SRBI SE NAJVIŠE PLAŠE SIROMAŠTVA

Građani Srbije najviše se plaše siromaštva, pokazalo je istraživanje „Bliskosti i distance u srpskom društvu i strahovi građana Srbije na kraju prve decenije 21. veka“. Građani najviše cene sportiste, dok su na drugom mestu poljoprivrednici, zatim zabavljači, sveštenici i lekari. Na skali odbojnosti nacija bivše Jugoslavije prvi su Albanci, a zatim Hrvati, pa Mađari. Od velikih nacija Srbima su najprihvatljiviji Rusi, Italijani i Japanci, dok najveća odbojnost vlada prema Amerikancima i Englezima. Predstavnici vladajuće koalicije, na čelu sa Dragoljubom Mićunovićem, predsednikom Odbora za inostrane poslove Skupštine Srbije, održali su juče skupštinskim izveštačima svojevrsno političko predavanje o tome kako treba da pišu, a da pri tom ne ruše ugled najviše državne institucije, s posebnim uputstvom kada su u pitanju tekstovi o putovanjima delegacija parlamenta u inostranstvo.

Revija mode u Bejrutu - kolekcija Hanan Al-Madani

Strahovi građana sve veći

Tri straha koja su najprisutnija kod stanovnika Srbije jesu strah od siromaštva, gubitka posla i nestanka sopstvenog naroda, pokazalo je juče predstavljeno istraživanje Fakulteta za kulturu i medije Univerziteta Megatrend u Beogradu i TNS „Medijum galupa”, kompanije za istraživanje tržišta, javnog mnjenja i medija. – Kod naših građana kolektivni strahovi potiskuju individualne. Primećuje se, takođe, da su strahovi veći 2009. nego što su bili pre pet godina – objasnio je juče na konferenciji za novinare Srbobran Branković, profesor na ovom univerzitetu i rukovodilac projekta sprovedenog u okviru predmeta medijska analitika, prenosi Poltika. Rezultati istraživanja ukazali su i na činjenicu da se posledice ratnih zbivanja devedesetih još osećaju, pa je etnička distanca i dalje izražena. – Na skali prihvaćenosti, odnosno odbojnosti, od plus pet do minus pet, Albanci su dobili minus 3,3, Hrvati minus dva, Mađari minus 1,6, a istu ocenu dobili su Romi, Bošnjaci i Makedonci – minus 1,3 – rekao je Branković i dodao da su nam najmanje odbojni Crnogorci sa ocenom minus 0,5 i Makedonci sa minus 0,1.

Direktor „TNS Medija galupa“ Srbobran Branković, koji je ujedno i profesor Fakulteta za kulturu i medije Univerziteta „Megatrend“, kaže da je istraživanje pokazalo da su među Srbima najviše zastupljeni kolektivni strahovi jer se 77 odsto građana boji siromaštva, 69 odsto gubitka posla, a 62 odsto od nestanka sopstvenog naroda.- Lične strahove su u poslednje dve decenije potiskivali kolektivni strahovi jer su u to vreme rešavana, ili tobože rešavana, istorijska pitanja - smatra Branković. Po pitanju odbojnosti prema manjinskim seksualnim grupacijama, istraživanje je pokazalo da građani Srbije imaju izrazitu odbojnost prema transseksualcima, potom prema gej populaciji i biseksualcima, a nešto manje prema lezbijskoj populaciji, donosi Blic. Građani Srbije najviše cene sportiste, dok su na drugom mestu poljoprivrednici, zatim zabavljači, sveštenici i lekari. - Najnepopularniji su, bez premca, političari, potom slede saobraćajni policajci, sudije, advokati i privatni vlasnici velikih firmi, odnosno tajkuni - kaže Srbobran Branković.

