SUMNJIVA OBEĆANJA PREMIJERA I VICEPREMIJERA

Gromoglasna obećanja premijera Mirka Cvetkovića i vicepremijera Mlađana Dinkića, po svemu sudeći, demantovaće stvarnost. Godina počela puštanjem u opticaj veće količine dinara, domaća moneta oslabila za 64 pare. Ne računajući nekoliko udruženja prognanika iz Hrvatske, srpskoj protivtužbi se niko zvanično nije obradovao.

Obećanja sa malim šansama

Čak i da ekonomski rast bude veći od 1,5 odsto, čak i da prihodi države prevaziđu očekivane, i čak da i Međunarodni monetarni fond aminuje da se, umesto za pokrivanje minusa u budžetu ili u investicije, novac iskoristi za povećanje plata i penzija, maksimum koji će zaposleni kojima je država poslodavac moći da dobiju biće 2,5 do tri odsto veća lična primanja, objavljuje Politika. Po oceni ekonomskih stručnjaka, mala je verovatnoća da će bilo šta od navedenog moći da se obistini, pa će obećanja premijera Mirka Cvetkovića i vicepremijera Mlađana Dinkića, po svemu sudeći, demantovati stvarnost. Čak i da se obistine, od gromoglasnih obećanja, građani će dobiti skromna povećanja ličnih primanja.

„Obećanja će očigledno ići šumom, a život drumom”, našalio se juče Miladin Kovačević, zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku. Šalu na stranu, na ovakav zaključak Kovačevića navodi i samo površan pogled na osnovne ekonomske prognoze za ovu godinu. Dogodine se, prema projekciji stručnjaka okupljenih oko biltena „Makroekonomske analize i trendovi”, očekuje pad ukupne potrošnje od 2,5 odsto. Potrošnja domaćinstava pašće za 1,6, dok će se potrošnja države smanjiti za 5,9 procenata.

Evro nikad jači prema dinaru

Godina počela puštanjem u opticaj veće količine naše valute. Domaća moneta oslabila za 64 pare. Devize sve traženije. Evro će na kraju 2010. godine vredeti 100,4 dinara, najavljuju Novosti. Srbija je u novu 2010. godinu ušla sa najslabijim dinarom, otkada je evro priznat kao valuta. Evro je oborio rekord na nivou od 96,65 dinara. Jelašić je preneo procene finansijskog sektora, prema kojima će evro na kraju 2010. godine vredeti 100,4 dinara, što znači da će domaća valuta oslabiti za 4,3 odsto.

Vakcinacija djaka

U ponedeljak bi trebalo da počne kolektivna zaštita đaka od novog gripa, obavezna saglasnost roditelja. Dozu dosad primilo 90.806 građana i 20.000 vojnika. Obolelo oko pet odsto stanovništva, javljaju Novosti. Vakcinacija đaka protiv novog gripa počeće, najverovatnije, u ponedeljak. Dr Vladimir Petrović, koordinator vanredne vakcinacije, potvrdio je u ponedeljak Novostima da se Radna grupa za odbranu od novog gripa i Ministarstvo prosvete trenutno dogovaraju oko detalja organizovane zaštite đaka, ali da u ovom trenutku nema dovoljno vakcine za sve školarce.
Domovima zdravlja distribuirano je u ponedeljak novih 120.000 doza, ali se već 8. januara očekuje završetak kontrole nove serije sa 200.700 vakcina, koja se trenutno testira u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije. To će, uveren je dr Petrović, omogućiti i kontinuiranu vakcinaciju školaraca.

Nova poskupljenja goriva?

Zbog rasta kursa dolara i cene nafte na berzama gorivo će sledeće nedelje poskupeti za oko dinar po litru. Država podiže i akcizu za najmanje još šest odsto! U Srbiji, već sada, vozači plaćaju najskuplje gorivo u Evropi. Benzin će na pumpama u Srbiji već u februaru poskupeti na 110 dinara za litar, saznaje Pres!

