TRAGIČAN ODLAZAK VELIKOG GLUMCA

Glumac i doajen jugoslovenske kinematografije Bekim Fehmiu (74) nađen je mrtav juče oko 16 sati u svom stanu u beogradskom naselju Zvezdara. Kako se pretpostavlja, što je Tanjugu potvrdio i Ivica Dačić, ministar policije, reč je o samoubistvu. Pištolj pronađen pored Fehmiua, iz kojeg je pucano. Nemačka medijska grupa VAC saopštila je juče da je „odlučila da okonča svoj angažman u Srbiji i da se postupno povuče iz zemlje". Ova odluka usledila je dan pošto je VAC u pismu predsedniku Borisu Tadiću najavio odlazak iz Srbije ukoliko im ne pomogne da preuzmu „Večernje novosti".

Arhivska fotografija slavnog glumca Bekima Fehmijua

Bekim Fehmiju pronađen mrtav

Poznati glumac Bekim Fehmiju (74) ubio se hicem iz pištolja juče u 15 sati u svom stanu na devetom spratu u Ulici Stanislava Sremčevića 5 u naselju Zvezdara gde je živeo sa suprugom Brankom Petrić i mlađim sinom Hedonom. Beogradska policija je nakon uviđaja potvrdila da je reč o samoubistvu i da je poznati glumac pucao sebi u glavu iz pištolja za koji je posedovao dozvolu. Prijatelji porodice kažu za Blic da je Branka Petrić rekla da je Bekim sve složio i sredio, namestio svoj krevet, ne njihov bračni, nego svoj – legao u njega i ubio se. Prema rečima komšija, Bekim poslednjih nekoliko nedelja nije izlazio iz stana i sumnjaju da je bio bolestan.

Nezvanični navodi govore da su u trenutku tragedije, čiji motivi nisu poznati, u stanu bili i Branka Petrić i Hedon Fehmiu, saznaje Politika.

Vest da je Bekim Fehmiu oduzeo sebi život, kao munja se pronela Beogradom. Fiksni telefon u porodičnom stanu se usijao, ali je sin Hedon u početku negirao da se dogodila tragedija, tvrdeći da je „sa njegovim ocem sve u redu i da upravo zajedno piju kafu“, saznaju Novosti. Porodica u početku kao da nije mogla da veruje šta se dogodilo. To potvrđuje i njihova molba upućena lekarima i policajcima da o tragediji nikome ništa ne govore.

VAC napušta Srbiju

Medijska grupacija VAC je odlučila da okonča svoj angažman u Srbiji i da se postupno povuče iz zemlje, saopštila je danas ta medijska grupacija. „ Sve tvrdnje da VAC grupa hoće da izvrši pritisak na nekoga su u potpunosti izmišljene i VAC grupa se nada da zemlju neće napustiti u svađi uprkos velikim teškoćama i javnim klevetama”, navedeno je saopštenju, aprenosi Politika. Informacije koje kruže Beogradom su samo delimično tačne, kažu u VAC-u. U saopštenju je objašnjeno da je tačno da se direktor VAC-a Bodo Hombah obratio pismom predsedniku Srbije Borisu Tadiću u kome je opisao iskustva te medijske kuće kao investitora u Srbiji i najavio da će VAC povući svoje investicije iz nje i krenuti sa prodajom svojih učešća u srpskim firmama. „Pomenute prodaje bi trebalo da se vrše uz konkretne uslove i cene, uz očuvanje ekonomskih prava i interesa VAC grupe”, napominju iz VAC-a i dodaju da ta medijska grupacija ovaj korak nije uslovila bilo čim, upravo suprotno. Hombah je predsednika Tadića zamolio, da pomogne VAC grupi, kako bi njen izlazak bio propraćen od strane državnih organa i službi u skladu sa zakonom i na fer način.

