TEŠKO DOKAZIVO NEPOTREBNO DAVANJE CITOSTATIKA

Da bi povećale potrošnju svojih medikamenata, farmaceutske kompanije su u poslednje tri godine potrošile oko 50 miliona evra za podmićivanje od 1.800 do dve hiljade lekara iz srpskog zdravstva. Zarade redovno isplaćuje 17,6 odsto od ukupnog broja privrednih subjekata u Srbiji. Nemačka zatvara vrata EU posle prijema Hrvatske.

Svaki šesti prima platu na vreme

Istraživanje Unije poslodavaca Srbije pokazalo je da zarade redovno isplaćuje 17,6 odsto od ukupnog broja privrednih subjekata u Srbiji, dok 16,83 odsto kasni sa isplatama 90 i više dana, saopštila je Unija poslodavaca.

Kao glavne razloge za kašnjenje pri isplati plata privrednici su naveli da ne mogu da naplate potraživanja u roku kraćem od 100 dana, da teško skupljaju novac za zarade, zato što istovremeno moraju da uplate i poreze i doprinose, kao i da im je promet znatno manji nego u 2008. i u 2009. godini, objavljuje Politika.

Poskupljenje - ali ne zna se za kada

Predsednik Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije (EPS) Aca Marković izjavio je da bi u ovom trenutku bilo realno poskupljenje struje za 35 do 40 odsto, ali nije mogao da precizira za koliko će i kada to preduzeće zatražiti drugo poskupljenje struje u ovoj godini.Marković je, na skupu „Uloga energetike u razvoju privrede Srbije”, rekao da je mišljenje Agencije za energetiku, kao nezavisnog regulatornog tela, da bi bilo opravdano da struja pokupi u tom procentu, prenosi Politika.

U Srbiji trenutno ima 313 neplatiša električne energije, sa dugom većim od 10 miliona dinara. Privreda i građani Elektroprivredi za struju duguju ukupno 67,2 milijarde dinara (oko 670 miliona evra), što je za 12 odsto više nego na kraju protekle godine. Zanimljivo je da su državne firme među najvećim neplatišama, a naplata računa za struju teško ide i od bogatih građana, piše u Blicu. Najveći dužnik EPS-a je preduzeće RTB „Bor“ koje, kako navode u EPS-u, godinu i po dana ni dinar nije platilo za utrošenu struju i njihov dug iznosi 3,2 milijarde dinara. Slede preduzeća ŽTP „Beograd“, „Zastava energetika“ i „Petrohemija“. Kada su građani u pitanju, 65.000 građana za struju duguje više od 1.000 evra.

Manji prinosi u poljoprivredi

Sa žetvenih površina od 494.979 hektara, očekuje se proizvodnja pšenice od 1.901.646 tona, objavljuju Novosti pod naslovom "Biće dosta hrane". Zbog loših vremenskih uslova, rod je za osam odsto manji u odnosu na ostvarenu proizvodnju u prošloj godini, a, prema analizi Vojislava Stankovića, istraživača-saradnika u Centru za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije i najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, za 8,3 odsto manji u odnosu na desetogodišnji prosek. U Privrednoj komori, međutim, napominju da u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, procenjuju ovogodišnji rod pšenice na oko 1,3 miliona tona. To bi sa prenetim zalihama iz prethodne sezone trebalo da obezbedi dovoljne količine u snabdevanju domaćeg stanovništva hlebom.

Proizvodnja voća je takođe pogođena nepovoljnim klimatskim uslovima.

Koga (ne)će primiti?

U vrhu Vlade Srbije Blicu je potvrđeno da u Briselu, kao ni u državama Evropske unije ne postoji ni jedan zvaničan, ali ni nezvaničan dokument koji kaže da, posle Hrvatske neće biti prijema novih zemalja u članstvo EU. Zabrinjava što aplikacija Srbije čuči u fioci u Briselu već više od pola godine, za šta nema objektivnih razloga, a upravo je Nemačka na poslednjem sastanku Saveta ministara EU najsnažnije zagovarala stav da se rasprava o kandidaturi Srbije odloži za jesen. Zato je predsednik Srbije Boris Tadić nedavno otvoreno zahtevao od EU da se izjasni da li je za dalje proširenje i ubrzanje procesa integracija. Srbija je, da podsetimo, poslednja zemlja u regionu zapadnog Balkana, ne računajući BiH, koja još nije počela proces pregovaranja o članstvu. Očigledno, da Nemačka taj početak snažno odlaže, piše u ovom listu pod naslovom "Nemačka zatvara vrata EU posle prijema Hrvatske".