Cene benzina
Država      Cena     Državni deo

Srbija        105,90    60,15
Slovenija  108,50    43,20
Mađarska 104,70    45,10
Austrija     105,60    41,30
Grčka        102,70    46,10
Poljska        98,00    42,25
Rumunija     87,40    45,10
Bugarska     88,32    40,30

Cene evrodizela
Država       Cena      Državni deo

Srbija         103,80     45,90
Slovenija   101,80     43,20
Mađarska    99,90     46,10
Austrija       97,00     44,15
Grčka           93,10     49,00
Poljska         86,40     44,15
Rumunija      83,52    46,08
Bugarska      83,50    40,30

Kontratužba – pravovremena ili zakasnela?

Pravna bitka Srbije i Hrvatske od ponedeljka je i zvanično omeđena zidovima palate Međunarodnog suda pravde u Hagu, objavljuju Novosti. Naš pravni tim formalno je ovoj instituciji predao kontratužbu protiv Hrvatske za genocid nad Srbima tokom rata devedesetih. Obimnu dokumentaciju u pet tomova Sudu je prosledio pravni zastupnik naše države Saša Obradović. U njoj su taksativno navedeni podaci o zločinima nad srpskim civilima počinjenim u Gospiću, Sisku, Pakračkoj poljani, Karlovcu, Osijeku, Paulinom Dvoru, Medačkom džepu, na Maslenici i tokom operacija ”Bljesak” i ”Oluja”.

"Nismo imali izbora, sem da podnesemo kontratužbu i svesni smo da sada ulazimo u novu etapu odnosa sa Hrvatskom, ali i pored toga želimo da sarađujemo sa tom zemljom na evropskim integracijama, kao što želimo i da u regionu Zapadnog Balkana vladaju mir i stabilnost", izjavio je ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić novinarima u Palati Srbije, prenosi Blic. Isti list citira profesora prava na Univerzitetu u Kembridžu, Martina Diksona koji je ocenio da je odluka Srbije da tuži Hrvatsku za genocid u skladu sa praksom ovog suda i da nije neuobičajena, preneo je BBC.

"Kompromis je pitanje političke volje i želje i jedne i druge vlade da podvuku liniju ispod strašne zajedničke prošlosti i da krenu u budućnost. Ako želite da unapredite bilateralne odnose, jedan od načina je da postignete kompromis i prihvatite obavezu da isplatite odštetu, iako pri tom ne prihvatate krivičnu odgovornost. To je uobičajena praksa, i očigledno je da Srbija želi da ide tim putem - da predmet izvuče iz Suda i pronađe praktično rešenje koje bi zadovoljilo obe strane", smatra Dikson.

Srbija je juče podnela kontratužbu, ali do početka procesa dve zemlje mogu odustati od tužbi, piše u Politici. Odlukom da podnese kontratužbu protiv Hrvatske samo nekoliko dana pošto je predsednik Boris Tadić najavio da će se sa tim još sačekati, Vlada Srbije je iznenadila kako vlasti u Hrvatskoj tako i javnost u Srbiji. Analitičari smatraju da i pored ovakvog razvoja događaja vrata političkog dogovora između dve zemlje ipak nisu potpuno zatvorena. Izvršni direktor Građanskih inicijativa Miljenko Dereta u odluci Vlade Srbije vidi još jedan pokušaj da se Hrvatska podstakne na razgovor o povlačenju tužbe.

„Na više inicijativa koje su stizale iz Srbije izostala je očekivana reakcija Hrvatske pa je ideja da se verovatno na ovaj način čitava stvar ’pogura’, ako je to moguće. Mislim da je Tadić imao ideju da ostavi otvorena vrata Hrvatskoj da može da povuče svoju tužbu jer je sada lakše kada i jedni i drugi treba da odustanemo. Da mi nismo podneli kontratužbu Hrvatska bi morala da povuče svoju tužbu, a mi da ne podnosimo svoju što je bila teža varijanta imajući u vidu odnose između naše dve zemlje”, kaže Dereta.

Bivši ministar spoljnih poslova SRJ Vladislav Jovanović smatra, međutim, da se sa protivtužbom kasni deset godina i da je ona trebalo da bude podneta još pre deset godina kada i hrvatska tužba. „Trebalo je da sa njima govorimo istim jezikom koji su oni koristili u razgovoru sa nama, tim pre što imaju veliko istorijsko opterećenje koje mi nemamo, a to je onaj stvarni genocid nad Srbima iz Drugog svetskog rata”, smatra Jovanović.