Nemačka medijska grupa VAC saopštila je juče da je „odlučila da okonča svoj angažman u Srbiji i da se postupno povuče iz zemlje". Ova odluka usledila je dan pošto je Pres objavio informaciju da je VAC u pismu predsedniku Borisu Tadiću najavio odlazak iz Srbije ukoliko im ne pomogne da preuzmu „Večernje novosti". Pres je objavio i da je VAC, pre ovog pisma, preko uticajnih ljudi u Srbiji usmeno preneli poruku predsedniku Tadiću da od njega očekuju pomoć u preuzimanju „Novosti", inače će se uz „veliki buku" povući iz Srbije, odnosno da će lobirati kod nemačkih kompanija da ne ulažu u našu zemlju. Portparol VAC-a Pol Binder kaže da su „tvrdnje da VAC grupa hoće da izvrši pritisak na nekoga u potpunosti izmišljene" i izrazio nadu da „VAC zemlju neće napustiti u svađi, uprkos velikim teškoćama i javnim klevetama". Ali je i priznao da su „informacije koje kruže Beogradom delimično tačne".- Tačno je da se direktor VAC-a Bodo Hombah obratio pismom predsedniku Borisu Tadiću u kome je opisao iskustva te medijske kuće kao investitora u Srbiji i najavio da će VAC povući svoje investicije iz nje i krenuti sa prodajom svojih učešća u srpskim firmama. Pomenute prodaje bi trebalo da se vrše uz konkretne uslove i cene, uz očuvanje ekonomskih prava i interesa VAC grupe - navodi Binder.

Žandarmi čuvali Rome od rasista

Deo meštana sela Jabuka kod Pančeva je nakon četiri noći strahovitog šikaniranja komšija Roma iz Prespanske ulice petog dana konačno prestao sa rasističkim ispadima, ali tek nakon što su na scenu stupili Žandarmerija i zabrana protestne šetnje, saznaje Blic. Odluka policije da zabrani noćnu protestnu šetnju u ponedeljak uveče je poštovana, u Jabuci je prenoćila i četa žandarmerije, ali stanovnici Prespanske ulice i dalje se ne osećaju sigurnim. Oni su postali žrtve meštana Jabuke, revoltiranih prošlonedeljnom tragedijom u kojoj je od povreda zadobijenih nožem život izgubio maloletni Dejan S. Njegov vršnjak koji je osumnjičen za ubistvo nalazi se u pritvoru. - Nadamo se da će i dalje tako da nas obezbeđuju. Ne bojim se za sebe nego za decu. Selo nikada nije bilo protiv nas. Iza svega stoji par huligana, organizatora, neko ko izvlači nekakvu korist. Iz mase, posebno noću, ne znaš ko napada - kaže Milorad Cvetanović, član Saveta Mesne zajednice.

A ono što niko nije očekivalo počelo je 10. juna, kada se selom raščulo da je prethodne noći od noža vršnjaka, poginuo sedamnaestogodišnji Dejan S. Ubica je mladi Rom B. J. U naredna četiri dana organizovane su večernje ,,protesne šetnje” meštana Jabuke. Trasa ih je obavezno vodila kroz Ulicu tamišku, nastanjenu Romima. Čulo se iz kolone ,,Ubi Cigana”, poneko je bacio kamen ka kućama sa ugašenim svetlima. Vesna Martinović, gradonačelnica Pančeva to naziva ,,pozivom na linč”, a Rom Žika Jovanovski misli da iza ponašanja naglo preobraćenih suseda neko ili nešto stoji, prenosi Politika.

Kandidatura posle stava o Kosovu

Srbija u Luksemburgu nije dobila zeleno svetlo da počne proces sticanja statusa kandidata, iako je za tu fazu ispunila do sada sve postavljene uslove jer pojedine zemlje Evropske unije ne žele da „preskaču korake“. Sagovornici Blica upozoravaju i da proces kandidature neće početi pre iznošenja mišljenja Međunarodnog suda u Hagu o nezavisnosti Kosova jer će tek to omogućiti rešenje najtežeg spora. Način na koji su ministri EU odobrili pre dva dana u Luksemburgu početak procesa ratifikacije SSP, a nisu se bez vidljivih razloga složili i da proslede zahtev Srbije za status kandidata Evropskoj komisiji, pokazuje da će dalje napredovanje Srbije ići veoma usporeno. Holandski šef diplomatije Maksim Ferhagen jasno je to i nagovestio rekavši da je Srbiji ka članstvu u EU „preostalo još 147 koraka i na svakom koraku zemlje članice mogu da ulože veto. Neće biti daljeg napretka ka EU bez pune, kontinuirane saradnje Srbije sa Sudom u Hagu“. Holandija, Belgija i Nemačka, kako je Blic juče pisao, najoštrije su se suprotstavile zahtevu brojnih članica EU da se Srbiji u istom danu odobre dva koraka.

