SRBIJA NE MOŽE DA ŽIVI OD POZAJMICA

Drugog dana savetovanja na „Kopaonik biznis forumu”, sale su bile poluprazne jer je većina učesnika bila na skijanju posle preksinoćne žurke. Dan ranije svi su bili na okupu, savetovanje je otvorio premijer Srbije, vladala je svečana i radna atmosfera. Sastav učesnika i gostiju, međutim, nije isti kao prošle godine. Prošlo je vreme kada je Srbija svoj rast zasnivala na pozajmicama od međunarodnih finansijskih institucija i velikom prilivu direktnih stranih investicija. Usled novog snega samo u Beogradu zabeleženo oko 100 saobraćajnih nesreća i savetuju vozačima da ne kreću na put bez preke potrebe i da se, ako ipak kreću, drže glavnih puteva.

Nedelja mode u Parizu (Paris Fashion Week)
kolekcija - Valentin Yudashkin

Plate i penzije ostaju zamrznute

Odmrzavanje penzija i plata u javnom sektoru u ovom momentu ne dolazi u obzir, a o tome može biti reči tek kada privreda pokaže prve znake oporavka i porastu proizvodnja i izvoz, izjavio je ekonomista Jurij Bajec i najavio da će o tome biti reči posle razgovora sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), u drugoj polovini godine. Sumirajući utiske sa Biznis foruma na Kopaoniku, Bajec je za televiziju B-92 rekao da su i ekonomisti i privrednici u dilemi kako podstaći razvoj privrede u postkriznom periodu, prenosi Blic. Bajec, koji je i član Ekonomskog saveta premijera Srbije, rekao je da je dilema da li smanjiti cenu rada, odnosno smanjiti poreze privredi, što bi značilo veće zapošljavanje i konkurentnost, ali bi cena toga bilo povećanje nekih drugih prihoda i poreza na dodatu vrednost. O tom predlogu će se još diskutovati, pogotovo kada se bude raspravljalo o novoj strategiji rasta privrede, rekao je Bajec i dodao da to ne znači da Vlada neće voditi jasnu politiku kada se sve stavi na papir i izračuna. Srbija mora da se okrene jačanju industrije, povećanju učešća izvoza u bruto domaćem proizvodu i većoj proizvodnji hrane i to je strateška orjentacija koja ne može da se realizuje u mandatu jedne vlade, naglasio je Bajec.
Prošlo je vreme kada je Srbija svoj rast zasnivala na pozajmicama od međunarodnih finansijskih institucija i velikom prilivu direktnih stranih investicija - rekao je u sredu, otvarajući rad drugog dana Biznis foruma na Kopaoniku Sajmon Grej, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji. Grej kaže da su međunarodni kreditori i dalje prisutni u Srbiji, ali na nižem nivou nego u prošlosti, kao i da će priliv investicija biti manji, iako će Srbiji i dalje biti potrebni strana tehnologija i znanje. - U budućnosti će morati mnogo više da se štedi, da se ostvare veći izvoz i grinfild investicije - naglasio je Grej, poše u Novostima. - Takođe, Srbija će morati da nastavi rad na unapređenju poslovnog okruženja, ali i na reformi javnog sektora, posebno u oblasti obrazovanja, inače neće biti konkurentna. Potpredsednik Vlade Božidar Đelić, s druge strane, najavljuje da će prvi nacrt strategije razvoja Srbije do 2020. godine javnosti biti predstavljen do leta. - Modaliteti tog dokumenta još nisu do kraja definisani, ali će svakako srpska strategija biti bazirana na ciljevima strategije EU do 2020. godine - ističe Đelić, i naglašava da je cilj Vlade da se Srbija do 2012. godine svrsta među prvih 70 zemalja po konkurentnosti. Danas smo, inače, na 93. mestu među 133 zemlje, a iz regiona su gore samo Albanija i BiH.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić najavio je na Biznis forumu početak izdavanja povoljnih keš kredita za građane, čime bi se povećala kupovna moć stanovništva i podstakla domaća tražnja. Reč je o subvencionisanim gotovinskim pozajmicama do 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Rok otplate je tri godine, s tim što bi prvih 12 meseci kamatu plaćala država, saznaje Pres. - Doneli smo mere za jačanje kupovne moći stanovništva. Subvencionisaćemo dinarske keš kredite - rekao je Dinkić na skupu ekonomista na Kopaoniku. Kako Pres saznaje, kamata na godišnjem nivou za ove kredite iznosiće između osam i devet odsto. Moći će da se dobije suma do 300.000 dinara, a država će u prvih godinu dana da subvencioniše kamatu. Građani će u tom periodu plaćati samo glavnicu. Reč je o kreditima koji su namenjeni za podizanje kupovne moći siromašnijeg i srednjeg sloja stanovništva.
Pošto sam rešio da se više ne svađam sa Vladom, reći ću sve najlepše o njenim merama - šaljivo je započeo svoje izlaganje na Kopaonik biznis forumu Zoran Drakulić, vlasnik Ist Pointa, da bi zatim Vladine mere ipak kritikovao kao korisne, ali nedovoljne. Takva karakterizacija Vladinog plana za ekonomski oporavak ove godine, gotovo doslovno je ponavljana u izjavama većine privrednika okupljenih na panelu o prioritetima razvoja. Drakulić je istakao da su sa pet odsto kamate u odnosu na ranija tri procenta, Vladini subvencionisani krediti sada skuplji za privredu, što će domaće firme učiniti manje konkurentnim, istovremeno se zapitavši da li je za ovako slabu privredu novac koji je izdvojen za ove mere dovoljan. On je ocenio da „napokon moramo da pustimo te pare iz deviznih rezervi“, aludirajući na 1,3 milijarde evra koliko bi trebalo da se oslobodi promenom pravila o obaveznoj rezervi banaka. „Najviše su pogođena mala i srednja preduzeća kojima će krediti za regionalni razvoj pomoći, ali i velike firme koje su prezadužene. Novine pišu: „Tajkuni se voze jahtama“, a mi noću ne spavamo“, uverio je Drakulić prisutne izazvavši smeh u publici. On je za Danas izjavio da je privredi potreban predvidiv kurs, kao i da se firmama dozvoli da bilanse prikazuju u evrima, čime bi se videli njihovi realni rezultati. Drakulić je imao veoma negativan stav prema predlogu ministarke finansija Diane Dragutinović da se poveća PDV, nazvavši ga „katastrofalnim“, u čemu nije ostao usamljen među svojim kolegama.

