SVE SPREMNO ZA VAŽNU POSETU

Limuzina potpredsednika Amerike Džozefa Bajdena danas stiže u glavni grad Srbije. Otporna je na bombaške, hemijske i biološke napade, a teška je oko osam tona. U septembru moguće manji broj ministra u vladi premijera Mirka Cvetkovića. I "Eurosong" ima nameštaljke.

Bajden donosi paket poruka

Drugi čovek u hijerarhiji Amerike priprema se za specifičan premijerni nastup: biće prvi predstavnik visokog nivoa iz novog sastava Bele kuće koji posećuje "novi" Balkan, kaže se u tekstu Politike "Premijera Bele kuće na izmenjenom Balkanu". Šta sve on, potpredsednik Džozef Bajden (66), pakuje za tu pionirsku misiju, koja počinje prekosutra, još nije dovoljno precizirano, ali je prilično izvesno da će ono što iz svog prtljaga isporuči, kad se sve sabere, delovati kao "paket" poruka raznovrsnim domaćinima - po saopštenom redosledu prispeća: Sarajevo (utorak), Beograd (sreda) i Priština (četvrtak) - da Vašington želi da mu u regionu ne ostanu "nezavršeni poslovi", početi i razrađeni u prošloj deceniji, pa da će pojačati aktivnosti u tom pravcu. Već je iskazan niz mišljenja o tome šta se može očekivati od Bajdenove turneje. Raspon je od "ništa" do "svašta". Pokušaćemo da ovom prilikom sačinimo spisak "sticaja" - činjenica,okolnosti, priželjkivanog i izvodljivog. Uoči dolaska potpredsednika SAD Džozefa Bajdena u Beograd, ambasador SAD u Srbiji Kameron Manter ocenjuje da status Kosova ostaje pitanje kod kojeg smo se "složili da se ne slažemo", ali naglašava da je prva poseta najvišeg američkog zvaničnika od 1983. godine prilika da se odnosi SAD i Srbije podignu na viši nivo. "Ako sada ne bude velikog pomaka, nećemo se zaustaviti", kaže Manter u intervjuu za ovu novinu. "Ja bih upotrebio drugi izraz, rekao bih nova etapa. Ona će predstavljati nastavak politike SAD, a to je posvećenost napretku ne samo Srbije nego celog regiona - integracija u Evropu, saradnja u vojnim pitanjima, u oblasti investicija. Ipak, pošto je ovo zaista poseta na najvišem nivou posle mnogo godina i pošto je on čovek koji dobro poznaje region, ona može da podigne našu saradnju na viši stepen."

"Gradonačelnici, biznismeni, domaćice, izbeglice, skoro svi s kojima sam razgovarao žele da pređemo na novi nivo. Da bismo to ostvarili nije potrebno da se pravimo da nemamo nesuglasice, jer ih imamo. Ali treba da vidimo na koji način možemo da pomognemo Srbiji da postane privlačnije mesto za strana ulaganja, da otvori nova radna mesta u vreme ekonomske nesigurnosti, kako da popravimo bezbednost celog Balkana, da unapredimo vojnu saradnju, ne samo bilateralnu, već sa susedima. Da se potrudimo da vojna odbrana koja je bila očajna poslednjih 20 godina više nikada ne bude takva. Da vidimo na koji način možemo da sarađujemo sa vašim institucijama.. da sarađujemo sa vašim sudovima i policijom, da vidimo kako možemo da vam pomognemo da se pripremite za ulazak u EU."

