UBEDJIVANJE SRBIJE DA PRIZNA DRŽAVNOST KOSMETA

Srbija najverovatnije neće biti prisutna na konferenciji o Zapadnom Balkanu na brdu kod Kranja u Sloveniji. Skupština Srbije mogla bi da se izjasni o tekstu rezolucije o Srebrenici već u naredni utorak. Lider SNS Tomislav Nikolić iskoračio je ponovo ka ”narodnjacima”, koji se još nećkaju da se uhvate u zajedničko kolo.

Ko dolazi u Sloveniju

Dan uoči zakazane regionalne konferencije na Brdu kod Kranja pitanje učešća Hermana van Rompaja, predsedavajućeg Saveta EU, i dalje je otvoreno, potvrđeno nam je u evropskim institucijama u Briselu. Izvori Politike navode da će odluka o učešću Rompaja biti saopštena kasno večeras ili najkasnije sutra pre podne.

Juče se Herman van Rompaj sastao sa Borutom Pahorom, premijerom Slovenije, koji je iznenada odlučio da doputuje u Brisel. Pahor, kao organizator regionalnog skupa na Brdu kod Kranja, trebalo je, kako saznajemo iz izvora bliskih slovenačkoj vladi, da pokuša da postigne dogovor o Rompajevom dolasku bez obzira na to da li će skupu prisustvovati svi predstavnici država zapadnog Balkana ili ne. Taj sastanak počeo je u 16 časova, a sat kasnije Pahor je po izlasku iz zgrade Saveta EU usput kratko rekao za slovenačke medije: „Sutra je novi dan”, ne iznoseći detalje razgovora. O sastanku nisu ništa mogli da kažu ni u kabinetu Van Rompaja navodeći da će o tome biti više reči verovatno sutra, iz čega bi moglo da se zaključi da dogovora o njegovom učešću još nema. Prethodno juče, izvori u Briselu nisu potvrdili informaciju Jelka Kacina, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, koji je rekao da će Rompaj doći u Kranj ukoliko tamo bude i predsednik Srbije Boris Tadić. „Kacin jednostavno nije ovlašćen da govori u ime Hermana van Rompaja”, glasi kratak komentar zvaničnika EU koji nije želeo da bude imenovan, javlja Politika.

Srbija najverovatnije neće biti prisutna na konferenciji o Zapadnom Balkanu na brdu kod Kranja u Sloveniji, kaže za Blic izvor blizak predsedniku Borisu Tadiću. Kako dodaje naš sagovornik predsednik Srbije je posle sinoćnog sastanka u Beogradu sa slovenačkim premijerom Borutom Pahorom, bio „veoma ljut jer organizatori pokušavaju da izvrgnu principe sa kojima su se složili još na početku dogovora o održavanju konferencije“. List objavljuje svoju verziju onoga što se zaista iza zatvorenih vrata kabineta u Beogradu i Sloveniji događalo poslednjih dana, pod naslovom "Tadić ljut na Pahora".

Slovenački premijer Borut Pahor, prilikom iznenadne posete Beogradu u sredu uveče, bezuspešno je pokušavao da nagovori predsednika Srbije Borisa Tadića da učestvuje na konferenciji „političkih lidera zapadnog Balkana“, koju Slovenija i Hrvatska organizuju u subotu, 20. marta, na Brdu kod Kranja, objavljuje Danas pod naslovom "Tadić odbio Pahora i Filea".

Dva dana pred regionalnu konferenciju na Brdu kod Kranja, premijer Slovenije Borut Pahor bukvalno se rastrčao po Evropi kako bi ubedio Srbiju da se odazove pozivu i tako kompletirao zvanice. Posle neuspešnih pregovora preksinoć u Beogradu sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, Pahor je morao da naprasno organizuje i put do Brisela, ali i još nekih destinacija, objavljuje tabloid Alo. Uprkos silnim natezanjima oko predstavljanja delegacija, pre svega kosovske, iz Beograda još nema potvrde da će učestvovati na skupu. Tadićev stav je da učešće Srbije na tom skupu zavisi isključivo od toga da li će prisustvo predstavnika kosovskih Albanaca biti u skladu sa rezolucijom 1244 SB UN, odnosno sa oznakom „Unmik - Kosovo“. S druge strane, Kosovo insistira da na konferenciju dođe kao nezavisna i samostalna država, pod imenom Kosovo i odbija da u Sloveniju doputuje „pod plaštom“ Unmika.

