SRBIJA IZMEĐU MMF-A I KRIMINALA

Umesto da rešava privredne probleme zemlje, zbog kojih je Srbija u sve većoj finansijskoj dubiozi, i zbog kojih nam je MMF odredio popravni ispit u oktobru vlast je izglasala zakon koji guši slobodu medija. Da bi se a tema anulirala medijima su lansirane priče o obračunu sa ”đubretarskom”, mafijom u lekarskim mantilima a ”podgrejana” je i afera o fudbalskoj mafiji, divljim taksistima... Kao šlag na tortu obećava se oduzimanje nezakonito stečene imovine kriminalcima. Svoju moć vlast, međutim, demonstrira parkirajući službene automobile i dalje na trotoaru kraj Skupštine, u neposrednoj blizini pešačkog prelaza ”nacrtanog” samo da gospoda poslanici ne bi morali trošiti đonove na svojim, privatnim cipelama.

MMF “suzama” ne veruje

Naš pregovarački tim nije mogao da odgovori na pitanje predstavnika MMF-a kako će u budžetu za 2010. godinu pokriti očekivani manjak od 75 milijardi dinara preko prihvatljivog deficita od 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, piše Politika citirajući domaće ekonomiste, koji procenjuju da vlada nije MMF-u predočila jasne mere za pokriće prekomernog deficita u budžetu za 2010. godinu, a bez povećanja PDV-a.

To je bio razlog što nije, pored ostalog, odobrena druga rata već odobrenog zajma od 2,9 milijardi evra.

Ako se, prema proceni ministarke finansija Diane Dragutinović, strukturnim reformama dogodine uštedi 20 do 25 milijardi dinara, onda će „minus bez pokrića” iznositi oko 50 do 55 milijardi dinara. U istom tekstu profesor Pavle Petrović, urednik „Kvartalnog monitora” procenjuje da postoje tri načina da se ta rupa zatvori. Najgore rešenje, prema njegovim rečima, bilo bi da se odobri veći deficit, jer njegovo pokrivanje zahteva dodatno zaduživanje i povećanje javnog duga, što bi izazvalo ogromne izdatke samo za plaćanje kamata.

Guverner upozorava

Narednih nekoliko nedelja Vlada Srbije treba da iskoristiti za pripremu konkretnih planova o tome kako će država da sprovede reformu celokupne državne administracije, ali i sektora zdravstva, obrazovanja, kao i javnih preduzeća na republičkom i lokalnom nivou. Oktobar će biti ključni mesec za Srbiju, jer će se vlast naći na ozbiljnom testu. Ili ćemo sprovesti reforme obećane MMF-u ili ćemo prokockati šansu. Ukazujući da je Narodna banka Srbije i ranije ukazivala na stalno rastući broj radnika u državnoj administraciji, na to da plate prebrzo rastu i slično guverner Radovan Jelašić u intervjuu za Blic upozorava da bi srpski političari, odgovarajući na zahteve MMF-a mogli da, odjednom, preokrenu ćurak naopako i kažu: „E sada ćemo zamrzavati zarade, pa ćemo potom otpuštati viškove”.

Za najveći deo problema sa kojim se suočavamo danas znali smo i pre nekoliko meseci, konstatuje Jelašić ističući da se znalo kada dolazi MMF i koje će biti ključne teme razgovora.

“Prihvatili smo pre četiri-pet meseci da ćemo, ako prihodi budu manji od planiranih, povećati PDV, iako smo već tada znali da to ne želimo da sprovedemo. Ali nezavisno od toga, sada je jako važno da prođemo na popravnom ispitu krajem oktobra, kada očekujem da drugu i treću reviziju MMF-a uspešno prođemo,” kaže guverner.

Penzioneri pod lupom MMF-a

Penzijski sistem Srbije jedan je od segmenata koji treba da pretrpi velike izmene, kako bi se smanjili budžetski rashodi. Glavni akcenat će, prema najavama srpskih zvaničnika predstavnicima MMF-a biti znatno stroži uslovi za odlazak u prevremenu penziju. Sada prosečna starost građana u momentu penzionisanja u Srbiji iznosi manje od 57 godina, dok je ta brojka, recimo u Nemačkoj 62,5 godine, što znači da državni budžet samo na ovoj razlici ima direktni gubitak od neverovatnih 18,8 milijardi evra. Podsećajući da je reforma penzijskog sistema jedno od ključnih obećanja datih MMF-u Danas izvodi računicu: ako bi Srbi radili kao Nemci, ukupna ušteda bi dostigla čitavih 30,2 milijarde evra, pošto bi za dodatnih 5,6 godina, koliko oni u proseku rade duže od nas, državna kasa osim 18,8 milijardi evra koje ne bi morala da izdvoji za penzije, još bila dopunjena za 11,4 milijarde evra od poreza i doprinosa na zarade.

