ULIČNO NASILJE I POLITIČARI

Savezništvo političara i huligana – očigledno ali nerasvetljeno. Kako smo se obreli na ovoj stranputici istorije i kako smo, kao narod, uspeli da ogroman potencijal za suštinsku promenu društva pretvorimo niušta? Predlogom zakona o denacionalizaciji do sredine novembra biće odredjen način obeštećenja građana kojima je oduzeta imovina u Srbiji.

Kolekcija Roberta Kavalija na nedelji mode u Milanu

Nasilje i političari

Savet za borbu protiv nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim borilištima je jednoglasno ocenio da je jedan od ključnih uzroka divljaštva koje je kao cunami uništilo svaku draž sporta, upravo sprega između klubova i nazovinavijača. A pošto su retki klubovi u kojima političari ne vode glavnu reč, onda je teško osporiti i savezništvo političara i huligana, objavljuje Politika. Paradoksalno – navijači su nas 5. oktobra 2000, u svom nezadrživom stilu, približili za veliki korak Evropskoj uniji, a sada nam zbog njih kažu da još dugo nećemo biti deo Evrope, piše u ovom listu.

U napisu, ipak, ne otkriva se nijedna "savremena veza" političara i huligana pa se - bez obzira na hrabru početnu tezu - slobodno može smestiti u onu vrstu tekstova pod zajedničkim naslovom "Psi laju, karavani prolaze".

Kako su navijači i huligani u Srbiji od boraca protiv režima Miloševića postali državni neprijatelj broj 1, pitaju Novosti. Nedavno neprihvatljivo nasilje na ulicama Beograda samo je ponovo pokrenulo pitanje: zbog čega vladajuće strukture nikada nisu želele da istinski reše problem huligana u Srbiji? Da sve bude još apsurdnije, Radio B92 je posle petooktobarskih promena, "Delijama" dodelila priznanje "za životno delo i doprinos demokratiji"! Kako je moguće da su navijači i huligani danas državni neprijatelji broj 1, a da su tada bili "vizionari, koji su znali pravi put Srbije ka svetloj budućnosti"? Danas su ti isti momci, postali "rušitelji Beograda" (miting protiv nezavisnosti KiM, hapšenja Radovana Karadžića i miting Srpske radikalne stranke 2008. godine).

"Manipulisanje sa navijačima zarad političkih interesa ispostavilo se da je opasno", smatra dr Dobrivoje Radovanović. "Huligani i danas deluju u ime određenih političkih partija i bilo bi dobro da se istraži i objavi koje su stranke u pitanju", piše u Novostima.

Tako ni u ovom tekstu - osim razumnog zahteva za istraživanje podzemnih veza huligana i političara - nećete otkriti ništa više osim podsećanja na vreme kada su huligani bili podobni kreatorima javnog mnjenja.

Opet je u srpskoj prestonici pretučen stranac, objavljuje Blic, pod naslovom "Napadi na strance su naručeni". I opet bez ikakvog povoda, žrtva je preksinoć bio libijski državljanin Lakvel Kale (41). Utisak je da se ovi napadi ne dešavaju slučajno, utoliko više jer se takve stvari nikada u Beogradu nisu događale, a kamoli u ovakvoj dinamici i kontinuitetu.

"Ovaj niz događaja zasigurno nije slučajan, već je deo organizovane političke ili parapolitičke akcije. Iza toga stoje određene interesne grupe koje imaju svoje političke motive da ovu državu pokažu slabijom od huliganskih ispada. To je isti milje koji zloupotrebljava i decu iz organizacija „Obraz“ ili „1398“, kaže Zoran Dragišić, profesor Fakulteta bezbednosti. Dragišić smatra da je svim ovim napadima zajednička bila, pre svega, dobra organizacija. Miljenko Drereta sumnjiči kao organizatore "određene političke krugove u Srbiji kojima ne odgovara približavanje bele šengenske vize", dok Vesna Pešić dodaje još kako "mora da se ispita militantnost delova Srpske pravoslavne crkve".

