SVETSKA OPASNOST OD NOVOG VIRUSA

Prvi put posle 41 godine SZO je proglasila pandemiju nekog virusa. TV Federacije BiH objavila snimke Ratka Mladića, za koje tvrdi da su nastali u proteklih 12 godina, zaključno sa 2008, kao i da su mnogi od njih snimljeni u Beogradu ali za to nije navela nijedan dokaz. Vizna liberalizacija jeste nadohvat ruke, ali daleko od toga da je posao završen.

Nedelja mode u Barseloni: kolekcija - Pepe Botella

Svetska uzbuna zbog novog gripa

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je danas pandemiju novog virusa H1N1, poznatijeg kao svinjski ili meksički grip. To je prvi put posle 41 godine da SZO proglasi pandemiju nekog virusa.

Srbija mora da prilagodi svoj zdravstveni sistem uslovima pandemije novog gripa, izjavio je danas epidemiolog Predrag Kon, prenosi Politika. Kon je agenciji Beta kazao da u Srbiji nema novog gripa, ali da je situacija preteća i da postoji velika verovatnoća da se pandemijski talas dogodi tokom jeseni i zime.

Uslovi za proglašenje šeste faze uzbune praktično su ispunjeni još pre mesec dana, kada je virus počeo da se prenosi na više od dva kontinenta, a neposredni povod za odluku je širenje virusa u Australiji, gde je u četvrtak petoro obolelih smešteno na intenzivnu negu, objavljuju Novosti.


Margaret Chan generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije
(World Health Organization - WHO) na konferenciji za novinare u sedištu
u Ženevi, povodom širenja infekcije virusom A (H1N1)

Poslednji put pandemija je proglašena 1968. godine zbog hongkongškog gripa koji je odneo milion života. Iako virus novog gripa porede sa španskom groznicom, od koje je 1918. godine za 18 meseci umrlo 40 miliona ljudi, stručnjaci smatraju da bi danas sličan virus odneo daleko manje života. Jer, medicina sada ima antivirusne lekove, a radi se i na izradi vakcine koju će, kako se očekuje, od oktobra obezbeđivati najveći svetski proizvođači lekova, koji su u protekle dve nedelje dobili uzorke virusa H1N1, tako da su mogli da započnu proces proizvodnje vakcine.

Čemu služe Mladićevi snimci?

TV Federacije BiH objavila snimke Ratka Mladića, za koje tvrdi da su nastali u proteklih 12 godina, zaključno sa 2008, kao i da su mnogi od njih snimljeni u Beogradu ali za to nije navela nijedan dokaz. Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, Rasim Ljajić izjavio je da ni jedan od snimaka Ratka Mladića objavljenih na federalnoj TV BiH nije mlađi od osam godina, objavljuju Novosti. Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je - komentarišući snimke Ratka Mladića objavljene na TV Federaciji BiH, koja tvrdi da su neki od njih napravljeni u Beogradu i 2008. godine - da u potpunosti veruje da su Vlada i predsednik Srbije predani da dovrše saradnju s Haškim tribunalom.

"Bio bih veoma iznenađen kad bi se pokazalo tačnim da su snimci iz 2008. godine”, rekao je Ren.

“Plašim se da je namera objavljivanja snimaka da se spreči promena stava Holandije po pitanju vizne liberalizacije i da se ponovo dovedemo na optuženičku klupu i branimo od optužbi da ne činimo sve što možemo da okončamo saradnju sa Haškim tribunalom”, rekao je Ljajić, prenosi Blic pod naslovom "Sarajevo manipuliše starim snimcima".

Nijedan od video-snimaka Ratka Mladića koji su u sredu uveče emitovani na Federalnoj TV BiH nije snimljen u poslednjih osam godina, tvrdi predsednik Saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić, objavljuje Pres. On kaže da su svi objavljeni snimci pronađeni prilikom pretresa Mladićeve kuće u decembru prošle godine i da ih je upravo Srbija u martu dostavila Hagu.
Srpske službe bezbednosti pokušavaju da saznaju kako su snimci Ratka Mladića dospeli u javnost, saznaje Politika u izvorima u vrhu Akcionog tima za saradnju sa Haškim tribunalom. Naši „bezbednjaci”, naime, veruju da su preksinoć prikazani snimci na Federalnoj televiziji BiH iz istog izvora koji je nedavno jednom beogradskom dnevnom listu dostavio ratni dnevnik Ratka Mladića. Preksinoć prikazani snimci i Mladićev dnevnik zaplenjeni su u akciji specijalnih jedinica MUP-a i Tužilaštva za ratne zločine koja je izvedena 4. decembra prošle godine. Zatim je materijal kompletno predat Tužilaštvu Haškog tribunala, 27. marta ove godine, prilikom posete tužioca Serža Bramerca Beogradu.