U Srbiji nema šta da se kupi

Kupac u Srbiji ne zna šta kupuje, a prodavac šta prodaje. Agencija za privatizaciju – posrednik u kupoprodaji – ne snosi odgovornost za nepotpunu dokumentaciju koju dostavi srpska strana. Onda se vremenom pojave dugovi preuzetih srpskih firmi za koje kupac pre kupovine nije znao da postoje, niti su se ti dugovi mogli videti iz raspoložive dokumentacije prilikom preuzimanja firme. Sve su to potencijalni rizici za investitore iz Rusije zbog čega je ruski ambasador Aleksandar Konuzin na „Biznis forumu” na Kopaoniku poručio investitorima da ubuduće budu oprezniji, pojasnila je juče za Politiku Svetlana Ševćenko, zadužena za odnose s javnošću u ambasadi Rusije u Beogradu. Takav savet ambasadora nije imao za cilj da obeshrabri kompanije koje bi da dođu u Srbiju, već samo da ubuduće budu opreznije, zbog loših iskustava koje su do sada imale ruske kompanije, ističe ona. Ona kao primer navodi „Ikarbus” s kojim je ruska kompanija Avtodetal servis”iz Uljanovska (inače jedina koja je dostavila ponudu na tenderu za prodaju 39,22 odsto kapitala beogradskog proizvođača autobusa) ugovor na kraju morala da raskine. Upitana koje su to još ruske kompanije koje su imale loša iskustva u privatizacijama u Srbiju i da li se to odnosi i na NIS i Lukoil, Ševćenko potvrđuje da se to tiče i tih naftnih kompanija.

Uredba na Ustavni sud

Savet za borbu protiv korupcije zatražiće od Ustavnog suda Srbije da poništi uredbu kojom je izvršna vlast regulisala pretvaranje prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine nad tim zemljištem. Savet smatra da je Vlada prekršila ustav i Zakon o planiranju i izgradnji i da će država izgubiti na stotine miliona evra, a možda i na milijarde evra ukoliko bude primenjena. Ovo je rezime sa konferencije za štampu na kojoj je, juče u Vladi, Verica Barać kao predsednica ovog savetodavnog tela, ukazala da je pre ove uredbe najpre morao biti donet Zakon o javnoj svojini, koji bi utvrdio šta ne može biti privatizovano, kao i Zakon o lukama jer su iz Brisela 2008. upozorili „da u toj oblasti nemamo pravnu zaštitu“, piše u Blic. - U Zakonu o planiranju i izgradnji, koji je donet prošlog avgusta, sasvim neuobičajeno, našlo se mesta za građevinsko zemljište iako je to svojinska materija. Zadatak Vlade je bio da odredi šta spada u troškove konverzije, a suprotno tome, Vlada je u trošak kupovine preduzeća uračunala i građevinsko zemljište. Očigledno je pripreman prostor za ovu uredbu - rekla je Barać.