Ni ovaj Blicov članak ne donosi ništa novo o vrućoj temi povezanosti nasilja i političara, ali doprinosi osećanju nesigurnosti i opšteg sumnjičenja…

Taman kada su objavljeni podaci da Srbija jedina u Evropi beleži porast stranih gostiju i kada su svetski mediji označili Beograd kao prestonicu noćnog provoda, otpočela je serija napada na strane državljane u Beogradu, objavljuje Pres. Prebijanje Libijca Lekvela Kalea preksinoć usred Bulevara kralja Aleksandra, baš u vreme dok su iz Kliničkog centra stizale vesti o pogoršanju zdravstvenog stanja francuskog navijača Tatona Brisa, dodatno je uzbunilo javnost i potvrdilo neophodnost hitnog obračuna s ekstremnim grupama koje prete da Beograd od otvorenog i gostoprimljivog grada pretvore u destinaciju koju treba zaobilaziti, piše u ovom tabloidu koji pokazuje zabrinutost za imidž Beograda kao gosotljubivog grada i ukazuje da postoje "Napadi na strance širom sveta".

Modna revija u San Salvadoru

Odgovori na neprijatna pitanja – u pozorištu

Atelje 212 je spreman za početak naredne sezone, potvrdio je Kokan Mladenović, upravnik ovog beogradskog pozorišta. Sezona će imati naslov „Revolucija”. Rediteljka Alisa Stojanović već nedeljama unazad sa svojim saradnicima istražuje sve slojeve komada Milice Piletić „Dokle?!” koji će premijerno biti izveden u utorak uveče, 6. oktobra na sceni Teatra u podrumu Ateljea 212, piše u Politici.

"Pokušaćemo u predstavama da definišemo kako smo se obreli na ovoj stranputici istorije i kako smo, kao narod, uspeli da ogroman potencijal za suštinsku promenu društva pretvorimo niušta ", kaže Kokan Mladenović, upravnik Ateljea 212. "Očekujemo da će Atelje 212 svojim kreativnim bezobrazlukom i duhovitošću dati duhovite odgovore na neprijatna pitanja koja diktira vreme."

"Bilo bi dobro da nam stvarno neko kaže kada je kraj zabludama, nesigurnostima, strahu, mukama, bedi, tranziciji, nepodnošljivom osećaju nemoći za koje ljudi u Srbiji više nemaju strpljenja da se bore između iluzije i utopije. Živimo u društvu laži gde su generacije vaspitavane da se istina po svaku cenu gura pod tepih jer smo navikli da ne verujemo u ono što vidimo već u ono što nameću političke elite i mediji", kaže za Blic Alisa Stojanović, priznata pozorišna rediteljka koja priprema predstavu „Neka nam neko javi kada je kraj“ po drami Milice Piletić čija je premijera zakazana za 6. oktobar u Ateljeu 212.

Umetnički program na otvaranju Rakija-festa u Centru Sava

Zakon o denacionalizaciji

Način obeštećenja građana kojima je oduzeta imovina u Srbiji biće predložen do sredine novembra kako bi Vlada do kraja godine usvojila predlog zakona o denacionalizaciji, izjavio je državni sekretar Ministarstva finansija Srbije Slobodan Ilić. On je istakao da u pripremi zakona o denacionalizaciji, Ministarstvu finansija pomažu stručnjaci Saveta Evrope sa kojima je 23. septembra u Beogradu ogranizovan sastanak na kojem su analizirana iskustva 12 zemalja koje su spovele denacionalizaciju, objavljuje Politika.

Beograd: Požar u Ustaničkoj ulici na Voždovcu

Autoput ne posustaje?

"Preostalih 260 km biće gotovo do 2012. Država će podići "Jat" na noge. Neću nikog da otpuštam. Drugi resori me ne interesuju. Sramota je što naši vozovi idu 20 na sat", kaže za Novosti Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu. Iako je i Svetska banka preporučila da se završetak Koridora 10 prolongira na pet-šest godina, on u intervjuu za Novosti poručuje da ostaje pri rokovima od četiri godine. Autoput ima apsolutni prioritetu čitavoj vladi.