Ako u svemu što se događa povodom tužbe i kontratužbe ima ičega pozitivnog to je svakako pristojnost i iznenađujuća uglađenost sa kojom se dve strane odnose jedna prema drugoj, objavljuje Politika u svom uvodniku koji potpisuje zamenik glavnog urednika. Ni Beograd ni Zagreb nisu, naime, propustili da stave do znanja da ne misle da proces pred Međunarodnim sudom pravde treba da naruši odnose u regionu. Izostale su, bar u vodećim medijima, ratoborne huškačke izjave radikalno orijentisanih političkih lidera, a nijedna strana nije se opredelila da vodi oštru kampanju sa ciljem da mobiliše javno mnjenje i da proces predstavi kao nacionalno „biti ili ne biti”. Sve je nekako „na note”, uz međusobno uvažavanje i nastojanje da se ne pređe granica koja bi značila ozbiljno narušavanje međusobnih odnosa. Bilo bi dobro da tako i ostane, piše u uvodniku Politike.

Nije lako objasniti kako je to Stjepan Mesić postao heroj građanske Srbije i njenih medija, piše Djordje Vukadinović u Pogledima Politike. A Mesić je, zapravo, samo na svoj šeretsko-narodnjački način sprovodio hrvatski nacionalni program i pri tome, ponegde i u ponečemu, zapravo bio gori od Tuđmana. A od otvorenog ustašluka se ograđivao – i time zarađivao aplauze srpske javnosti – samo u onoj meri u kojoj mu je to bilo potrebno zbog hrvatskog imidža u svetu i odbrane sopstvene komunističke biografije. Ali je zato prilikom brojnih „obljetnica“ domovinskog rata po malignosti i malicioznosti često nadmašivao svoje HDZ-ovske takmace.

Potpuno je jasno kako je najava srpske protivtužbe dočekana u Hrvatskoj. I potpuno je jasno zašto je ovako dočekana u Srbiji. Ne računajući nekoliko udruženja prognanika iz Hrvatske – a ja bih rekao, i većine tzv. običnog sveta – srpskoj protivtužbi se niko zvanično nije obradovao. Od opozicije se to u Srbiji naprosto ne može očekivati. Deo vlasti kao da se stidi što je uopšte morao da se bakće s tim „ostacima prošlosti” umesto da se, kao što je red, posveti regionalnoj saradnji i evrointegracijama. Milorad Pupovac kaže da će srpska kontratužba pogoršati položaj Srba u Hrvatskoj. Srpski pravni stručnjaci po srpskim medijima izjavljuju da je srpska tužba neosnovana – i da je nije trebalo ni podnositi.

Iako se završi sporazumnim povlačenjem i nagodbom, samo podnošenje kontratužbe protiv Hrvatske jeste svakako korisna mada prilično zakasnela stvar. Ali nam nikakva tužba neće pomoći, pa sve i kada bi – kao što neće – naša argumentacija kojim čudom i prevagnulana sumnjivim terazijama međunarodne pravde, ukoliko se u Srbiji, tj. u srpskoj javnosti, ništa ne promeni u odnosu prema nacionalnom interesu i državnim pitanjima. E, ali tu nam već Mesić i Hrvatska zaista ništa nisu krivi, piše Vukadinović.

Kriv na obe strane?

Vrhovni sud Srbije ukinuo je presudu generalu JNA Vladimiru Trifunoviću, koji je osuđen zbog toga što je 1991. godine, posle višednevne opsade i oružanih sukoba sa hrvatskim snagama, povukao i spasao živote oko 250 vojnika iz kasarne u Varaždinu, prenosi Radio-televizija Srbije (RTS).

„Predmet je vraćen prvostepenom sudu na novo odlučivanje, jer se - kako je naveo Vrhovni sud Srbije - pojavila znatna sumnja u pogledu činjenica koje su utvrđene presudama vojnih sudova”, javila je RTS.