Na ministarskom sastanku u ponedeljak čak 24 zemlje bile su za to da se u ponedeljak, u paketu, odluči i da se Evropskoj komisiji prosledi zahtev za izradu mišljenja o kandidaturi Srbije! Protivile su se samo Belgija, Holandija i Nemačka. Pregovori i ubeđivanja su zbog toga potrajali, pa se radni ručak ministara s Bramercom odužio do kasno po podne. Ferhagen, kao predvodnik ”tvrde” struje, na kraju, ipak nije hteo da popusti. Na strani Srbije, već po običaju, bio je Franko Fratini, italijanski šef diplomatije: - Srbija treba da se još više približi EU, u svakom pogledu. Italijanski predlog je bio da Srbija dobije i ratifikaciju, i prosleđivanje kandidature komisiji. Nastavićemo da ubeđujemo sve one koji su neodlučni da se ide napred. Iz sedišta EU su pokazali nameru da se održi kontinuitet integracija, uprkos različitim stavovima o brzini procesa, prenose Novosti.

Vlada traži dokaz, a građane prisluškuje

Pred godišnjicu Cvetkovićevog kabineta, početkom jula, sva ministarstva moraće da podnesu ”raport” koliko para su ušparali za godinu dana otkako su uvedene mere štednje, odnosno ”skresani” takozvani diskrecioni rashodi, saznaju Novosti u Vladi. Kako nam je potvrđeno u ministarstvima, ove mere su i dalje na snazi, ali tek retki znaju koliko su tačno uštedeli. Ipak, kako stvari sada stoje, teško da će se dostići cifra projektovana u martu 2009. od skoro 40 milijardi dinara. Troškovi reprezentacije svuda su svedeni na minimum, i svi zaposleni, uključujući i ministre, kafe i sokove plaćaju iz svog džepa. I dalje su limitirani računi za službene mobilne telefone. Tako, službenici sami plaćaju sve iznad 500 dinara, pomoćnicima ministara odobrena suma je 3.000 (izuzev u Ministarstvu prosvete, gde je 2.500), a državnim sekretarima i ministrima 5.000 dinara. Najrestriktivniji su, ipak, u Ministarstvu za telekomunikacije, gde svi, od sekretarice do ministarke, tvrdi državni sekretar Vladimir Homen, imaju isti limit - 850 dinara. Najpreciznije podatke o uštedama za sada ima Đelićevo Ministarstvo za nauku. Oni su za samo prva četiri meseca ove godine uštedeli 29,6 miliona dinara, od čega najviše na plaćanju raznih stručnih usluga i prevoza za službena putovanja u inostranstvo.

Predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Mirko Cvetković, sudeći po dosadašnjem sledu događaja koji prate Zakon o elektronskim komunikacijama, ne vide ništa sporno u njegovim odredbama. S druge strane, javnost i nevladine institucije i dalje pokušavaju da „probude“ vlast kako se ne bi usvojile odredbe kojima se krše ljudska prava jer BIA može da prati komunikaciju građana bez sudskog odobrenja. U kabinetu predsednika Srbije Borisa Tadića nije bilo konkretnog odgovora na pitanje da li podržava predlog zakona. - Predsednik neće komentarisati zakon dok ga Skupština ne usvoji i ne dođe u Predsedništvo na potpisivanje - kažu u Predsedništvu za Blic.