Poseta košta deset milona dolara

Potpredsednika SAD Džona Bajdena, koji u sredu stiže u Beograd, sačekaće automobil sličan onome koji koristi i predsednik SAD Barak Obama, zvani "obamamobil", a koji novinari zovu i "zver". Naime, "zver 2", kako saznaje "Blic", trebalo bi već danas da se nađe u jednom od kargo aviona koji stižu u Srbiju uoči posete potpredsednika SAD. Limuzina je slična predsedničkoj limuzini, a istom pogodnošću koristio se predsednik Francuske Žak Širak prilikom posete Srbiji. Potpredsednik SAD bi u Srbiju trebalo da stigne avionom "Air force 2" i uz isto obezbeđenje koje prati Obamu. Kako je "Blic" već objavio, Bajdenov avion će u vazdušnom prostoru Srbije pratiti "migovi" Vojske Srbije i tada će vazdušni prostor nad Srbijom biti zatvoren, a najmanje dva sata neće biti poletanja ni sletanja na beogradski aerodrom. Poseta potpredsednika Amerike Džozefa Bajdena regionu Balkana koštaće ukupno deset miliona dolara i kompletno će ići na teret Bele kuće. Američka administracija ima striktno pravilo da, bez obzira da li njeni najviši zvaničnici idu ili dolaze u goste, uvek snose sve troškove zvanične posete. Bajdena će po regionu pratiti ukupno 350 bezbednjaka za razliku od predsednika SAD koga prati oko 600 ljudi. Polovina je već stigla kao prethodnica, a ostali dolaze zajedno sa potpredsednikom SAD, kažu za "Blic" srpski izvori uključeni u pripremu ove značajne posete.

SAD otvorene za saradnju

Potpredsednik SAD Džozef Bajden, koji u sredu stiže u zvaničnu posetu Beogradu, izneće dva zahteva predsedniku Srbije Borisu Tadiću, saznaje Press u tekstu "Sa Bajdenom o Kosovu i RS, ali bez pritisaka". Prvi, da se oslabe veze sa Srbima na Kosovu kako bi Euleks mogao da kontroliše čitavu teritoriju južne srpske pokrajine. I drugi, da se smanje uticaj i podrška Beograda Republici Srpskoj i Miloradu Dodiku. Potpredsednik SAD ove zahteve predsedniku Tadiću, međutim, neće izneti kao uslovljavanje po sistemu "ako vi to ne uradite, mi ćemo ovo...", već kao predlog za neku novu vrstu saradnje između Srbije i SAD. Jer, paralelno sa ovim zahtevima Bajden će izneti da su SAD spremne i otvorene za saradnju sa Srbijom na polju ekonomije i, naročito, bezbednosti. Sagovornik Pressa blizak državnom vrhu kaže i da sama maršruta posete potpredsednika SAD ovom delu Balkana ukazuje koji su ciljevi posete. Kako će Bajden obići Sarajevo, Beograd i Prištinu, jasno je koji su ciljevi SAD. "To su preuređenje i stvaranje unitarne BiH i očuvanje nezavisnog Kosova. Americi smetaju jake veze Srbije sa severom Kosova, hteli bi da Euleks preuzme celo Kosovo, kao i odnos koji Beograd ima sa Republikom Srpskom. Verujemo da će to biti glavne teme političkog dela sastanka sa Bajdenom. Naša strana će pokušati da objasni poziciju Srbije po ovim pitanjima i da naglasi da će SAD bolje sarađivati sa Srbijom ukoliko prestanu direktni ili indirektni pritisci na druge zemlje da priznaju Kosovo", navodi izvor Pressa.

Manje ministara u kabinetu premijera

Vladajuća koalicija dala je ministarki finansija Diani Dragutinović drugu šansu zahvaljujući proceni da je budžet Republike Srbije počeo bolje da se puni. Međutim, sledeća prepreka za nju i još nekoliko ministara mogao bi da bude septembar kada bi, prema proceni izvora "Blica" iz Vlade Srbije, koje prenose u tekstu "Rekonstrukcija Vlade u septembru", moglo da dođe do rekonstrukcije Vlade. Procena je da izbora neće biti do kraja mandata. Međutim, očekuje se da će već od septembra krenuti novi pritisak na Vladu kada je reč o štrajkovima, pomanjkanju novca… Tada bi pored dodatnih ekonomskih mera trebalo da bude povučen i politički potez u vidu smanjenja Vlade za dva ili tri ministarstva, čime bi se praktično izvršila mala rekonstrukcija Vlade, kaže za "Blic" jedan od članova Vlade. On kaže da je prvobitno predviđeno da se taj potez povuče već u junu, ali da je dato vremena da se vidi kakvi će biti dalji efekti krize. Ministarka finansija mogla bi da se nađe u paketu onih koji će izgubiti fotelje, a prvenstveno se njenom timu zamera sporo reagovanje na nove okolnosti oko ekonomske krize. Međutim, na poslednjem sastanku lidera koalicije ocenjeno je da je "njen rad sve bolji", a da ostaje da se vidi kako će budžet stajati u septembru. Pored nje, na tapetu bi mogli da se nađu i ministri trgovine i poljoprivrede koji dolaze iz redova DS - Slobodan Milosavljević i Saša Dragin, s tim što bi poljoprivreda mogla da bude jedan od aduta u trgovini SPS i DS oko Ministarstva energetike koje demokrate žele. Škundrić bi takođe mogao da ostane bez fotelje, ali preduslov za sve ove dogovore jeste da se pre toga održi kongres SPS na kome bi Ivica Dačić potvrdio svoju lidersku poziciju u toj partiji.

