SUSRET "POTOMAKA" ALEKSANDRA MAKEDONSKOG

Visoka delegacija Hunza plemena posetila Makedoniju. Rekordan broj Amerikanaca koji više nisu u stanju da otplaćuju svoje dugove. Sinhronizovane akcije Gordona Brauna i Barak Obame. Svetska kriza hrane prvo pogađa žene.

Makedonci i Hunza pleme – davno razdvojeni rođaci?

Neobična delegacija sa obronaka Himalaja juče se tiho pozdravila sa Republikom Makedonijom, počinje svoj članak Fajnanšel tajms.
 

Princ Gazanfar Ali Kan i njegova supruga Rani Atika sebe smatraju potomcima vojnika Aleksandra Velikog koji su ostali na prostoru severnog Pakistana pre 23 veka. Bele puti i plavih očiju, pripadnici Hunza plemena, koji prema sopstvenim izvorima vode poreklo od Aleksandrovih vojnika, poznati su po dugovečnosti i visokoj stopi pismenosti.

Sedamdesetogodišnjeg princa, koji je 11. jula sleteo na aerodrom Aleksandar Veliki u Skoplju, dočekao je crveni tepih. Primio ga je premijer Nikola Gruevski i blagosiljao poglavar makedonske pravoslavne crkve, a tokom svoje posete obišao je kulturne i istorijske znamenitosti zemlje.

Cela priča oko posete princa Hunza melem je na ranu ove bivše jugoslovenske republike sa dva miliona stanovnika – posle 18 godina od sticanja nezavisnosti, Makedonija je i dalje upetljana u frustrirajuću raspravu oko naziva sa Grčkom, čija severna provincija nosi isto ime. Grčka je jasno istakla da Makedonija neće ući u NATO sve dok ne bude dogovorena kompromisna promena naziva zemlje. Gruevski je ove nedelje podigao ulog zahtevom za priznanjem makedonske etničke manjine u zvanično homogenoj Grčkoj.

Kritičari Gruevskog posetu delegacije Hunza nazivaju jeftinim populizmom. Makedonci nemaju jedinstveni stav o sopstvenom poreklu. Njihov jezik je blizak bugarskom i drugim slovenskim jezicima, što ukazuje da su na sadašnje prostore stigli tokom migracija koje su usledile ceo milenujum posle Aleksandrovog doba.

Postoje i druga mišljenja. Makedonci i pripadnici Hunza plemena pre 12 godina jedva da su znali jedno za drugo, ali je onda jedan makedonski lingvista uočio izvesne sličnosti u gramatici i nazvima za delove tela u jezicima dva naroda. DNK analize su, ipak, opovrgle tvrdnje o genetičkoj vezi između Makedonaca i Hunza.

Grčka smatra da je Josip Broz Tito, jugoslovenski komunistički vođa, „izmislio“ makedonski narod u nadi da će se domoći dela Egejske obale. Snažno identifikovanje sa Aleksandrom Velikim procvetalo je u Makedoniji tek sa raspadom Jugoslavije. Osećajući se pritisnutim sa svih strana, Makedonci su se uhvatili za tvrdnju da su „potomci“ Aleksandra Velikog, uprkos činjenici da on nije imao dece, ne bi li učvrstili nacionalni identitet.

Problem sa imenom nije jedini sa kojim se ova mala zemlja suočava, navodi u zaključku Fajnanšel tajms. Bugarska odbija da prizna makedonski jezik, srpska crkva ne priznaje nezavisnost makedonske, a 25 odsto stanovništva čine etnički Albanci što predstavlja veliki izazov unutrašnjoj stabilnosti zemlje.

Do guše u dugovima

Do pre godinu dana Dajan Mekleod je bila klijent iz snova za zajmodavce. Uspešno je otplaćivala dve hipoteke, obe sa kamatnim stopama koje su vremenom rasle, kredit za kola i skupu kreditnu karticu. Ali, neočekivani medicinski troškovi su je gurnuli preko ivice, a gubitak posla dokrajčio. Uskoro će izgubiti dom, a njen kreditni profil je uništen.

Ovom pričom Njujork tajms počinje reportažu o Amerikancima koju su se previše zaneli u zaduživanju, vođeni željom da žive iznad svojih stvarnih mogućnosti i slatkim obećanjima zajmodavaca.