„Slučaj generala nije samo lična nepravda. To je slučaj koji pokazuje svu apsurdnost rata koji je vođen devedesetih, jer su oficiri osuđeni pošto su izvukli svoje vojnike iz bezizlazne situacije, a nisu upotrebili vojnu silu da razore Varaždin”, kazao je Đerić i podsetio da je Hrvatska Trifunovića osudila zbog razaranja Varaždina.

„Osuđen je dakle na obe strane za potpuno različite stvari. I to je apsurd cele situacije”, kazao je Đerić, objavljuje Politika.

Doživotni predsednik izbačen iz stranke

Bivši hrvatski premijer i lider vladajuće Hrvatske demokratske zajednice Ivo Sanader izbačen je sinoć iz HDZ-a, dan pošto je najavio mogućnost povratka u politiku. On nije više počasni predsednik HDZ-a, ali ni obični član stranke na vlasti, potvrdio je za HRT funkcioner HDZ-a Vladimir Šeks. Prema Statutu HDZ-a, počasni predsednik uživa doživotnu funkciju, pa ipak, čini se da je Šeks, pravni stručnjak, pronašao način da zaobiđe Statut HDZ-a i izbriše Sanadera iz članstva, navodi HTV, prenosi Politika.

Za izbacivanje Sanadera trebalo je čekati ceo dan, od sastanaka užeg vođstva HDZ-a, preko sastanka s članovima HDZ-a koji su juče bili na konferenciji Sanadera, pa do Predsedništva stranke, navodi hrvatska televizija.

Veliki sneg u Aziji

Obilne snežne padavine, poledica i neuobičajeno niske temperature praktično su blokirale centralni i južni deo Azije, objavile su svetske agencije, prenosi Politika. Nakon Pekinga i severa Kine, gde su najjače snežne padavine u nedelju izazvale pravi haos na putevima, nevreme se proširilo i na Južnu Koreju i njenu prestonicu Seul, a kako je saopštio tamošnji hidrometeorološki zavod, u zemlji je oboren rekord u količini padavina za poslednjih 70 godina.

Sneg, koji je tokom vikenda padao u kineskoj prestonici, i juče je pravio velike probleme na ulicama Pekinga, ali i u severnom delu Kine. Najobilnije snežne padavine, koje u ovoj oblasti nisu zabeležene u poslednjih 60 godina, u nedelju su paralisale drumski saobraćaj, a zbog nevremena su otkazane ili odložene na stotine letova.

Loši statistički regioni?

Uredbom Vlade Srbije od 24. decembra konačno je utvrđena mapa sedam statističkih regiona, ali ona bi već na sledećoj sednici, na zahtev bošnjačkih stranaka, mogla da bude promenjena, najavljuje Politika. Mapa koja je pred članove vlade stigla pošto je dobila zeleno svetlo Evropske agencije za statistiku, predviđa da Novi Pazar i Tutin budu u centralnom regionu, a Prijepolje, Priboj, Nova Varoš i Sjenica – u zapadnom statističkom regionu. Poslanici bošnjačkih partija zahtevali su sredinom prošle godine da ovih šest opština bude u jednom regionu i tek posle obećanja koalicionih partnera u Vladi Srbije da će tako i biti glasali su za Zakon o ravnomernom regionalnom razvoju kojim je predviđena ovakva statistička podela Srbije.

Bošnjačko nacionalno veće juče je uputilo pismo premijeru Mirku Cvetkoviću sa zahtevom da se uredba izmeni na prvoj narednoj sednici vlade, a kako je za Politiku rekao Esad Džudžević, predsednik Izvršnog odbora Bošnjačkog nacionalnog veća i narodni poslanik koalicije Lista za Sandžak Sulejmana Ugljanina, već postoje „blage naznake” da bi vlada mogla da im izađe u susret i šest sandžačkih opština ipak smesti u jedan region.

