SRBIJA PREDALA REZOLUCIJU U UN

Srbija je juče Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija podnela predlog rezolucije o Kosovu, kojom se poručuje da jednostrana secesija nije prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja. Učešće čekova u prometu trgovinskih kuća nastavlja da raste a kupovna moć građana je od 2008. godine do danas opala za oko 50 odsto. Šoškiću će biti još teže nego Jelašiću na mestu guvernera NBS.

Odbacivanje secesije

Srbija je juče Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija podnela predlog rezolucije o Kosovu, kojom se poručuje da jednostrana secesija nije prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja i poziva da se dijalogom dođe do uzajamno prihvatljivog rešenja za sva otvorena pitanja, objavljuje Danas.

Misija Srbije pri UN podnela je juče Generalnoj skupštini rezoluciju u kojoj predlaže da usvoji zaključak u vezi sa savetodavnim mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Imajući u vidu da Međunarodni sud pravde nije potvrdio pravo kosovskih Albanaca na otcepljenje od Srbije, u rezoluciji se jasno navodi da jednostrana secesija nije prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja, navodi se u saopštenju ministarstva, javlja Politika. U diplomatskim krugovima u Njujorku saznajemo da je Velika Britanija juče tražila od Beograda da povuče svoju rezoluciju što se tumači kao njena bojazan da ovako sročena rezolucija ipak ima neke šanse u Generalnoj skupštini.

Vuk Jeremić već otputovao u Njujork gde će razgovarati sa sekretarom UN Ban Ki Munom, piše u Novostima.

Uprkos velikom protivljenju stalnih članica Saveta bezbednosti i negativnom mišljenju jednog broja zemalja, a posebno Velike Britanije, Nemačke, Francuske i SAD na tekst srpske rezolucije kojim se traži „dijalog” o svim „otvorenim pitanjima” u vezi sa Kosovom, Srbija je juče podnela svoj predlog rezolucije u Ujedinjenim nacijama, objavljuje Blic.

Sagovornik Presa iz vrha vlasti otkriva da je Srbija „požurila" da podnese svoju rezoluciju kako bi preduhitrila Albaniju, koja je takođe bila spremna da podnese rezoluciju koja bi bila u interesu Kosova.

"Važno je da je Srbija prva podnela svoj predlog rezolucije u vezi sa mišljenjem MSP-a jer će Generalna skupština UN prvo raspravljati o našem predlogu. Ukoliko ga prihvati, neće se glasati o drugim predlozima, jer po jednoj tački dnevnog reda može biti podneto više predloga, ali samo jedan može biti prihvaćen", otkriva sagovornik Presa.

"Uzrok poraza u Međunarodnom sudu pravde je pogrešna politika vlasti da EU nema alternativu, jer se više vodilo računa o Briselu, nego o nacionalnim interesima zemlje.

Od početka smo upozoravali da je pogrešan pristup da se traži mišljenje MSP. Sledeći pogrešan korak jeste da se suprotno mišljenju MSP, predlaže rezolucija Generalnoj skupštini UN, koja može naneti teži i dalekosežniji poraz Srbiji. I pored javnih i jasnih upozorenja da srljamo u provaliju, nastavlja se pogrešna politika, kao da se traži alibi za potpuni slom i uništenje svake mogućnosti da se Srbija i u budućnosti bori za Kosovo", kaže u razgovoru za Danas Vojislav Koštunica, predsednik Demokratske stranke Srbije, čiji poslanici u republičkom parlamentu nisu podržali Odluku vlade o mišljenju MSP i daljim aktivnostima na očuvanju državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

Opet čekovima na rate

Učešće čekova u prometu trgovinskih kuća nastavlja da raste i procenjuje se da se između 15 i 20 odsto računa u Srbiji plati „čekom na poček”. Polako, ali sigurna vraća se jedan od najpopularnijih načina plaćanja sa kraja prošlog veka. Izuzetaka sada nema i svi trgovci omogućavaju da ono što je u korpi potrošači otplate za 30, 60, 90 pa čak ponegde i više dana. Pridružili su im se i prodavci nameštaja, hemije, tehničke robe, bele tehnike, turističke agencije...