Deficit i dalje raste

U prva dva meseca 2010. godine ostvaren je deficit budžeta u visini od 17 milijardi dinara. Prihodi u ovom periodu su ostvareni u iznosu od 89,9 , a rashodi su izvršeni u iznosu od 106,9 milijardi dinara.U januaru su ostvareni prihodi u iznosu od 49,3 milijarde dinara, od čega je najveći deo uplata PDV u iznosu od skoro, 28 milijardi dinara, piše u Novostima. - Januar je, tradicionalno, „veliki“ mesec kada se uplaćuje PDV od strane obveznika koji na svaka tri meseca plaćaju ovaj porez, tako da je visina uplaćenog poreza na dodatu vrednost u januaru viša od mesečnog proseka - kažu u Ministarstvu finansija. - Prihodi po osnovu akciza i poreza na dobit ostvareni su u očekivanim mesečnim iznosima. Porez na dohodak, carine i ostali poreski prihodi (ovu kategoriju uglavnom čine porez na upotrebu mobilnih telefona i registracija vozila) svakog januara beleže najniže vrednosti u poređenju sa ostalim mesecima, te se očekuje njihov postepeni rast tokom godine. Neporeski prihodi koje čine takse, naplaćene kazne, prihodi po osnovu organizovanja igara na sreću, kamate, dividende i ostalo, takođe, u januaru, tradicionalno beleže najniži nivo. - Rashodi budžeta u prvim mesecima 2010. godine izvršavaju se po uobičajenoj dinamici - tvrde u Ministarstvu finansija. - Najveće stavke predstavljaju isplata plata zaposlenima i transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, kao što su PIO fond, RZZO, Nacionalna služba za zapošljavanje, čiji se najveći deo odnosi na penzije. Primetno je da i ove godine prvi kvartal karakteriše slabije isplate države za izvršenje kapitalnih projekata. Prema utvrđenom planu, ove isplate planiraju se od aprila.

Branite cene, umesto kursa

Guverner Radovan Jelašić svakim danom suočava se sa sve širim frontom onih koji ga vide kao glavnog krivca za loš život u Srbiji, jer štedi devizne rezerve umesto da bespoštedno brani dinar. Ali, to ga, poručuje u intervjuu za Novosti, ne uznemirava mnogo, jer veliki deo tih kritika doživljava kao priznanje da svoj posao dobro radi. - Ne snosi NBS glavnu odgovornost zbog slabljenja dinara, ali očigledno mnogima odgovara da budemo dežurni krivac. Naš glavni zadatak nije odbrana kursa, već stabilnost cena. Ali, strpljiv sam čovek. Doći će dan kada će i ekonomisti, i privrednici i obični građani uvideti da se standard i kupovna moć ne mogu graditi na kreditima i privatizacionim prihodima i da u najvećoj meri zavise od inflacije, a ne od kursa. A inflacija je u februaru, u odnosu na isti mesec prošle godine, na godišnjem nivou bila ispod četiri odsto, iako je dinar u poslednjih godinu i po depresirao 25 odsto.

Banke u novom talasu krize

Srbiju je lagano počeo da pogađa i treći talas krize, koji prvenstveno udara na banke. Svako osmo zaduženo preduzeće nije u mogućnosti da redovno otplaćuje kredit, a kako procenjuju bankari, i to ovoga puta prilično glasno, novi udar loših plasmana treba očekivati već za koji mesec. Problem bi mogao da bude veći ukoliko država ne reši pitanje naplate potraživanja, te ne ubrza sudske postupke i realizaciju hipoteke. U suprotnom, prinosi banaka biće niži, banke će biti restriktivnije, a počeće i da se spajaju, ne kriju u Ministarstvu finansija. Banke su prvo bile na udaru u oktobru 2008. kada su građani za nekoliko meseci povukli oko milijardu evra štednje, piše u Blicu. Kriza se potom prelila na privredu koja je posle godinu i po dana postala nova pretnja bankama, i koja će biti prilično intenzivna i tokom cele 2010. godine, slažu se sagovornici "Novca". Baš kako je pre pola godine i procenio predsednik Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić: "Sve izraženija docnja, pre ili kasnije, sigurno će zapretiti i poslovanju banaka." "Bankarski sistem verovatno neće biti ugrožen, ali će nesumnjivo imati problem", kazao je Dugalić za "Novac". Prema podacima Udruženja banaka, problemi sa redovnom otplatom kredita, koji su jenjavali u poslednjem kvartalu prošle godine, ponovo su uzeli danak. Prosečno, nešto više od osam odsto zaduženih preduzetnika i pravnih lica nije u mogućnosti da redovno otplaćuje kredite. Vrednosno, prema našoj računici, to je 84,6 milijardi dinara u docnji, što je sa kamatama bar desetak odsto više.

