TRAGEDIJA U UŽICU

Oružje, koje je doduše još bilo u procesu proizvodnje noćas je uzelo svoj danak u Užicu. Sedmoro ljudi, od kojih šest žena i jedan muškarac, poginulo je u četvrtak uveče u fabrici municije “Prvi partizan” u Užicu u četiri eksplozije, od kojih se prva dogodila oko 21:15 sat. U nesreći su 13 radnika i jedan vatrogasac lakše povređeni i zbrinuti su u bolnici u Užicu. Uzroci eksplozije u podzemnom objektu, zvanom Rupa, koji se nalazi u brdu Orlovac u naselju Krčagovo, u blizini Užica se ispituju.
O tome da su se eksplozije dogodile u tunelima koji se protežu ispod brda, na samom ulazu u Užice, u delu objekta za proizvodnju barutnog punjenja izveštavaju gotovo sve dnevne novine u jutrošnjim izdanjima. Odmah posle detonacija sve mobilne ekipe hitne pomoći i opšte bolnice u Užicu izašle su na teren, kao i veći broj vatrogasnih vozila, i bile u mobilnom stanju da bi pomogli povredjenima u podzemnim postrojenjima “Prvog partizana”. U drugoj smeni u fabrici “Prvi partizan” radilo je oko 300 ljudi.

U ovoj tragediji je, prema pisanju Danasa, lakše povrede zadobio i jedan užički vatrogasac, koji je učestvovao u akciji spasavanja radnika. Nakon ukazane medicinske pomoći, zbog lakšeg trovanja gasovima i ogrebotina, svi povređeni su otpušeni kući. Požar je lokalizovan oko 23.00 časa.
Branka Bukvić, doktorka Užičke bolnice, navela je da je u ovu zdravstvenu ustanovu posle 21.30 sati primljeno 13 radnika. Po njenim rečima, svi radnici povređeni u eksploziji su primljeni sa lakšim povredama. „U pitanju su blaže intoksinacije ugljen-monoksidom i ogrebotine“, rekla je ona.
Načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Predrag Marić, koji stigao u Užice posle nesreće rekao je Tanjugu, u izjavi koju prenose Novosti, da su vatrogasci pronašli šest tela, dok se sedam radnika vode kao nestali. On je dodao da je požar u fabrici lokalizovan i da nema opasnosti od novih eksplozija.
Veliki broj građana okupio se u četvrtak uveče u blizini fabrike. Na mesto nesreće brzo je stigao i zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić koji je, kako piše Blic, nakon obilaska fabrike izjavio da se uzroci eksplozije u fabrici municije utvrđuju.
Predsednik opštine Užica Jovan Marković je najavio Dan žalosti u Užicu.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac je rekao da je nezahvalno govoriti o uzrocima nesreće i velike tragedije i da će istražni organi konačno utvrditi sve detalje i okolnosti. „Fabrika Prvi partizan je najvitalniji deo odbrambene industrije Srbije koja je iz godine u godinu obarala rekorde u proizvodnji i izvozila na tržišta svih kontinenata“ prenosi Politika izjavu Šutanovca.

Dobrosav Andrić, direktor “Prvog partizana” kaže da ne veruje da je razlog eksplozije u procesu proizvodnje. Pre samo dve nedelje obavljen je kompeltan remont fabrike a Andrić navodi da radnici koji rade u pogonima imaju veliko iskustvo i da su svi obučeni za rad sa eksplozivnijm sredstvima.
Fabrika municije u Užicu posluje u okviru sistema odbrambene industrije Srbije, a predstavlja jednog od najvećih proizvođača municije na svetu. Jedan deo municije se pravi po NATO-standardu. “Prvi partizan” snabdeva municijom vojsku i policiju Republike Srbije i mnoge armije sveta. Ovo preduzeće proizvodi i alatne mašine i medicinske aparate.

Tadić nije obećao moju smenu

Vuk Jeremić

”Ne očekujem promene u našoj spoljnoj politici, a ko će biti ministar, nije od presudne važnosti,” kaže u intervjuu Novostima srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić komentarišući da predsednik Tadić njegovu smenu “sasvim sigurno nije obeća stranim diplomatama”, kao što spekulišu neki mediji.
”Mi smo se u Srbiji izborili za to da imamo rukovodstvo koje obećanja daje samo građanima Srbije... Ne verujem da bi iko smatrao pristojnim da tako nešto uopšte i pita. Ovo je suverena zemlja kojom rukovode ljudi koje su izabrali građani, a ne strane diplomate,” rekao je Jeremić, koji o datumu za podnošenje kandidature Srbije za članstvo u EU kaže: “Tu odluku najbolje je ostaviti za trenutak nakon irskog referenduma. Pravac kojim će Evropa krenuti biće tada jasan. EU je ovog trenutka pred donošenjem ključnih odluka o svom unutrašnjem uređenju i procesu budućeg širenja. Ostaje da se vidi u kakvoj vrsti Evrope ćemo se probuditi 3. oktobra, nakon objavljivanja rezultata referenduma u Irskoj. Proširenje u tom smislu daleko više zavisi od same Unije nego od zemalja kandidata.”

