske Federacije mogao bi da bude potpisan već 20. oktobra, prilikom posete predsednika Dmitrija Medvedeva Beogradu.

Predrag Janković, zamenik generalnog direktora "Železnica Srbije" kaže da će 26 miliona evra biti namenjeno za izgradnju tehničko-putničkih stanica Zemun i Kijevo, 30 miliona za robno-transportni centar u Makišu i 34 miliona evra za izgradnju petnaest kilometara nove, dvokolosečne pruge od Beograda prema Pančevu.

Vuk savetuje Milorada

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić savetovao je premijeru RS Miloradu Dodiku, prilikom njihovog razgovora u sredu uveče u Banjaluci, da taj entitet ne bi trebalo da ide u radikalizaciju političkog sukoba s kancelarijom visokog predstavnika (OHR) u BiH, saznaje Danas iz dobro obaveštenih izvora.

Vuk Jeremić je otišao da smiruje Milorada Dodika“, kazao je Danasov izvor povodom iznenadnog susreta dvojice političara, do kojeg je došlo neposredno nakon što je predsednik Vlade RS pozvao parlament tog entiteta da zatraži povlačenje srpskih predstavnika iz zajedničkih institucija BiH, ukoliko visoki predstavnik Valentin Incko „nastavi da nameće odluke i zakone.“

Reagujući na ovu situaciju Parlament Republike Srpske će zakazati javno izjašnjavanje, a srpski predstavnici povući će se iz zajedničkih organa BiH, ako visoki predstavnik nastavi da nameće zakone i njihovo sprovođenje, zaključila je poslanička većina u Narodnoj skupštini RS.

„U slučaju da visoki predstavnik nastavi sa pokušajima nametanja i sprovođenja pomenutih akata, Narodna skupština zakazaće javno izjašnjavanje o tome“, navodi se u zaključcima.

Parada kineskog socijalizma na Tjenanmenu

Grandioznom vojnom paradom preko centralnog trga Tjenanmen, Kina, treća ekonomska sila sveta, proslavila je u četvrtak 60 godina od uspostavljanja Narodne Republike. Upravo na Trgu nebeskog mira u Pekingu, pišu Novosti, Mao Cedung je 1. oktobra 1949. godine proglasio današnju državu. “Otac” tog novog poretka najmnogoljudnije zemlje na planeti i danas počiva u mauzoleju na istom trgu koji, sa površinom od 39,6 hektara, važi za najveći na svetu.

Slavlje je krenulo s ispaljivanjem 60 počasnih plotuna, a Tjenanmen je osvanuo u bojama Kine - crvenoj i žutoj. Kineski predsednik Hu Đintao i najviši zvaničnici prisustvovali su dizanju zastave i intonaciji državne himne. Vojna parada trajala je 66 minuta. Obučen u tamno plavu odeću, u Maovom stilu, Hu je poručio svetu da socijalistička Kina “stoji uspravno na Istoku” i da su “njen razvoj i napredak u poslednjih 60 godina dokazali da samo socijalizam može da je sačuva”.

Američka policijska služba s četiri ocila

Policija u SAD koristi grb Srbije, piše Blic, navodeći da privatna firma za obezbeđenje „American Police Force“ („Američka policijska služba“), koja je prošle nedelje preuzela rad lokalne policije u gradiću Hardin u američkoj saveznoj državi Montani, kao svoj amblem koristi državni grb Srbije. Ova firma tvrdi da rešava sve slučajeve, od bračnih neverstava do obezbeđivanja konvoja u Iraku i Avganistanu.

Srpski grb na svom sajtu vlasnik ove firme, Majkl Hilton, državljanin SAD, inače poreklom iz Crne Gore, predstavlja kao svoj porodični grb. Lokalni mediji iz Montane navode da je Hilton u poslednjih 20 godina izvršio više prevara koristeći prezimena Đoković i Đokić, a u martu 1993. je zbog izvršenja višestrukih krivičnih dela osuđen na dve godine federalnog zatvora. Ne zna se koliko je u njemu proveo.

Indonezija pod zemljotresima

Indonežansko ostrvo Sumatru pogodio je drugi jak zemljotres, manje od 24 sata nakon što je prethodni snažni potres prouzrokovao velika razaranja. Prema do sada raspoloživim podacima, kako piše Danas, iz Ministarstva zdravlja broj žrtava je dostigao 770, dok je gotovo 2.400 ljudi povređeno. Vlasti strahuju da će broj žrtava mogao da premaši 1.000 budući da se veliki broj ljudi nalazi zatrpan ispod ruševina.

Tipsarević zavidi Novaku

„Ljubomoran sam na Đokovića, mrzim ga, doduše na pozitivan način. Pred spavanje se zapitam zašto on može da bude treći na svetu, a ja ne, kaže treći reket Srbije Janko Tipsarević u intervjuu za zvaničnu internet stranicu Asocijacije teniskih profesionalaca (ATP). Pres prenosi da je Tipsarević izjavio da mrzi Noleta, ali „na pozitivan način“.