Kupcima je i te kako dobrodošlo da račun za veliku nabavku izmire posle tri meseca, a trgovci su, kako im rafovi ne bi bili puni robe prinuđeni da zapravo kreditiraju kupce, piše u Politici.

Zbog rasta cene pšenice posle ovogodišnje žetve, pojedini mlinari tokom poslednjih nekoliko dana veleprodajnu cenu brašna korigovali su za 10 do 33 odsto. Vrednost pšenice na tržištu i dalje varira, i kako se procenjuje, i dalje će rasti. A to će značiti novi skok cena brašna, ali i hleba, peciva, testenina i konditorskih proizvoda. Pekari najavljuju da bi, uz rast cena goriva i kursa evra, cena hleba po vekni mogla da skoči na 45 do 50 dinara, piše u Blicu po naslovom "Kupovna moć građana pala za 50 odsto". Kupovna moć građana je od 2008. godine do danas niža za oko 50 odsto, tvrde u Nacionalnoj organizaciji potrošača.

Novi guverner-američki djak

Skupština Srbije razrešila je dosadašnjeg guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića i za novog guvernera izabrala profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu i eksperta za finansijska tržišta Dejana Šoškića, dosadašnjeg predsednika Saveta NBS. Šoškić, koje je rođen u Beogradu 1967. godine, diplomirao je 1989, magistrirao 1993. i doktorirao 1999. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Predavao je u SAD na osnovnim i diplomskim studijama: Finansijska tržišta i institucije, Finansijski menadžment i Međunarodni biznis i ekonomija na Univerzitetu Nebraska, Omaha. Tokom 2002. godine bio je gostujući predavač na univerzitetima Nju Hejven, Roud Ajlend i Berkli, SAD. Na specijalizaciji iz oblasti finansijskih tržišta na univerzitetima bio je u SAD tri puta (1994, 1998, 2002) i u Centralnoj banci Švajcarske (2001). Bio je Fulbrajtov stipendista. Član je Predsedništva Naučnog društva ekonomista, piše u Politici.

U danu kada je dinar stajao najniže prema evru, Srbija je dobila novog guvernera, javljaju Novosti. Zanimljivo je da se Šoškić nije pojavio na “inauguraciji”, a u sali, po običaju nije bilo ni opozicije.

"Šoškiću će biti još teže nego Jelašiću", naslov je u Blicu gde piše da će novi guverner biti na većim iskušenjima nego njegov prethodnik. Isto važi i za domaću valutu, koja se ne može doveka braniti deviznim rezervama.

Bivši guverner NBS Radovan Jelašić rekao je juče opraštajući se od novinara u NBS da sudbina Srbije nikada nije više zavisila od njenih građana i da reforme treba da se sprovode brže i odlučnije, za šta ima dovoljno znanja, sposobnosti i podrške, piše u Presu pod naslovom "Jelašić ode, evro divlja!"

Špekulacije odnele milijardu evra iz Srbije

Iz Srbije je „isparilo” milijardu i dvesta miliona evra, a uskoro bi moglo da „pobegne” još oko 600 miliona. Toliki novac nije potrošen na uvoznu robu zbog čega bi mogao da bude optužen trgovački lobi, a te pare nisu služile ni za vraćanje kredita. Ali, jesu iznete iz Srbije i to legalnim transakcijama. U bankarskim krugovima tvrdi se da je novac koji je pobegao (i sprema se da pobegne) iz Srbije zapravo špekulativni kapital koji je stizao u vreme kad su kamate Narodne banke Srbije na repo operacije bile više nego primamljive. Inače, repo operacije NBS služile su kao mera monetarne politike kojom je centralna banka povlačila dinare sa tržišta da bi „hladila” pregrejanu potrošnju.

