SRBIJA- GLAVNI PARTNER KINE U EVROPI

Potpisivanje sporazuma sa Kinom, kakav imaju samo Rusija, SAD, Brazil i Južnoafrička Republika, od ogromnog značaja za Srbiju. Utisak je da će misija MMF-a ovog puta biti popustljivija prema Srbiji. Vlada Srbije mogla bi da odloži odlazak plavog pasoša u "penziju" za još nekoliko meseci.

Model u kreaciji Leena-e Tanaza-e na reviji svadbenih kolekcija 'Marriage-n-Vouge'
u Kalkuti

Koristi od saradnje Kine i Srbije


Predsednik Srbije Boris Tadiæ na sastanku sa predsednikom Svekineskog
narodnog kongresa Vu Bangtuom

Potpisivanje sporazuma sa Kinom, kakav imaju samo Rusija, SAD, Brazil i Južnoafrička Republika, od ogromnog značaja za Srbiju, smatraju analitičari. Zapad iznenađen novim „strateškim partnerstvom", objavljuje Pres. Britanski javni servis BBC napravio je temu o potpisivanju sporazuma Srbije i Kine, u kojoj je pokušao da objasni kako je moguće da je Srbija praktično izrasla u prvog ekonomskog i političkog partnera Kine u Evropi.

Dopisnik slovenačkog „Dela" iz Pekinga Zorana Baković istakla je za BBC da je veoma bitno što se Srbija geografski nalazi na strateški važnom mestu.

"Kina je veoma zainteresovana da deo svojih velikih deviznih rezervi uloži u Evropu, a budući da sa ulaganjima u EU ima dosta problema, Peking sada traži male partnere. Ideja je da se Kina ulaganjem u takve zemlje pokaže kao pouzdan partner koji će kasnije moći da ulaže i u EU, i zbog toga je zemlja poput Srbije dragocena za Kinu."

Predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao je juče sa premijerom Kine i predsednikom kineskog parlamenta Ven Điabaom i Vu Banguom o političkim temama i mogućnosti razvoja ekonomske saradnje dveju zemalja, a obe strane su konstatovale da dogovoreno strateško partnerstvo treba konkretizovati privrednim projektima, prenosi Politika.

Tadić je, nakon razgovora sa kineskim zvaničnicima, istakao da će građani Srbije, ukoliko mogućnosti strateškog partnerstva sa Kinom budu valjano iskorišćene, imati velike koristi u godinama i decenijama koje dolaze.

U čast posete srpske delegacije, Kineska pošta štampala je i poštansku marku sa srpskom zastavom.

"Ideja izgradnje slobodne bescarinske industrijske zone, u kojoj bi se proizvodilo, a ne trgovalo, negde u Srbiji u dobroj meri se oslanja na ono što je nekada činjeno u Šangaju. Naravno, ne želim da poredim ovaj naš projekat i ideju sa onim što je učinjeno u Šangaju i što je imalo globalne razmere, jer su naše pretenzije regionalne, ali to može da bude korisno iskustvo za Srbiju", kaže Tadić, objavljuju Novosti.

Predsednik Srbije Boris Tadić juče se u Pekingu sastao s sa kineskim premijerom Veb Đabaom i predsednikom parlamenta Vu Banguom, a pozvao je i predsednika Hu Đintaoa da poseti Srbiju, javlja Danas.

Očekuje se popust od MMF

"Zvanična verzija Vladine platforme za pregovore sa Međunarodnim monetarnim fondom je dobra i mislim da postoji mogućnost da država obezbedi nastavak programa, a da ne bude primorana da podiže porez na dodatu vrednost, budući da iz pregleda situacije, kao i razgovora sa pojedinim članovima našeg pregovaračkog tima, stičem utisak da će misija ovog puta biti popustljivija", kaže Vladimir Vučković, profesor Megatrend univerziteta i saradnik biltena Makroekonomske analize i trendovi, u intervjuu za Danas, povodom dolaska misije MMF-a u ponedeljak.