Dajan priznaje da je za većinu problema sa kojima se sada suočava sama kriva. Ali, za tango je potrebno dvoje, a u svom putu ka finansijskoj propasti imala je pomoć. Ta pomoć, koju su između ostalih činili Siti grupa i GE Kapital, zadovoljno je ubirala profit od kamata i raznih naknada za zajmove koje je Dajan dobila.

Godine trošenja iznad stvranih prihoda ostavile su posledice na rekordno visok broj Amerikanaca koji sada stoje iznad finansijskog ambisa. Dok je svaki slučaj priča za sebe, jedna konstanta je identična u svakoj priči – lakomost američkih zajmodavaca. Ne pate samo pojedinci, već i čitava američka ekonomija. Poslovne prakse koje su donele rekordne profite bankama iz temelja su uzdrmale nacionalni finansijski sistem. Milioni Amerikanaca više nisu u stanju da ispunjavaju svoje obaveze, a banke sada beleže na milijarde dolara gubitaka.

Ne treba zaboraviti da je povećana ponuda kredita puno doprinela razvoju američke ekonomije, podseća Njujork tajms. Ali, iza velikog zaduživanja potrošača sada stoji veliki zaokret u pristupu zajmodavaca ovom poslu. Ranije je bilo važno da klijent vrati zajam. Sada, kad je veći deo potrošačkih zajmova pretvoren u hartije od vrednosti i prodat investitorima, otplata postaje manje važna zajmodavcima.

Zajmodavci su pronašli nove načine da iscede dodatni profit od klijenata. Iako su kamatne stope jednocifrene u poslednjih nekoliko godina, troškovi kreditnih kartica dotižu i 20 odsto godišnje. Povećane su i kazne za kašnjenje u otplati kao i za prekoračenje limita na kartici. Ovo su samo neki od brojnih načina za izvlačenje para iz džepova klijenata.

Svaka starosna gurpa je privlačna za zajmodavce, pa su tako ponuđeni kreditne kartice za tinejdžere i krediti za studiranje uz pomoć kojih su diplomci nagomilali i 100.000 dolara duga. Siti banka banka poručuje: „Živite bogato“. „Život traži Vizu“, tvrdi najveći izdavač kreditnih kartica. Kampanja „Neprocenjivo“ za Master karticu trebalo je da otkloni grižu savesti potrošača zbog zaduživanja. Izgleda da je u tome i uspela.

Pre samo dve generacije Amerikanci su bili vrlo štedljiva nacija koja je živela u skladu sa svojim prihodima, pa čak i odvajala sa strane za „crne dane“. Danas potrošački dug iznosi čak 2,56 biliona američkih dolara, što je rast od 22 odsto u poređenju sa 2000. godinom. Prosečno zaduženje domaćinstva po kreditnim karticama iznosi 8.565 dolara, 15 odsto više nego početkom milenijuma. Krediti za obrazovanje su duplirani u odnosu na 1995. godinu – prosečan student nosi 20.000 dolara duga.

Nacionalna stopa štednje, koja je premašivala 8 odsto raspoloživog prihoda 1968. godine, sada iznosi samo 0,4 odsto. I dok su se Amerikanci sve više zatrpavali dugovima, vrednost njihove imovine počela je da opada. Hipotekarni krediti su dostigli 10,5 biliona dolara krajem prošle godine, ali cene nekretnina sada padaju. Kombinacija povećanog zaduživanja, smanjenja vrednosti imovine i stagnirajućih prihoda nije pretnja samo za neoprezne potrošače već i celu ekonomiju, pošto su Amerikanci sada oprezniji i manje troše.

Braun u Iraku, Obama u Avganistanu

Britanski mediji prenose detalje posete premijera Gordona Brauna Iraku. Independent navodi da se Braun priprema za istorijsko repozicioniranje u „ratu protiv terora“ predstavljajući plan u četiri tačke za povlačenje britanskih trupa iz Iraka do kraja sledeće godine.

Iako odbija da postavi definitivan vremenski okvir povlačenja, jasno je da Braun dela sinhronizovano sa američkim predsedničkim kandidatom Barak Obamom pošto su obojica predstavila plan za delovanje svojih trupa u narednih 16 meseci. Braun se juče obratio trupama u Basri i susreo sa iračkim premijerom Nurijem al-Malikijem, a u isto vreme Obama je stigao u posetu Avganistanu, proglasivši američku misiju u ovoj zemlji vrhunskim prioritetom, važnijom od one u Iraku. Obama posle Avganistana nastavlja turneju po Evropi tokom koje će se, između ostalih, sastati i sa Braunom.