Gas kao politička moneta Moskve

 
Julija Timošenko i Vladimir Putin - ilustracija Politike

Ukrajinski i ruski premijeri, Julija Timošenko i Vladimir Putin su na samitu u Poljskoj, na prvi pogled, rešili sve probleme u vezi sa gasom između dve zemlje. Prenoseći komentare da je reč, zapravo, samo o tome da Timošenko dobije podršku Kremlja na predsedničkim izborima Politika navodi izjavu analitičara Valerija Čalija da dogovor Julije Timošenko sa Vladimirom Putinom predstavlja pretnju za suverenitet Ukrajine. On smatra da Putinovo obećanje „nije ništa više od pokazivanja političke volje koja pravno nije ničim potkrepljena. Očigledno je da je to nenormalna situacija, još jedna poluga političkog uticaja na Ukrajinu“.

Prema ruskim izvorima u Ministarstvu energetike, Julija Timošenko je ponudila određeni popust za transport prirodnog gasa kroz Ukrajinu u zamenu za smanjenje obima uvoza gasa i obustavu sudskog procesa koji se vodi u Stokholmu zbog neblagovremenih isplata „Gaspromu” u 2008. godini. Izvor u vladi Rusije tvrdi da je sve to pravno regulisano dokumentima i da je sudski postupak u Stokholmu prekinut.

Đeneral u ružičnjaku

General Dragoljub Mihailović sahranjen je na Adi ciganliji, kraj ograde nekadašnje zgrade zatvora - ekskluzivno saznaju Novosti. Mesto na kome se sada, i dokumentovano tvrdi da je zakopan Mihailović, nalazi se odmah uz spomenik koji obeležava mesto gde je pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata bio zatvor za političke zatvorenike. Izvori iz Komisije za utvrđivanje istine o ubistvu generala Draže pozivajući se na informacije iz Vojno bezbednosne agencije Srbije navodi da sve dosadašnje informacije, koje su dobijali iz BIA, MUP, Vojnih arhiva i Arhiva Jugoslavije nisu predstavljale opipljiv trag do Mihailovićevog groba. Tek je posle informacije iz VBA došlo do velikog preokreta, tako da će ružičnjak na ulazu u Adu ciganliju biti i prva lokacija na kojoj će uskoro započeti iskopavanje i potraga za posmrtnim ostacima đenerala Draže, načelnika Glavnog štaba Jugoslovenske vojske u otadžbini.

Komisiji za otkrivanje istine o likvidaciji Dragoljuba Mihailovića stiglo je obaveštenje Srpske pravoslavne crkve da bi učestvovala u organizaciji generalove sahrane kao i sahrane svih nevinih žrtava posleratnog komunističkog režima.

Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde i član komisije, kaže za Politiku da je izvesno da je za tragičnu sudbinu komandanta Draže Mihailovića, koji je streljan 1946. godine, postojalo interesovanje i stranih obaveštajnih službi: Rusije – odnosno tadašnjeg SSSR-a, SAD i Velike Britanije. Više o svemu ovome treba da se otkrije posle svedočenja bivšeg bezbednjaka, koji je imao spise koji nedostaju u sudskom predmetu.

članovi komisije trenutno u Vojnom arhivu pokušavaju da dođu do dokumentacije koja je vezana za izvršenje smrtne kazne, a koja nedostaje u spisima sudskog predmeta.

Članovi komisije trenutno u Vojnom arhivu pokušavaju da dođu do dokumentacije koja je vezana za izvršenje smrtne kazne, a koja nedostaje u spisima sudskog predmeta.

