SUMORNA OČEKIVANJA PRIVREDNIKA

Domaći privrednici, suočeni sa prvim udarima finansijske krize, sa pesimizmom očekuju sledeće tromesečje, pokazuje anketa. Predstoje teški razgovori sa MMF. Ministarstvo finansija sedmu godinu zaredom nije objavilo završni račun države Srbije.

Glumica Mila Jovović na reviji kolekcije jesen/zima 2009/2010. nemačkog
modnog kreatora Karla Lagerfelda, za modnu kuću Šanel (Chanel), na
Nedelji mode u Parizu (Fonet)

Svaka treća firma u blokadi

Opšta nelikvidnost pritisla firme, ukazuju podaci Centra za bonitet Narodne banke Srbije. Mesečno „pod katanac“ ode oko 1.000 računa. Javna preduzeća najveći dužnici, objavljuju Novosti.

Trenutno su blokirani računi 57.059 firmi, sa kojih se potražuje oko 215 milijardi dinara. Procenjuje se da je u blokadi zbog neizmirenih obaveza svaka treća firma u Srbiji!
Danas u Republici funkcioniše 111.874 preduzeća i 16.210 preduzetnika. Smanjenje broja osnovanih preduzeća i sve više ugašenih (u prošloj godini oko 3.000), kao i značajno povećanje onih čiji su računi blokirani, ukazuje da država hitno mora da osmisli model za rešenje „začaranog kruga“ međusobnih potraživanja. Kako tvrde u Ministarstvu ekonomije, taj problem se može rešiti ponovnim vraćanjem multilateralne kompenzacije.

Domaći privrednici, suočeni sa prvim udarima finansijske krize, sa pesimizmom očekuju sledeće tromesečje, pokazuje anketa urađena za potrebe biltena „Makroekonomske analize i trendovi“ Ekonomskog instituta. Više od petine preduzeća smatra, tako, da će u narednom periodu imati osetan pad prometa. A, čak svaka peta firma planira da do leta smanji broj zaposlenih, uprkos apelima nadležnih da se u ova vremena ne ide sa otpuštanjima, piše u ovom listu.

Predstoje teški razgovori

Pred Srbijom je novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom: delegacija MMF-a dolazi 16. marta. Teški razgovori su na vidiku, ali bez obzira na uslove koje će fond sigurno postaviti, biće nužan kompromis i sa jedne i sa druge strane, javlja Blic.

Izvesno je da je Srbiji od MMF-a neophodno 1,5 do dve milijarde dolara koje bi bile upotrebljene za jačanje deviznih rezervi. Ali kredit neće moći da se povuče a da se zauzvrat država ne obaveže na određene uslove koji prate svaki aranžman sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom.

Ko i kako troši državni novac?

Srbiji u ovom trenutku nedostaje oko milijardu evra, kako bi konsolidovala budžetski deficit, i zato bi već za dvadesetak dana trebalo pristupiti rebalansu budžeta. Procenjuje se da će tom „korekcijom“ budžetski defici dostići nivo od 100 milijardi dinara. Ali, to su samo procene, a o preciznoj računici teško je govoriti s obzirom na to da se završni račun države ne objavljuje. Na taj problem ukazuje i Unija poslodavaca Srbije, koja u pismu upućenom Ministarstvu finansija upozorava na to da sedmu godinu zaredom nije objavilo završni račun države Srbije, javlja Danas.

- To drugim rečima znači da građani i privrednici ne znaju na šta je potrošen novac od poreza, akciza, doprinosa, taksi i drugih izdvajanja kojima se puni budžet. Zanimljiv je podatak da na evropskom kontinentu jedino vlade Belorusije i Srbije ne podnose redovno završni budžetski račun. Tako je grupa ljudi u izvršnoj vlasti preuzela svu kontrolu nad potrošnjom državnog novca Republike Srbije - upozoravaju u Uniji poslodavaca.

Dinar jača

Dinar će u sredu ojačati prema evru za 0,53 odsto i zvanični srednji kurs biće 94,0972 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Evro će vredeti 50 para manje nego u utorak kada je kurs 94,6013 dinara za evro. NBS juče nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, javlja Danas.