Nerasporedjeni general poslat u penziju

Boris Tadić, predsednik Republike Srbije, potpisao je 31. decembra 2009. godine ukaz o prestanku profesionalne vojne službe za general-potpukovnika Zdravka Ponoša, kaže za Politiku šef pres-službe predsednika republike Jasmina Stojanov. Time je, posle neizvesnosti koja je trajala godinu dana, penzionisan bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije koji je najvišu dužnost u srpskoj armiji obavljao od 12. decembra 2006. do 30. decembra 2008, kada je smenjen ukazom predsednika.

Mnogi se pitaju gde će se Zdravko Ponoš, general u penziji, ponovo zaposliti, ovog puta kao civil. Zamolili smo ga juče za izjavu, ali je on kratko poručio da „nema potrebu da bude vest”. Uprkos Ponoševom distanciranju od javnosti, mediji su mesecima spekulisali o njegovoj daljoj karijeri raspoređujući ga na razna radna mesta, pri čemu je najčešće pominjana funkcija savetnika ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, sa kojim je, kažu, privatno dobar prijatelj. U Ministarstvu spoljnih poslova, službi za informisanje i kabinetu ministra, niko nije želeo da odgovori da li će Ponoš biti angažovan u diplomatiji.

Ponoš je krajem 2008. godine javno iskazao svoje neslaganje sa politikom Ministarstva odbrane, piše u Politici.

Kako se stiču kazneni poeni?

Sa novom kalendarskom godinom počeo je, između ostalog, da se primenjuje i novi zakon o prekršajima, kojim su uvedeni kazneni poeni za saobraćajne prestupe, piše u Politici. Tako će vozačima uz novčane i zatvorske kazne biti izricani i kazneni poeni. Kako napominju u MUP-u Srbije, kazneni poeni se neće upisivati u vozačku dozvolu. Taj podatak neće znati ni policajac ni prekršajni sudija, već samo vozač i to na zahtev u odgovarajućoj policijskoj stanici u zavisnosti od mesta prebivališta.

Naši sagovornici napominju da se kazneni poeni neće izricati za prekršaje za koje je Zakonom o bezbednosti u saobraćaju propisana novčana kazna od 3.000 i 5.000 dinara.

Kako sakriti imovinu

Postoje brojni načini da srpski funkcioneri i sva imenovana i postavljena lica izvrdaju da prijave kompletnu imovinu i prihode, što su po zakonu obavezni da urade do 31. januara ove godine. Poznati advokati, sagovornici Presa, naime, kažu da je bilo dovoljno vremena da se imovina sakrije od javnosti tako što se prepiše na rođake ili prijatelje ili poklone dragocenosti. Ima i sofisticiranijih načina skrivanja imetka, kao što su razvod od supružnika ili namerno stupanje u dužnički odnos.

Prema zakonu, naši ministri, poslanici, predsednici opština, sudije, tužioci, direktori raznih agencija i ustanova dužni su da Agenciji za borbu protiv korupcije dostave podatke samo za sebe, svog supružnika i maloletnu decu. Advokat Milorad Vukasov kaže da su svi funkcioneri imali dovoljno vremena da nekretnine prepišu na tašte, strine i druge rođake, ili poklone umetničke slike komšijama, jer je mesecima najavljivano da do 31. januara moraju da prijave šta imaju.

Blokirano 15 miliona evra, stečenih nezakonito

Dragan Ignjatović, nekadašnji direktor JKP "Gradska čistoća", prvi je kojem će, posle stupanja na snagu Zakona o oduzimanju imovine, biti oduzet novac zbog sumnje da ga je stekao na nezakonit način. Njemu je finansijska istraga, na tajnom računu u Švajcarskoj, pronašla milion evra, objavljuju Novosti.
Pored ovog novca, u inostranstvu i u srpskim bankama, već je blokirano oko 15 miliona evra, koji su na nekoliko računa i za koje se sumnja da su otvorili pojedini okrivljeni protiv kojih se vode procesi. Prema dosad raspoloživim podacima, opljačkana gotovina krije se u švajcarskim, crnogorskim i holandskim bankama. Prvi na listi su Stanko Subotić Cane, optužen da je organizator kriminalne grupe koja se bavila švercom cigareta, i begunac Slobodan Radulović, nekadašnji direktor "Ce marketa", koga optužnica tereti da je jedan od organizatora "stečajne mafije".