Diktatura (ni)je protiv novinara

Zaštitnik građana Saša Janković u narednih desetak dana odlučiće da li će pred Ustavnim sudom Srbije (USS) pokrenuti postupak ocene ustavnosti izmena i dopuna Zakona o informisanju. U tom intervalu, prema pisanju Politike profesor dr Marijana Pajvančić, profesor dr Vladimir Vodinelić, docent dr Rade Veljanovski i advokat Slobodan Kremenjak - stručnjaci iz oblasti ustavnog prava, prava medija i medija treba da procene da li je u konačnom tekstu zakona preostalo nešto sporno iz originalnog teksta („koji je apsolutno sadržavao odredbe koje su protivne Ustavom zagarantovanoj slobodi medija”).

Najavljujući da će DSS iskoristiti zakonsku mogućnost da poslanici pokrenu postupak pred Ustavnim sudom Srbije Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS, kaže da očekuje da tu inicijativu potpišu svi poslanici koji su glasali protiv usvajanja izmena Zakona o informisanju. Lider naprednjaka Tomislav Nikolić, takođe, najavljuje da će SNS pokrenuti inicijativu kod Ustavnog suda.

Izjašnjavajući se o spornom Zakonu o javnom informisanju Suzana Grubješić, potpredsednica G17 plus za Danas kaže da “SPS nije pokazao principijelnost,” dok Aleksandar Vučić, zamenik predsednika SNS ocenjuje da “elementi diktature znače kraj vlasti.”

“Ovim zakonom se ne ograničava niko ko će postavljati probleme koji se pojavljuju u domenu politike ili funkcionisanja javnog života. To je svima dozvoljeno. Mi ovde govorimo o zloupotrebi, a ne da li se i kako se piše. Uostalom, država se ne bavi novinarskom profesijom, niti propisuje novinarima kako će raditi,” kaže u intervjuu Novostima ministar kulture Nebojša Bradić tvrdeći dalje da Zakon o informisanju “ne ugrožava novinare. On nije upućen protiv onih novinara, koji govore istinu, već protiv onih koji lažu. Novinari će o svemu, kao i ranije, moći da pišu, ali neće smeti nikog da proglašavaju krivim pre sudske presude... Medijima koji ozbiljno rade ne treba da imaju bilo koju vrstu straha. Crni dan za slobodu medija nije došao donošenjem ovog zakona, već se njime ograničeni oni mediji koji su terorisali javnost i krili se iza nečeg što se zove sloboda informisanja.”

Bradić takođe tvrdi da je “zloupotreba medijskog prostora bila i atak na kulturu.”

Medije u Srbiji čeka sudbina kao u diktatorskim režimima, kažu za tabloid Alo istoričar Čedomir Antić komentarišući da primena i zloupotrebe Zakona o javnom informisanju mogu da stvore situaciju u medijima sličnu onoj koja je uvedena šestojanuarskom diktaturom 1929. godine. Tada je kralj Aleksandar Karađorđević raspustio Narodnu skupštinu, zabranio rad političkih stranaka i sindikata, proglasio ideologiju integralnog jugoslovenstva, ali je i uveo strogu cenzuru novina i knjiga.

Partijska kadrovanja

Srbija je i dalje partijska država. Iako su sve vlade od 5. oktobra najavljivale profesionalizaciju izvršne vlasti sve stranke vladajuće koalicije uglavnom su u resorima koje drže angažovale svoje članove ili su ih “delegirali” u portfelje svojih koalicionih partnera.

Priznanjem da bi u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, na čijem je čelu, mogao komotno da se odrekne sto zaposlenih, od kojih su mnogi mahom po partijskoj liniji i došli do radne knjižice Rasim Ljajić se umnogome razlikuje od svojih “saboraca” u Vladi Mirka Cvetkovića. Novosti pišu da se samo Ljajić založio da Vlada više ne bude meka za partijske kadrove, predloživši da samo premijer i ministri budu političke ličnosti.

Depolitizaciju podržava i Oliver Dulić, ministar za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje, koji razmišlja i o ”seči” kadrova. Da mesta za “čistku” ima vidi se i po tome što tek svaki peti od 70 državnih sekretara i 115 pomoćnika ministara u Cvetkovićevom kabinetu profesionalac i što nije u fotelju dospeo zahvaljujući partijskoj knjižici.