Holandija i dalje blokira Srbiju

Savet ministara spoljnih poslova Evropske unije 14. i 15. septembra najverovatnije neće razmatrati odluku o odmrzavanju Prelaznog trgovinskog sporazuma za Srbiju, saznaje Danas iz diplomatskih izvora u Briselu.
Komentarišući zalaganje evropskog komesara Olija Rena za što hitniju deblokadu Prelaznog trgovinskog sporazuma ovaj dnevnik piše da ne bi bio prvi put da Ren daje punu podršku Srbiji u integracijama nezavisno od realne mogućnosti da se postigne dogovor oko toga.
Za sada je izvesno je da će jedna od ključnih tema tog sastanka biti razmatranje kandidature za članstvo koju je podnela Albanija, a za uvrštenje Srbije u dnevni red neophodna je saglasnost svih zemalja članica EU, uključujući i Holandiju, koja je i dalje protiv toga da Srbija i formalno, preko odmrzavanja Prelaznog sporazuma, napreduje u integracijama bez hapšenja i isporučenja Ratka Mladića Tribunalu u Hagu.

Na vidiku diplomatski skandal

Podgorica se sprema da pošalje švercera za ambasadora u Beogradu piše Blic navodeći da je kandidat za crnogorskog ambasadora u Beogradu Igor Jovović problematična ličnost, sa ozbiljnim mrljama u diplomatskoj karijeri. Igor Jovović je sumnjičen za šverc cigareta, pića i hrane dok je bio ambasador u Etiopiji.
Ovo je razlog što, agreman Jovovića, po svemu sudeći, neće biti potvrđen. Slanjem takvog kandidata Podgorica šalje i jasan signal o tome kako gleda na odnose sa Beogradom i istovremeno prekida svaku dalju priču o zahtevu Srbije da otvori tri konzulata u Crnoj Gori, zaključuje Blic.

Izbora (ne)će biti

Baveći se temom novih izbora Politika konstatuje da za razilku od najvećeg dela opozicije, koja gotovo svakodnevno „priziva” nove izbore i licitira datumima njihovog održavanja, predstavnici vladajuće koalicije tvrde da će vlada premijera Mirka Cvetkovića biti prva posle 2000. godine koja će istrajati ceo četvorogodišnji mandat. Jedina koja od osnivanja dosledno insistira na raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora jeste Srpska napredna stranka, čiji zamenik predsednika, Aleksandar Vučić tvrdi da zna da će glasanje biti održano na proleće 2010. godine.

Procene termina narednih izbora

U proračune kada bi kojoj partiji najviše odgovaralo da odmeri snagu preko glasačkih listića mora se uzeti u obzir i trenutni proces preregistracije političkih stranaka, kao i najave Mlađana Dinkića da će do kraja godine sa lokalnim liderima formirati uniju regiona i inicijativa Rasima Ljajića za registraciju Socijaldemokratske partije Srbije, smatra Vladimir Goati, direktor Transparentnosti Srbija komentarišući da su, osim za DS i SNS, izbori za sve ostale stranke pitanje opstanka.

Mališani – žrtve najbližih i društva!

Za dve godine u Srbiji je od roditelja i staratelja oduzeto 1.122 dece, piše Pres navodeći da socijalne službe oduzimaju decu sve većem broju nasilnih roditelja zbog toga što ih očevi i majke prebijaju, izgladnjuju, seksualno zlostavljaju...
Istraživanje nasilje nad decom pokazuje da je centrima za socijalni rad u Srbiji u toku 2007. godine prijavljeno je 3.500 slučajeva nasilja u porodici. Od ovog broja deca su bila žrtve u 686 slučajeva, a 770 mališana trpelo je nasilje u porodici zajedno sa jednim roditeljem, najčešće majkom. U 2008. godini broj prijavljenih slučajeva nasilja u porodici popeo se na alarmantnih 5.205 slučajeva.
Stiče se utisak da je period tranzicije i sve većeg siromaštva doneo strašnu posledicu - sve veći broj dece koja trpe fizičko i emocionalno zlostavljanje, i to od onih koji bi trebalo da ih zaštite, od svojih roditelja. Sve veći broj pritužbi stiže i na račun centara za socijalni rad, koji često ne reaguju blagovremeno, pa se nasilje otkriva tek kada dete doživi najstrašnije prebijanje, poput onog koje je pre nekoliko dana pretrpela petogodišnja devojčica iz Niša.

