SUDBONOSNA JESEN ZA EVROPSKU BUDUĆNOST BALKANA

Šef srpske diplomatije naglasio je da Kosovo nije uslov za nastavak evropskih integracija Srbije. Obaveza ove vlade je da što pre suzbije ogromnu agresivnost mladih ljudi. Šta su najveći rezultati, a šta najveća razočaranja postmiloševićevske Srbije.

Britanski modelNaomi Kembel nosi kreaciju ruskog dizajnera Igora Šapurina
(Igor Chapurin) na Nedelji mode u Parizu

Sudbonosna jesen

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić ocenio je da će ova jesen biti od sudbonosnog značaja za evropsku budućnost čitavog zapadnog Balkana i da ne bi trebalo dopustiti da entuzijazam u okviru EU po pitanju proširenja bude potrošen i propušten, prenosi Politika.

„U 2010. mi se nadamo da će ceo zapadni Balkan biti na putu ka EU, da će sve zemlje podneti zvanično aplikaciju za članstvo i da će svi građani zapadnog Balkana moći da putuju bez viza u EU”, rekao je Jeremić.

Šef srpske diplomatije naglasio je da Kosovo nije uslov za nastavak evropskih integracija Srbije i da veruje da će ocena Međunarodnog suda pravde otvoriti put za novi dijalog Beograda i Prištine.

I Novosti prenose ovu izjavu ministra Jeremića pod naslovom "Dablin otvorio vrata Beogradu".

Nedelja mode u Parizu: kolekcija - Igor Chapurin

Suzbiti agresivnost mladih

Oliver Dulić, ministar za zaštitu životne sredine o izborima, Vojvodini, stanogradnji, odnosima u Vladi. "Plaćamo cenu vremenu kad je agresija dominirala. Obaveza ove vlade je da što pre suzbije ogromnu agresivnost mladih ljudi", kaže Dulić za Novosti u tekstu pod naslovom "Očistićemo Srbiju i od nasilja".

Zdravlje mladih

Mladi u Srbiji prerano stupaju u seksualne odnose, u proseku, u 16. godini - pokazalo je istraživanje Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, prenose Novosti. Svaki treći čovek između 15 i 29 godina „uživa“ u cigaretama. Više od polovine mladih (55,7 odsto) „omamljuje“ se aloholom, a 14,3 odsto ima „iskustvo“ i sa uzimanjem psihoaktivnih supstanci.
Mnogi od njih posledice loših navika u mladosti iskusiće u kasnijem dobu. Mladi su u značajnoj meri pod stresom. Kao svoje najveće probleme navode nezaposlenost, nedovoljnu informisanost i slobodno vreme, piše u Novostima pod naslovom "Boluju i od crnih misli".

Plan za borbu protiv nasilja

Surova i česta kriminalna ponašanja su trend koji je, nažalost, dugo negovan u Srbiji. Država je donela jasnu odluku da toj pošasti stane na put. Ne smemo prihvatiti sistem vrednosti koji promoviše fašizam, nasilje, nepoštovanje ljudskih prava. Imamo jasan plan u borbi protiv tog zla i u njegovoj realizaciji učestvuju svi državni organi. Nećemo više nikada dozvoliti sebi da se stidimo, kao što se cela Srbija stidi zbog ubistva Brisa Tatona -kaže u intervjuu za Blic ministarka pravde Snežana Malović, koji list objavljuje pod naslovom "Kopiraćemo engleski zakon protiv huligana".

Nasilje u porodici

Nasilje je ušlo u sve pore porodice, o čemu svedoči i statistika Republičkog zavoda prema kojoj je nasilje u porodici za poslednje četiri godine gotovo – učetvorostručeno, objavljuje Blic. Naime, naspram 1.000 prijavljenih slučajeva nasilja iz 2004. godine, u 2008. je taj broj dosegao 3.200, a danas, godinu kasnije, stanje je još gore. I to je samo ono nasilje koje je zvanično prijavljeno. Ostalo, koje se dešava iza zatvorenih vrata, daleko je veće, piše u Blicu pod naslovom "Gnev rodjen u porodici".