Prema računicama bankara, špekulanti su do prošle godine u Srbiju uneli 1,8 milijardi evra privučeni „prijatnim mirisom” lake zarade koju im je omogućila Narodna banka Srbije. Te evre špekulanti (među kojima je bilo i velikih, poznatih evropskih banaka) su prodavali i za dobijene dinare kupovali vrednosne papire NBS koja je za tu transakciju (repo operacije) jedno vreme davala kamatu i 24 odsto. U beogradskim bankarskim krugovima nepodeljeno je mišljenje da je guverner centralne banke Radovan Jelašić znao za ovu operaciju i da je nemo posmatrao kako u zemlju ulazi špekulativni kapital. Samo od kamate špekulanti su, tvrde dobro obavešteni bankari u Beogradu, zaradili i izneli iz Srbije u poslednje tri godine – milijardu evra. Ta suma zapravo je cena kojom su guverner Jelašić i Narodna banka platili držanje inflacije u Srbiji oko planiranog nivoa. Ilustracije radi, reč je o sumi novca s kojim može da se napravi 500 kilometara autoputa, objavljuje Politika.

Gde su tri milijarde evra iz javnih preduzeća

Iako na prvi pogled izgleda da je država blagonaklona prema građanima koji plaćaju nerealno niske cene struje, komunalija i slično, žitelji Srbije treba da znaju da će konačni račun ove politike platiti baš oni. Javna preduzeća lani su imala nagomilani gubitak od oko 287 milijardi dinara, što u prevodu znači da su te firme pojele tri milijarde evra sopstvenog kapitala. Danas, javna preduzeća vrede tri milijarde evra manje nego ranije. Cenu ćemo platiti svi kada na dnevni red dođe privatizacija javnih i komunalnih preduzeća jer je teško poverovati da privatni kupac to neće primetiti, piše u Blicu.

"Uvek je važno zaposliti stranačke aktiviste u javnim preduzećima, jer nemaju problem sa prihodima, plate su velike, ako ima gubitaka - država nadoknadi, i to je odličan zalogaj za svaku stranku", navodi Danijel Cvjetićanin, ekonomista i profesor na Univerzitetu "Singidunum", koji kaže da su javna preduzeća "stranačke prćije" i da se ovim preduzećima nedomaćinski posluje već dugo.

Tako ne misle u javnim preduzećima. U Elektroprivredi Srbije razloge za dugogodišnje gubitke vide isključivo u niskoj ceni struje i slaboj naplati.

Umesto Ganića optužena Srbija

Izveštavajući i komentarišući odluku londonskog suda da odbije zahtev Srbije za izručenje Ejupa Ganića, člana ratnog predsedništva Bosne i Hercegovine, koga srpski pravosudni organi terete za ratni zločin, tamošnji dnevni listovi „Dejli telegraf” i „Indipendent” juče navode da je Srbija pokušala da trguje ovim zahtevom. Britanski dnevnici navode da je Srbija ponudila da odustane od gonjenja Ganića ukoliko bosanske vlasti prihvate izvinjenje za genocid u Srebrenici. Detaljišući o navodnoj trgovini „Dejli telegraf” prenosi obrazloženje sudije da je reč o „politički motivisanoj zloupotrebi međunarodnog prava” i pokušaju Beograda da „revidira istoriju kako bi izjednačio krivicu Srba i Bošnjaka”.

Tim povodom „Indipendent” je objavio članak bivšeg britanskog ambasadora u Srbiji Čarlsa Kroforda.

„Zahtev Beograda za izručenjem se činio kao čudan pokušaj da se svi prekriju političkim blatom u cilju dokazivanja varljivog prosrpskog silogizma; svi ljigavci su krivi, svi učesnici raspada Jugoslavije su jednako ljigavi, ergo, svi su jednako krivi”, piše nekadašnji britanski ambasador u Srbiji. To je, ocenio je dalje Kroford u svom članku, „u suprotnosti sa činjenicama, a jedna od njih je da je Srbija, kao najveća jugoslovenska republika, mogla da gurne čitav region prema demokratiji i reformama umesto što je pod Miloševićem pokušala da stvori nove etničke realnosti na terenu”, piše u Politici.