Nova Agencija za raspodelu socijalnih stanova

Najavljujući nacionalnu strategiju, dokument na kome, doduše, još nije ispisan ni naslov, Novosti pišu da je posle dvodecenijske pauze Srbija konačno dobila zakonski okvir za rešavanje stambene politike socijalno ugroženih. Uskoro treba da bude donet i plan o stambenom razvoju. Cilj zakona o socijalnom stanovanju je uspostavljanje osnovnih institucionalnih i strateških preduslova za razvoj sistema socijalnog stanovanja. Pravo na rešavanje stambenih pitanja po povoljnijim uslovima i ispod tržišne cene treba da dobiju osobe koje nemaju stan i koje na osnovu prihoda ne mogu da obezbede stambeni prostor na tržištu, izbegle, raseljene i romske porodice, samohrani roditelji... Red prvenstva biće utvrđivan na osnovu stambenog statusa, visine primanja, zdravstvenog stanja, invalidnosti, telesnog oštećenja i broja članova domaćinstva.
Za finansiranje socijalnog stanovanja država se nada sredstvima iz inostranih izvora auslov za kredit Banke za razvoj Saveta Evrope je osnivanje Republičke agencije za stanovanje, za čiji bi rad bilo potrebno 12,5 miliona dinara.

Gašenje požara u Kaliforniji

MMF “ukida” subvencionisane kredite

Međunarodni monetarni fond je preporučio da se ukine gornja granica kamatnih stopa za subvencionisane kredite za građane i privredu, što automatski ostavlja mogućnost da ovi zajmovi poskupe. Eventualno podizanje kamata uvešće se, kako pišu Novosti, da bi banke, koje su u programu subvencionisanih kredita sa državom, pokrile svoje troškove.
Kamatne stope za subveniconisane kredite, zavisno od vrste, sada se kreću od 4,5 do 6 odsto godišnje na godišnjem nivou i apsolutno su najniže na bankarskom tržištu. Da li će se povećavati do kraja ove godine, ili početkom naredne, biće jasnije u oktobru, tokom sledećeg boravka Misije MMF u Srbiji. Naravno, ako se vlada složi sa ovom preporukom.
U u Memorandumu MMF, kojeg je u četvrtak objavila NBS, domaće vlasti su nagovestile u razgovorima sa predstavnicima MMF svoje planove da se do kraja ove godine zadrži status kvo, a da se do kraja sledeće godine, ukoliko to tržišni uslovi dozvole, postepeno ukine program subvencionisanih kredita za livkidnost. U ovom Memorandumu je preporučeno da se obezbedi lakša naplate potraživanja uvođenjem obaveznog stečaja za firme čiji su računi u bankama blokirani duži vremenski period.

Državna preduzeća pod lupom

Zbog toga što neka državna preduzeća beleže velike kvazifiskalne deficite zbog ekonomske krize, ali i zbog raznih pokušaja, često uspešnih, da zaobiđu važeće zakone i maksimalno uvećaju svoje zarade u Vladi Srbije, prema pisanju Novosti, pripremaju mehanizam koji će omogućiti sigurno ubiranje prihoda za budžet od profita ovih firmi. Tako će država rešiti problem prikupljanja prihoda od firmi čiji je vlasnik jer, Vlada Srbije je rebalansom budžeta iz aprila ove godine planirala da obezbedi deo prihoda od naplate dividendi državnih preduzeća u stoprocentnom iznosu. Uskoro je taj iznos sveden na 75 odsto, ali gotovo da nije naplaćen niti dinar.