Razlika merena prema Rusima

Plesna grupa "Beo dance" u Avon Akcija za borbu protiv raka dojke
"Dizanje svesti 2009", na Trgu Republike, u centru Beograda

"Ako Tadićeva vlada pristane da NIS-u produži monopol do 2012, Srbija bi onda još tri godine imala najskuplje i najlošije gorivo u okruženju! I kao što je Koštuničina vlada prodala Rusima NIS bez tendera, dakle, bez tržišne utakmice, istu uslugu Rusima bi u tom slučaju pružala i Tadićeva vlada, pa vi meni recite kakva bi u tom slučaju bila razlika između ove dve vlade. Trenutno je još uvek ima, ali sve je veća opasnost da se ona potpuno istopi", kaže za Blic Danica Popović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.


Beodens - open, kvalifikacije za medjunarodno plesno takmičenje

Izbori u Nemačkoj

U Nemačkoj je jutros, tačno u osam sati, otvoreno 80.000 izbornih mesta, na kojima će oko 62 miliona Nemaca glasati za novi saziv Bundestaga, (saveznog parlamenta), i, indirektno, odlučivati ko će biti novi nemački kancelar, demohrišćanka Angela Merkel ili njen protivnik, socijaldemokrata Frank-Valter Štajnmajer, javlja Politika.

Izbori su počeli u atmosferi izjednačenih snaga oba politička bloka, a statističari navode da se prednost demohrišćana i liberala nad socijaldemokratama i njihovih političkim saveznicima topi, tako da je otvoreno pitanje da li će aktuelna kancelarka Merkelova sa liberalima moći da formira novu vladu u Berlinu.

Pogled na salu tokom plenarnih sednica samita G20 u Pitsburgu

Ko je opljačkao trezor u Švedskoj?

Spektakularnu pljačku u Stokholmu pre tri dana organizovali bivši pripadnici „crvenih beretki“, prenose švedski mediji. Policija došla do saznanja da je mozak operacije Srbin rođen u Bosni, koji je u švedskoj povezivan s kriminalnim poslovima, prenose Novosti.

Razbojnici su se u cik zore spustili iz helikoptera i opljačkali trezor u kome je bilo na desetine miliona evra.

Policija u Stokholmu sumnja da iza spektakularne pljačke 100 miliona evra, izvedene u sredu uz pomoć ukradenog helikoptera, stoje bivši vojnici sa Balkana, prenosi Pres. Presudnu ulogu je, po svemu sudeći, odigrao srpski pilot.

Protestni marš ulicama Pitsburga tokom održavanja samita G20

Streljanja u Sloveniji posle Drugog svetskog rata

Komisija Vlade Slovenije sastavljena od forenzičara, antropologa i istoričara, pripadnika kriminalističke policije, nedavno je izdala zbornik svog rada u poslednjih nekoliko godina u kome se konstatuje da je otkrivena 581 masovna grobnica, i procenjuje se da u njima ima oko 100.000 tela žrtava, koje su streljale partizanske jedinice, prenosi Blic. Inače, slovenački istoričari su u arhivama pronašli samo 281 presudu na smrt za period od 1945. do 1952. u Sloveniji. Utvrđeno je i da su ti sudski procesi bili montirani.

"Britanci su polovinom maja 1945. izručili partizanima sve koji su se njima predali, oko 200.000 ljudi. Polovina tih ljudi je streljana i zato ima mnogo masovnih grobnica u Sloveniji", kaže za Blic isoričar Srđan Cvetković.

Seniorska reprezentacije Srbije, svetski ekipni šampioni iz 2008. godine
(sa oborenih 3.969 čunjeva - novi rekord), sa predsednikom Kuglaškog saveza
Srbije Urošom Dragojlovićem

Republika Srpska može "krenuti svojim putem"

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je juče da će Republika Srpska krenuti svojim putem ako međunarodna zajednica bude kršila Dejtonski mirovni sporazum.