O Srebrenici sledeće sedmice

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović izjavila je da još uvek nema konačnog teksta rezolucije o Srebrenici, ali je izrazila očekivanje da će taj dokument biti usvojen u martu, objavljuje Politika. Predsednica srpskog parlamenta je objasnila da će tekuća sednica parlamenta biti završena početkom naredne sedmice i da će posle toga zakazati sednicu na kojoj će biti razmatrana rezolucija o Srebrenici. Đukić Dejanović je precizirala da poslanici parlamentarne većine "imaju dve-tri varijante" tog dokumenta, da su one "u opticaju" u razgovorima sa poslanicima ostalih stranaka i da će predlagači biti poslanici vladajuće većine.

Skupština Srbije mogla bi da se izjasni o tekstu rezolucije o Srebrenici već u naredni utorak, saznaje Blic u vrhu vladajuće koalicije. Naime, za tada je zakazano glasanje o tekućoj sednici, a odmah za tim bi bila zakazana vanredna sednica na kojoj bi se našao tekst rezolucije o Srebrenici. Ideja vladajuće koalicije je da usvoji stva o Srebrenici pre dolaska Serža Bramerca koji bi krajem marta trebalo da stigne u Beograd.

Kolebanja u opoziciji

Tomislav Nikolić, predsednik Srpske napredne stranke, govori za Novosti o šansama opozicije, dometima peticije SNS i odnosima sa demokratama: "DSS mora sa nama ili nastavlja pad. Ne otimam Velju. Vlada sa DS moguća matematički."

"Predlažem Vojislavu Koštunici i Velimiru Iliću da zajedno napišemo program za budućnost Srbije, koji bi bio okosnica buduće vlade u kojoj bi bile naše tri stranke."
Okuražen podrškom milion građana, koji su stavili potpis za vanredne parlamentarne izbore, lider SNS Tomislav Nikolić iskoračio je ponovo ka ”narodnjacima”, koji se još nećkaju da se uhvate u zajedničko kolo, objavljuju Novosti.

Bilans nemačkog izdavača u Srbiji

Za dve decenije VAC kupio više desetina medija u regionu, koji su vremenom propadali, piše u Novostima. Nemci ugasili „Politiku ekspres“. Obaveze prema „Dnevniku“ nisu ispunjene. VAC plaća i ekspolitičare da lobiraju za njegove interese.

Kupovinom desetina štampanih medija u regionu poslednje dve decenije, namera nemačkog koncerna VAC je, očigledno, monopol na medijskom tržištu jugoistočne Evrope. Uložili su stotine miliona evra u akcije novina u Hrvatskoj, Srbiji, Rumuniji, Bugarskoj, Makedoniji, Crnoj Gori... Na njihovoj internet-prezentaciji piše da poseduju 30 dnevnih i veći broj periodičnih štampanih izdanja.
Na srpskom tržištu prisutni su od kraja 2001. godine, kada su se, sa ulogom od 50 odsto, sa „Politikom AD“ dogovorili, a marta 2002. godine i osnovali zajedničko preduzeće „Politika novine i magazini“. U novo preduzeće preneta su sva izdanja, deo imovine, štamparska oprema, službe ekspedicije i prodaje. Kasnije su mali akcionari tražili preispitivanje ovog poslovnog aranžmana, koji je, prema njihovom mišljenju, načinjen na štetu Politike. Ne ulazeći u aranžmane i poslovanje konkurentskog i veoma cenjenog lista, sa 106 godina trajanja, jedan zaključak moramo izvući: dugovanja Politike prema VAC-u su sada između 15 i 20 miliona evra, objavljuju Novosti. Nedavno su bila i znatno veća. Kako su nastala - znaju oni koji su vodili kuću. A zna se i da je nemački partner pre dve godine, nudio da, umesto duga, dobije akcije i bude većinski vlasnik jednog od najstarijih i najprestižnijih naših dnevnika. I drugi podatak: tiraž ovog lista danas je najslabiji u nekoliko poslednjih decenija i spustio je Politiku na šestu poziciju među dnevnicima u Srbiji! Zbog duga Komercijalnoj banci, Politika je prošle godine ostala bez zgrade u Makedonskoj ulici. Dug na ime neplaćenih rata kredita iznosio je 37 miliona evra.