Za sada se, prema nezvaničnim informacijama, sumnja da su ovi dokumenti, koji služe kao dokazi protiv najtraženijeg haškog optuženika, procureli upravo iz Haga. Međutim, ne isključuje se mogućnost da je neko iz Srbije dostavio medijima ove zaplenjene dokumente, iako je to malo verovatno.

Srpski istražitelji proveravaju i moguće motive zašto su snimak i ratni dnevnik pušteni u javnost. Jedan je, navodno, političke prirode, na šta ukazuje izrečena tvrdnja da je Mladić prošle godine bio u Srbiji i to je objavljeno noć uoči sednice parlamenta Holandije na kojoj se raspravljalo da li će se našoj zemlji dozvoliti dalji napredak ka evrointegracijama. Drugi motiv koji se proverava je materijalne prirode. Kako saznaje Politika, ne isključuje se mogućnost da je neko ko je imao ova dva dokumenta jednostavno prodao medijima ratni dnevnik i dosad nepoznate snimke.

Sve bliže odluci o vizama

Evropski komesar za proširenje Oli Ren i ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić
na konferenciji za novinare u Briselu

“Vizna liberalizacija jeste nadohvat ruke, ali daleko od toga da je posao završen, jer pred nama je još posla i političkog i diplomatskog. Još nema razloga za slavlje, ali ukidanje viza dostižno je i sve državne institucije sa predsednikom Srbije na čelu nastavljaju da rade punom parom na ostvarenju ovog prioriteta”, kazao je juče, posle sastanka sa evropskim komesarom Olijem Renom u Briselu, Vuk Jeremić, šef srpske diplomatije, objavljuje Politika.

„Godina 2009. trebalo bi da bude i biće godina vizne liberalizacije za najnaprednije zemlje zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju”, rekao je Ren koji je nagovestio da će Evropska komisija preporuku i predlog za viznu liberalizaciju načiniti najverovatnije u julu. Kako nezvanično saznaje ovaj list šefovi diplomatija EU trebalo bi da u ponedeljak pozovu EK da što pre pripremi predlog za ukidanje viza za Makedoniji, Crnu Goru i Srbiju.

Još bez rešenja za nove opštinske vlasti

Zbog ultimatuma G 17 i nepopustljivosti SRS, svi politički savezi svezani u čvor. Srpska napredna stranka nudi radikalima više vlasti. DS i SNS upućeni jedni na druge, objavljuju Novosti. Srpska napredna stranka u petak će verovatno da ponudi radikalima za trećinu veće učešće u vlasti u Zemunu, ne bi li ih tako namamila da uđu u koaliciju sa njom i "narodnjacima" - saznaju nezvanično Novosti.
Ovaj gest Šešeljevi će, izvesno je, glatko da odbiju, pa se postizborni šah u dve beogradske opštine neće iščupati iz pat pozicije. Ključne stranke ostale su "zaleđene" na tabli, posle poteza koje su povukli Tomislav Nikolić i Mlađan Dinkić. Sa šefom SNS u vlast neće radikali, dok lider G 17 plus preti izlaskom iz vlade ako DS prigrli SNS.

Tomislav Nikolić, lider Srpske napredne stranke, igra na Mlađana Dinkića, za koga veruje da je najslabija karika vladajuće koalicije, kako bi izdejstvovao vanredne parlamentarne izbore. Vodeći se Dinkićevom pretnjom da će napustiti Vladu ukoliko se demokrate dogovore o koaliciji sa SNS u dve beogradske opštine, naprednjaci planiraju da upravo tako ispune cilj, ali u vladajućoj koaliciji procenjuju da lider G17 plus nije spreman da svoju pretnju ostvari do kraja, jer dobija uveravanja da do saradnje sa SNS neće doći, objavljuje Blic pod naslovom “Vlast pročitala nameru SNS da dođe do izbora: “Nikolić provocira Dinkića da bi oborio Vladu”.
Ruska podrška ostaje

Aleksandar Konuzin, ambasador Rusije, kaže za Novosti: “Ruski podnesci Međunarodnom sudu usaglašeni sa srpskim. Nemamo ništa protiv Srbije u EU. Ekonomska saradnja biće sve bolja”

Rusija će do kraja podržavati srpsku bitku za Kosovo. Sve što Srbija odredi kao državnu politiku na tom putu, biće i stavovi Moskve. Istovremeno, rašće ulaganja u našu zemlju, a ambasador Rusije Aleksandar Konuzin, u intervjuu Novostima, kaže da trenutno ne postoji zemlja u kojoj je ruski kapital prisutniji nego u Srbiji.