RTS uzima pretplatu, a ne plaća struju

Javna preduzeća duguju milonske sume Elektrodistribuciji Beograd, ali su za razliku od običnih građana i privatnih preduzeća pošteđena od isključenja struje. Dok građanima koji nekoliko meseci ne izmire račune EDB odmah ukine priključak, javna preduzeća na haju za dugove jer ih štiti Zakon o energetici, kaže se u tekstu Kurira "Dužan i ružan". Među neplatišama su i mnogi mediji, među kojima prednjači RTS sa 43,5 miliona dinara duga. Uprkos dugovima svi uredno dobijaju struju. Miroljub Mićić, rukovodilac Sektora virmanskih potrošača u Elektrodistribuciji Beograd, kaže da se javna preduzeća kriju iza pomenutog zakona, koji zabranjuje iskjučenje struje ako se time ugrožavaju životi. "Mi RTS-u dnevno prebacujemo uplatu za TV pretplatu, ali on nama neće da plati račun. mi opet ne možemo da mu obustavimo uplatu jer za to nemamo zakonskog osnova, pa bi mogao da nas tuži" ističe Mićić.

Utajili na stotine miliona dinara

Za samo četiri meseca, beogradski preduzetnici utajili su porez u iznosu od 806 miliona dinara! U Poreskoj upravi kažu da ako se nastavi ovakav trend, do kraja godine se može očekivati duplo veća cifra "skrivenih" para u odnosu na celu prošlogodišnju utaju u prestonici, koja je iznosila 2,5 milijardi dinara, kaže se u tekstu "Utajili 800 milona dinara" koji donose Novosti. Naravno, ovo je samo deo onoga što su poreznici otkrili, a iznos neprijavljenog poreza je svakako, daleko veći. Do kraja aprila, protiv vlasnika i direktora gradskih privatnih preduzeća, ali i državnih službenika podneto je 95 krivičnih prijava, dok je za celu Srbiju taj broj 150. Kako kažu u Poreskoj upravi, najviše se "mulja" u oblasti trgovine i usluga, a zatim sledi sektor građevinarstva i trgovina nekretninama. Zbog ovakve situacije, inspektori najavljuju pojačanu akciju kontrole, ali pre svega, fiskalne "discipline". "Do kraja aprila podneli smo 95 krivičnih prijava protiv vlasnika i direktora firmi u Beogradu" kažu u Poreskoj upravi. "Zasad smo evidentirali utaju u iznosu od 806 miliona dinara, dok je u celoj prošloj godini otkriveno dve milijarde i 408 miliona dinara neprijavljenog poreza. Te cifre se odnose na ono što smo otkrili. Mnogo preduzetnika jednostavno ne beleži prodatu robu. Pojačaćemo kontrolu izdavanja fiskalnih računa u narednim mesecima jer tu su najveće prevare."

Protekle godine u Srbiji je podneto ukupno 1.700 krivičnih prijava, a vrednost utajenog poreza je oko 15 milijardi dinara. Ogroman deo onoga što se ne prijavi jeste porez na dohodak, a oko 7500 građana je pokušalo da sakrije svoja primanja, kako bi izbegli plaćanje ovog poreza, objašnjavaju u Upravi. To su najčešće članovi upravnih odbora, direktori privatnih firmi ili je reč o novcu dobijenom od honorarnog rada. U pitanju je nekoliko milijardi dinara na nivou cele zemlje. Kada je reč o porezu na dohodak građana, inspektori kažu da je u proteklom periodu ostao upamćen jedan privrednik koji je pokušao da prikrije oko 300 miliona dinara prihoda za godinu dana.