„Republika Srpska će ugovor iz Dejtona poštovati ali, ako međunarodna zajednica krši taj sporazum, mi ćemo krenuti svojim putem jer nema cilja koji može uticati da bilo koju našu nadležnost prenesemo na BiH”, rekao je Dodik. Najavljujući povlačenje srpskih predstavnika iz zajedničkih institucija BiH, Dodik je poručio da RS neće prihvatiti set zakona koje je visoki predstavnik u BiH Valentin Incko nametnuo u vezi sa okončanjem supervizije u distriktu Brčko. Kako prenosi Tanjug, Dodik je naveo da će „sve što je RS oteto, morati da bude i vraćeno”, dodajući da vlasti ovog entiteta „ne žele sukobe, ali da svima mora biti jasno da je RS stvarnost”.

„Incko nema loše namere, ali ima lošu naviku da podleže uticaju nedobronamernih ljudi”, naveo je Dodik.

Valentin Incko zbunjen burnom reakcijom Republike Srpske na njegove poslednje odluke, objavljuje Politika.

Vozač Mercedes McLaren-a, Heikki Kovalainen iz Finske, na pripremama za
trku Formule 1 u Singapuru

Odakle propusnica za Sejdiua?

Ministar spoljnih poslova Srbije izjavio je da je Beograd uložio zvaničan protest Ujedinjenim nacijama zbog posete predsednika Kosova Fatmira Sejdijua svetskoj organizaciji.

„Uložili smo oštar protest Sekretarijatu UN i zatražili hitnu istragu o tome kako je došlo do toga”, izjavio je Vuk Jeremić agenciji Asošijeted pres (AP). Sejdiu i članovi delegacije Kosova imaju propusnice koje im omogućuju ulazak u pojedine delove zgrade UN u Njujorku, ali nisu ulazili u salu gde se održava zasedanje Generalne skupštine, navodi AP, prenosi Politika.

Nema pravde za Srbe na Kosmetu

Najnoviji slučaj hapšenja petoro Srba iz Novog Brda na Kosmetu podsetio je na ranije primere kada su Srbi hapšeni samo na osnovu lažnih svedočenja Albanaca, objavljuju Novosti. Istovremeno, ovo hapšenje otvorilo je pitanje prava na slobodu i pravdu koja je, sudeći po mnogobrojnim primerima, za Srbe na Kosmetu sporo dostižna. Iako je u međuvremenu dvoje uhapšenih oslobođeno, braća Slobodan (53) i Srećko (57) Martinović, kao i Svetlana Stojanović (46), zadržani su u pritvoru u Prištini. Njima je tužilaštvo Euleksa odredilo jednomesečni pritvor zbog sumnje da su počinili navodni ratni zločin tokom sukoba u pokrajini 1999. godine, ali meštani ovog kraja smatraju da nije bilo osnova za njihovo hapšenje.
"Svih petoro uhapšenih su miroljubivi ljudi koji nisu imali nikakve veze sa ratnim dejstvima. Pogotovu što u našoj opštini i tokom rata nije bilo sukoba niti je među Albancima bilo žrtava", tvrde meštani novobrdske opštine, jedne od najsiromašnijih na Kosmetu. Napominju da su, osim Svetlane Stojanović, svi uhapšeni bili porodični ljudi koji su pokušavali da svojim radom prehrane porodice, dok je Svetlana iako i sama bolesna, čuvala stare roditelje. Zato meštani veruju da je akcija Euleksa pripremljena u saradnji sa Albancima samo da se zaplaše i proteraju Srbi iz ove po prostranstvu jedne od najvećih opština na Kosmetu gde su Srbi još u većini.

Nema ostavki u Sinodu SPC

Niko od vladika nije se ponudio da istupi iz Sinoda, javlja Politika (mada je juče Blic najavio ostavke trojice episkopa).

Sveti arhijerejski Sinod Srpske pravoslavne crkve nije se zvanično oglašavao povodom najava da će u Beogradu 20. septembra biti održana „Parada ponosa”, objavljivana su samo pojedinačna saopštenja nekih crkvenih arhijereja, ali je na poslednjoj sednici „crkvene vlade” ocenjeno da bi Crkva u svojim saopštenjima trebalo da bude znatno pažljivija.

Četiri dana pre „Parade ponosa”, koja je u poslednjem trenutku otkazana iz bezbednosnih razloga, oglasio se mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, koji u odsustvu patrijarha Pavla predsedava Sinodom, i nazvao skup „povorkom Sodome i Gomore”.