Kombinovana fotografija statuteIsusa Hrista pre, za vreme
i posle udara groma u Ohaju

Kurs povećao rate

Mnogi koji su uzeli kredite, sada se gorko kaju, jer nisu u mogućnosti da ih na vreme otplaćuju. Naročito su u problemu oni građani koji su uzeli stambene zajmove. Za 74 ove pozajmice je aktivirana hipoteka, od toga je četiri već naplaćeno, odnosno toliko je porodica ostalo bez krova nad glavom. Lane je na doboš otišlo 36 stanova i kuća, saznaju Novosti. Ako se pogleda ukupan broj stambenih kredita - 65.000, vrlo je mali procenat onih koji kasne ili ne mogu da otplaćuju rate, ali zabrinjava njihov rast. U Srbiji je kod banaka, prema podacima Kreditnog biroa, zaduženo 977.367 građana, a sa otplatama rata duže od dva meseca kasni 114.802 korisnika, dok je u zaostatku dužem od 90 dana 100.533 zaposlenih i penzionera. Glavni razlog za neizmirivanje obaveza prema bankama je veliki rast deviznog kursa, od koga zavisi najveći broj zajmova. Tekuće račune ima 4,2 miliona građana, a sa uplatom rata kasni pet odsto korisnika duže od 60 dana. Kreditne kartice koristi 842.642 građana, dok svoje obaveze duže od dva meseca ne izmiruje 60.989, a duže od tri meseca 53.101 građanin.

Kompanije i građani iz meseca u mesec sve više kasne u otplati kredita, upozorava generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić. Kod čak 9,7 odsto od ukupnog broja kredita beleži se kašnjenje u otplati, a banke su za 74 stambene pozajmice pokrenule naplatu hipoteke! Privreda i građani su na kraju maja bankama ukupno dugovali oko 1.504 milijarde dinara. Najveći dug imaju preduzeća - oko 1.018 milijardi, piše u Presu.

Vlada ne može da kroji kurs

Do sada je režim kursa utvrđivala centralna banka uz saglasnost vlade i novi Zakon o Narodnoj banci Srbije ne donosi značajne promene, ocenjuje za Politiku Dejan Šoškić, predsednik Saveta NBS. On misli da je predloženim rešenjima nije ostao otvoren kanal preko koga će vladajuće partije moći da „vežu ruke” novom guverneru i da kroje sudbinu nacionalne valute. Sporni član 23. u kome se navodi da „režim kursa određuje Savet NBS, na predlog Izvršnog odbora centralne banke, uz saglasnost vlade”, Šoškić ne tumači kao moćnost da vladajuća većina, postavljanjem članova Saveta, direktno utiče na politiku kursa. – Bez saglasnosti vlade, NBS ni dosad nije mogla da usvoji režim deviznog kursa. Po predloženom tekstu, politika kursa se ne može menjati bez predloga Izvršnog odbora NBS, koji čine guverner i viceguverneri. Otuda ne očekujem probleme u praksi. Takođe, tekst člana 23 je još predlog i do usvajanja može biti promenjen. Svaki državni organ koji ustanovi da zakon koji reguliše njegov rad stvara probleme u praksi ima pravo da pokrene inicijativu za unapređenje regulative kako bi se obezbedio veći stepen efikasnosti rada – smatra Šoškić.

U opticaju novi kovani novac

Narodna banka Srbije pustiće danas u opticaj kovani novac apoena od jedan dinar, izrađen od čeličnog jezgra, kovani novac apoena od dva i pet dinara, izrađen od legure bakra, cinka i nikla i kovani novac apoena od 10 i 20 dinara, izrađen od legure bakra, cinka i nikla. Kovani novac apoena od jedan, dva, pet i 10 dinara ima oznaku godine kovanja „2010", dok su ostala obeležja neizmenjena u odnosu na ranija izdanja tih apoena kovanog novca, saopštila je centralna banka, saznaje Blic.

Osudićemo zločine nad Srbima u Bosni

Sulejman Tihić, predsedavajući Doma naroda Parlamenta Bosne i Hercegovine i lider Stranke demokratske akcije, u razgovoru za Danas izjavio je da bi Parlament BiH trebalo da donese rezoluciju kojom bi bili osuđeni zločini nad svim žrtvama rata iz devedesetih u toj zemlji. Ipak, prema njegovim rečima, jednoj takvoj rezoluciji trebalo bi da prethodi korak koji su učinile sve evropske zemlje, odnosno rezolucija o osudi genocida u Srebrenici, "jer je reč o najtežem zločinu". Tihić je ubeđen da i bošnjački i srpski političari treba da dijalogom bez predrasuda rešavaju probleme sadašnjosti i budućnosti, a da su pitanja prošlosti pre svega posao za nadležne institucije i istoričare. Sulejman Tihić nalazi se na čelu visoke delegacije iz BiH, koja boravi u dvodnevnoj poseti Srbiji. Njihovi sagovornici juče u Beogradu bili su predstavnici državnog vrha Srbije, na čelu s predsednikom Borisom Tadićem, a danas će boraviti u Novom Pazaru.