Strani kapital u velikoj meri upravlja medijskim tržištem Srbije. Televizije, radio-stanice, novine i internet-portali vlasnišvo su stranih kompanija, piše u ovom listu. U industriji štampanih medija najmoćniji „stranac“ je „Ringijer“. U sastavu ove švajcarske kompanije izlaze dnevni listovi „Blic“ i „24 sata“ i nedeljnici „Blic puls“ i „Blic žena“. Od prošle godine, vlasnici su i nedeljnika „Nin“. U vlasništvu „Ringijera“ u Srbiji registrovano je i šest internet-portala.

Opasna hemija

U Srbiji se oko 50 odsto obradivih površina tretira sredstvima za zaštitu bilja koja su potencijalno opasna po zdravlje, a to bi moglo da dovede i do zabrane izvoza hrane na tržište EU, upozorava Udruženje stranih proizvođača za zaštitu bilja (SECPA). O kakvom problemu je reč govori činjenica da je vrednost srpskog izvoza poljoprivredno prehrambenih proizvoda u 2009. bila 1,94 milijarde dolara, od čega je na tržište EU plasirano 34 odsto ukupnog izvoza, objavljuje Blic.

Država sreću kvari?

Vlada Srbije svojim odlukama direktno je narušavala tržišnu utakmicu u brojnim privrednim granama, tvrdi Danas u tekstu pod naslovom "Država neprijatelj boljeg života građana". Iako je tržišna privreda deklarisani cilj domaćih političara, a uz to i jedan od standarda Evropske unije, Vlada Srbije u više navrata je preduzimala korake kojima je svesno narušavala konkurenciju, favorizujući one privredne subjekte koji odgovaraju njenim trenutnim ciljevima, piše u ovom listu.

Nema bogatih na jugu?

Primanja iznad prosečnih u Srbiji je prošle godine imalo 17.759 građana. Toliko je, naime, do sada pristiglo prijava za plaćanje poreza na godišnji prihod građana, objavljuju Novosti.

"U prošloj godini bilo je ukupno 17.547 prijava, ali treba imati u vidu da je sada snižen prag primanja koja građani moraju da prijave i to sa prošlogodišnjih 1,64 miliona dinara na sada važećih 1,58 miliona", navode u Poreskoj upravi Srbije i priznaju da su očekivali značajno veći broj prijava. Kako nezvanično saznajemo, zasada nema niti jedna prijava sa područja južne Srbije.

Italijani koče "Južni tok"

Rusija odlučna da gradi gasovod ”Južni tok” i bez najvažnijeg evropskog partnera, piše u Novostima. Predsednik kompanije ENI Paolo Skaroni “osumnjičen” za opstrukciju. Nedavna izjava Paola Skaronija, predsednika ENI, koji je na konferenciji u Hjustonu predložio da se spoje projekti “Južni tok” i “Nabuko”, zakočila je top-menadžere “Gasproma”. O mogućnosti razlaza dve energetske kompanije pisao je nedeljnik “Ruski njusvik”. Novinarima tog lista u “Gaspromu” su rekli da je Skaronijeva izjava - izdaja! Predstavnici ruskog gasnog giganta izjavili su i moskovskoj agenciji “RIA Novosti” da Italijani zauzimaju nekonstruktivnu poziciju, jer se suprostavljaju da se projektu “Južni tok” pripoji i francuska kompanija EDF. Prema moskovski medijima, Paolo Skaroni je sada glavni kočničar čitavog projekta.

Gorenje u Srbiji

Dva odsto manji porez na dodatu vrednost (PDV) u Srbiji u odnosu na Sloveniju, gde iznosi 20 odsto, bio je jedan od jakih razloga da slovenačka fabrika "Gorenje Tiki" preseli deo proizvodnje kuhinjskih bojlera iz Ljubljane u Staru Pazovu, objavljuje Politika.

Kako prenosi slovenački list "Delo", "Gorenje" pokušava da izmeštanjem proizvodnje smanji troškove proizvodnje i poveća snabdevanje u oblastima izvan Slovenije.

Premeštanje dela proizvodnje, kako su naveli u "Gorenju", neće uticati na broj zaposlenih u Sloveniji, što je goruće pitanje već dva meseca, tačnije otkako je najavljeno da će se i deo proizvodnje frizzidera premestiti iz Velenja u Valjevo.

Poziv u Guču

Na poziv Privredne komore Rusije, predsednik opštine Lučani Slobodan Jolović otputovao je 16. marta u Moskvu gde očekuje susret sa ruskim premijerom Putinom, kome će lično uručiti poziv za jubilarni 50. Sabor trubača u Guči. To je juče saopštilo Odeljenje za izvršne poslove predsednika opštine i Opštinskog veća Lučana, prenosi Politika.