Ministarka pravde Snežana Malović ocenila je juče da su navodi britanskih medija da je Srbija ponudila da odustane od krivičnog gonjenja Ejupa Ganića, člana ratnog predsedništva Bosne i Hercegovine, ukoliko bosanske vlasti prihvate izvinjenje za genocid u Srebrenici, apsolutno netačni, besmisleni i zlonamerni. Dodala je i da takvi navodi ni na koji način neće doprineti utvrđivanju istine i procesu pomirenja u regionu.

Ratni član Predsedništva BiH Ejup Ganić stigao je u sredu u Sarajevo, pošto je ekstradicioni sud u Londonu pre dva dana odbio da ga izruči Srbiji, objavljuju Novosti. Ganić je avionom doputovao iz Istanbula, gde je stigao iz Londona samo dan pošto je oslobođen. Doček na sarajevskom aerodromu, posle pet meseci koliko je proveo u kućnom pritvoru, organizovali su mu Udruženje građana poreklom iz Sandžaka i boračka udruženja.

Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu, koje je tražilo Ganićevo izručenje, još nije donelo odluku o podnošenju žalbe na presudu londonskog suda, objavljuje Blic. Bruno Vekarić, zamenik srpskog tužioca za ratne zločine navodi i da se Ganić u odbrani služio raznim sredstvima van okvira fer-pleja. Tvrdnju Ganića da je zahtev za njegovo izručenje deo političke trgovine, Vekarić ocenjuje kao poslednju od njegovih manipulacija. On tvrdi da nema takve trgovine na sudskom nivou, ali i da je moguće da među političarima postoje razgovori koji vode uspostavljanju boljih međudržavnih odnosa.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je pokušalo da iskoristi slučaj Ejupa Ganića, bivšeg člana ratnog predsedništva BiH, i da popravi diplomatske odnose sa Bosnom i Hercegovinom. To je trebalo da bude urađeno uz posredstvo Turske, nudeći da se Republika Srbija ne žali na buduću odluku ministra unutrašnjih poslova Velike Britanije da ne odobri zahtev Srbije za ekstradiciju Ganića, objavljuje Danas. Kao dokaz na sudu u Londonu je izneta poruka koju je iz srpskog MSP poslata Ministarstvu unutrašnjih poslova Velike Britanije da „Republika Srbija nema primedbu na odluku ministra unutrašnjih poslova da ne verifikuje zahtev Srbije za ekstradiciju Ejupa Ganića Srbiji, pod uslovom da Ganićeva odbrana podnese ministru policije Velike Britanije pisanu garanciju da će se Ganić odmah vratiti u BiH, kao i da vlasti BiH izdaju pisanu garanciju ministru unutrašnjih poslova Velike Britanije da će Ganiću izdati takve putne isprave koje će mu isključivo omogućiti putovanje u BiH“. Novinari Danasa nisu uspeli juče da dobiju odgovor iz Ministarstva spoljnih poslova o navodima presude suda u Londonu da je Srbija nudila odustanak od krivičnog gonjenja Ganića.

I crnogorski jezik

Srpski nacionalni savet Crne Gore (SNS) pozvao je danas crnogorskog predsednika Filipa Vujanovića da novi Zakon o izmenama i dopunama Opšteg zakona o obrazovanju i vaspitanju, koji je usvojen juče, vrati Skupštini na ponovno razmatranje, javlja Politika. Izmenama zakona predviđeno je da se crnogorski jezik kao službeni uvodi u obrazovne institucije, pri čemu je opozicija napustila parlament uoči glasanja o preloženim izmenama. SNS smatra da je neprihvatljivo izučavanje crnogorskog jezika i književnosti kao obaveznog predmeta za učenike i studente koji se izjasne da im je srpski jezik maternji i ističe da zakon ne pominje srpski jezik koji je u Crnoj Gori većinski, jer ga, prema popisu iz 2003. godine, zvanično 63 odsto ukupnog stanovništva prihvata kao svoj maternji jezik.

Proizvodnja u Kragujevcu ne šteti Torinu

Serđo Markjone, izvršni direktor "Fijata", izjavio je juče u Torinu na sastanku sa predstavnicima Vlade Italije i sindikata da premeštanje proizvodnje dva modela automobila iz klase L0 u Srbiju neće biti na štetu pogona Mirafjori na periferiji Torina. Ričard Gadezeli, portparol "Fijata", kazao je za Blic da sastanak nije doneo nikakve promene u odnosu na planirani početak proizvodnje "fijata idee" i "lanče muze" u Kragujevcu.