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej posetiće u utorak, 6. jula, Beograd. On će u ponedeljak početi mini-balkansku turneju u okviru koje će, 5. jula, boraviti i u Ljubljani, a narednog dana će obići Zagreb, Beograd i Prištinu.

Moguć "sumrak vladavine"

Činjenica da je kandidat vladajuće koalicije u Nemačkoj Kristijan Vulf izabran za predsednika države tek u trećem, poslednjem krugu glasanja u Saveznoj skupštini predstavlja pouzdan pokazatelj da se kancelarka Angela Merkel suočava sa ozbiljnim problemima, ocenjuju analitičari, prenosi Danas. Nemačka „gvozdena lejdi“ našla se proteklih meseci na udaru oštrih kritika dela javnosti na Starom kontinentu zbog tvrdokornog stava kada je reč o davanju finansijske pomoći Grčkoj. „Građani Nemačke ne žele da daju spasilačke pakete slabijim državama“, ističe Hjuit. Britanski analitičar, takođe, ocenjuje da su nakon ostavke dosadašnjeg predsednika države Horsta Kelera u prvi plan izbila i neslaganja koja postoje u vladajućoj koaliciji koju čine Hrišćansko-demokratska unija (CDU), bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) i Liberali, zbog čega su neki sunarodnici Merkelove stekli utisak da je vlada duboko podeljena. U tom kontekstu, Hjuit navodi tvrdnju lista Špigel da bi kancelarka mogla da doživi „sumrak vladavine“.

I predsednik je zabrinut ali potpisuje…

Predsednik Srbije Boris Tadić potpisao je set zakona koje je donela Skupština Srbije, među kojima je Zakon o elektronskim kominikacijama, i poručio da je sada potrebno unaprediti srpski pravni sistem kako bi se garantovala ravnoteža između prava na bezbednost građana i svih njihovih ostalih prava, prenosi Politika Tanjugovu informaciju.

Predsednik Tadić je saopštio da je Zakon o elektronskim komunikacijama, koji je donela Skupština Srbije od velikog značaja za ekonomski razvoj, jer su elektronske komunikacije danas osnovni nosilac razmene informacija, znanja i ideja i značajne su poluge razvoja savremenog društva.

"Donošenje ovog zakona, međutim, obeležila je jedna druga tema. Zakon, naime, predviđa stvaranje baze podataka o elektronskim komunikacijama građana, koja će biti dostupna organima bezbednosti i unutrašnjih poslova bez odluke suda. U tom pogledu delim zabrinutost sa nezavisnim državnim organima, zaštitnikom građana i overenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, sa kojima sam o ovoj temi razgovarao", rekao je Tadić.

Predsednik Srbije Boris Tadić potpisao je set zakona koje je donela Skupština Srbije, među kojima je Zakon o elektronskim komunikacijama, i poručio da je sada potrebno unaprediti srpski pravni sistem kako bi se garantovala ravnoteža između prava na bezbednost građana i svih njihovih ostalih prava, objavljuju Novosti.

Sud bez rešenja

U Ustavnom sudu Srbije ne nazire se razrešenje mnogobrojnih političkih sporova. Statut Vojvodine, duple fotelje, slučaj ”platani”, elektronske komunikacije - bez epiloga, objavljuju Novosti pod naslovom "Zakoni čame pred togama".