Krediti za kola

Auto-kuće i posle sajma automobila nude određene popuste, a u odnosu na to kako je bilo nekad građani imaju veći izbor kredita. Počev od onih koji su vezani za evro, gde je obavezno učešće, zatim dinarskih - uglavnom bez učešća do kredita sa fiksnom kamatnom stopom koji su odskora u ponudi. Ovi zajmovi mogu da se iskoriste i za kupovinu polovnih vozila, objavljuje Blic.

Sudjenje za paljenje džamije

Paljenje Bajrakli džamije u centru Beograda kada je u noći između 17. i 18. marta 2004. godine, pored ostalog, do temelja izgorela i biblioteka sa više od sedam hiljada knjiga velike vrednosti, ni posle šest godina, nije dobilo svoj sudski epilog, piše u Politici. Iako je suđenje grupi od 20 okrivljenih pred tadašnjim Prvim opštinskim sudom počelo pre više od godinu dana, postupak će zbog uspostavljanja nove mreže sudova i promene predsednika sudskog veća krenuti ispočetka. Suđenje je zakazano za 19. april kada bi trebalo da budu saslušani okrivljeni. Incident posle koga su polupani prozori i inventar Bajrakli džamije, a potom i zapaljen objekat, dogodio se kao odgovor na nasilje kojem su bili izloženi Srbi na Kosovu i Metohiji. Demonstranti su tada probili policijski kordon na uglu ulica Kralja Petra i Gospodar Jevremove, a potom provalili u dvorište džamije i zapalili je.

"Vrh MUP-a nije dozvolio da se te noći primeni sila i zbog toga se desilo to što se desilo", kaže za ovaj list Boro Banjac, tadašnji načelnik UBPOK-a.

Optužbe bivšeg ministra policije

Bivši ministar policije Radmilo Bogdanović u intervjuu NIN-u juče je osumnjičio Svetlanu Cecu Ražnatović da je znala da će njen muž Željko Ražnatović Arkan biti ubijen, prenosi Pres. Bogdanović, koji je bio ministar do 9. marta 1991, govoreći o ubistvu Arkana rekao je da bi policija morala da istraži ulogu Cece u ovom slučaju. Radmilo Bogdanović je u ovom intervju, prvom koji je dao posle 20 godina, „potkačio" i mnoge druge političare i javne ličnosti. Pres prenosi najzanimljivije delove.

Obračun sa kriminalom

Boris Tadić, predsednik Srbije, poručio da vlast odlučno kreće u konačan obračun sa svim vidovima kriminala: "Svi optuženi za teška krivična dela naći će se pred sudom, jer smo odlučni da akciju sprovedemo do kraja", prenose Novosti pod naslovom "Mafija neće ugroziti državu".Prema njegovim rečima, akcija protiv organizovanog kriminala, posebno protiv narkokartela, po razmerama i značaju može da se poredi samo sa akcijom ”Sablja”, jer se tu ne radi samo o odbrani države, nego o budućnosti čitavih generacija, svakog deteta u Srbiji. On je podsetio na činjenicu da su narkokarteli u nekim zemaljama ušli u državnu strukturu i destabilizovali državni poredak.

Lider crnogorskog Pokreta za promjene Nebojša Medojević kaže za Pres da je Stanko Subotić Cane, javljajući se direktno u program B92, otvoreno zapretio Borisu Tadiću baš kao što je Legija nekada preko lista „Identitet" pretio Zoranu Đinđiću! Medojević kaže da je televizija B92 uključivanjem Caneta u njegov intervju stavila nacionalnu frekvenciju u službu organizovanog kriminala.

Pranje novca

Komisija za hartije od vrednosti mesečno nadležnim državnim institucijama – Upravi za sprečavanje pranja novca, MUP-u, tužilaštvu – ukaže na tri do četiri sumnjiva slučaja berzanskog i vanberzanskog trgovanja. O kojim se to, međutim, transakcijama radi, predsednik komisije Milko Štimac ne može da govori jer je to službena tajna, prenosi Politika. S obzirom na to da se u trgovanju na berzi pojavljuje samo novac za koji je banka dala potvrdu da ga klijent poseduje, odgovornost za njegovo poreklo je prebačena na banke, odnosno na Narodnu banku Srbije koja kontroliše njihov rad.