Blokada turista u Grčkoj

Najmanje 100.000 Srba blokirano je u Grčkoj zbog štrajka prevoznika, koji je pumpe ostavio bez benzina, a turiste onemogućio da napune rezervoare i vrate se kućama ili putuju po toj zemlji, javlja Pres. U pojedinim radnjama benzin se prodaje na crno, u flašama, po astronomskoj ceni od pet litara za evro (inače košta od 1,25-1, 40).

Štrajk vozača cisterni traje već šest dana i preti da parališe celu Grčku. Oni protestuju zato što je vlada predložila liberalizaciju izdavanja dozvola za transport, jer su MMF i evropske finansijske institucije time uslovili zajam od 110 milijardi evra. Posle jučerašnjih pregovora, kamiondžije su saopštile da dogovor nije postignut i da se štrajk nastavlja.

Cepterova jahta

Luksuzna 50-metarska megajahta „joyMe“, prva iz serije koju Filip Cepter gradi u hrvatskom brodogradilištu Kraljevica, premeštena je sa doka pod šatorom, gde je bila sakrivena od očiju znatiželjnika, na otvoreni deo brodogradilišta, piše „Jutarnji list“ a prenosi Blic pod naslovom "Cepterova jahta od 30 miliona evra". Brod „joyMe“ će se otisnuti u Monte Karlo, gde će u septembru biti predstavljen na najvećem svetskom sajmu nautike. Jahtu je projektirao poznati brodski arhitekta iz Splita Srđan Đaković, koji je osmislio vrlo hrabra i do sada neviđena rešenja. „JoyMe“ ima tri palube, a apsolutno je sve podređeno udobnosti i luksuzu putnika.

Priznala pa porekla ubistvo sina

Marina Andrejić (38) iz Majilovca kod Velikog Gradišta priznala je ubistvo sina Đorđa. Istražni sudija Višeg suda u Požarevcu, Jugoslav Skenderi, odredio joj je pritvor u trajanju do 30 dana, zbog sumnje da je počinila teško ubistvo sina Đorđa (13), nestalog prošlog četvrtka, 22. jula. Protiv osumnjičene je prvobitno požarevačka policija podnela krivičnu prijavu zbog nasilja u porodici, pošto je priznala da je dečaka udarila motikom, zbog "njegove neposlušnosti". Međutim, pošto je kasnije priznala i njegovo ubistvo, ova prijava je preinačena u najteže krivično delo. O detaljima saslušanja kod istražnog sudije u sredu nije bilo moguće dobiti podatke u Višem sudu, zbog interesa istrage koja je u toku.

Nezvanično smo saznali da je majka dečaka, posle priznavanja njegovog ubistva, odvela policijsku ekipu na lice mesta, u ataru Majilovca, ali telo tamo nije pronađeno, javljaju Novosti. Posle toga, ona je porekla da je usmrtila sina, ali je krivična prijava, ipak, preinačena u teško ubistvo.

"Telo dečaka prekrila lišćem i ostavila u šumi", objavljuje Blic.

Pobeda Partizana

Fudbaleri Partizana pobedili su u Beogradu Helsinki sa 3:0 u trećem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona. Golove su postigli Ivica Iliev u 8, Saša Ilić u 42. i Kleo u 90. minutu. Revanš se igra za sedam dana u Helsinkiju, objavljuje Politika.

Partizan-HJK Helsinki 3:0(2:0). Odličnom igrom ekipa Partizana pobedila Helsinki i sa velikom prednošću ide na revanš u Finsku piše u Presu pod naslovom "Parni valjak pregazio Fince".

Vaterpolisti pobedili

Srbija – SAD 17:9 (3:1, 3:1, 4:1, 7:6) u drugom kolu Svetskog kupa u Oradei (Rumunija), javlja Politika. Srbija je obezbedila drugo mesto.