Imovina kriminalaca na udaru zakona

Srpsko tužilaštvo započelo je s postupcima za zaplenu i oduzimanje imovine od ukupno 384 osobe koje su bogatstvo stekle kriminalom, saznaje „Blic“. Pred redovnim sudovima pokrenuti su postupci za oduzimanje protiv 260 ljudi, dok je Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal isto uradilo u slučaju 124 osobe. Procenjuje se da bi u prvim postupcima moglo biti oduzeto imovine u vrednosti oko 100 miliona evra.

Prvi će se na udaru naći Sreten Karić, bivši direktor „Mobtela“, Milovan Bojić, vlasnik klinike „Ostrog“ i bivši ministar zdravlja, kao i Sreten Jocić, zvani Joca Amsterdam. Pored njih najveća dobit za državu očekuje se u istragama protiv Slaviše Purića, direktora „Intereksporta“ , Darka Ercega, optužnog da je vođa narko-klana, i Branislava Uskokovića, bivšeg direktora Elektrodistribucije Beograd.

Iskustva u zemalja gde se odranije primenjuje ovakav zakon pokazuju da se kroz finansijske istrage prvobitna suma uveća i više od deset puta. Velike zaplene očekuju se u Srbiji tek krajem septembra.

Čistka u Gradskoj čistoći

 
Dragan Ignjatović -  bivši direktor Gradske čistoće

Dragan Ignjatović, uhapšeni direktor „Gradske čistoće" je, prema pisanju Presa na tajnim računima u jednoj zapadnoj banci van Srbije krio milion evra. Članovi „đubretarske mafije“ pare su iznosili u Austriju, SAD i Kinu, otkriveno je u finansijskoj istrazi MUP-a Srbije.

Dragan Ignjatović, bivši direktor JKP „Gradska čistoća“ je pre dve godine uhapšen kao šef takozvane đubretarske mafije i optužen da je sa saučesnicima nezakonito prisvojio čak 374.261.355 dinara državnih para. Policijski izvor Presa kaže da su inspektori MUP-a ušli u trag ovom novcu sarađujući sa stranim policijama. Finansijskom istragom utvrđeno je da je Ignjatović od pokradenih para kupio pet stanova u Beogradu.

Na udaru i „fudbalska mafija“
 

Dragan Džajić

Okružno tužilaštvo je prema izvorima Presa donelo odluku za dodatno proširenje finansijsku istragu protiv tzv. fudbalske mafije, odnosno protiv bivših čelnika Crvene zvezde Dragana Džajića, Vladimira Cvetkovića i Miloša Marinkovića, kao i protiv bivšeg predsednika OFK Beograda Zvezdana Terzića, koji je u bekstvu. Džajić, Cvetković i Marinković su praktično više od godinu dana pod finansijskom istragom jer se sve vreme istražuju novčane transakcije od transfera fudbalera. Istraga protiv Dragana Džajića proširena je zbog sumnji da je od transfera Perice Ognjenovića u madridski Real 1999. godine prisvojeno dva, a ne milion dolara, kako je prvobitno istraga pokazala. Izvori Presa najavljuju da uskoro treba da uslede i zvaničan zahtev i privremena blokada imovine do okončanja postupka.

Korupcija belih mantila

Načelnik na Prvoj hirurškoj klinici u Beogradu Milorad Petrović (53) uhapšen je u sredu ujutru pod sumnjom da je primio mito. Petrović se tereti da je novac uzeo od pacijentkinje kojoj je krajem avgusta operisao žučnu kesu, a kako Pres nezvanično saznaje, radi se o sumi od oko 300 evra. Zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo primanje mita, MUP je Petroviću odredio zadržavanje u pritvoru do 48 sati. Osumnjičeni je u periodu od 20. do 28. avgusta 2009. godine u više navrata zahtevao novčani iznos od 300 evra kako bi operisao oštećenu M.P. On je posle operacije primio traženi novac. Blic piše da su prilikom hapšenja kod doktora su pronađene obeležene novčanice koje mu je sin M. P. prethodno dao.