Kriza tera invenstitore

To što su veliki investitori, poput MPC holdinga u Beogradu, počeli da vraćaju iznajmljene placeve, znak je da su precenili svoje finansijske i druge mogućnosti, kaže Aleksandra Damnjanović-Petrović, pomoćnik ministra za životnu sredinu i prostorno planiranje, povodom sve uočljivije oseke ulaganja u poslovno-komercijalni prostor. Samo u Beogradu vraćene su u poslednje vreme tri velike parcele na atraktivnim mestima za koje su svojevremeno izlicitirane velike zakupnine – Autokomanda, Novi Beograd i Šumice, donosi Politika. Prethodnih godina mnogi su zakupljivali i po dvadesetak placeva. Od toga su uspeli da realizuju projekte na svega nekoliko, a sada, u vreme kada je teško obezbediti finansiranje, pokušavaju da se oslobode viška lokacija. To je njihovo legitimno pravo. Ranije su lakše uvodili suinvestitore, ali na to više ne mogu da računaju. Dodatno opterećenje jeste i to što će na pojedinim placevima, koje su svojevremeno dobili besplatno ili do njih došli kroz privatizaciju, morati da plate konverziju prava korišćenja u pravo svojine – kaže pomoćnica ministra.

Nećemo Grčki scenario

Krupni preduzetnici i predstavnici radnika još čekaju povratno pismo od Vlade Srbije. Iako su minulog ponedeljka kreatorima ekonomske politike uputili poziv na saradnju, odnosno da zajedničkim snagama pokušaju da nađu rešenje za izlazak iz krize, iz sedišta vlade u Nemanjinoj ulici još nisu dobili nikakav odgovor, piše Politika. Ukoliko do ponedeljka na adresu Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) ne stigne ni slovo od predstavnika vlasti, predstavnici radnika i krupnog kapitala prelaze na plan „B”. Sudeći prema najavi Ljubisava Orbovića, predsednika SSSS-a, članovi kluba „Privrednik” i sindikalci biće vrlo strpljivi u nastojanju da pokrenu razgovore sa vladom. – Kao odgovorni članovi društva ne želimo konflikte, najmanje želimo da se u Srbiji ponovi grčki scenario. Smatram da i posle tako negativnog scenarija na kraju opet razgovorom mora da se reši problem, zato nema potrebe za takvom vrstom akcije. Ipak, ukoliko odgovor nadležnih izostane, svim pregovaračkim sredstvima, pritiskaćemo vlast da sa nama postigne socijalni pakt – objašnjava Orbović. On ipak dodaje da je pitanje koliko dugo će radnici moći da čekaju odgovor vlasti i podseća da su i u Grčkoj protesti nastali stihijski. Orbović će se, obećava, truditi da izbegne takav epilog događaja, ali smatra da vlada mora da ima razumevanja za probleme građana i privrede. Jer, bez uključenja države u socijalni dijalog, pakt sindikalaca i biznismena nema nikakvog smisla, smatra Orbović koji ne misli da kriza u Srbiji jenjava. Naprotiv, pred nama je još jedna teška godina, pa što pre treba da se postigne konsenzus vlasti, privrednika i radnika.