Na poslednjoj sednici „crkvene vlade”, koju osim vladike Irineja bačkog i mitropolita Amfilohija čine još episkop zahumsko-hercegovački Grigorije, dalmatinski Fotije i niški Irinej, koji nije prisustvovao tom zasedanju, nezvanično, vladike su imale zamerke na oglašavanje povodom „Parade ponosa”, ali, kako saznaje Politika, nisu zbog neslaganja ponudili i da istupe iz ovog crkvenog tela.

Okupacija i otimanje dokumentacije

Pripadnici Poreske uprave u pratnji nekoliko desetina policajaca juče iz prostorija zgrade u Vlajkovićevoj 8, mimo zakona i bez popisa, odneli poslovnu dokumentaciju, javljaju na naslovnim stranama Kurir i Glas javnosti o epilogu dvanaeestodnevne okupacije ovih redakcija od impozantnih snaga poreske i redovne policije.

Zlatan biznis u Lazarevcu

Javna je tajna da je rentiranje mašina na kolubarskom kopu postalo zlatni biznis u Lazarevcu za veliki broj privatnika, jer je „Kolubara” na iznajmljivanje mašina u poslednjih pet godina potrošila oko 100 miliona evra. Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas otvorio je ovu aferu, navodeći da je „Kolubara” najveće leglo kriminala i korupcije među svim javnim preduzećima u glavnom gradu, ali je tek najsvežiji obračun zakupa mehanizacije novog direktora „Kolubare” Nebojše Ćerana otkrio detalje poslovanja najvećeg proizvođača uglja u Srbiji.

U obračunu u koji je Politika imala uvid, troškovi godišnjeg zakupa su prvi put znatno porasli 2003. godine, sa 151 milion dinara na 202.729.000 dinara, dok je najveći skok zabeležen 2006. godine, kada je privatnicima isplaćeno čak milijardu i 502 miliona dinara, što je gotovo pet puta više u odnosu na 2005. godinu.

"U prošloj godini, na zakup mehanizacije su potrošene četiri milijarde i 232 miliona dinara. Došao sam 10. jula na čelo „Kolubare” i tražio sam redukciju troškova. Trošak zakupa mehanizacije u avgustu iznosio je 81 milion dinara, bez PDV-a. Prema godišnjoj dinamici, ukupni troškovi u ovoj godini trebalo bi da iznose oko milijardu dinara", kaže generalni direktor „Kolubare” Nebojša Ćeran.

Revija ženske kolekcije proleće/leto 2010. modne kuće Max Mara u Milanu

Zaboravljena vojnička groblja

Zapuštena srpska vojnička groblja iz Prvog svetskog rata nisu tako redak prizor u Makedoniji. Groblja koja su prekrivena prašinom i potpuno zarasla u divlje drveće i šiblje, grobovi rasuti po šumama još su češći prizori na nekadašnjim prostorima na kojima su se odvijale žestoke i krvave bitke na Solunskom frontu, objavljuje Politika.

Uoči godišnjice bitke na Kajmakčalanu (14. septembar 1918. – 30. septembar 1916), pre dve i nešto nedelje, iz Beograda je u Makedoniju krenula grupa od dvadeset planinara iz Planinarsko-smučarskog društva „Kopaonik” i deset članova Udruženja ratnih dobrovoljaca od kojih su neki bili i potomci srpskih vojnika koji su se borili na ovim prostorima. Pored penjanja na vrh Kajmakčalana, cilj je bilo raščišćavanje zapustelog srpskog vojničkog groblja u selu Skočivir, na četrdesetak kilometara od Bitolja.

Gotovo za nepoverovati: od 1918. godine do danas ovo groblje, od oko 3.500 kvadratnih metara, i na kojem je sahranjeno oko 500 srpskih vojnika poginulih u borbama na Kajmakčalanu, niko nije posetio niti, naravno, održavao.

Svečano polaganje zakletve septembarske partije vojnika u Somboru

Nova pobeda na EP u odbojci

Odbojkašice Srbije na EP u Poljskoj bez izgubljenog seta savladale Češku – 3:0, javljaju Novosti. Vicešampionke Evrope u trećem kolu igraju sa Slovačkom.