Ko plaća socijalni program

Predlog za skraćenje radne nedelje sa 48 na 32 sata izazvao žustru polemiku među privrednicima, ekonomistima i političarima. Odluka iduće nedelje. Privrednici strahuju od gubitaka, piše u Novostima.

Konačnu ocenu da li je izvodljivo da se radna nedelja skrati za osam časova, a da se radnicima ne umanji plata doneće Socio-ekonomski savet na vanrednoj sednici. Stručnjaci republičke Vlade, poslodavci i sindikati u utorak su započeli analizu ovog predloga koji je potekao iz Ministarstva rada i socijalne politike i o njoj će se raspravljati i u narednim danima. U međuvremenu, povele su se polemike među socijalnim partnerima o održivosti ovog predloga. Dok sindikati uglavnom podržavaju ideju o skraćenju radne nedelje, privrednici imaju sve više nedoumica među kojima je najveća - ko će to sve da plati?

Socijalne mere vlade pojedini sindikati, ekonomisti, privrednici i radnici opisuju kao besmislene, bacanje zvečke narodu da se malo zabavi, ali i kao prst u oko onima koji pune budžet, piše u Politici.

Poplave prete

Od utorka rastu vodotoci na Tamišu i Jadru, kod Uba se spojile Tamnava, Klenovica i Gračica, plave i nose sve pred sobom. Reporteri Novosti javljaju da je stanje dramatično u lozničkom i braničevskom kraju, gde nadiru podzemne vode. Dramatično je i u tamnavskom kraju gde je pod vodom 4.000 hektara najplodnije zemlje.

Stručnjaci Hidrometeorološkog zavoda najavljuju da će u narednih pet dana bujati Tisa, uglavnom do granice redovne odbrane, dok će je kod Titela i preći. Sava će rasti kod Šapca i Beograda.

Danas javlja kako je ministar poljoprivrede Saša Dragin izjavio juče da su svi nasipi u Srbiji stabilni, da su sve teritorije koje su pod programom zaštite od poplava pregledane i da odbrana od poplava funkcioniše.

Počinje sklapanje "punta"

U kragujevačkoj fabrici „Zastava automobili" posle pet meseci pauze punom parom radi oko 1.800 radnika, a kako Pres saznaje, sklapanje „fijata punto" obavljaće se u čak tri smene! Interesovanje kupaca je iznad svih očekivanja, već je rezervisano više od 4.000 automobila, pa će zaposleni u „Zastavi" od kraja marta imati pune ruke posla! Gotovo svakodnevno u „Zastavi" je prisutan „Fijatov" tehnički tim, koji radi na podešavanju opreme za sklapanje „punta 188". Kako su i najavili u sindikatu fabrike, svi radnici dolaze na posao, insistiraju da rade i brane da se pomera oprema iz hale Mehaničke obrade.

"Svi radnici su dobili posao. Ukupno 200 radnika radi samo na otpakivanju kutija sa delovima za „punto", koji će ovde početi da se sklapa najdalje početkom sledeće nedelje", kaže Zoran Mihajlović, predsednik sindikata u „Zastava automobilima".

"Punto" može, traktor ne može

Poljoprivrednici bi želeli da im država obezbedi povoljne kredite za mehanizaciju. Prosečna starost traktora dostigla dve decenije. IMT čeka zeleno svetlo, objavljuju Novosti, pod naslovom "I traktor kao “punto“.Posebno se ističe kako bi bilo dobro da se i za traktore primeni sistem „staro za novo“.

"Trenutno su u Srbiji najpotrebniji upravo traktori male snage, od 40 do 90 konjskih snaga", kaže Lazar Savin, sa departmana za mehanizaciju novosadskog Poljoprivrednog fakulteta. "Te mašine sada se često uvoze iz Kine i Indije, a one koje bi IMT mogao da ponudi, ne zaostaju kvalitetom za njima."

U petak o povučenom zakonu

Predlozi za izmenu zakona o zabrani diskriminacije, koje su potpisale tradicionalne crkve i verske zajednice, stigli su u Vladu Srbije, saznaje Politika. Ti predlozi će, kako se očekuje, biti razmotreni na sednici vlade koja treba da se održi u petak.

Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava zatražila je danas od srpskih vlasti da osiguraju da se u Skupštini Srbije usvoji zakon protiv diskriminacije, podsećajući da se Srbija na međunarodnom planu obavezala da će da spreči sve oblike diskriminacije, piše u Politici.

Nastavljaju se muke sa strujom na Kosovu

Nakon devet dana provedenih u mraku trista srpskih domaćinstava iz Šilova dobilo je juče struju. Ali razloga za zadovoljstvo nema mnogo, jer su iz Kosovske energetske korporacije najavili da će vrlo brzo ponovo biti isključeni sa dalekovoda ukoliko ne budu potpisali ugovore koji ih obavezuju na plaćanje zaostalog duga od novembra prošle godine do danas, kao i na redovno izmirivanje računa. Bez struje su i dalje sela u opštinama Vučitrn i Obilić. U vučitrnskom selu Prilužje ne rade osnovna i srednja škola, a u lokalnom Domu zdravlja primaju se samo najhitniji slučajevi, javlja Politika.

Hrvatsko-srpski odnosi

Hrvatski premijer Ivo Sanader i predsednik Odbora za spoljne poslove Narodne skupštine Srbije Dragoljub Mićunović složili su se juče u Zagrebu da su hrvatsko-srpski odnosi glavni faktor mira i stabilnosti u jugoistočnoj Evropi.

Hrvatski premijer je rekao da će njegova poseta Beogradu, koja bi trebalo da bude uskoro, predstavljati dobru osnovu za uspostavljanje boljih privrednih i političkih odnosa između dve zemlje, dodaje se u saopštenju a prenosi Politika.

Hrvatski predsednik Stjepan Mesić i predsednik Odbora za spoljne poslove Narodne skupštine Srbije Dragoljub Mićunović izrazili su u Zagrebu nepodudarnost pogleda dve strane o nekim regionalnim pitanjima i zaključili da to ipak „nije i ne treba da bude prepreka samim razgovorima".

Holandjani i dalje ucenjuju

Maksim Ferhagen, holandski šef diplomatije govori za Novosti: "Veoma smo naklonjeni integraciji Srbije u Evropsku uniju, ali ništa od toga pre Mladića u Hagu."

Iako Beograd ističe da ne zna gde je najtraženiji haški optuženik, iako Evropa ne sumnja u dobru volju Beograda, Holandija je, za razliku od drugih članica EU, neumoljiva u svom čvrstom stavu da Srbiju treba usloviti hapšenjem Ratka Mladića, pre nego što Brisel da zeleno svetlo za bilo kakav nastavak njenih evropskih integracija, piše u ovom listu.

Nema više pomoći siromašnim članicama EU

Evropska unija ne povećava novčanu pomoć svojim najsiromašnijim članicama. Neravnomernost u Evrozoni nosi ogromne rizike po monetarnu uniju. Ministri finansija zemalja EU odbacili su, na mesečnom sastanku u Briselu, apel SAD da se prošire fiskalni stimulativni paketi odobreni članicama Unije, najteže pogođenim ekonomskom krizom. Ocenjeno je, naime, da su već svojim dosadašnjim izdvajanjima “EU i zona evra učinile što je trebalo”.

Ministri finansija 16 zemalja evrozone su, istovremeno, zaključili da “se slabljenje privrednog rasta uveliko materijalizuje”, a nema nijednog signala da će se situacija preokrenuti. Prognoze su izrazito sumorne, piše u Novostima.

Istraživanje matičnih ćelija

Mnogi oboleli od bolesti kojima se još traži lek, kao i lekari posvećeni tom traganju, pozdravili su jučerašnju uredbu predsednika Baraka Obame da se ukine zabrana državnog finansiranja proširenih programa istraživanja matičnih ćelija. Milijarde dolara tako će poteći i u pravcu ispitivanja mogućnosti za ozdravljenje, ili bar ublažavanje patnji, miliona ljudi koje tišti „Alchajmer”, „Parkinson”, a neki misle i– za zalečivanje povreda kičme i drugih sada neiscelivih raznovrsnih zdravstvenih drama…

Na ceremoniji u Beloj kući Obama nije, naravno, obećao čuda, ukazao je da su rezultati istraživanja matičnih ćelija „neizvesni”. Ali je i podsetio da se do „čudesnih” proboja u medicini „ne dolazi slučajno, već maksimalnom stručnom i nacionalnom posvećenošću na frontu protiv bolesti koje najviše razaraju”, javlja Politika.