Likvidacije naređivao Luka Bojović?

Sretko Kalinić, pripadnik zemunskog klana, priznao je hrvatskoj policiji da je u Španiji ubio Milana Jurišića, čije je telo samleo i bacio u reku, i Ninoslava Konstantinovića, koga je zakopao u blizini autoputa Beograd-Zagreb, objavio je zagrebački „Nacional”. Odluku o ubistvu dvojice odbeglih pripadnika klana, kako saznaje Blic, doneo je Luka Bojović. Po njegovom naređenju, kako smatraju u MUP-u Srbije, Miloš Simović je prošle srede u Zagrebu pucao u Kalinića. Luka Bojović je poslednjih meseci počeo da čisti tragove i uklanja sve u koje nema poverenja i one od čijeg autoriteta strahuje. To i jeste bio motiv naručenog ubistva Kalinića. Simović je trebalo da ga likvidira, a zatim da se, uz pomoć nekoliko saučesnika, prebaci u Srbiju - kaže za Blic izvor iz vrha srpske policije. On navodi da Bojović pravi teren u podzemlju koji će mu omogućiti lidersku poziciju u regionu, a koja mu je omogućena hapšenjem Sretena Jocića, njegovog glavnog suparnika, i raspisivanjem poternice za Darkom Šarićem.

Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal istražuje informaciju da su Sretko Kalinić, Miloš Simović kao i pokojni Cvetko Simić bili angažovani za ubistvo najviših državnih funkcionera u Srbiji. Prema indicijama koje istraga treba da potvrdi ili demantuje, ova trojica bila su angažovana kao plaćene ubice za račun kriminalne grupe Darka Šarića. „Postoje podaci koji su dobijeni iz podzemlja da su Kalinić, Simović i Simić bili u kontaktu sa narkoklanom Darka Šarića, početkom godine. Simović i Kalinić su se tokom sedam godina bekstva izdržavali radeći kao plaćene ubice i, prema informacijama kojima raspolažemo, bili su potencijalni izvršioci za atentat u Srbiji”, kaže za Politiku Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde. Homen dodaje da će istraga rasvetliti da li su pripadnici „zemunskog klana”, koji su osuđeni za ubistvo premijera Zorana Đinđića bili angažovani kako bi ubili još nekog državnog funkcionera u Srbiji, ali i sve detalje u vezi sa tim gde su se njih dvojica godinama krili, ko im je u tome pomagao, sa kojim kriminalnim grupama su kontaktirali i koja su krivična dela u međuvremenu počinili.

Član „zemunskog klana" Sretko Kalinić ispričao je hrvatskim istražiteljima da je ubio dvojicu odbeglih „zemunaca" Ninoslava Konstantinovića i Milana Jurišića! Kalinić, koga je prošle nedelje u Zagrebu ranio još jedan „zemunac" Miloš Simović, tvrdi da je telo Konstatinovića zakopao „negde pored autoputa Beograd - Zagreb, a da je Jurišića na posebno brutalan način ubio u Španiji"! Ovu vest objavio je hrvatski „Nacional", a ona je Presu potvrđena u srpskim policijskim krugovima. - Kalinić tvrdi da je Konstantinovića ubio na monstruozan način u jednom stanu na Novom Beogradu, isekao telo na veće komade i zakopao ih nedaleko od „Ikarbusa", na mestu gde su „zemunci" krili oružje. To ubistvo je navodno počinio 2003, odmah posle „Sablje", jer je sumnjao da bi Ninoslav mogao da kupi slobodu odavanjem ostalih „zemunaca" - otkriva policijski izvor Presa.