Mis Srbije Dragana Altić na pripremama za izbor mis sveta
na Bahamima

Nova evidencija poreskih obveznika

Ministarstvo finansija pripremiće do sredine oktobra novi način kontrole poreskih obveznika. Firme, preduzetnici i građani biće od naredne godine zavedeni u jedinstveni registar, piše u Novostima. Ideja je, kako je rečeno, da svaki poreski obveznik dobije svoju „imovinsku kartu“, a da potom bude zaveden i u jedinstveni registar poreskih obveznika. Imovinsku kartu će imati građani, firme i preduzetnici.

16 milijardi dinara izgubiće država zbog rada fantomskih firmi u Srbiji, procenjuju u Poreskoj upravi, što će biti za dve milijarde više nego u 2008.

Država plaća "rupe u stažu", dug za struju na rate

Država namerava da, usvajanjem posebnog zakona, popuni "rupu" u stažu radnicima kojima doprinosi nisu uplaćivani od 1. januara 2004. do 30. juna 2009. godine, a računa se da je takvih bar 60.000. Ovo je samo jedna od mera iz paketa pomoći ugroženima, koji bi Vlada mogla da usvoji sledeće nedelje.

Poslodavci neće moći da podižu novac dok ne izmire sve obaveze, objavljuju Novosti. Ova mera utvrđena je posle uvida u podatke Ministarstva finansija, prema kojima je ukupan dug za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih do aprila ove godine iznosio skoro 60 milijardi dinara! Procene PIO fonda kreću se oko 150 milijardi dinara. PIO fond i Poreska uprava saglasne su da je većinu duga gotovo nemoguće naplatiti. Vlada Srbije je pre tri godine već organizovala veliku akciju povezivanja staža ostvarenog do 2003. godine. Tada je, prema podacima PIO fonda, zahteve za povezivanje staža podnelo oko 360.000 ljudi. Radnicima je uplaćeno 556.000 godina radnog staža, što je državu koštalo 18,6 milijardi dinara.

Između ostalih mera, predloženo je da se najugroženijim radnicima omogući otplata duga "Elektrodistribuciji Srbije" na rate, kao i da im se otpišu kamate.

Produžetak važenja starih pasoša?

Vlada Srbije mogla bi da odloži odlazak plavog pasoša u "penziju" za još nekoliko meseci, piše u Novostima. Ministar unutrašnjih poslova vicepremijer Ivica Dačić izjavio je da se razmišlja o produžetku važenja stare putne isprave, čiji rok ističe krajem ove godine. Ako se to dogodi, blagodeti "belog šengena", najavljenog za 1. januar 2010. godine, uživali bi samo građani sa crvenim biometrijskim pasošima, dok bi vlasnici plavih isprava mogli da putuju samo sa vizom.

Ovih dana očekuje se milioniti vlasnik crvenog biometrijskog pasoša, a zamena najsporije ide u konzulatima Srbije u inostranstvu. Procedura za predaju zahteva traje do pola sata i zaposleni tokom dana ne mogu da prime više od 20 stranaka. Dražen Maravić, šef biroa za međunarodnu saradnju i evropske integracije MUP, objašnjava za Novosti da bi upravo zbog naših ljudi u dijaspori i mogla da se donese odluka o produžetku važenja plavog pasoša.

Ministar za dijasporu Srđan Srećković kaže za Novosti da se "sigurno neće dozvoliti da bilo ko u dijaspori ostane bez putne isprave".

Jeftini stanovi – dogodine?

Oliver Dulić, ministar životne sredine, govori za Novosti o izgradnji jeftinih stanova i uslovima kupovine:

"Subvencionisani krediti samo za stanove do 50 kvadrata. Ne mogu da obećam, ali očekujem da će predlog biti spreman u septembru", kaže ministar. Kvadrati iz programa Vlade Srbije zidaće se samo u gradovima gde postoji potražnja, a gradilišta će oživeti tokom naredne građevinske sezone, očekuje ministar Dulić.

Neodoljivo se nameće pitanje - šta rade ti ljudi u Vladi Srbije? Ukinuli su subvencionisane kredite, pa ih vraćaju a u tome je protekla čitava godina – bez posla za gradjevinare i bez stanova za one koji bi da ih kupe. Zašto verovati da će dogodine biti drugačije?