Neumoljivi MMF

Deficit u prvih pet meseci iznosi od 37 do 39 milijardi dinara, odnosno 3,5 odsto BDP-a, što je više od tri odsto koliko je dogovoreno sa MMF-om. Minus u budžetu, može se pokriti i nekim kratkotrajnim merama kao što su povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV) ili smanjenjem plata zaposlenima u javnom sektoru, predložio je juče Bogdan Lisovolik, nedavno imenovani stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Beogradu. Na promociji novog broja „Kvartalnog monitora” on je istakao da je svestan toga da ove mere predstavnicima ekonomskih vlasti u Srbiji deluju „politički bolno”, ali da bi ovi kratkoročni potezi na duži rok dali rezultate, objavljuje Poltika.

Iako je juče domaća ekonomska javnost upozoravala da će biti veoma teško ispuniti uslov MMF-a, a koji se odnosi na planirani minus u državnoj kase od tri odsto bruto domaćeg proizvoda i da bi trebalo možda, u dogovoru sa fondom, razmisliti o izmeni dogovora, čini se da MMF nema nameru da odustane od prvobitno zacrtanih okvira. Ne odgovarajući direktno na pitanje domaćih stručnjaka, Lisovolik je nekoliko puta ponovio da je planirani deficit osnov na kom su postavili program sa Srbijom.

Pred kreatorima fiskalne politike sada su tri izbora: da u dogovoru sa MMF-om povećaju dogovoreni minus sa tri na četiri odsto (što će sudeći po reakcijama zvaničnika MMF-a biti teško izvodljivo), zatim dalje povećanje poreza ili dopunsko smanjenje rashoda

Gas upola jeftiniji od benzina

U našoj zemlji trenutno oko 30 odsto vozača koristi gas, a ušteda se kreće od 40 do 60 procenata u odnosu na benzin. Od ukupnog prometa u Srbiji, NIS proizvodi oko 30 odsto, a uvozi polovinu od ukupnog uvoza gasa, dok ostatak uvoza pokrivaju privatnici jer nema ograničenja o tome ko može da ga uvozi, piše u Blicu. Nakon drastičnog skoka cena benzina i dizela u samo mesec dana, sve više se mogu čuti komentari da ćemo tek nakon otvaranja tržišta naftnim derivatima moći da imamo jeftinije gorivo, srazmerno cenama nafte na svetskom tržištu. Da bi otvaranje tržišta moglo da spusti cenu goriva, ali i da je učini mnogo manje nestabilnom, primer je tečni naftni gas, koji ne podleže uredbi o formiranju cena, već se formira tržišno. Cena mu, doduše, zavisi od cene nafte, ali je u poslednjih mesec dana, za razliku od ostalih derivata, čak pala za oko dinar.
Nastavlja se svetski pad privrede

Globalna privreda će ove godine zabeležiti pad do tri procenta, izjavio je predsednik Svetske banke (SB) Robert Zelik, prenosi Politika.

Ukoliko se ta prognoza ispuni, to će biti gori rezultat od onog na koji je ta finansijska institucija do sada računala. Prema ranijoj proceni SB, pad svetske privrede će iznositi oko 1,75 procenata, objavile su agencije.

„I kada očekujemo da će se (privredni) rast obnoviti tokom iduće godine, tempo oživljavanja nije siguran, a siromašni ljudi u mnogim zemljama u razvoju će i nadalje osećati uticaj krize”, rekao je Zelik

Revija mode u Barseloni: kolekcija - Ruben Perlotti

Španski vojnici odlaze sa Kosmeta

Španija je zadovoljna zbog odluke NATO-a da se smanje snage Kfora na Kosmetu, a povlači svoje vojnike iz Kfora zato što ta misija radi na učvršćenju ustanova jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, izjavila je na zasedanju ministara odbrane NATO-a u Briselu španska ministarka Karme Ćakon, prenosi Politika.