Oliver Dulić

Valjaonica zabeležila rekord

Sevojnička valjaonica kojom gazduje slovenačka kompanija „Impol“ u februaru je proizvela 3.870 hladno valjanih proizvoda, 651 tonu toplo valjanih traka, 216 tona blokova i 352 tone trupaca. U nastojanju da motiviše radnike kako bi planirana proizvodnja za ovu godinu bila realizovana, menadžment „Impol Sevala“ doneo je odluku o povećanju zarada za deset odsto, čime je prosečna plata u ovoj firmi dostigla 44.000 dinara. - Mimo svih očekivanja, ova godina je počela dobro za nas. Pre svega, prodaja u prva dva meseca je neznatno preko plana, odnosno znatno je iznad onoga što smo ostvarili u uporednom prošlogodišnjem periodu. Cene prerade su više nego prošle godine, ali su i dalje manje nego u 2007. i 2008. godini. Bez obzira na dosta bolji start u odnosu na prošlu godinu, pa i naziranje da će ova godina u svetu biti godina izlaska iz recesije, ne smemo gajiti optimizam da će kriza brzo prestati. Kriza će još trajati, ali je pad privrednih aktivnosti zaustavljen i kreće se u sve boljem smeru - kaže Ninko Tešić, generalni direktor „Impol Sevala“, saznaje Blic.

Sad može i duplo

Stav da odbornici mogu istovremeno da budu i poslanici ne znači da će to pravo moći da iskoriste i gradonačelnici koji sede u republičkoj i vojvođanskoj skupštini.
Ovo za Novosti kaže Zorana Marković, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, koja napominje da taj potez ne znači diskriminaciju lokalnih čelnika, koji do 1. aprila moraju da se odluče hoće li zadržati gradski pečat ili poslaničku knjižicu. - Naš pravni stav je da odbornici u jedinicama lokalne samouprave i skupštinama gradova mogu da budu poslanici u parlamentu Vojvodine i Narodnoj skupštini, jer to nije sukob interesa - pojašnjava Markovićeva. - Reč je o istoj grani vlasti. Ali, to ne važi za funkcionere iz izvršne vlasti poput gradonačelnika ili članova veća. Oni koji budu podnosili zahtev za saglasnost za ”duplu fotelju” Agenciji moraju da dostave pozitivno mišljenje organa koji ga je izabrao, postavio ili imenovao na prvu javnu funkciju. Ako podnosilac ne dobije ”zeleno svetlo” druga funkcija prestaće mu po sili zakona. Radikal Nemanja Šarović samo je jedan od mnogih koji će u džepu imati dva mandata - u republičkom parlamentu i u Skupštini grada Beograda.

Lukama upravlja država

Vlasnici 11 privatizovanih luka u Srbiji nemaju razloga za brigu da će ostati bez imovine koju su stekli kupovinom preduzeća. Ali ne mogu da se nadaju da će im novi zakon o lukama, koji se sprema, dozvoliti da menjaju delatnost i namenu zemljišta. Lučkom infrastrukturom, prema tom propisu, upravljaće država, a sadašnji vlasnici preduzeća će poslovati kao operateri. Luke dobijaju drugačiji tretman – postaju javno dobro, što su od pamtiveka u svim državama bile, kaže za Politiku ekspert za planiranje i upravljanje lukama Saša Jovanović, spoljni stručni savetnik radne grupe angažovane da pripremi ovaj zakon. Kada država proglasi lučko područje i kada ono kao takvo bude zavedeno i kategorisano, naglašava Jovanović, „teško da će privatnik moći da izdejstvuje promenu namene zemljišta”, osim u slučaju kada sama država ili lokalna samouprava ne odluče da određenu luku izmeste sa postojeće lokacije zbog saobraćajno-ekonomskih ili drugih opravdanih razloga. – Ovim propisom se ništa ne oduzima od imovine koju su sadašnji vlasnici kupili kroz privatizaciju pa nema ni govora o novoj nacionalizaciji. Nikada nisu ni privatizovane luke kao strateški objekti saobraćajne infrastrukture, već samo preduzeća koja se bave lučkom delatnošću, odnosno eksploatacijom luka. Nikada lučka infrastruktura (kejski zidovi – pristajališta i drugi hidrotehnički objekti u luci, drumske i železničke saobraćajnice u lukama, kanalizaciona, vodovodna i energetska mreža kao i svi ostali objekti koji po svojoj nameni služe za bezbedan prilaz, pristajanje, privezivanje i sidrenje plovila) kao ni akvatorija nisu ni bili u rukama privatnika – objašnjava dr Saša Jovanović.