Nisu stvoreni "procesni uslovi"

Okrivljeni za otmicu Vladimira Nikolića, bivšeg radnika Državne bezbednosti, mogli bi da prođu nekažnjeno, navodi su tekstu Politike "Suđenje agentima DB-a zastareva". Naime, ukoliko se dogodi da Milanu Radonjiću, Veselinu Lečiću, Stevanu Basti i Goranu Živaljeviću, presuda ne bude izrečena u naredna četiri meseca, postupak koji je protiv njih pokrenut zastariće. Nikolić je otet 1. oktobra 1999. godine od strane bivših kolega iz tadašnjeg RDB-a zbog sumnje da je SPO-u odao izvesne podatke. Bilo je to vreme najtvrđe vlasti Slobodana Miloševića, a samo dva dana pošto je Nikolić otet, izvršen je pokušaj atentata na Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali. U insceniranoj nesreći poginule su četiri osobe iz pratnje lidera SPO. "Do kraja dokaznog postupka ostalo je da se pregleda video-materijal određenih događaja. Pored okrivljenih i njihovih branilaca, gledanju pomenutog materijala mora da prisustvuje i oštećeni Vladimir Nikolić i Miša Milićević, očevidac snimljenog materijala", objašnjeno je "Politici" u beogradskom Drugom opštinskom sudu, pred kojim se vodi postupak protiv okrivljenih. Zanimljiva je činjenica da je samo za nepunih mesec dana, 13. aprila i 11. maja, suđenje odlagano dva puta. U sudu kažu da su glavni pretresi odloženi "budući da se nisu stekli procesni uslovi za njihovo održavanje". Detaljnije govoreći o "procesnim uslovima” u sudu je rečeno da su pretresi odlagani "zbog nepristupanja lica čije je prisustvo bilo neophodno da bi se izveli neophodni dokazi, a koja su uredno opravdala svoj nedolazak".

Kriminalci jači od Vlada

Glavu Branimira Glavaša brani u ovom trenutku volja regionalnih političkih elita pretočena u propise da će sami suditi mangupima iz svojih nacija, da neće dozvoliti da bilo ko drugi osim Haškog suda procenjuje njihovu nevinost, odnosno krivicu, navodi se u tekstu Politike "Zabrane izručenja štiti kriminalce u regionu". Baš zato kriminalci na Balkanu često sarađuju bolje nego njihove vlade, obično poseduju više pasoša, najčešće bosanski, srpski i hrvatski, lako se sreću po regionu, sklapaju poslove, po potrebi i ubijaju i nalaze utočište. Naruku im ide i činjenica da ustavi zemalja regiona i propisi potpuno zabranjuju ili bitno otežavaju izručenja. "To je veliki problem na Balkanu, jer zabrana izručenja omogućava da kriminalci prelaze iz jedne u drugu zemlju, a da pri tome imaju zaštitu svoje zemlje", kaže Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde Srbije. U praksi procedura za izručenje počinje tako što se za odbeglim počiniocem nekog zločina raspisuje Interpolova poternica. Ukoliko to lice, recimo, pronađe policija u Hrvatskoj i uhapsi, izručuje ga Srbiji ako je reč o srpskom državljaninu. Ako je, pak, hrvatski državljanin učinio krivično delo u Srbiji i vratio se u Hrvatsku, onda Srbija opet raspisuje poternicu. Sve i da hrvatska policija uhapsi osobu sa poternice, postaviće se pitanje izručenja zbog toga što hrvatski Ustav to zabranjuje. Jedina mogućnost u tom slučaju je da Srbija ustupi predmet Hrvatskoj. Ministarstvo pravde Srbije zalaže se za sazivanje regionalne konferencije na kojoj bi se usaglasili propisi u toj oblasti, na osnovu čega bi potom bila mogućna ekstradicija drugim zemljama. "Jer, ionako ćemo, po ulasku u Evropsku uniju svi morati da potpišemo multilateralne sporazume i da se sa drugim državama dogovaramo o tome gde će se suditi određenom licu koje je učinilo krivično delo", kaže Slobodan Homen.