Ona je naglasila da Španija ne priznaje nezavisnost Kosova, dodajući da je Španija „zbog odgovornosti prema saveznicima čekala godinu dana posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, sprovodeći prvobitni operativni plan vezan za rezoluciju 1244 SBUN”.

Taj plan se sada preinačuje i Madrid je, po rečima ministarke Ćakon, „upozorio da ni u kom slučaju španske trupe neće doprinositi zadacima stvaranja i jačanja novih institucija jedne države koju Španija ne priznaje”.

Federalizacija Makedonije?

Novim miroljubivim redefinisanjem Ustava, Makedoniju treba federalizovati po primeru Belgije i Švajcarske - zahtevaju čelnici radikalnih vanparlamentarnih stranaka Albanaca, uz podršku "svojih" građanskih asocijacija i studenata državnog Univerziteta u Tetovu na severozapadu zemlje, prenose Novosti.
Posle obelodanjene inicijative lidera opozicione Demokratske partije Albanaca (DPA) Menduha Tačija za novi dogovor sa Makedoncima i korigovanje Okvirnog sporazuma o miru iz 2001. godine, obnovljeni zahtevi za federalizaciju Makedonije stižu u "paketu" sa porukama i dela nezadovoljnih bivših komandanata terorističke takozvane Oslobodilačke nacionalne armije (ONA).

Američka analiza Srbije

Srbija je od Rusije tražila milijardu evra finansijske pomoći kako bi ublažila posledice ekonomske krize, ali je zahtev upućen samo dve sedmice nakon posete američkog potpredsednika Džozefa Bajdena. Iako je malo verovatno da će Srbija potpasti pod uticaj Rusije sa trenutnim državnim rukovodstvom, očevidno je da Beograd veruje da saradnja sa obe strane ima svoje prednosti i predstavlja jasnu strategiju, objavljuje Borba najnoviju analizu američkog Statfora o situaciji u Srbiji, pod naslovom “Loša vlada i zemlja na prodaju”.

Država i televizija

RTV B92 dobiće od Fonda za razvoj Republike Srbije kredit od čak 42 miliona dinara s kamatom od samo jedan odsto godišnje! Prema dokumentaciji do koje je došao Press, ovaj kredit odobren je 5. juna na sednici Upravnog odbora Fonda za razvoj. Odobravanje kredita predložila je Verica Kalanović, ministarka za NIP i potpredsednica G17, dok je predsednik UO Fonda za razvoj vicepremijer i lider G17 Mlađan Dinkić.

Ovo je prvi slučaj da neka medijska kuća dobija direktnu pomoć od državnih fondova! A sasvim je interesantno da je ova medijska kuća mesecima unazad bila najžešći kritičar vlasti, kao i to da su novinari ove kuće u svakoj prilici optuživali vlast da pritiska medije.
Godina Paje Jovanovića

Ministar za kulturu Nebojša Bradić i članovi Odbora za obeležavanje jubileja Paje Jovanovića (1859-1957) u četvrtak su promovisali kalendar akcija kojima se obeležava 150 godina od rođenja i danas na inostranim aukcijama najskupljeg srpskog slikara, piše u Novostima.
Na dan Jovanovićevog rođenja, 16. juna, u Vršcu, njegovom rodnom gradu, otvara se izložba

„Slike Balkana“, a pripremili su je Narodni muzej iz Beograda i vršački Gradski muzej. Taj ciklus se uklapa u opšte popularnu temu evropskog slikarstva 19. veka. A, kod Paje Jovanovića ova tema ima dvojaki značaj - kao opšta tendencija u umetnosti i kao veza sa postojbinom.
Ipak, velika i monumentalna izložba, čiji autori su Nikola Kusovac i Petar Petrović, otvara se tek u decembru u Galeriji SANU.

Muke sa sumnjivim računima

Od 20. do 23. marta ove godine, 64 zaposlena u Rafineriji nafte u Pančevu, koristilo je usluge vršačkog hotela „Srbija”, a kad je Aleksandar Kampfer, direktor ovog ugostiteljskog preduzeća, insistirao da potraživanje od 184.468 dinara naplati, naišao je na neprijatnosti, objavljuje Politika.