Sneg na rascvetalom bademu u Španiji

Premijer naložio popis

Vlada Srbije odlučna je da stavi tačku na sve nepravilnosti i zloupotrebe u raspolaganju državnim vilama i stanovima, zbog kojih je budžet godinama bio uskraćivan za višemilionske sume, rečeno je Novostima u kabinetu premijera. Mirko Cvetković naložio je ”Diposu” da napravi popis svih objekata kojima raspolažu, kao i po kojoj ceni i kojim klijentima ih izdaju. Svi sporni ugovori biće revidirani, a novo rukovodstvo ”Diposa” već je usvojilo plan rada za naredni period i utvrdilo tržišne cene zakupa državnih kvadrata. - Promene u ”Diposu” već daju rezultate, pa je novi tim u ovom preduzeću, postavljen marta prošle godine, ostvario čistu dobit od oko 220 miliona evra, što je čak četiri puta više nego 2008. - kažu nam u Vladi. Kako su Novosti već pisale na osnovu informacija dobijenih iz ”Diposa”, zbog cena znatno nižih od tržišnih, država je, godišnje, na izdavanju luksuznih vila i stanova stranim ambasadama i ostalim klijentima gubila oko dva miliona evra. ”Dipos” trenutno raspolaže sa 444 vila, zgrada, stanova, poslovnog prostora i garaža, koji se prostiru na oko 87.000 kvadrata, i od čijeg rentiranja godišnje zarađuje oko šest miliona evra.

Srbija ima čvrste dokaze

Srbija raspolaže čvrstim dokazima o učešću ratnog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Ejupa Ganića u napadu na kolonu JNA u Sarajevu 1992. godine, izjavio je danas državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen Tanjugu. „Ministarstvo pravde je danas Velikoj Britaniji uputilo zvaničan zahtev za izručenje Ganića Srbiji zbog zločina u Dobrovoljačkoj ulici 1992. godine, kao i više stotina strana konkretnih dokaza koji jasno govore o učešću i o samom zločinu, kako Ganića, tako i drugih lica koja su učestvovala u tom događaju”, precizirao je Homen, prenosi Politika. Prema njegovim rečima, u ovom trenutku je najvažnije da nijedno od lica osumnjičenih za ratne zločine ne izbegne pravdu, odnosno da budu odgovorni, naveo je Homen. On je istakao da je manje bitno da li će zbog toga odgovarati pred Haškim tribunalom, ili pred sudovima bivših jugoslovenskih republika. Molba sa obimnom sudskom dokumentacijom upućena je Velikoj Britaniji, radi predaje Ganića Višem sudu u Beogradu u cilju dovršenja krivičnog postupka koji se protiv njega vodi u Srbiji.

Belgija nije raj

Prva grupa ilegalnih emigranata koja je u Belgiji tražila politički azil dobrovoljno je juče krenula nazad u Srbiju, a očekujemo da će biti još ljudi koji će shvatiti da je bolje da se odmah sami vrate, nego da ih posle šest meseci boravka u kolektivnim centrima prinudno vraćamo u Srbiju. Mislim da sve više njih shvata da ih je neko prevario i da u Belgiji neće dobiti ni kuće, ni automobile, ni novac, ni posao, kaže za Politiku ambasadorka Belgije u Srbiji Deniz de Hauer. Prema njenim rečima, naglo povećanje broja emigranata sa juga Srbije koji u Belgiji traže politički azil veliki je problem i za Srbiju i za Belgiju, ali pre svega za te ljude koji su žrtve nekih organizacija ili pojedinaca koji se bogate na račun njihove teške materijalne situacije.