Tata je samo otišao

Porodica najtraženijeg haškog optuženika Ratka Mladića, posle više od dve nedelje čekanja, konačno je u ponedeljak po podne, iz opštine Kalinovik, dobila generalov izvod iz matične knjige rođenih. Advokat Miloš Šaljić u sredu će, u njihovo ime, podneti predlog za proglašenje nestalog lica, odnosno Mladića - mrtvim. Predlog se zvanično podnosi u ime generalovog sina Darka vanpraničnom odeljenju Prvog osnovnog suda u Beogradu. U ovom predlogu, u koji su Novosti imale uvid, navodi se da je otac predlagača početkom maja 2002. otišao od kuće i od tada porodica nema o njemu nikakvih podataka, niti bilo šta zna o njegovoj sudbini.

Optužnica protiv Džajića i Cvetkovića

Prema navodima optužnice, Džajić, Cvetković i Marinković su od prodaje igrača Gorana Drulića španskom klubu Saragosa nezakonito prisvojili 5,1 milion evra. U optužnici se navodi da su Džajić, kao direktor kluba, i Cvetković, kao generalni sekretar, 5. jula 2001. u Ženevi sa predstavnicima španskog kluba zaključili ugovor, prema kome je ukupan iznos za prodaju Drulića 27 miliona nemačkih maraka. Džajić i Cvetković se terete da su dan ranije usmeno dogovorili kako da se raspodeli 27 miliona maraka. Dogovoreno je da Druliću pripadne šest miliona, od koje će mu dva isplatiti Saragosa, a četiri Zvezda. U optužnici se naglašava da su Džajić i Cvetković neistinito obavestili Upravni odbor Zvezde da će klubu pripasti devet, a Druliću 18 miliona maraka od ovog transfera. Razliku od 5,1 miliona evra, između stvarno ugovorne cene i onog o čemu je obavešten UO, Marinković je podizao u više navrata u „Komercijalnoj banci“ na osnovu falsifikovanih deviznih naloga sa Drulićevog računa, piše u Blicu.

U slučaju transfera Perice Ognjenovića u španski Real Madrid, tužilaštvo navodi sumnju da su tadašnji Zvezdin predsednik, generalni sekretar i savetnik protivpravno prisvojili dva miliona dolara tako što su sa „kraljevskim klubom” dogovorili transfer vredan četiri miliona dolara, pri čemu je Real na Zvezdin račun trebalo da uplati tri miliona, a još milion na račun ciriške banke za koji se ispostavilo da pripada Cvetkoviću, saznaje Politika. O tom „švajcarskom” milionu, navodi tužilaštvo, trojica optuženih nisu obavestila Upravni odbora svog kluba, već su članovima na sednici saopštili da Zvezdi po ugovoru o transferu Ognjenovića pripada dva miliona dolara.
Miloš Marinković je 26.12.2001. otvorio devizni račun na ime Gorana Drulića na osnovu fotokopije njegovog pasoša. Od više od šest miliona evra koji su uplaćeni na „Drulićev račun", milion je prosleđen na račun igrača u Ženevu, dok je ostatak od 5.127.104,24 miliona evra u više navrata od decembra 2001. do marta 2002. u gotovini podizao Marinković i onda, kako tvrdi tužilaštvo, delio sa Džajićem i Cvetkovićem, saznaje Pres.

Cilj ostaje isti

Fudbalski reprezentativci Srbije Milan Jovanović i Nenad Milijaš rekli su danas da nisu odustali od prvobitnog cilja i plasmana u osminu finala Svetskog prvenstva, uprkos porazu od Gane na početku turnira u Južnoj Africi, prenose Novosti. - Kada smo došli cilj je bio da prođemo grupu i to je i dalje tako. I dalje sami odlučujemo o svojoj sudbini. Jesmo izgubili bodove gde nismo očekivali, ali ne očekujemo ni na izgubimo od Nemačke, iako je ona sigurno pokazala najviše u dosadašnjem toku turnira - rekao je Milijaš. Obojica igrača su na konferenciji za novinare u Johanesburgu naveli da im protiv Nemačke neće biti lakše samo zato što nemaju ulogu favorita. - Poraz od Gane je dodatno opterećenje za nas. Ne bismo želeli da onaj imidž ozbiljne reprezentacije koji smo stekli srušimo ovde za samo dve utakmice. Verujem u uspeh, ali do njega ćemo doći samo ako prevaziđemo sebe. Imamo adute i potencijal, ali neke stvari ćemo definitivno morati da promenimo - kazao je Jovanović.