Ove izjave predstavljuju raskid sa politikama Tonija Blera i Džordža Buša, ali su, pored svega, ipak nastavak „bratskih“ odnosa između Britanije i Sjedinjenih država. Sinhronizovano delovanje dve zemlje će se nastaviti ako Obama pobedi svog rivala iz redova republikanaca, Džona Mekejna, na izborima u novembru.

Zajednički nastup Brauna sa Obamom ukazuje na to da Dauning strit veruje da kandidat demokrata ima veće šanse za pobedu na američkim predsedničkim izborima. Izgleda da se promenom politike prema Iraku Braun nada osnaživanju svoje pozicije na unutrašnjem planu, a na to ukazuje njegova izjava da će poslednji britanski vojnik napustiti Irak pre opštih izbora 2010. godine.

Braun će predstaviti detalje svog plana Donjem domu britanskog Parlamenta u utorak, ali je već tokom posete Iraku postavio četiri uslova za povlačenje britanskih trupa: uspešnu obuku iračke armije, održavanje lokalnih izbora, ekonomsku rekonstrukciju zemlje i prenošenje nadležnosti nad aerodromom u Basri na Iračane. Sa povlačenjem iz Iraka fokus britanskog vojnog prisustva bio bi prebačen na Avganistan, što je u skladu sa Obaminim zalaganjem za slanje dodatnih trupa u ovu zemlju.

I pored toga što Sjedinjene države imaju već 36.000 vojnika, Obama je pozvao na slanje još 7.000 trupa. Bezbednosna situacija u Avganistanu je mnogo lošija nego u Iraku, iako američka vojska sada troši dnevno oko 100 miliona dolara na sukobe sa talibanima. Da li treba napomenuti da je iznos koji se izdvaja za humanitarnu pomoć i obnovu ove razorene zemlje višestruko manji – sedam miliona dolara dnevno?

Slika sa naslovne strane Independenta na kojoj Braun sedi za mitraljezom u helikopteru objavljena je u svim britanskim medijima. Još jedan medijski gaf premijera koji sve svoje napore ulaže u popravljanje loše slike u javnom mnjenju. Braun nije pozirao novinarima, već je slučajno seo iza mitraljeza da bi proćaskao sa jednim od vojnika u helikopteru. Kad je video poziciju koju je premijer zauzeo predstavnik za štampu Dauning strita je „pobledeo kao da je video duha“. Predsećajući još jednu medijsku katastrofu, pokušao je da interveniše, ali je bilo kasno. Fotografija je već poslata širom sveta.

„Zadnje rupe na svirali“

Vašington post prenosi potresnu reportažu iz Afrike o posledicama svetske kirze hrane koje na ovom kotinentu najviše pogađaju žene.

U siromašnim afričkim zemljama, poput Burkine Faso, vreme za obrok kao da predstavlja urotu protiv žena. One uzgajaju hranu, idu po vodu, kupuju namirnice i pripremaju obroke. Ali, kada dođe vreme za obrok muškarci i deca jedu prvi, a žene poslednje i samo ono što ostane.

Rast cena hrane gurnuo je 130 miliona ljudi širom Afike, Azije i Latinske Amerike u još veće siromaštvo. Ali, žene su te koje su najgladnije i najmršavije. Humanitarni radnici smatraju da je pothranjenost žena jedna od najprimetnijih posledica svetske krize hrane.

Matematika je surova. Cene osnovnih prehrambenih proizvoda, poput kukuruza, pirinča,soli ili ulja, duplirane su u poslednjih godinu dana u Burkini Faso. Poskupljenje goriva dodatno utiče na rast cena osnovnih namirnica. Meso je toliko poskupelo da je većina stanovništva odustala od ovog „luksuza“, okrenuvši se jeftinoj sušenoj ribi kao zameni.

„To je stvar kulture“, smatra Herve Kone, direktor jedne grupe koja promoviše socijalnu pravdu i ljudska prava u Burkini Faso. „Kada su deca gladna ona se okreću svojim majkama, a ne očevima. Kada na stolu ima manje hrane, žene su te koje će prve manje jesti.“ Afrička kultura jasno definiše rodne uloge: muškarci rade izvan kuće, a žene se brinu o deci, kući i obrocima.