Istraživanje agencija „Medijum galup" pokazalo je da je korupcija najprisutnija u obrazovanju, zdravstvu i pravosuđu, a da je od 1.000 ispitanih građana svaki peti platio za neophodnu zdravstvenu uslugu. Najkorumpiraniji su ginekolozi, anesteziolozi i hirurzi.
”Padaju” cene stanova

Tržište nekretnina u Beogradu ponovo je oživelo. Cene stanova se koriguju u skladu sa ponudom i tražnjom, pišu Novosti navodeći komentare posrednika u prometu nekretninama da su prodavci konačno spustili cene svojih nekretnina do iznosa koji su u ovom trenutku realni i već privlače kupce. Kvadrat je pojeftinio za još 20 odsto u odnosu na cene iz juna ove godine. Tako kvadrat u centru Beograda može ponovo da se pazari i za 1.600 evra. Dok kupce ove vesti sigurno raduju u “nebranom grožđu” su oni investitori koji su “nazidali cene” tek započete gradnje a kriza ih je „uhvatila na pola”, pa nemaju novca da dovrše započete objekte.

Biometrijski šengen

Građani Srbije, koji imaju važeću šengensku vizu u starom pasošu, mogu nesmetano da uđu sa novom putnom ispravom u sve zemlje EU sem Španije koja, ih, čak i ako imaju novi, biometrijski pasoš neće pustiti da prekorače granicu ako imaju važeću šengensku vizu u staroj, plavoj putnoj ispravi. Baveći se problemima vezanim za novi, biometrijski pasoš i putne isprave sa oznakom Savezna Republika Jugoslavija Novosti otkrivaju pod kojim uslovima i sa kojim putnim ispravama državljani Srbije mogu putovati u zemlje EU i ostale koje traže vizu.

Đilas proziva Vladu
 

Deo obilaznice oko Bubanjpotoka

Najveći građevinski poduhvati u prestonici u ovom trenutku su most kod Ade Ciganlije, nadvožnjak kod Careve ćuprije, rekonstrukcija Požeške ulice, obnova pet obdaništa, dve osnovne škole, odnosno popravka mosta „Gazela” i obnova i proširenje kružnog puta u sastavu obilaznice piše Politika, navodeći da je gradonačelnik Beograda Dragan Đilas obišao neka od prestoničkih gradilišta. Šetnju u pratnji novinara Đilas je iskoristio da “prozove” republičke instance zbog toga što se ne radi “punom parom”obilaznice oko Beograda, kružnog puta i rekonstrukcije mosta „Gazela”.

Beograđanima je gradonačelnik poručio da će popravku Pančevačkog mosta, samostalno, od dela novca koji će biti izdvojen iz NIP-a po očekivanom dobijanju kredita Evropske investicione banke finansirati grad. Novosti pišu da je Đilas, takođe, rekao da od prilaznih ulica ka železničkoj stanici Prokop neće biti ništa iako je ranije rečeno da je grad preuzeo na sebe da će graditi pristupne saobraćajnice, a da će republika da gradi stanicu. Vlada je, međutim, nedavno zauzela stav da za ovaj infrastrukturni projekat, zasad, nema sredstava.

“Kada se tamo ništa ne radi, onda nema smisla ni praviti pristupne saobraćajnice,” rekao je Đilas.

“Paprene” cene u vrtićima

Nadaleko čuveni zoološki vrt i „Akva-park nisu jedini “atributi” zbog kojih Jagodina prednjači u odnosu na druge gradove u Srbiji. U kategoriji 13 srpskih gradova, prema istraživanju „Potrošačke politike” (rubrika u Politici), obdanište je ubedljivo najskuplje u Kragujevcu, gde roditelji za celodnevni boravak dece plaćaju više od 11.000 dinara, dok je cena za Jagodince čak pet puta niža – 2.200 dinara.
 

Posle letnjeg zatišja mnogobrojni mališani ovih dana kreću u obdaništa (Foto D.Jelen-Politika)

Ovo su cene u dečijim vrtićima kojima gazduje lokalna samouprava dok su privatna obdaništa uglavnom s cenama na nivou Kragujevčana. Ako je za utehu onima koji vole da se porede sa svetom ni u zapadnoevropskim zemljama i SAD cene nisu niže. O porodičnom standardu u Srbiji i svetu, naravno, ne treba diskutovati.