Karadžić o raspadu Jugoslavije

Haški optuženik i bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić namerava da dokaže odgovornost zapadnih sila u raspadu bivše Jugoslavije, uz ocenu da su se rukovodile svojim interesima, a ne potrebama mira.

U pisanom intervjuu današnjem Fajnenšal tajmsu, Karadžić je naveo da je već zatražio da mu se dostave „informacije od zemalja, poput Nemačke, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva i SAD”, koje će, kako tvrdi, pokazati da su svoje stateške interese stavljale ispred mira među balkanskim etničkim grupama, prenosi Politika.

„Nadam se da će na mom suđenju narod u Bosni videti šta su nam učinili članovi međunarodne zajednice i kako se manipulisalo nama”, rekao je Karadžić koji, takođe, traži od Italije i Malte dosijee o isporukama oružja Armiji BiH.

Radovi na izgradnji hidrocentrale snage 2.000 MW u Indiji

Slovaci i Madjari

Slovačka je zabranila mađarskom predsedniku Laslu Šoljomu da stupi na njenu teritoriju i poseti pogranični grad Komarno povodom svečanog podizanja spomenika ugarskom kralju Svetom Stefanu, saopštio je na vanrednoj konferenciji za novinare u Bratislavi slovački premijer Robert Fico, javlja Politika.

Svečano podizanje spomenika ugarskom kralju umesto da posluži kao simbol zajedničke prošlosti i suživota Slovaka i Mađara, kada je čak Bratislava 140 godina bila centar kraljevine, do maksimuma je podigla ionako povećane tenzije u odnosima Bratislave i Budimpešte.

Slovački zvaničnici upozorili su Šoljoma da nije prihvatljivo da dolazi na svečanost na koju gradonačelnik, inače predstavnik slovačkih Mađara, nije pozvao nikoga od slovačkih zvaničnika.

(Ne)moguća rekonstrukcija vlade

Rekonstrukcija Vlade Srbije, o čemu se poslednjih dana učestalo spekuliše u delu javnosti, u praksi je gotovo nemoguća jer, ukoliko bi stranka G17 plus izašla iz vladajuće koalicije, DS bi za pomoć morala da se obrati svojim najopasnijim političkim neprijateljima - Srpskoj naprednoj stranci ili Demokratskoj stranci Srbije, objavljuje Danas pod naslovom "Zamajavanje gradjana pričom o rekonstrukciji vlade".

"LDP, jednostavno rečeno, nije alternativa. Stranka Mlađana Dinkića u Skupštini Srbije ima 24 poslanika, a LDP njih 14. Vladajućim partijama bi, dakle, nedostajalo desetoro poslanika za uspostavljanje nove parlamentarne većine", kaže za Danas Marko Blagojević, izvršni direktor CeSID.

LDP diktira pregovore sa vlastima

Liberalno-demokratska partija, koja ovih dana razgovara sa medijskim udruženjima, još nije odlučila kako će njeni poslanici 31. avgusta glasati o izmenama Zakona o javnom informisanju. Lider stranke Čedomir Jovanović objašnjava da odluka o tome zavisi od spremnosti vladajuće koalicije da preuzme odgovornost za predloge koje će joj dati LDP. On, međutim, isključuje mogućnost da ova stranka postane deo sadašnje vlade umesto neke druge stranke ili deo vladajuće koalicije u parlamentu.

"Tu nema nikakvog muljanja. Sa nama se ne može razgovarati kao što se to inače čini u njihovoj truloj koaliciji. Zbog toga sada LDP diktira teme o kojima se mora postići dogovor, a to je u ovom trenutku, pre svega, tačan redosled poteza i raspodela odgovornosti za hitno sređivanje medijskog zakonodavstva. Razgovaraćemo samo o onome što je LDP postavio kao uslov kada smo obezbedili odlaganje glasanja", kaže Jovanović u razgovoru koji objavljuje Politika.