Povišica pod znakom pitanja

Predlog izmena zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, kojima bi trebalo da se omogući povećanje plata revizorima, još nije bio na dnevnom redu Odbora za finansije, mada je, tvrde pojedini članovi ovog skupštinskog tela, završen. Predsednik odbora Zoran Krasić (SRS) kaže za Politiku da je, što se njega tiče, odbor svoj posao završio, jer je doneo zaključak da se inicijativa DRI pripremi tako da može da uđe u skupštinsku proceduru. Krasić podseća i da je Ministarstvo finansija reklo da može da obezbedi novac za povišice, a „gde je problem, ne znam”. On dodaje da je predlog trebalo da sačine članovi odbora iz vladajuće koalicije, koji će biti predlagači, „čuo sam i da su ga uradili, da ga je njih šestoro potpisalo, ali i da su zatražili da se još malo konsultuju”. Članovi vladajuće koalicije nisu voljni da kažu šta se dešava sa predlogom izmena niti hoće da govore o nezvaničnim saznanjima da je predlog bio potpisan, a ni o tome da li su neki povukli potpise, jer nisu zadovoljni time što bi Radoslav Sretenović, predsednik DRI, imao platu od 280.000 dinara. Vlajko Senić (G17 plus), kaže da je, što se G17 plus tiče, predlog završen, da su ga on i njegov stranački kolega Željko Ivanji potpisali i da je predlog prosleđen drugim članovima odbora. Rade Obradović (DSS), međutim, kaže da je on dobio neki „predlog, gde su štampana imena članova odbora, ali nigde nema nikakvog potpisa, tako da ne znam o čemu se tu radi”.

Očekuje se opoziv Vlade

Vlada Srbije uputila je krajem februara Skupštini predlog za izbor Borislava Galića po hitnom postupku. On bi, ukoliko Vlada ne povuče svoj predlog, trebalo da bude imenovan do 20. marta na poziciju koja će mu omogućiti da kontroliše javne nabavke u vrednosti od četiri milijarde evra godišnje. Poslanici sa kojima je Blic juče razgovarao kažu da im nije poznato da se takav predlog nalazi na dnevnom redu Skupštine, kao ni da će se glasati po hitnom postupku. Zanimljivo je da njima još nije dostavljena ni Galićeva biografija, iako je to uobičajena procedura. U dnevnom redu Skupštine, koji se može pročitati i na sajtu parlamenta, stoji samo da se radi o diplomiranom pravniku. Poslanici su juče za „Blic” rekli da njegovo imenovanje ne mogu ni komentarisati, jer „tako nešto nije ni stiglo u Skupštinu”, niti im je poznato da će takav predlog uopšte iz Vlade stići. - Kandidat za takvu funkciju mora da ima profesionalne i visokomoralne karakteristike i time ćemo se voditi kada budemo odlučivali da li ćemo glasati za takvu odluku - kaže Željko Ivanji, poslanik G17 plus.