Hotelu „Srbija” je 5. juna stigao i neobičan zahtev. Adresa primaoca i suma naknadno su upisani, pa se stiče utisak da je korišćena forma zahteva verovatno upućenog i ostalim „nestrpljivim” poveriocima. U zahtevu se, između ostalog, kaže: „Zbog novonastale izmene vlasničke strukture NIS-a, a imajući u vidu zahtev većinskog vlasnika, naš zahtev prema vama je sledeći: potrebno je da nam, zaključno sa 8. junom, do 13 časova, odobrite maksimalan popust na ukupan iznos, koji potražujete, kako bi vaše fakture mogle dalje da se procesuiraju u smislu plaćanja. Odgovor treba poslati u pisanoj formi. Smatramo da je minimalan popust koji možete ponuditi 15 odsto na ukupan iznos potraživanja. Prioritet plaćanja će imati oni dobavljači-poverioci, koji budu dali veće popuste na iznos koji potražuju, stoji u pomenutom zahtevu.

Politika je došla u posed još nekoliko identičnih cirkularnih pisama poslatih iz NIS-a na adrese privatnih firmi u Beogradu, a prema kojima kompanija ima neizmirenih potraživanja. U službi za odnose s javnošću NIS-a Politici kažu da ne mogu da komentarišu celu ovu stvar. Nezvanično se, međutim, u vrhu NIS-a može čuti da je do problema u naplati potraživanja došlo pošto je utvrđeno da je većina iznosa na fakturama prenaduvana. Odnosno da su računi fakturisani po cenama daleko od realnih. Svi ovi poslovi, mahom su zaključivani lane, dok ruski „Gaspromnjeft” još nije postao većinski vlasnik, saznaje se u NIS-u.

Obračuni sa “narodnim neprijateljima”

Novosti u saradnji sa Institutom za savremenu istoriju otkrivaju zlodela vlasti posle Drugog svetskog rata. Beograd je bio izdeljen na 16 rejona, svaki je imao zatvor, strelište i tajne grobnice. Odmah posle oslobođenja Beograda, nove vlasti su prema arhivski utemeljenim procenama, likvidirale između pet i sedam hiljada „narodnih neprijatelja“. Glavni grad bio je označen kao centar srpske reakcije u očima vodećih komunista i sa posebnom pažnjom ga je trebalo očistiti od svih „nenarodnih elemenata“. Odmah nakon ulaska partizana sredinom oktobra 1944. godine, započet je obračun sa nosiocima kulturnog, političkog i javnog života okupirane Srbije ali i suparničkog pokreta otpora pobeđenog u građanskom ratu.
- Većina žrtava likvidirana je bez presude, a samo za jedan deo stradalnika, fingirane presude su po nalogu Ozne, izricane posle streljana - objašnjava za Novosti mr Srđan Cvetković, saradnik istraživač Instituta za savremenu istoriju.

Neverovatno objašnjenje

Presuda Željku Milovanoviću Gavri nije bila zagubljena, već sudija nije stigla da je napiše godinu i po dana posle izricanja, saznajemo u Okružnom sudu u Beogradu. Politika je juče objavila fotokopiju prve stranice presude u kojoj se vidi da je izrečena 28. januara 2008. godine i da je u pisarnicu tužilaštva primljena 8. juna 2009. godine, pre tri dana.

Reč je o odluci Okružnog suda u Beogradu kojom je Milovanović, sada osumnjičen za ubistvo vlasnika zagrebačkog „Nacionala” Ive Pukanića, osuđen u odsustvu na četiri i po godine zatvora zbog razbojništva. Izrečena mu je jedinstvena kazna od 13 godina zbog ranije osude u Novom Sadu za teško razbojništvo.

Zakonski rok za dostavu pisanog otpravka presude tužilaštvu je osam dana od usmenog izricanja, a 15 dana u izuzetno komplikovanim krivičnim predmetima, piše u Politici.

15 meseci zatvora zbog pretnji ambasadorki

Damir Dokić (50), otac teniserke Jelene Dokić, osuđen je juče u Opštinskom sudu u Rumi na 15 meseci zatvora zbog pretnji smrću Kler Birgin, ambasadorki Australije u Beogradu i nelegalnog držanja oružja! Damir Dokić zadržan je u pritvoru do pravosnažnosti presude, javlja Pres. Bosiljka Đukić, branilac Damira Dokića, nije iznenađena visinom presude.

„Danima se pričalo da će Damir dobiti najmanje godinu dana zatvora! Nažalost, ovo je dokaz da naše sudstvo nije nezavisno i da je podleglo pritiscima.“