Vojnici - spasioci
 

Međunarodna vojnomedicinska vežba MEDCEUR - Politika

Vojske država članica Partnerstva za mir u Nišu uvežbavaju saniranje posledica masovnih nesreća, piše Politika. Međunarodna vojnomedicinska vežba pod nazivom „Medkjur” (MEDCEUR), koja će trajati do 13. septembra, započela je juče u niškoj Kasarni „Knjaz Miloš”. Vežbu organizuju Srbija i Evropska komanda oružanih snaga SAD u sklopu programa Partnerstva za mir a pored ekipa Srbije i SAD učestvuju predstavnici Azerbejdžana, Albanije, BiH, Crne Gore, Makedonije, Gruzije, Jermenije, Hrvatske, Moldavije, Norveške, Nemačke i Ukrajine. Za razliku od većine vojnih vežbi, u kojima preovlađuje upotreba oružja i drugih borbenih sredstava, „Medkjur” predstavlja manifestaciju humanitarnog karaktera, u kojoj vojni medicinski timovi uvežbavaju spasavanje unesrećenih u prirodnim katastrofama i uspešno delovanje u masovnim nesrećama.

Beogradom vladaju ilegalni taksisti

Dugotrajnost procesa i izricanje niskih kazni onemogućava iskorenjivanje ilegalnih taksista sa beogradskih ulica. Prema procenama koje navodi Danas, na ulicama prestonice svakodnevno saobraća između dve i tri hiljade taksisata „divljaka“, a nadležne gradske institucije bez uspeha pokušavaju da iskorene ovu pojavu.

Zakon izričito kaže da sudija za prekršaje sme da naloži oduzimanje automobila samo ako je on u vlasništvu vozača koji taksira bez dozvole. „Divlji“ taksisti su to zloupotrebili pa su automobile fiktivno prodali rodbini i voze na ovlašćenje. To ih čini nedodirljivima na zakonske kazne i dok to ne bude promenjeno male su šanse da se oteraju sa beogradskih ulica.

Poslanički imunitet i protiv “pauka”

U akciji uklanjanja nepropisno parkiranih automobila ispred zgrade Skupštine Srbije u ulici Kralja Milana, na meti radnika beogradskog „Parking servisa“ juče su se našla i službena vozila predsednice Skupštine, kao i poslanika Zorana Krasića i Meha Omerovića. Alo piše da oni, ipak, nisu platili kazne, jer su na vreme upozoreni i preparkirali vozila. Poslanik Omerović priznaje da je morao da preparkira svoj službeni automobil, ali tvrdi da je bio propisno parkiran jer “poslanicima i drugim državnim službenicima koji imaju specijalnu nalepnicu za parkiranje dozvoljeno je da koriste parking ispred Skupštine u ulici Kralja Milana.”
Legija demonstrira

Milorad Ulemek Legija napustio je javnu sednicu Vrhovnog suda Srbije odmah pošto je počela rasprava o njegovoj žalbi na presudu od 40 godina zatvora za ubistvo Zorana Đinđića. Njegov advokat Slobodan Milivojević smatra da je Ulemek pravilno postupio i za Pres izjavljuje: „Moj klijent je obavestio sud da neće da prisustvuje sednici jer smatra da je u pitanju obična farsa. On je uveren da je sud već unapred dobio nalog kako da presudi. I zato mislim da je u pravu.“

Ana privremeno odložila reket
 

Ana Ivanović

Ana Ivanović je posle poraza u prvom kolu US opena u Njujorku izjavila da mora nakratko da ostavi tenis. Nekada najlepša teniserka sveta objavila je da se privremeno povlači iz profesionalnog sporta pošto je eliminisana već u prvom kolu Otvorenog prvenstva Amerike. Pobedila ju je Ukrajinka Katerina Bondarenko - 2:1 (2:6, 6:3, 7:6) a kako Pres piše, zbog još jednog u nizu neuspeha, Ana Ivanović će napraviti pauzu i „privremeno se isključiti iz tenisa kako bi se vratila na stare staze“.

Srpska teniserka Jelena Janković izjavila je nakon pobede nad Italijankom Robertom Vinči u prvom kolu US opena da je prezadovoljna svojom igrom i da je dodatno dobila na samopouzdanju uoči nastavka poslednjeg grend slema u sezoni. Optimističke izjave stižu i od najboljeg srpskog tenisera Novaka Đokovića, koji je poručio da će na ovom US openu ponovo postati ljubimac američke publike, a da je prošlogodišnje „nesporazume“ sa Endijem Rodikom odavno ostavio iza sebe.