Ministar Bradić na pristojnoj udaljenosti od novinara (Pres)

Optimizam bez pokrića

Kad se loše uporedi sa lošijim, onda može da izgleda bolje, ali to ne znači da je dobro. Ovako su juče za Politiku ekonomisti komentarisali izjavu potpredsednika vlade Mlađana Dinkića „da je recesija na izmaku, a privreda u fazi stabilizacije”. Inače, ministar ekonomije i regionalnog razvoja je još u maju, pozivajući se na statističke podatke iz prvog tromesečja, objavio kako je kriza u Srbiji dotakla dno i da se već javljaju prvi znaci oporavka.
Autori „Kvartalnog monitora”, međutim, smatraju da je rano govoriti da Srbija ulazi u fazu oporavka jer, kako kažu: “Da bi se dobila objektivna slika, potrebno je isključiti sezonski faktor koji u ovom slučaju može da je poboljša.”
“To je trik koji, bojimo se, i Dinkić zna,” zaključuju profesori Ekonomskog fakulteta.

Mrkonjić demantuje Đilasa

Obnova mosta Gazele u Beogradu može da počne za dva do tri dana, čim Evropska investiciona banka odobri da se aktivira ugovor o kreditu za taj projekat, tvrdi ministar za infrastrukturu Srbije Milutin Mrkonjić, odgovarajući na optužbe gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, koji ga je dan ranije prozvao preko medija zbog kašnjenja s izgradnjom i rekonstrukcijom nekih infrastrukturnih objekata u prestonici. U izjavi koju prenose Novosti Mrkonjić kaže da je bilo planirnao da radovi na obnovi Gazele počnu pre dve godine, ali da do toga nije došlo zbog toga što je bilo neophodno da se pre aktiviranja ugovora o kreditu EIB isele nehigijenska naselja ispod mosta Gazela, što je urađeno tek nedavno.
Povodom Đilasove izjave da se na gradilištima koja su pod kontrolom republičkih institucija ne radi, on je kazao da se “svi rokovi znaju” za Obilaznicu oko Beograda, kao i za rekonstrukcija Kružnog puta na Obilaznici, od Ibarske magistrale do Bubanj potoka.

Dogodine penzije iz Dežele

Oko 10.000 građana Srbije, koji su ceo ili deo radnog staža ostvarili u Sloveniji prve penzije iz dežele mogu očekivati sledeće godine. Konačan dogovor oko teksta sporazuma o socijalnom osiguranju između Srbije i Slovenije se, prema izvorima Politike, očekuje početkom oktobra, na četvrtoj rundi pregovora u Beogradu.
U juče završenim pregovorima u Ljubljani je već usaglašen skoro kompletan tekst sporazuma. Jedina sporna tačka, koju ni srpska ni slovenačka strana ne žele da otkrivaju, biće usaglašena u oktobru. Sledeći korak je potpisivanje sporazuma i njegovo ratifikovanje u skupštini obe države, posle čega će, končano, građani Srbije koji imaju deo radnog staža u Sloveniji, kao i građani Slovenije koji su radili u Srbiji, mogli da ostvare pravo na penziju.

Vojna vežba NATO Združeni napor 2009 kod Banjaluke

Hag uništio dokaze o žutoj kući (?)

Haški tribunal je tokom suđenja Ramušu Haradinaju 2006. godine uništio sve materijalne dokaze o monstruoznoj trgovini organima Srba koji su tokom rata oteti na Kosovu i Metohiji, tvrdi Pres komentarišući da je tako Hag sprečio da se sazna puna istina o strašnim zločinima koji su na severu Albanije, u famoznoj žutoj kući, počinjeni pod direktnom kontrolom komandanata OVK. Pozivajući se na zvanična dokumenta Haškog suda Presa najavljuje da će na svoj sajt staviti faksimile svih dokumenata do kojih je došla redakcija ovog tabloida.
U Tužilaštvu u Hagu juče nisu hteli da komentarišu dokument do kojeg je Pres došao, niti da odgovore da li je tačno da su dokazi iz „žute kuće“ uništeni, i po čijem nalogu.
„Na ta pitanja u ovom trenutku ne mogu da odgovorim, sem da oni nisu uništavani kako bi se Haradinaj oslobodio,“ rekla je za Pres portparol Haškog tužilaštva Olga Kavran.