Hrvatski vlasnik preuzeo od slovenačkog srpske kompanije

Hrvatska „Atlantik grupa" kupila je za 382 miliona evra akcije slovenačke „Droge Kolinske" i tako postala vlasnik srpskih prehrambenih brendova „smokija", „bananice", „najlepših želja" i „grand kafe"! Vlasnik „Atlantik grupe" Emil Tedeski preuzeo je čak tri srpske kompanije - „Soko Štark", „Grand prom" i „Palanački kiseljak", koje su već izvesno vreme u vlasništvu slovenačke „Droge Kolinske", objavljuje Pres. Emil Tedeski je osnivač, a danas većinski vlasnik i glavni menadžer „Atlantik grupe". Široj javnosti na prostoru eks-Jugoslavije postao je poznat 1992. godine, kada je kupio ugledni zagrebački nedeljnik „Danas". Međutim, prema pisanju hrvatskih medija, to vreme nije bilo pogodno za kritički i analitički usmereni medij, pa se ova „avantura" nije baš slavno završila.

Zarada železnica

Generalni direktor Železnica Srbije Milovan Marković izjavio je da je to javno preduzeće u prvih pet meseci 2010. prevezlo 4,9 miliona tona robe i od toga zaradilo skoro 3,4 milijarde dinara.

„Na taj način prevoz robe i prihoda od januara do maja bio je veći za trećinu nego u istom period prošle godine. Obim prevoza veći je za oko 28, a prihoda za oko 26 odsto u odnosu na plan poslovanja”, navodi se u njegovoj pisanoj izjavi medijima koju prenosi Politika. Ne piše, medjutim, da li direktor izjavljuje - koliki su bili troškovi železnice...

Kraj regrutacije?

Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je juče da očekuje da će tokom iduće godine prestati da se šalju vojni pozivi regrutima, jer će profesionalizacija Vojske Srbije biti završena do kraja ove godine, prenosi Blic. Šutanovac je istakao da Ministarstvo odbrane priprema predlog odluke o ukidanju vojnih poziva, koji će biti upućen vladi i parlamentu.

Polemika

Pošto je juče u Politici objavljeno pismo umirovljenog vladike Artemija, danas isti list prenosi odgovor Mitropolita Amfilohija. Tako se izgleda otvara i javna polemika medju duhovnicima povodom dramatičnog uklanjanja Artemija sa Kosmeta i posledica toga čina.

Šta su radili sa citostaticima?

Teško dokazivo nepotrebno davanje citostatika u poznim fazama raka. Sve jači utucaj farmaceutske industrije na lekare, piše u Politici pod nalsovom "Posle hapšenja rukovodstva provera rada Instituta za onkologiju". Zbog uznemiravajućih izjava u pojedinim medijima koje dovode u pitanje savesnost rada zaposlenih u ovoj ustanovi, Stručni savet Instituta će nadležnima u Ministarstvu zdravlja predložiti sprovođenje hitne vanredne provere kvaliteta stručnog rada Klinike za medikalnu onkologiju i Službe pedijatrijske onkologije da bi sve dileme bile rešene argumentovano i na najbolji način, kaže se u saopštenju koje je potpisao doktor nauka dr Dušan Mileusnić, v. d. zamenika direktora Instituta,.

Da li je moguće da su lekari zbog provizija davali veće doze citostatika, što su tvrdnje iznete u nekim medijima, pitali su novinari Politike penzionisanog profesora kliničke farmakologije i toksikologije dr Tomislava Kažića.

"Suština ovakvih optužbi je u eventualnom širenju indikacija za davanje određenog citostatika. Znači, nijedan onkolog neće dati više citostatika nego što je propisano. Kao „greh” se računa ako ga daje u slučajevima kada to nije odobreno određenim protokolima, na primer za vrstu raka gde to nije standardom određeno. Reč je o vrlo delikatnoj situaciji, koja može da se dokaže samo medicinskom ekspertizom", objašnjava dr Kažić, praveći razliku između pokrenute sumnje da su privedeni lekari primili mito i sumnje da su nepropisno prepisivali citostatike.

Direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, prof. dr Nenad Borojević po krivičnoj prijavi MUP Srbije označen je kao organizator grupe koja je počinila malverzacije sa nabavkom citostatika za decu obolelu od raka, piše u Novostima.