Potporom istraživanju matičnih ćelija, Obama je dotakao i „političko-versko osinje gnezdo”. Rasplamsala se polemika koja zadire u srž ovdašnjeg nacionalnog bića, još jednom obelodanjujući njegove duboke raskole koji idu do sporenja oko pitanja života i smrti.

Prezentacija NATO izviđačkog sistema AVAKS (Airborne Warning and Control System
- AWACS) u vazduhoplovnoj vojnoj bazi u Varšavi

Prijava poreza do ponedeljka

U ponedeljak, 16. marta, ističe poslednji rok za podnošenje prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana. Obveznici koji pokušaju da ovu obavezu izbegnu, moraće Poreskoj upravi da plate kaznu u iznosu od 5.000 do 50.000 dinara, potvrdio je juče za Politiku Zoran Vasić, pomoćnik direktora Sektora za obrazovanje i komunikaciju.

Obavezu da do ponedeljka podnesu prijavu imaju svi zaposleni koji su tokom 2008. u Srbiji zaradili više od 1.644.264 dinara, odnosno oni koji su lane mesečno primali oko 137.000 dinara.

Radikali ne daju Zemun

Privremeno veće Gradske uprave u utorak nije uspelo da preuzme upravljanje opštinom Zemunom. Promena na Voždovcu prošla mirno, objavljuju Novosti.

Odluka Skupštine grada o raspuštanju vlasti u Zemunu i Voždovcu u ponedeljak je objavljena u "Službenom listu", pa je prinudna uprava u utorak trebalo da uđe u ove opštine.

"Ne priznajem prinudnu upravu jer je neustavna, grad je doneo političku, a ne pravnu odluku. SRS se žalio Ustavnom sudu i čeka njegovu presudu. Do tada ćemo raditi kao da se ništa nije promenilo", rekao je dosadašnji predsednik opštine, Slavko Jerković. Radikali su u Zemunu do sada bili u koaliciji sa DSS-NS.

Zaostavština Zorana Djindjića

Tačno u 12.25, 12. marta, u vreme kada je ubijen premijer Zoran Đinđić, u Istorijskom arhivu Srbije biće otvorena izložba pod nazivom „Idejom i životom”. Reč je o zaostavštini dr Zorana Đinđića koja sadrži lične predmete, beleške i biblioteku, a koju će nakon izložbe njegova supruga Ružica predati Arhivu Srbije, Istorijskom muzeju Srbije i Narodnoj biblioteci Srbije, objavljuje Blic.
Svoje misli premijer je prenosio na papir za ličnu upotrebu u formi teza, dužih ili kraćih osvrta, političko-filozofskih poruka i razmišljanja o strateškim pitanjima države i nacije. Srbija nije stanje, Srbija je vizija - jedna je u nizu poruka dr Zorana Đinđića koje iščitavamo u delu pisane zaostavštine izdvojenom za katalog, piše u ovom listu.

Nagrada dvojici pisaca

Nagrada „Meša Selimović“, koju dodeljuju Novosti, uručena u utorak na svečanosti u Starom dvoru, Petru Sariću i Vladimiru Kecmanoviću skulpture sa Mešinim likom, povelje i po 300.000 dinara, objavljuje ovaj list. Ovoga puta, priznanje je podeljeno na ravne časti. Tako je odlučio veliki žiri sačinjen od 49 kritičara, koji je ovim piscima dao jednako, po 14 glasova.

Bolje na televiziju nego u Skupštinu

Iako je pre samo nedelju dana rekao da je „lud svako ko uopšte pomisli da bi on mogao da bude jedan od stanara kuće Velikog brata“, lider LSV Nenad Čanak je demantovao sebe i u nedelju uveče postao prvi srpski političar koji je ušao u kuću Velikog brata. Ulazak vojvođanskog političara u VIP Veliki brat Ol stars, koji se prikazuje na TV Pink, sa još 13 manje-više poznatih likova s ovdašanje estrade izazvao je buru reagovanja u javnosti, a u Skupštini Srbije juče se vodila i rasprava o postupku njihovog poslanika, objavljuje Danas.

Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak uspeo je ponovo da iznenadi javnost mada ona od njega odavno ne očekuje obične poteze. Ulaskom u kuću „Velikog brata“ postao je prvi srpski političar učesnik u rialiti šou-programu i izazvao oprečne reakcije. Poslanici u Skupštini su iznervirani njegovim potezom, a kulturolozi i poznavaoci medija još ne mogu da procene da li će on lično i politički profitirati. Dospeo je, svakako, u centar pažnje javnosti, piše u Blicu.

Lider LSV-a stalno zaposlen u Skupštini Srbije, dok se izležava u „Velikom bratu" i po ceo dan „bleji" sa pevaljkama njemu u parlamentu idu i plata i staž, objavljuje Pres, pod naslovom "Čanak bleji, mi plaćamo".

Bubreg na svom mestu

Srećko Ranković (36) iz Kruševice kod Lazarevca ima levi bubreg, ali on ne funkcioniše, ustanovljeno je u utorak pregledima u Vojnomedicinskoj akademiji.

"Zbog uznemiravanja javnosti prenošenjem neproverenih i netačnih tvrdnji dužan sam da kažem da je ispitivanjima u VMA ustanovljeno da taj pacijent ima i jedan i drugi bubreg", kaže prof. dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja. "Bubreg mu nije hirurški odstranjen. Pozivam ga da se javi svom lekaru u Domu zdravlja Lazarevac, doktorima KCS i VMA kako bi zajednički nastavili lečenje koje je za pacijenta najbolje. To je sve, o ovom slučaju neću da kažem više ni reč."

Rankovića, koji tvrdi da je na operaciji torakoabdomenalne aorte u Institutu za kardiovaskularne bolesti KCS, ostao bez zdravog levog bubrega, u VMA je u utorak pregledao konzilijum lekara. Oni su sastavili zvaničan izveštaj koji su prosledili Ministarstvu zdravlja Srbije, javljaju Novosti.

Ranković je juče u osam sati došao na VMA u pratnji advokata, roditelja, prijatelja i članova Udruženja za zaštitu prava pacijenata, čija je predsednica Jasmina Lehlajtner prva u javnosti spomenula mogućnost da je Rankoviću, bez njegovog znanja, odstranjen bubreg, javlja Blic.

"Nisam zadovoljan ovim, ali ni ostalim izveštajima svih ustanova gde sam radio preglede", kaže Ranković.

Univerzijada i dalje neizvesna?

Da li će se 25. letnje univerzitetske sportske igre održati u Beogradu ili ne, u ovom trenutku, čini se, zavisi isključivo od toga da li će bazeni SRC „Tašmajdan” i stadion Crvene zvezde biti na vreme rekonstruisani u skladu sa pravilima međunarodnih sportskih federacija za održavanje sportskih takmičenja, piše u Politici.

Sve ostalo, iako se tu i tamo ponešto kasni, kao što je reč o dvorani u Inđiji, biće, čini se, završeno na vreme tako da jubilarna Univerzijada počne kako je i planirano – 1. jula.

Čak ni skraćen postupak za izbor izvođača radova ne garantuje da će sve biti spremno, jer u igri je i viša sila – vreme. Ako objekti za dva najmnogoljudnija sporta, atletiku i plivanje, ne budu završeni, sudbina Univerzijade biće potpuno neizvesna.

Nema para za atletiku?

Na startu trke u novoj sezoni, atletičari Srbije su ostavili dobar utisak. Međutim, uprkos zadovoljavajućim rezultatima na nedavno završenom Evropskom prvenstvu u dvorani u Torinu (četiri lična i tri državna rekorda), brige neumoljivo jure za njima. Ugovori sa državom se potpisuju, ali se obećanja ne ispunjavaju, uslovi su očajni, novca za dalje pripreme nema... Entuzijazam u Atletskom savezu je na izdisaju, objavljuju Novosti.