Jedna osobe teže je povredjena u saobraćajnom udesu u Novom Sadu

Ko su uzori mladih

Vest da je Ljubiša Buha Čume, bivši auto-limar, mafijaški vođa, svedok saradnik i „učitelj života", kako ga je nazvao njegov advokat, kupio fakultet, naišla je na opšte negodovanje u javnosti, piše u Presu. I to, pre svega, jer nas je sve podsetio na poruku devedesetih: da je neisplativo školovati se, poštovati pravila i zakon i da postoji lakši i brži način da se dođe do novca, ugleda, moći i, na kraju, ne do diplome, već i do čitavog fakulteta.

Istraživanje Instituta za psihologiju pokazalo je da su najpopularnije osobe iz javnog života među mladima u Srbiji Anđelina Džoli, Svetlana Ražnatović, Ana Ivanović i Novak Đoković.

- Ispitivali smo privatne uzore mladih, kao i uzore iz javnog života. Nešto više od polovine ispitanika navodi da ima uzor iz privatnog života. Majke su najčešći uzori, potom očevi, braća i sestre. Nešto manje od polovine ispitanika navodi da ima uzore iz javnog života. To su najčešće muzičari, glumci, sportisti, voditelji i osobe koje se često pojavljuju u medijima - navodi se u istraživanju „Svakodnevica mladih u Srbiji".

Devet godina posle

Devet godina posle 5. oktobra, nekadašnji lideri DOS govore za Novosti o propuštenim šansama, promašajima i uspesima postmiloševićevske Srbije u tekstu pod naslovom "Surova stvarnost raspršila snove".

Srbija je prošla kroz novi ciklus istorijskih lomova, preokreta i velikih nacionalnih izazova. Novosti su, pred devetogodišnjicu 5. oktobra, razgovarale sa gotovo svim liderima DOS, koji su politički izneli prevrat. Pitali smo ih koliko su izneverene nade i očekivanja od demokratske pobede? Šta su najveći rezultati, a šta najveća razočaranja postmiloševićevske Srbije.

Aktivna rezerva Vojske Srbije

Komemoracija žrtvama stradalim u Jajincima kod Beograda tokom Drugog svetskog rata

Poslanici Skupštine Srbije raspravljaće u utorak, 6. oktobra o Predlogu zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi koji predviđa formiranje takozvane aktivne rezerve Vojske Srbije, čiji bi pripadnici bili angažovani za popunu jedinica vojske i očuvanja njihove operativne sposobnosti, objavljuje Politika.

Ukoliko predlog dobije podršku poslanika, rezervni sastav Vojske Srbije biće podeljen na aktivni i pasivni.

Obveznici koji se odluče za aktivni sastav, u skladu sa ugovorom koji će regulisati njihova prava i obaveze, imaće priliku da se godišnje obučavaju do 45 dana kako bi se obezbedilo ljudstvo višeg stepena osposobljenosti nego u pasivnoj rezervi za popunu jedinica višeg stepena operativne sposobnosti.

Pripadnici pasivne rezerve bili bi angažovani za zadatke pružanja pomoći stanovništvu i spasavanja materijalnih dobara, usled prirodnih katastrofa i drugih nesreća, i bili bi pozivani na obučavanje do 15 dana godišnje.

"Hvala Irskoj"

Hvala Republici Irskoj, njeni građani rekli su „da” Evropskoj uniji. Ovo je sjajan dan za Irsku i Evropu, izjavio je danas po podne Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije u Briselu povodom preliminarnih rezultata irskog referenduma koji su nagovestili da je Lisabonski ugovor izglasan ubedljivom većinom. On je pozvao Poljsku i Češku da što pre završe proceduru ratifikacije da bi ugovor u najskorije vreme stupio na snagu, prenosi Politika.

Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar služio je misu u crkvi Svetog Antuna
povodom 800 godina od osnivanja Franjevačkog reda i 730 godina od dolaska
Franjevačkih redovnika u Srbiju

Domaći i strani lekovi

Kako Politika saznaje, Vlada Srbije je donela zaključak kojim se preporučuje Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje da ubuduće u nabavci lekova favorizuje ili povlašćuje domaće proizvođače, „Hemofarm” i „Galeniku”. Vlada je sugerisala RZZO da sa pozitivne liste lekova skine takozvane paralele, odnosno lekove iz uvoza, a ostavi samo domaće. Ovaj zaključak je usvojen krajem leta, a u međuvremenu je po svemu sudeći RZZO doneo i novi pravilnik o Listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Ovakvo stanje na farmaceutskom tržištu je izgleda nastavak priče od pre nekoliko meseci kada je Komisija za zaštitu konkurencije utvrdila postojanje zabranjenog sporazuma između „Hemofarma” i „Galenike” sa sedam veledrogerija kojima je povereno pravo ekskluzivne nabavke lekova. Komisija za zaštitu konkurencije će već sutra reagovati na ovakvo ponašanje države na tržištu lekova u Srbiji, jer je reč o neravnopravnom položaju domaćih i stranih proizvođača medikamenata.