Tokom saslušanja u policiji, pre dva dana, nije želeo da iznese odbranu i o svemu što mu se stavlja na teret govoriće u petak, kada bude bio priveden kod istražnog sudije Specijalnog suda. Prema policijskoj prijavi, on je osumnjičen za primanje mita.

Da bi povećale potrošnju svojih medikamenata, farmaceutske kompanije su u poslednje tri godine potrošile oko 50 miliona evra za podmićivanje od 1.800 do dve hiljade lekara iz srpskog zdravstva. Taj novac nije potrošen samo za davanje mita već i za organizovanje raznih seminara i kongresa na kojima su doktorima predstavljane blagodeti raznih proizvoda farmaceutskih firmi, saznaje Blic od pravosudnih organa.

Svaki od četvorice uhapšenih lekara sa Instituta za onkologiju i radiologiju imao po nekoliko sefova, policija sumnja da su novac i druge vrednosti čuvali i u inostranstvu, saznaje Press u vrhu MUP-a Srbije, piše u Presu pod naslovom "Našli im 150.000 evra, 2,5 kila zlata, skupe satove..."

Mogu se očekivati nova hapšenja predstavnika farmaceutskih kompanija i lekara, objavljuje Danas.

I Hag zanimaju Simovićeve tvrdnje

Sudija Žan-Klod Antoneti, predsedavajući veća sudija koje u Tribunalu u Hagu vodi proces protiv Vojislava Šešelja, zatražio je od Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom sve podatke o informacijama da je lider radikala planirao da ubije predsednika SNS Tomislava Nikolića, saznaje Blic. U pismu upućenom predsedniku Nacionalnog saveta Rasimu Ljajiću, sudija Antoneti ističe da je zabrinut zbog postojanja takvog plana, naročito posle izjava sa skupštinskog Odbora za bezbednost da se proveravaju informacije o naručenom atentatu na Tomislava Nikolića. Blic saznaje i da je Miloš Simović, osuđeni pripadnik zemunskog klana, u utorak na saslušanju pred zamenikom specijalnog tužioca za organizovani kriminal naveo imena osoba koje su, kao deo ekipe Luke Bojovića, a po naređenju Vojislava Šešelja, bile angažovane za atentat na Tomislava Nikolića, predsednika SNS.

Posete pripadniku "zemunskog klana"

U poseti Milošu Simoviću, nedavno uhapšenom pripadniku „zemunskog klana” u KPZ Zabela, od trenutka kada je on prevezen u zatvorsku ćeliju, bile su određene osobe iz Tužilaštva za organizovani kriminal i MUP-a, potvrđeno je Politici u Ministarstvu pravde. Prema istim saznanjima, bile su dve posete i obe su po važećoj proceduri i zakonu evidentirane.

Novosti objavljuju da je spreman zahtev za saslušanje "zemunca". Operativci žele da ga ispitaju o planu za ubistvo lidera SNS, piše u ovom listu pod nasslovom "BIA hoće Simovića".

Presuda pre suda

Specijalnom sudu u Beogradu je stiglo pismo čiji je navodni autor Darko Šarić, optuženi za organizovanje kriminalne grupe i šverc kokaina, izjavila je juče Tanjugu Maja Kovačević-Tomić, portparol ovog suda. Zdenko Tomanović, advokat Darka Šarića izjavio je Fonetu da mu je njegov klijent uputio pismo u kojem najavljuje da će, kada se za to stvore uslovi, pokušati da dokaže da nije „arhitekta narkoklanova”. Prema oceni Tomanovića, predstavnici izvršne vlasti, posebno Ministarstva pravde, od jednog krivičnopravnog slučaja prave politički marketing.

"U 72 izjave predstavnici izvršne vlasti izrekli su javne presude Darku Šariću, pre bilo kakvog suđenja i pre nego što je optužnica stala na pravnu snagu. Šarić je za nosioce tog pravno-politikog marketinga postao dežurni izgovor za svaku nerešenu aferu ili nesreću koja bi nosila poneki politički poen", ukazao je Tomanović, prenosi Politika.