Korisna konfuzija u vlasti

Sudbina Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i dalje je neizvesna. Za usvajanje zakona neophodni su i glasovi poslanika Liberalno demokratske partije, koji su i dalje neodlučni, dok socijalisti čvrsto stoje na stanovištu da će prilikom glasanja biti uzdržani, objavljuje Borba pod naslovom "LDP pokušava da profitira na konfuziji u vladajućoj koaliciji". Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, kaže za Borbu da LDP pokušava da obezbedi dobru političku poziciju, sada kada je konfuzija u vladajućoj i nevladajućoj koaliciji.

Podrška OEBS akciji MUP-a

Ovih dana se priča da su se Albanci s juga Srbije na nedavnom sastanku s predstavnicima OEBS-a požalili Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju da Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije proverama prijava prebivališta ugrožava njihova prava. Vlasti na jugu Srbije, pak, poručuju da pokušavaju da utvrde da li ljudi koji su formalno prijavljeni u Bujanovcu, Preševu i Medveđi zaista tu i žive, ili su u tim opštinama samo prijavili prebivalište kako bi ostvarili prava u Srbiji, uključujući i ono na pasoš za koji, očekuje se, uskoro neće biti potrebne vize.

"Dokle god se ovakve kontrole sprovode u skladu sa uobičajenom policijskom procedurom, obzirno i uljudno i bez kršenja osnovnih ljudskih prava, mislim da ih treba smatrati kao potpuno legitimne", kaže za Politiku ambasador Hans Ola Urstad iz Misije OEBS u Srbiji.

Oprezno sa bankarima

Pre podnošenja zahteva za dobijanje kredita mora se proveriti kolika je efektivna kamatna stopa i koje su naknade uključene u njen obračun, upozoravaju Novosti. Takođe, da li je nominalna kamatna stopa fiksna, ili promenljiva, kao i u kojoj je valuti kredit indeksiran. Zatim, koje devizne kurseve banka koristi prilikom odobravanja kredita, a koje prilikom vraćanja. Treba na vreme saznati da li je kredit sa depozitom, ili učešćem...

Krediti kod nas preskupi zbog visokih kamata, ali i namere bankara da baš na svemu zarade. Prevremeno vraćanje košta do pet odsto na ostatak duga. Trošak obrade 2,75 odsto, objavljuju Novosti. Na cenu kredita, osim kamate, i te kako utiču i ostali, takozvani „prateći“ troškovi. Nema banke koja ne naplaćuje jednokratnu naknadu za obradu zajmova. Troškovi postoje i kod kupoprodaje deviza, odnosno pretvaranja zajma iz valute za koju je vezan u dinare. Zatim i kod prevremene otplate zajma.
Osim što treba obratiti pažnju u kojoj je valuti kredit indeksiran, da li je kamatna stopa fiksna ili promenljiva, koliki je rok otplate, šta se traži kao obezbeđenje, valja se raspitati i o trošku njegove obrade.

Stiže jeftino ulje

U radnjama „Delta Maksi” potrošači će od ponedeljka litar suncokretovog ulja moći da pazare za 80 dinara! Reč je ulju „iskon” koje proizvodi fabrika za preradu uljarica „Viktorija oil” iz Šida. Kupovinom ovog umesto konkurentskog ulja građani će po litru moći da uštede oko 44 dinara, a uskoro će biti dostupno u svim prodajnim lancima u Srbiji, objavljuje Blic.
Nakon istovremene odluke najvećih uljara u Srbiji: „Vitala” iz Vrbasa i „Sunca” iz Sombora koje posluju u sastavu „Inveja”, „Dijamanta” iz Zrenjanina i „Banata” iz Nove Crnje o ukidanju rabata koje su odobravali trgovcima, čime su cene ulja sa 98 skočile na oko 124 dinara po litru, na tržištu Srbije pojaviće se ulje fabrike „Viktorija oil” iz Šida koje će uljima pomenutih kompanija biti oštar konkurent.