VII Festivala čaja lekovitog i aromatičnog bilja u Nišu

Obećanja odneo Dunav

Iako je od formiranja zajedničkog preduzeća "Dnevnik Vojvodina pres" prošlo više od šest godina, nemački VAC nije ispunio većinu ugovorom preuzetih obaveza, a istoimeni list je toliko urušen da je Vojvodina ostala bez jednog nekada ozbiljnog, isplativog i veoma respektabilnog brenda. Ovako, u najkraćem, sve ono što se u novosadskom "Dnevniku" dešavalo od 22. oktobra 2003. kada je nemačka medijska kuća preuzela jedini vojvođanski dnevni list na srpskom jeziku, ocenjuje potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za informacije Ana Tomanova-Makanova, piše u Novostima. - Tek u oktobru prošle godine, kada je pritisak radnika "Dnevnik holdinga", inače vlasnika samo 45 odsto akcija "Dnevnik Vojvodina presa" koji izdaje list "Dnevnik", postao nepodnošljiv, došli smo do ugovora koji je sa Nemcima potpisan - dodaje Tomanova-Makanova. - On vrvi od nepreciznosti i nedorečenosti i, nažalost, VAC-u ostavlja mogućnost da gotovo sve tumači kako mu odgovara. Uprkos tome, neke od obaveza Nemaca su, nastavlja ona, ipak jasno definisane, ali nisu i ispunjene. Među njima su najvažnije tri: ustupanje jedne savremene štamparske mašine vredne četiri miliona evra, izgradnja potpuno nove štamparije i, najzad, investiranje tri miliona evra u socijalni program.

Evropska pomoć za Žeželjev most

Vlada Srbije potpisaće do kraja marta sa Evropskom komisijom finansijski sporazum o korišćenju sredstava iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć Evropske unije za 2009. Na osnovu tog sporazuma koji treba da bude potpisan u Novom Sadu, Srbija će dobiti 70 miliona evra za devet projekata, saznaje Politika od Ognjena Mirića, koordinatora fondova EU u Vladi Srbije. Za jačanje kapaciteta Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom i za unapređenje sistema za oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela biće odvojeno 2,5 miliona evra. Za rešavanje pitanja izbeglica i interno raseljenih lica predviđeno je 12,6 miliona evra. Na podršku civilnom društvu otići će dva miliona evra. Evropske pare pomoći će i rekonstrukciju Žeželjevog mosta. Iz IPA 2009. za tu namenu odvojeno je 30 miliona evra. Toliko novca biće izdvojeno za Žeželjev most i iz budžeta Vojvodine i grada Novog Sada. Peti projekat koji će biti finansiran iz evropske kase odnosi se na sprovođenje nacionalnog programa za borbu protiv raka (karcinom grlića materice i karcinom dojke), a njegova vrednost je 6,6 miliona evra, zatim za unapređenje predškolskog obrazovanja planirano je 3,7 miliona evra. Na izradu projektne dokumentacije za izgradnju fabrike za preradu opasnog otpada otići će tri miliona evra. Zaštita potrošača biće podržana sa 2,5 miliona evra. I na kraju, za kontrolu i iskorenjivanje svinjske groznice i besnila predviđeno je šest miliona evra.

Za automobile budućnosti

Oko 60 svetskih rudarskih kompanija traga u Argentini, Srbiji iNevadi za ležištima litijuma, ključnim materijalom za hibridne i električne automobile, koji bi mogao da dovede do novih projekata vrednih više odmilijardudolara u sledećih nekoliko godina, objavio je jučerašnji „Njujork tajms”. U Srbiji ima litijuma! Zato valja očekivati da će ovaj mineral i u našu zemlju privući bar deo pomenutog kolača stranih ulaganja. Nenad Grubin, direktor beogradske firme „Rio Sava eksplorejšn”, ćerke multinacionalne kompanije „Rio Tinto eksplorejšn”, izjavio je juče za naš list da je ova kompanija pronašla 2004. godine u ataru jadarskih sela Jarebice i Slatina kod Loznice jadarit. Grubin ističe da je Jadarski basen jedino mesto na svetu na kome je nađen jadarit, a geolozi hemijskim i fizičkim ispitivanjima otkrili su da je reč o novom mineralu. Dali su mu ime jadarit i njegova pozitivna identifikacija izvršena je u nekoliko uglednih institucija u inostranstvu, prenosi Politika. U donjoj jadaritskoj zoni ležišta „Jadar”, kako se procenjuje, nalazi se oko 114,6 miliona tona rude sa prosečnim sadržajem korisnih komponenti od 1,8 odsto litijum-oksida i 13,1 odsto bor-oksida, kaže Grubin i dodaje da je Jadarski basen i dalje jedino mesto na svetu na kome je nađen jadarit.