Nisam arhitekta nikakvih narkoklanova i narkotrgovina u ovom regionu, prenose Novosti. To ću i pokušati da dokažem ali kad se stvore uslovi da mi se sudi u sudnici, a ne u kabinetima. Ovakav stav izneo je odbegli Darko Šarić u pismu koje je u četvrtak dobio njegov branilac, advokat Zdenko Tomanović. Pismo, koje je potpisao Pljevljak za kojim je Srbija raspisala međunarodnu poternicu zbog optužbi da je organizator jedne od najvećih narkogrupa na ovim prostorima, prema pečatu poslato je iz jedne evroazijske zemlje. Advokat, međutim, nije želeo da kaže koje. Prema nekim informacijama, pismo je poslato iz Turske.

Zločinac u zatvorskoj bolnici

Mladen Ogulinac (52) iz Starih Ledinaca osumnjičen da je silovao i ugušio osmogodišnju Mariju Jovanović, već šest dana je u bolnici Centralnog zatvora u Beogradu. Tamo je odveden samo nekoliko sati posle saslušanja pred dežurnim sudijom Višeg suda u Novom Sadu, piše u Novostima pod naslovom "Lekari čuvaju zlikovca od samoubistva". Posle završenih opservacija, biće ponovo vraćen u novosadski Okružni zatvor.

Na Ogulinčevom telu je vidljivo nekoliko površinskih povreda po stomaku i rukama. Tokom saslušanja u policiji, gde je sve priznao, kazao je da je tokom bekstva pokušao da se ubije kada je shvatio šta je učinio. Rekao je da je tog 26. juna, kada se dogodio zločin, prethodno popio litar votke. Nekoliko sati kasnije, dok se skrivao po Fruškoj gori, a za njim se tragalo, otreznio se i shvatio šta je učinio.

Bez rasparve o smeni fudbalskog selektora

Odbor za hitna pitanja Fudbalskog saveza Srbije zaključio je da je na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi naša reprezentacija zabeležila rezultatski neuspeh, zbog toga što je imala optimalne uslove da ostvari bolji plasman. Pored toga, naglašena je želja da se nastavi sa saradnjom sa selektorom Radomirom Antićem, ali i potreba za analizom učinjenog na „polovini puta”. Članovi Odbora nisu raspravljali o visini primanja selektora, kao ni o njegovoj eventualnoj smeni. Istaknuta je dugoročna finansijska stabilnost Saveza i da će biti redukcije nepotrebnih troškova.

Završnu ocenu učešća na Mundijalu daće Izvršni odbor 21. jula u Beogradu, a do tada se očekuju izveštaji Antića i njegovih saradnika, kao i Stručnog odbora FSS, objavljuje Politika.

Fudbalski savez Srbije pružio je apsolutnu podršku selektoru Radomiru Antiću uprkos oceni da je zabeležen rezultatski neuspeh na Svetskom prvenstvu u Africi i odlučio da mu ne smanjuje platu! Odbor za hitna pitanja na čelu s predsednikom Tomislavom Karadžićem zaključio je da bi, uprkos neočekivano ranoj eliminaciji s Mundijala, selektor Antić trebalo da nastavi vođenje seniorskog nacionalnog tima, javlja Pres.

"FSS o Mondijalu: Rezultatski neuspeh, ali Antić ostaje!" naslov je u Blicu.

Djoković igra za finale Vimbldona

Novak Đoković u petak od 14 časova igra za ulazak u svoje prvo finale Vimbldona, najavljuje Blic.

Najbolji teniser Srbije se sa dve godine starijim Čehom susretao dva puta i do sada mu nije prepustio ni jedan set. Oba meča su igrana na tvrdoj podlozi, a poslednji susret je odigran prošle godine u Majamiju, kada je Novak slavio sa 6:3, 6:2. Osim skora u međusobnim duelima, deset mesta na ATP listi i reputacije, Đoković iza sebe ima i fantastične partije na ovogodišnjem Vimbldonu.

"Nole: Sve bih dao za finale!" naslov je u Presu a u Danasu, "Đoković na korak od sna".