Jeftinija estetska hirurgija

Do lepših grudi ili manjeg nosa odnedavno se za mnogo manje para nego kod privatnika, može doći u Centru za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije u Zvečanskoj 9 u Beogradu, objavljuje Politka. Lekari ove državne klinike među prvima su doneli program dopunskog rada, od Ministarstva zdravlja su dobili odobrenje, a zatim su ovog leta počeli da u delo sprovode odredbu o dopunskom radu državnih lekara, čije je stupanje na snagu svojevremeno podiglo veliku prašinu u zdravstvu. Estetskom hirurgijom pod državnim krovom ne bave se hirurzi u kliničko-bolničkim centrima; tu se eventualno rade manje intervencije iz opšte hirurgije, pa je ovo zaista novina. Međutim, korekcije ušiju kod dece do 18 godina, uz uput, dakle o trošku Fonda zdravstvenog osiguranja, rade se na Odeljenju plastične hirurgije Univerzitetske dečje klinike, saznaje Politika od direktora ove ustanove, docenta dr Milana Đukića.

Dr Aleksandar Urošević, specijalista plastične hirurgije Centra za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju, za Politiku objašnjava da se u okviru dopunskog rada u ovom času rade 52 intervencije, čije troškove ne pokriva Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Građani su do sada mogli da ih dobiju samo u privatnim ordinacijama, ali po višim cenama.

Trgovina ljudima u Srbiji

Novosadska policija podnela je krivičnu prijavu protiv Novosađanina Vladimira S. (42) i njegovog maloletnog sina J. S. (1991), zbog sumnje da su, u periodu od 2005. do 2008. godine, počinili krivično delo trgovine ljudima. Zloupotrebljavajući teške materijalne prilike dveju Novosađanki, od kojih je jedna maloletna, oni su ih vrbovali za prostituciju, uzimajući im sav zarađeni novac. Kako bi sprečili oštećene da ih napuste, Vladimir je tukao maloletnicu, a drugu žrtvu je ucenjivao, zadržavajući u svojoj kući njeno dete. Ovo je samo jedna u nizu akcija u borbi protiv trgovine ljudima, piše u Politici.

U Srbiji je u poslednjih šest godina zabeležen nagli porast takozvane unutrašnje trgovine ljudima. Žrtve ovog, jednog od najunosnijih oblika organizovanog kriminala, ranijih godina su bile uglavnom strane državljanke, iz Moldavije, Ukrajine, Rumunije, dok je sada situacija skoro potpuno drugačija. Konobarisanjem, striptizom i drugim rizičnim poslovima, iza kojih se zapravo krije trgovina ljudima, radna i seksualna eksploatacija, bave se sve više domaće državljanke, uvučene u začarani krug modernog ropstva. Žrtve trgovine ljudima su sve više muškog pola i sve je više dece koja se radno, ali i seksualno zloupotrebljavaju.

Kockanje u Srbiji

Srbija je ogrezla u kocki! Patoloških kockara, što znači zavisnika od ovog poroka, prema zvaničnim podacima je 250.000 i taj broj stalno raste, a 75 odsto njih tokom „karijere” izvrši neki kriminalni akt, piše u Blic. Naša zemlja je druga u Evropi po broju kladionica, odakle se najpre počinje sa ovim porokom. Država ne čini ništa da ovom problemu stane na put, možda i zato što se velika količina novca od poreza od kazina sliva u državnu kasu.
I svi zadovoljni. Osim kockara, kojima se vremenom život pretvara u pravi haos.

Boa lutala Nišom

U centru Niša tokom noći nađena zmija od dva metra, vatrogasci intervenisali, vlasnik se javio u petak po podne. Goran Nikolić na televiziji čuo da je boa, njegov kućni ljubimac, pobegla od kuće, javljaju Novosti.

Zmija duga skoro dva metra, za koju su svi listom pomislili da je u pitanju piton, u petak je tačno u 2.20 nađena kako se izležava na bankomatu višespratnice u Ulici 7. juli u centru Niša!

"Kada su nam javili za zmiju, pomislili smo da je u pitanju šala, ali smo uzvratili poziv u uverili se da piton stvarno visi sa bankomata", priča Nenad Ristić, komandir Odeljenja za spasavanje Vatrogasne brigade Niš.