Očuvati državni interes

Kosovo može da postane i član Svetske banke, jer je ispunilo preduslov: da bude član MMF. Ni za Svetsku banku, kako nam je potvrđeno u njihovom predstavništvu u Beogradu, nije važno da li je reč o članici UN, pa će biti dovoljna samo odluka borda direktora, navodi se u tekstu "Pred ulazom u banku" koji donose Novosti. A, kao i u MMF, i ovde jačinu glasova određuje kapital neke zemlje. Potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić, makar pred očima javnosti, ostao je usamljen u ideji da Kosovo treba da preuzme deo spoljnog duga, pošto je postalo član MMF. Da li će premijer Mirko Cvetković ovo pitanje otvarati na sednicama vlade i da li je to od njega neko tražio, iz njegovog kabineta nisu nam odgovorili. A šef poslaničkog kluba stranke premijera Nada Kolundžija poručuje da je ovo tema za vladu. Na pitanje kakav je stav njene stranke kaže: "Ovo ne sme da bude partijsko pitanje. Treba da se vodi računa šta je državni interes i da se na osnovu tog kriterijuma donese odluka. Dinkićeva inicijativa nije nova. On ju je zagovarao još za vreme Koštuničine vlade, što je po oceni tadašnjeg premijera bilo 'suprotno državnoj politici'". I Božidar Đelić tada je rekao da Srbija treba da prestane da plaća kosovski dug tako što bi se sa poveriocima dogovorio modus kojim Srbija ne bi indirektno priznala bilo kakvu nezavisnost KiM. U DSS ni sada nisu za odricanje od kosovskog duga. Zamenik predsednika skupštinskog odbora za KiM Dejan Radenković (SPS) takođe kaže da nema razloga da se učlanjenjem Kosova u MMF bilo šta menja. Kosovski dug, inače, iznosi više od milijardu dolara. Ako bude redefinisala odnos prema dugu, Vlada će očito morati da izvaga kakvu političku konotaciju nosi ovo ekonomsko pitanje. Đorđe Vukadinović, urednik "Nove srpske političke misli", kaže da pri svakom potezu treba biti na oprezu. "Odricanje od duga bi možda moglo da se protumači kao priznavanje državnosti Kosova, ali pitanje je i da li u opštoj besparici treba plaćati tuđe dugove", kaže Vukadinović.

Ugrožen nacionalni identitet

Više puta u istoriji, Srbi su gubili osećaj za jedinstvo, i otuda, umesto izgradnjom odnosa sa drugim nacijama, bili su zaokupljeni sobom, kaže se u tekstu Novosti "Dve Srbije da se izmire". Taj nesporazum Srba sa Srbima rasplamsava se i danas, u eri hegemonističkog globalizma, koji diktiraju moćne sile, meljući sve, pa i narode koji im se nađu na putu. I baš sada, u tom vrtložnom i presudnom vremenu, naša matična država podeljena je na dve Srbije - upozorava, u intervjuu "Večernjim novostima", akademik, ugledni istoričar i predsednik Matice srpske u Novom Sadu dr Čedomir Popov. "Rascep je toliko produbljen da sve više ugrožavaju naš nacionalni identitet i opstanak. Ali, treba se nadati, jer to je imperativ ovog nemilosrdnog vremena. Tu nije u pitanju samo dostojanstvo, već su u pitanju i egzistencija i život nacije, izbegavanje sudbine nedefinisanog stanovništva 'ovih prostora' i pripadnika otuđenih, anonimnih individua, bez istorije, vere i jezika. Od takve sudbine, kaže Lešek Kolakovski, mogu da se izbave samo narodi koji u sebi nađu jedinstva, snage i volje da joj se odupru. Jedna Vojvodina želi da ostane na putu svojih predaka iz Austrougarske, trajno sjedinjena s maticom Srbijom, a druga kao da se trudi da te veze kida, jednu po jednu, da ih što više razmekša. Ni ovde Srbi nisu složni, i Vojvodina je raspolućena. To traje bezmalo godinu dana, otkad sam izabran za predsednika Matice. Možda im smeta to što mene prati glas srpskog nacionaliste. Toga se ne stidim, naprotiv. Kod nas je namerno plasirana zabluda da nacionalisti poštuju samo svoju naciju a netrpeljivi su prema ostalim nacijama. Ne, to rade šovinisti. I to će vam reći svaki Francuz, Nemac ili Englez."