Saslušanje Joce Amsterdama u Beogradu

Sreten Jocić, osumnjičen da je organizator grupe koja je umešana u ubistvo Ive Pukanića, vlasnika zagrebačkog nedeljnika Nacional prema izvorima Novosti u ponedeljak će svedočiti za potrebe hrvatskog pravosuđa u postupku protiv Luke i Roberta Matanića, Amira Mafalanija i Slobodana Đurovića.
Jocićev branilac, advokat Veljko Delibašić potvrđije da nadležni iz Hrvatske dolaze u Beograd, ali nije hteo da komentariše na koje okolnosti će njegov klijent davati iskaz kao svedok. Istakao je da je i u Hrvatskoj, kao i u Srbiji na ceo slučaj stavljena oznaka “službene tajne”

Zemljotres u Indoneziji - Tasikmalaja

Ljubičevski višeboj

Ljubičevske konjičke igre, po mnogima treći brend Srbije, odmah posle Egzita i Guče po 46. put će u Požarevcu okupiti brojne posetioce, među kojima prednjače ljubitelji konjičkih sportova. Osim parade, trka, izložbi, likovne kolonije, koncerata i beseda, ono što privlači najveći broj ljubitelja konja jeste Ljubičevski višeboj, jedinstveno viteško nadmetanje u svetu, piše Politika. U nedelju, kada je ovogodišnje finale, Ljubičevski višeboj će možda dobiti i novu legendu – petostrukog viteza. Za višeboj se obično prijavi oko 25 takmičara, ali šansu da postanu vitezovi dobija samo 20, koje bira trener Rade Milovanović. Posle kvalifikacija, osam najboljih ulazi u finale. Titulu viteza do sada je pet puta osvojio samo trener Rade Milovanović, a na korak do te slave je i aktuelni šampion Davorin Živković (32).

Fudbalski vremeplov

Reprezentacije Jugoslavije i Francuske na stadionu Centralnog doma Jugoslovenske armije 9. oktobra 1949.

I pre šest decenija, kao i sada, za okršaj naše i francuske reprezentacije u kvalifikacijama za svetsko prvenstvo vladalo nezapamćeno interesovanje, seća se za Politiku Milovan Milovanović, očevidac duela 9. oktobra 1949. godine na tada tek otvorenom stadionu Centralnog doma Jugoslovenske armije. Današnji stadion Partizana, koji je u tom trenutku bio najveći sportski objekat u zemlji je prema rećima ovog građevinskog inženjera tada bio istinsko arhitektonsko čudo, možda isto kao što je to sada slučaj s pekinškim „Ptičjim gnezdom”.
Iz perspektive tada sedmogodišnjeg dečaka Milovanović tvrdi da nema čoveka koji tada nije bio najiskrenije oduševljen izgledom CDJA. Otvaranje novog stadiona je dalo veći značaj samom meču Jugoslavija – Francuska, pa je svako ko je tada bio na njemu mogao da se smatra za privilegovanog.

Nektar za sportiste

Slobodan Radun, većinski vlasnik nekoliko jakih srpskih kompanija, među kojima najbolje posluje firma „Nektar“ iz Bačke Palanke, jedna od vodećih u proizvodnji sokova na našem tržištu, mogao bi vrlo brzo da sedne u fotelju predsednika Košarkaškog kluba Crvena zvezda. Alo piše da su o ovom aranž,anu sa Radunom već razgovarali odlazeći predsednik Slobodan Vučićević i predsednik skupštine crveno-belih Zoran Drakulić.
Slobodan Radun je od povratka iz Rusije 1994. godine osnovao kompaniju „Radun inženjering“, a kasnije se porodičnom biznisu aktivno uključio i njegov sin Bojan, koji važi za pasioniranog ljubitelja sporta. „Radun grupa“ zarađuje 100 miliona evra godišnje.
U slučaju da se Slobodan Radun, kao glava kompanije, prihvati posla u Crvenoj zvezdi, kao finansijeri bi u nekom delu i dalje ostali i Vučićević i Drakulić. Da bi se ovakvi aranžmani realizovali potrebno je i konkretnije uključivanje države. odnosno da neko iz kabineta predsednika Borisa Tadića animira niz društvenih firmi da sponzorišu Partizan, pre svega, a samim tim i Crvenu zvezdu.

Hapšenje sprečilo likvidacije

Hapšenjem članova klana kojim je rukovodio Darko Elez (29) sprečena je likvidacija državnih funkcionera u Srbiji, piše Blic tvrdeći da su ubistva političara trebali da izvrše Elezovi ljudi. Prema operativnim saznanjima policije, na koje se poziva ovaj list hapšenjem ove grupe sprečena su i ubistva pripadnika suparničkog klana, s kojim je Elez u višegodišnjem sukobu.
Novosti pišu da se protiv Eleza i pripadnika njegove grupe vode istrage o nizu teških krivičnih dela u Srbiji i Bosni i Hercegovini. A paralelno sa krivičnim postupkom, povedena je i finansijska istraga koja treba da utvrdi šta od imovine u Srbiji poseduju Elez i ostali uhapšeni. Sumnja se da su oni od nelegalno stečenog novca kupovali nekretnine i vozila.