"Ako preduzeće koje je u Agenciji za privredne registre evidentirano sa samo 500 evra osnivačkog kapitala, a takvih je mnogo, donese bankarsku garanciju za ponudu za preuzimanje na dva miliona evra, za nas je to, prema propisima, sve legitimno. Mi u našim kontrolama moramo da utvrdimo da li brokerske kuće, društva za upravljanje investicionim fondovima, kastodi banke... imaju evidenciju o svojim klijentima, to su podaci koje mi gledamo u kontrolama. Mi ne možemo da utvrdimo da li je bilo pranja novca", kažu u komisiji.

Vlasnik u pritvoru, predsednik na televiziji a radnici na ulici

Posle hapšenja Ostoje Tegetlije, većinskog vlasnika ATP „Morava” iz Vrnjačke Banje, radnici koji od pre dva i po meseca drže u blokadi autobusku stanicu ne znaju šta dalje da rade, objavljuje Politika.

Stotinak radnika vrnjačkog preduzeća „Morava“, koje se bavi prevozom putnika, i dalje štrajkuju i drže u blokadi vrnjačku autobusku stanicu i parking sa četrdesetak autobusa ove firme. Proteklo je dva i po meseca, a još je neizvesno kada će stanica biti odblokirana. Naime, većinski vlasnik firme Ostoja Tegetlija pre dva dana je uhapšen pa su radnici u štrajku ostali bez glavnog pregovarača na suprotnoj strani. Adresu boravka je odskora promenio i drugi sa kojim se, bar prema funkciji, moglo pregovarati. Reč je o Raki Radoviću, predsedniku upravnog odbora ATP „Morava“, koji, kao što je poznato, sada „gazduje“ na „Farmi“, u rijaliti tv programu. Radnicima, dakle, ostaju samo državni organi, opštinska vlast, agencije i sudovi, ali uz strahovanje da je put do rešenja predug.

Oduzeto preduzeće

Država prvi put privremeno zaplenila vojvođansko preduzeće "Jedinstvo" zbog veza sa osumnjičenim Pljevljakom. Pod katancem 72 odsto akcija vrednih 286 miliona dinara, objavljuju Novosti. Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom privremeno je zaplenila 72 odsto akcija firme "Jedinstvo" a. d. iz Gajdobre, čiji je vlasnik, kako se sumnja, odbegli Darko Šarić! To je Novostima potvrdio državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen, napominjući da je ovo prvi put da se privrememno pleni - preduzeće.
Rešenje o privremenom oduzimanju većinskih akcija doneo je pre nekoliko dana istražni sudija Posebnog odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala.

Šarić i Subotić

Stanko Subotić Cane, optužen za šverc cigareta, i Darko Šarić, osumnjičen za krijumčarenje 2,7 tona kokaina, u stalnoj su komunikaciji, koja je posebno intenzivirana u proteklih godinu dana, saznaje Blic. Njih dvojica su se sastajali više puta u Crnoj Gori, Švajcarskoj i Francuskoj, otkrivaju izvori bliski istrazi protiv Subotića i Šarića.

"Barem jednom mesečno su se sastajali u Crnoj Gori, ali i u Švajcarskoj i Francuskoj. Tih kontakata je bilo i nakon što je Šarić osumnjičen za šverc droge iz Južne Amerike. Subotić se oglasio na televiziji jer mu je bilo jasno da se u istrazi o krijumčarenju droge i pranju novca od njene prodaje došlo do njegovog imena", kaže izvor Blica blizak istrazi. Protiv Subotića se vodi nova istraga upravo zbog sumnji da je umešan u šverc kokaina sa Šarićem i pranje novca od prodaje droge. Šarić i Subotić su se najčešće susretali u Crnoj Gori, i to u Subotićevoj vili „Montenegro” na Svetom Stefanu, ali i u hotelu „Splendid” u Bečićima.
"Tim sastancima su povremeno prisustvovale i druge osobe. Jedna od njih je i Brana Mićunović, koji je zajedno sa Subotićem u Italiji optužen za šverc cigareta", kaže izvor Blica.