Počeo 41. Bemus

Koncertom nemačkog ansambla „Baltazar Nojman” u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine, svečano su otvorene 41. Beogradske muzičke svečanosti (BEMUS), koje se ove godine održavaju pod sloganom „Krosing oktobar"(Crossing october), javlja Politika.

Umetnički direktor BEMUS-a Sreten Krstić rekao je prilikom otvaranja festivala da će posetioci ovogodišnjeg BEMUS-a imati priliku da čuju i vide neke od vrhunskih svetskih orkestara i solista.

„Revolucija“ u Ateleju 212

Da je „Revolucija“ naziv ovogodišnje sezone u Ateljeu 212, jasno je već pri letimičnom pogledu na upravničku kancelariju: na stolu ispred Kokana Mladenovića je zastava sa petokrakom, na zidu poster Če Gevare, a „odaziva“ se na melodiju „Po šumama i gorama“ mobilnog telefona...
Istine radi, nije Atelje u crveno obojio Mladenovića: u ovom koloritu poznati reditelj stigao je u kuću. Sada mu ostaje teži deo posla. Da dokaže da nije reč samo o šarmantnom stajlingu niti koketiranju sa (jugo)nostalgijom, nego o intelektualnom i umetničkom konceptu, za koji je ideološki predznak višeznačni simbol. Konačno, Atelje bez provokacije i nije Atelje, piše u Novostima u uvodu intervjua sa upravnikom Mladenovićem.
Za početak, provokacija (i odličan reklamni potez) je na blagajni: boračku privilegiju sa ulaznicom od 212 dinara imaju članovi SUBNOR-a, penzioneri, kupci sa pištaljkom, kao i odlični studenti, magistri, doktori nauka. Novi upravnik time je jasno pokazao stav prema određenim kategorijama publike.

Uništavanje oružja u Centru za reciklažu Beograd

Ružica Djindjić neće da bude profesionalni političar

Birala je meru svog političkog angažovanja, piše u Politici u uvodu razgovora sa Ružicom Djindjić suprugom ubijenog premijera Srbije, dr Zorana Đinđića. Kada se 2004. nagađalo da bi mogla da bude kandidat za gradonačelnicu Beograda rekla je: „Za sada ne želim to da prihvatim i to je porodična odluka. Moja su deca još mala... i očekuju da im je mama tu”. Zbog dece je 2005. godine odbila da bude potpredsednica DS-a, ali je tada ostavila mogućnost da se „ozbiljnije prihvati stranačkog rada”, „možda za tri godine ili nešto kasnije”. Međutim, u intervjuu „Elu” je rekla da nije i da neće biti profesionalni političar. Rad u Fondu „Dr Zoran Đinđić” je ostaje njen prvi radni zadatak, a slobodno vreme najviše posvećuje Jovani i Luki.

Svedok saradnik kupio fakultet

Ljubiša Buha Čume, najpoznatiji svedok saradnik na suđenjima za atentat na premijera Zorana Đinđića i druge zločine „zemunskog klana”, ipak je kupio Fakultet za poslovnu informatiku i to za sumu do 350.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Na ugovoru, koji je Politika juče dobila, naveden je datum 28.09 2009. godine, a osim Ljubiše Buhe svoje potpise stavili su i profesori Nebojša Šarkić i Milan Stamatović, koji imaju po 30 odsto vlasništva nad fakultetom.

Kako list "saznaje iz pouzdanog izvora", Nenad Krsmanović, koji ima 10 odsto vlasništva, a koji je trenutno u inostranstvu, potpisaće ugovor u utorak, za kada je zakazana i sudska overa. Na taj način će, prema tvrdnjama prodavaca, Ljubiša Buha steći i kontrolu nad Univerzitetom „Singidunum” jer je ovaj fakultet osnivač ovog privatnog univerziteta.

Međutim, rektor Univerziteta „Singidunum” profesor dr Milovan Stanišić za naš list tvrdi „da Čume nije kupio ništa, mačku u džaku… niti ima studenata, niti ima kvadrata”.