Kobna tuča motikama

Šesnaestogodišnji G. K i Lj. S. iz Grebenca kod Bele Crkve pretukli su motkama do smrti četrnaestogodišnjeg dečaka G. L.! Njegovo unakaženo telo pronašao je meštanin ovog sela Negovan Josil juče ujutro u polju, navodi se u tekstu Pressa "Tinejdžeri tukli druga do smrti". Pančevačka policija uhapsila je ubrzo ova dva tinejdžera, koji se sumnjiče za ovo svirepo ubistvo, i privela ih istražnom sudiji Opštinskog suda u Pančevu. Negovan Josil kaže da je telo nesrećnog dečaka pronašao kada je sa unukom krenuo da obiđe trešnje. "Nedaleko od drveta moj unuk je video nešto čudno i pozvao me. Kad sam prišao bliže, ugledao sam telo dečaka, bio je samo u gaćama. Glava mu je bila razbijena, leđa potpuno modra. Prizor je bio grozan", priča potreseni Josil. Meštani Grebenca šokirani su ovim nasiljem, a vršnjaci ubijenog kažu da je G. L. bio dobar đak, druželjubiv i vredan mladić, koji je često pomagao meštanima. Živeo je sa ocem, majkom, bratom, sestrom i ujakom. Pre dve godine doselili su se u selo i živeli od socijalne pomoći. Otac je povremeno nadničio i čuvao stoku meštanima. I ostale dnevne novine u Srbiji donose tekst o tragičnom kraju koji se dogodio posle bezalene svađe.

Pozadina Evrosonga u Moskvi

Srpski predstavnik Marko Kon je sa pesmom "Cipela" u drugom polufinalu, održanom 14. maja, prema glasovima publike osvojio 10. mesto sa 60 poena, što bi, prema plasmanu, bilo dovoljno za ulazak u finale, piše Press u tekstu "Žiri izbacio Srbiju i u finale uveo Hrvatsku". Međutim, zahvaljujući pravilu Evrosonga o "srećnom gubitniku", umesto Srbije, u finalu je nastupila Hrvatska, koja je u polufinalu imala 33 poena, gotovo upola manje od Srbije, i osvojila tek 13. mesto! Naime, prema pravilima Evrosonga, glasovi publike zapravo određuju rang-listu takmičara samo za devet mesta! Desetog polufinalistu određuje isključivo stručni žiri. Naime, deseti finalista je takmičar kome su nacionalni žiriji dali najviše glasova, od onih koji se nalaze ispod devetog mesta. Ovaj sistem uveden je prošle godine, u Beogradu, kako bi se smanjio uticaj "blokovskog" glasanja.

Oboren rekord u bodovanju

Mladi norveški mađioničar na violini Aleksandar Ribak oduševio je čitavu Evropu svojom pesmom "Fairytale", ostvario spektakularnu pobedu na Evroviziji u subotu uveče u Moskvi i sa 387 osvojenih bodova postavio novi rekord po broju poena koji je neka zemlja dobila na ovom takmičenju. O Ribakovoj pobedi se govorilo danima pred finale, ali su zato Island i Azerbejdžan napravili pravo iznenađenje plasiravši se na drugo, odnosno treće mesto Evrosonga. "Na početku takmičenja mislio sam da pobeda nije važna, ali sada kada sam pobedio vidim da je i te kako bitna. Svi ste dobrodošli u Norvešku iduće godine", uzbuđeno je izjavio Ribak na početku konferencije, a šef norveške delegacije Stijan Malme rekao je da su svi neizmerno ponosni na Aleksandrov uspeh. Budući da je Aleksandar rođen u Belorusiji, okupljene novinare zanimalo je da li mu je to pomoglo da dobije veći broj glasova publike i ostvari pobedu.