Ključni Kosovo, Hag i BiH

Premijer Cvetković razgovarao je juče u Briselu s Van Rompejom o nastavku evropskih integracija Srbije, a o istoj temi je kasnije popodne imao sastanak i sa predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom. Van Rompej je u izjavi novinarima pružio punu podršku integraciji Srbije i Zapadnog Balkana u EU, pri čemu je istakao da je „ključni deo“ procesa regionalna saradnja. Van Rompej je ocenio da ta saradnja obuhvata i odnose Beograda i Prištine, kao i da bi Kosovo trebalo da bude uključeno u regionalne procese „na pragmatičan način“. Takođe, u razgovoru je naglašen i značaj očuvanja integriteta i suvereniteta BiH. U tom kontekstu, Van Rompej je pozdravio inicijativu predsednika Borisa Tadića za usvajanje parlamentarne rezolucije kojom bi se osudio ratni zločin u Srebrenici, saznaje Danas. Rekao je i da je informisao svog sagovornika iz Beograda o prekjučerašnjem sastanku s glavnim haškim tužiocem Seržom Bramercom, ali u izjavi novinarima nije saopštio detalje o tom susretu. - Ohrabrujem Cvetkovića da Vlada Srbije nastavi s neophodnim reformama u ovom vremenu krize, posebno kada je reč o jačanju vladavine prava i ekonomskim reformama. Tražim od Cvetkovića i da se nastavi reforma pravosuđa, koja će biti u skladu sa evropskim standardima - poručio je Rompej na zajedničkoj konferenciji za novinare sa srpskim premijerom. Cvetković je izjavio da je vlada u Beogradu proevropska, da je u samom vrhu njenih prioriteta ulazak zemlje u EU, kao i da će Srbija uložiti sve napore da do kraja ove godine dobije status kandidata za članstvo u Uniji. Naglasio je i da su srpske vlasti snažno posvećene završetku saradnje s Tribunalom u Hagu i da očekuje početak procesa ratifikacije SSP-a. - Dobrosusedski odnosi su zajednička vrednost koju dele Srbija i EU. Učinićemo sve da u regionu budu uspostavljeni prijateljski odnosi i saradnja - istakao je predsednik Vlade.

Novinari degradiraju Skupštinu?

”Ovo je prelomni trenutak za odnose medija i parlamenta.” Šef odbora za inostrane poslove Narodne skupštine Dragoljub Mićunović tim dramatičnim tonom počeo je govor na, na brzinu sazvanoj, konferenciji za novinare, na kojoj su tema bili - novinari. U maloj skupštinskoj sali bilo je velikih tenzija. Povod za okupljanje bio je upravo tekst ”Večernjih novosti” u kojem smo pisali o troškovima poslanika za službena putovanja u inostranstvo. Strogo, kao da je za katedrom, profesor Mićunović započeo je desetominutno obraćanje: - Pisanje Večernjih novosti u kojem su poslanici proglašeni džeparošima, predstavlja hajku na poslanike i incident koji ima velike posledice po ugled parlamenta. Kao da je namera bila da se poslanici prikažu kao trošadžije. Pominju se i reč ceh, a u pitanju su iznosi koji se uplaćuju aviokompanijama i hotelima koje poslanici i ne vide. Onda je to sve pomnoženo deset puta i prikazano u evrima. Teško je poverovati da nije bilo zle namere.
Mićunović je rekao da je Srbija član raznih međunarodnih organizacija i da mora da šalje svoje predstavnike na sednice tih organizacija. - Putujemo ekonomskom klasom i odsedamo u hotelima sa tri zvezdice gde prenoćište ne košta više od 120 evra - grmeo je. Poslanicima ostane od 40 do 50 evra, što nije dovoljno ni za jedan ručak. A, onda je profesor počeo da savetuje novinare kako da pišu: - Mediji su budno oko naroda. Ali, kao što druge institucije imaju svoju odgovornost, moraju da je imaju i oni. Ako smo od nekih novina i navikli na ovakve tekstove, to svakako nismo očekivali od ozbiljnih medija u kojima i država ima udeo u vlasništvu.

Predstavnici vladajuće koalicije u Skupštini Srbije protestovali su juče zbog, kako tvrde, zlonamernog pisanja medija o troškovima putovanja parlamentarnih delegacija u inostranstvo koje, kako su ocenili, narušava ugled parlamenta. Oni su na konferenciji za novinare oštro kritikovali one „koji svojim pisanjem degradiraju skupštinu”, ali tvrde da „niko nikoga ne uči šta će pisati, već se ukazuje da svi moraju, pa i mediji, odgovorno da rade svoj posao”, prenosi Politika. Novinarima su se obratili Dragoljub Mićunović (DS), predsednik Odbora za inostrane poslove, Nada Kolundžija (DS), šef poslaničke grupe ZES-a, Gordana Čomić (DS), potpredsednik parlamenta, i Branko Ružić, šef poslaničke grupe SPS-a, a prisustvovali su i Momo Čolaković, šef poslaničke grupe PUPS-a, i Suzana Grubješić, šef poslaničke grupe G17 plus, koja je otišla pre kraja.