Ralf Fajns

Debeovac se sam povlači?

Branislav Galić neće biti šef Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, rečeno je Blicu u vladajućoj koaliciji, ali još nije poznato da li će se ovaj bivši debeovac sam povući ili će to učiniti Vlada Srbije na današnjoj sednici. Povlačenje Galića sa liste kandidata za Komisiju za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki očekuju i poslanici vladajuće koalicije. Inače, u Vladi saznajemo da je Ministarstvo finansija zvanični predlagač Galića, ali samo na papiru, jer je, kako tvrdi izvor, odluku o postavljenju članova Komisije, kao i njenog predsednika, donela Vlada Srbije, i to konsenzusom.Galić je u vreme dok je bio bivši šef načelnika Državne bezbednosti po nalogu svog pretpostavljenog učestvovao u nabavljanju lažnih pasoša za Nenada Ilića i Nenada Bujoševića, ubice sa Ibarske magistrale i članove njihovih porodica. Inače, on je obavljao funkciju predsednika Komisije od septembra prošle godine.

A mami, glavna premija

Predrag Bećirić (40) i Ognjen Petar Todorović (31), dvojica od 14 osumnjičenih za zloupotrebe SMS igara na sreću, braća su po majci. Kako Novosti saznaju, policija ispituje i umešanost njihove majke Gordane Todorović u ceo slučaj. Prema nezvaničnim informacijama, 2009. godine je u nagradnoj igri "osvojila" glavnu premiju: trosoban opremljen stan, letovanje i automobil "pežo 407". To je izlicitirala za 40.296 dinara. Policija tako, po nalogu Specijalnog tužilaštva, ispituje prošlogodišnje sumnjive dodele vozila i stanova, a dosad je uzeto 68 automobila i šest stanova, od kojih su tri zapečaćena. Zahtev za sprovođenje istrage zasad je baziran na periodu od 18. januara do 25. februara 2010. godine, a po svoj prilici uskoro će uslediti zahtev za proširenje koji bi obuhvatio i prošlu godinu. Ispitujući ulogu svih dosad uhapšenih, došlo se do podataka da su se osumnjičene Marijana Mijanović i Milica Mirić našle među srećnim "dobitnicama" vozila "pežo 206" u nagradnoj igri koja je emitovana na Televiziji Pink. Marijanina najniža jedinstvena ponuda za novi četvorotočkaš iznosila je 3.354 dinara, a Miličina 7.484 dinara. Zasad, istraga je pronašla dokaze za 20 automobila i tri stana, a od osumnjičenih upravo je Marijana najviše puta stupala u kontakt sa navodnim dobitnicima. Prema dosadašnjim podacima, pronašla je sedmoro ljudi. Interesantno je da su u pet slučajeva Marijana i "dobitnik" sedeli u "pežou 206", koji je ona "izlicitirala" 2009. godine. Vozilo bi bilo parkirano ispred zgrade u kojoj je Bećirić iznajmio stan, a emisiju bi pratili sa portabl televizora.

Ubijen, raskomadan i bačen u jezero

Cvetko Simić (44) iz Beograda, koga srpska policija dovodi u vezu sa pojedinim ubistvima i prodajom droge, inače kum Luke Bojovića koji važi za jednog od šefova u srpskom podzemlju, ubijen je, a njegovo telo je zatim raskomadano i bačeno u zagrebačko jezero Jarun, u čijoj blizini je 18. februara nađen i njegov zapaljeni „mercedes“. Unakaženo telo bez glave, šaka i nogu u ponedeljak su u jezeru našla trojica kajakaša, prenosi Blic. Njegov torzo je isplivao na površinu vode, a dan kasnije ronioci su našli i odsečene noge, koje su bile vezane. Zbog stana tela nije bilo moguće utvrditi identitet ubijenog na osnovu otisaka prstiju, pa je identifikovan na osnovu analize DNK. Sredinom februaru u Zagrebu, blizu jezera Jarun, gde je nađeno Simićevo telo, zapaljen je „mercedes“ bez registracije. Hrvatska policija tada se obratila kolegama u Srbiji. Iz srpskog MUP-a je prosleđena informacija da se vozilo vodi na Cvetana Simića, starog poznanika našeg MUP-a, čiji je nestanak pre mesec dana prijavila supruga. Ona, međutim, nije iznela pretpostavke o tome gde bi mogao da bude, ali se već tada sumnjalo da je možda ubijen.
Raskomadani leš koji je pronađen u jezeru Jarun u Zagrebu identifikovan je kao Cvetko Simić (44) iz Beograda, saopštila je hrvatska policija! Izmasakrirani leš bez glave, nogu i ruku pronašli su u ponedeljak kajakaši, a DNK analiza potvrdila je da se radi o Simiću, koji je nestao pre 20 dana. Policija i mediji u Hrvatskoj navode da je Cvetko Simić bio u ekipi Luke Bojovića, koji mu je venčani kum. Stravičan zločin koji je šokirao Hrvatsku otkriven je 8. marta, kada su trojica kajakaša u rukavcu u jezeru Jarun kod Zagreba otkrili leš bez glave, ruku i nogu! - Videli smo telo kako pluta. Bilo je modro i naduveno! Prizor je bio je stravičan - rekao je očevidac Igor Gojica. Telo je odneto na obdukciju, a u međuvremenu su u jezeru pronađene i noge, piše u Presu.