Istraga o pogibiji

Parafinska rukavica odagnala je i poslednju sumnju, javljaju Novosti. Test na prisustvo barutnih čestica potvrdio je da je Filip Kapisoda (23)ubio svoju devojku Kseniju Pajčin (33), a potom izvršio samoubistvo. Rezultati obdukcije još su tajna. Ipak, kako saznajemo, na rukama mladog manekena pronađene su barutne čestice koje nedvosmisleno potvrđuju da je Kapisoda jedini pucao. Ovaj test je kod pevačice bio negativan.
"Pajčinova je ubijena s leđa, hicem u potiljak, iz neposredne blizine", navodi izvor Novosti blizak istrazi. "Smrt je bila trenutna. Kapisoda je ispalio sebi metak u usta. Na potiljku ima izlaznu ranu i izdahnuo je istog trena."

Prema poslednjim saznanjima, Pajčinova i Kapisoda su poslednju noć proveli po prestoničkim klubovima i splavovima. Vratili su se kući između četiri i pet rano ujutro. Pretpostavlja se da su legli da spavaju, a šta se potom dešavalo samo se nagađa.
Dva tupa zvuka iz stana broj 12 u Nikšićkoj ulici 6, na Voždovcu, čula su se oko 16.30. Dva sata kasnije, kada su vrata nasilno otvorena, bilo je jasno da je reč o pucnjima.

"Nema više moje Ksenije... Moj život je ugašen", jedva čujno izgovara Ljubica, majka Ksenije Pajčin. Lepa crna žena u crnini jedva stoji pred vratima stana svoje majke Mare na poslednjem spratu jedne zgrade u Zemunu. Oči su joj beživotne, ugašene. A suze i dalje teku. Ekipa Blica joj izjavljuje saučešće. Jeca dok je novinarka grli.

Ekipa Presa posetila je juče porodicu ubijene pop pevačice Ksenije Pajčin. Mara Kostić, Ksenijina baka po majci, skrhana je bolom. Ljubazno nas je pustila u stan, piše u Presu popričala s nama, ali nas je zamolila da je ne slikamo. Baka ne može da prežali unuku, ne može da shvati da ju je ubio dečko Filip Kapisoda. Jedva priča, samo ponavlja: „Nema više moje Ksenije." Ksenijina sahrana sutra u 14 h na Novom groblju, Filipa sahranjuju danas na Cetinju, objavljuje Pres.

Nakon tragedije u kojoj je izgubila ćerku jedinicu, Ksenijina majka Ljubica je pod sedativima i prima samo bliske prijatelje u stanu u Zemunu. Zatvorena je za sve kontakte s medijima, ne želi ništa da priča, objavljuje Alo.

"Sportski" spor

Proteklih dana predsednik Fudbalskog saveza Srbije (FSS) Tomislav Karadžić i predsednik Crvene zvezde Vladan Lukić su vodili polemiku preko medija, koja je juče dobila još oštriji ton u njihovim saopštenjima, javlja Politika.

Predsednik „crveno-belih” kaže da Zvezda nije na prodaju, a predsednika FSS upozorio da drži dalje ruke od nje, ali da u telefonskom razgovoru nije koristio vulgarne izraze i psovke. „Karadžić se potpuno stavio na stranu našeg glavnog rivala”.

Predsednik FSS tvrdi da mu je Vladan Lukić 6. marta, u telefonskom razgovoru, „izrekao niz uvreda i pretnji”, kao i da je „povod za to Zakon o sportu i privatizaciji klubova”.

Predsednik FSS Tomislav Karadžić, piše u Novostima, potvrdio da je imao neprijatan razgovor sa predsednikom Zvezde: "Vulgarnim rečnikom i psovkama izrekao je niz uvreda na moj račun." Lukić: "Braniću Zvezdu i niko me neće ućutkati."

O ovoj temi na naslovnoj strani piše i Pres.

Jelena u polufinalu

Teniserka Srbije Jelena Janković plasirala se u polufinale turnira u Indijan Velsu, pošto je savladala Ruskinju Alisu Klejbanovu sa 2:0 u setovima (6:4, 6:4), javlja Politika.

Djoković na CNN-u

Najbolji srpski teniser Novak Đoković bio je prvi gost emisije o tenisu „Open kort" čuvenog sportskog novinara Pedra Pinta, koja je imala premijeru na CNN-u, prenosi Pres. Autori emisije koja je snimana na raznim lokacijama u Beogradu (Trg Republike, Kalemegdan, „Beogradska arena", restoran „Novak") upoznali su svetsku publiku sa detaljima iz života našeg asa, koje mi uglavnom dobro znamo. Tom prilikom Djoković je otkrio da će postati golfer i zbunio novinara kada je na srpskom rekao da su mu omiljene pesme „Kafana je moja sudbina" i „Ej, Branka, Branka".