«Mercedes» otišao za keš

Za razliku od prva dva dana Sajma automobila, kupci su juče bili veoma raspoloženi za kupovinu. Na štandu „trokrake zvezde“, najskuplji automobil je pronašao svog vlasnika. - Prodat je kabriolet E klase, koji je promotivni model sa Sajma u Ženevi. Moramo da se pohvalimo i da je prodat najskuplji automobil S klase, koji je skuplji i od izloženog modela i košta oko 150.000 evra. Kupac je već isplatio novac i očekuje isporuku, piše Blic. Takođe, juče je i 15 „smartova“ pronašlo svoje kupce. Veoma smo zadovoljni prodajom - pričaju u „Mercedesu“. Najčešći kupci automobila su muškarci, starosti od 30 do 50 godina. Međutim, na ovom sajmu, veliki broj kupaca su žene i penzioneri, koje putem lizinga automobile kupuju i poklanjaju unucima i ćerkama. - Juče smo prodali još dva automobila, a izdato je nekoliko predračuna i očekujemo realizaciju i tih kupovina. Sve češće su žene kupci, 90 odsto plaćaju u kešu, a najčešće su to roditelji koji deci poklanjaju automobile - priča Petar Petrović iz kineskog „Čerija“.

Nedelja mode u Parizu

Uloga «Volstrita» u grčkoj tragediji

Grči premijer Papandreu ovih dana je u Vašingtonu imao susrete na najvišem nivou: razgovarao je sa predsednikom Obamom, državnom sekretarkom Hilari Klinton, zvaničnicima iz sektora finansija, a stigao je da održi i predavanje na prestižnom institutu Brukings. Njegova poseta ovde inače izaziva dvostruko dejstvo: skreće pažnju na „grčku tragediju”, što je medijska metafora za njene probleme sa državnim računom, ali i za podsećanja na muke koje sa budžetskim deficitom ima i sama Amerika. Ono što pri tom pada u oči jeste to je da gost iz Atine u Americi ne traži pare – dogovor u Briselu je očigledno da problem ostanu u porodici EU – već pomoć u obuzdavanju berzanskih špekulanata koji profitiraju od grčkih nevolja i otežavaju joj da na finansijskim tržištima pozajmljuje ne bi li doplivala do obale kakve-takve budžetske izvesnosti, prenosi Politika. Do maja, Atina, izdavanjem državnih obveznica, treba da prikupi 30 milijardi dolara da bi tamošnja vlada mogla da nastavi da funkcioniše. Papandreu je posle jučerašnjeg sastanka u Beloj kući, kako je predočio, dobio „pozitivnu reakciju” na svoj predlog da se globalnom akcijom, pre svega na sledećem samitu G-20, postigne dogovor u oštrijim pravilima za berzanske špekulacije koje povećavaju cenu novog grčkog zaduživanja.

Zemljotres protresao Kosmet

Zemljotres jačine oko pet stepeni Rihterove skale juče oko 14.30 časova veoma je uznemirio žitelje Kosova i Metohije. Jako podrhtavanje tla, u dva navrata u razmaku od nepun minut, osetilo se na celom Kosmetu, gde su žitelji u panici počeli da napuštaju svoje domove. Za sada, po podacima Kosovske policijske službe i predstavnika lokalnih samouprava na Kosmetu, nema veće materijalne štete. – Opšta panika je nastala u Osojanu. Nekoliko minuta pre potresa čuli pucnji, kao da se planine lome. Za sada nema evidentirane materijalne štete, ali je narod ostao dugo napolju, mada je neprekidno vejao jak sneg – kaže Dragoljub Repanović, predsednik Opštine Istok, sa izmeštenim sedištem u selu Osojane. Uznemirenja je bilo i u Peći. Zećilj Keljmendi, portparol KPS, koji je inače na odmoru i u momentu potresa nalazio se u svojoj kući, veli da su stvari počele da padaju sa stolica. I on kaže da je narod onako bos, u čarapama izašao na ulice. Uplašeni su bili i žitelji centralnog Kosova, a u Kosovskoj Mitrovici u momentu kada se osetio zemljotres nestala je struja, piše u Politici.

Putin osniva evroazijsku uniju

Čovek koji je kolaps komunističke države nazivao „najvećom geopolitičkom katastrofom veka“ rešen je da podigne novo carstvo: evroazijsku uniju. Takve nagoveštaje dao je prvi Putinov zamenik Igor Suvalov kada je rekao da bi Rusija mogla da ukine rublju i uvede zajedničku novčanu valutu sa Kazahstanom i Belorusijom. Tri države, koje već imaju uspostavljenu zajedničku trgovinsku uniju, planiraju formiranje jedinstvenog ekonomskog tržišta do 2012, saznaje Danas. Suvalov kaže da se kao naredni logični potez nameće uvođenje jedinstvene novčane valute unije po uzoru na evro. Poslednji put kada su ove tri države imale zajedničku novčanu valutu bilo je u sovjetsko doba. Gotovo je sigurno da namera Putina nije da se savez ograniči samo na tri države. Na takav zaključak upućuje i poziv prosleđen novom ukrajinskom lideru Viktoru Janukoviču, tokom prošlonedeljne posete Moskvi. Ukoliko Kijev pristupi Putinovom projektu, bila bi to zajednička ekonomska sfera koja bi obuhvatala „veliku četvorku“ - republike iz sovjetske ere, koje zajedno broje 213 miliona stanovnika i protežu se od Evropske unije do Kine. Politički, vojni i ekonomski centar budućeg saveza bila bi Moskva, gde su očekivanja da će 2012. Putin ponovo biti ustoličen za predsednika Rusije. Poznavaoci prilika u regionu navode da bi Uzbekistan vrlo lako mogao da se priključi savezu, imajući u vidu jaku energetsku saradnju sa Rusijom i težnje Taškenta da aktivnije učestvuje u projektima Kremlja.

Ugradili veštačke vene

Više od dva metra veštačkih vena dobila je žena iz Rume koja je prekjuče operisana na Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici, dok će 12 pacijenata u Beogradu i Novom Sadu rešiti po život opasan problem srčanih mana. To je rezultat rada dva vrhunska svetska kardiohirurga koji borave u našoj zemlji - profesora dr Eduarda Kifera iz Pariza i profesora dr Afksendiosa Kalangosa iz Ženeve, piše u Blicu.

Snežna oluja u Beogradu

Sneg otežava saobraćaj u Srbiji

Svi putevi u Srbiji su prohodni, ali je saobraćaj veoma otežan zbog snega i jakog vetra, koji će tek ujutru oslabiti. Kako je agenciji Beta rečeno u Auto-moto savezu Srbije, saobraćaj je u celoj zemlji usporen, a zabeleženi su i kraći prekidi, kao, na primer, na Ibarskoj magistrali, ali i izletanja sa puta na auto-putu Beograd-Novi Sad. U AMSS navode da je do sada samo u Beogradu zabeleženo oko 100 saobraćajnih nesreća i savetuju vozačima da večeras ne kreću na put bez preke potrebe i da se, ako ipak kreću, drže glavnih puteva, saznaje Politika. Na deonici barske pruge između Požege i Valjeva trenutno je u prekidu želežnički saobraćaj na dva mesta zbog velikog snežnog nanosa i zbog cisterne koja se prevrnula kraj pruge, saopšteno je iz Železnica Srbije. Cisterna „Jugopetrola” prevrnula se danas u 14.45 između železničkih stanica Kalenići i Kosjerić. Pripadnici MUP-a i vatrogasne jedinice trenutno pretaču benzin u drugi cisternu i očekuje se da će se saobraćaj na toj deonici normalizovati posle 21 čas. Zbog prevrtanja cisterne u Kalenićima stoji putnički voz koji je iz Vrbnice saobraćao ka Beogradu, a u Kosjeriću brzi voz koji je iz Beograda saobraćao ka Baru.