Predstavnici vladajuće koalicije, održali su juče skupštinskim izveštačima svojevrsno političko predavanje o tome kako treba da pišu, a da pri tom ne ruše ugled najviše državne institucije, s posebnim uputstvom kada su u pitanju tekstovi o putovanjima delegacija parlamenta u inostranstvo. Mićunović je taj događaj nazvao „prelomnim trenutkom u saradnji između Skupštine i medija“. Mićunović je rekao da su mediji i Skupština „glavni akteri demokratije“ i da stoga mediji ne bi trebalo da „ruše ugled ove institucije“. - Mediji su budno oko naroda. Oni treba da pišu o zakonima koji se ovde donose, o atmosferi… O tome zašto poslanici putuju, odlučuje parlament, a ne mediji - rekao je predsednik Odbora za inostrane poslove, navodeći da je povod za konferenciju bilo zlonamerno pisanje jednog beogradskog lista o troškovima delegacija u inostranstvu 2009. godine, piše u Blicu.

Ubica planirao da pobegne na Kosovo

Osumnjičeni za ubistvo policajca Željka Zečevića uhapšen je uz administrativnu liniju prema Kosovu. Njemu će biti određena mera zadržavanja i uz krivičnu prijavu će biti priveden istražnom sudiji Višeg suda u Novom Pazaru - izjavio je načelnik policijske uprave Dragan Terzić. Mavrić je uhapšen u selu Starčeviće, odakle je, kako saznaje Blic, pokušavao da se prebaci za Zubin Potok. - Mavrić je posle zločina u Batragama pokušao da zavara trag vraćajući se ka Kosovu pored jezera Ribarići. Privremeno se sakrio u selu Starčeviće i po svoj prilici se spremao da u noći između petka i subote ode u Zubin Potok gde ima rođake - kaže za Blic izvor koji je bio uključen u potragu za odbeglim osumnjičenim.

Nekoliko stotina policajaca i žandarma od srede uveče tragalo je za Fahrudinom Mavrićem. - Potera je trajala bez prekida. Policajci i žandarmi "češljali" su nepristupačni teren. Išli su pešice i polako zatvarali krug oko ubice. Pretpostavljalo se da će ubica pokušati da pređe na Kosovo. On se sakrio u jednu napuštenu kuću u ataru sela Starčevići. Jake snage Žandarmerije opkolile su kuću. Mavrić se predao bez otpora. Sve vreme je ćutao. Videlo se da je bio iscrpljen. Dva dana nije spavao, jeo, ni pio - kaže za Press izvor blizak istrazi. General Mladen Kuribak, načelnik Uprave policije, potvrdio je da je Mavrić uhapšen juče oko 15 časova. - Mavrić je uhvaćen neposredno uz administrativnu liniju ka Kosovu i Metohiji. Mavrić se krio na tom području verovatno u nameri da se prebaci na Kosmet. Mavrić se sada nalazi u Policijskoj upravi u Novom Pazaru - rekao je general Kuribak, piše u Presu.

Reklamama sve do suda

Na konferenciji za štampu koja je juče održana u Beogradu Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta RRA, apostrofirao je da će od sada redovno svakog meseca podnositi nove prekršajne prijave ne zato što je ambicija da nacionalni emiteri u Srbiji budu finansijski ugušeni, nego da tako disciplinovano počnu da poštuju pomenuti zakon da ne bude razloga za pokretanje novih prekršajnih prijava. Radio-televizija Srbije je zažmurila na zakonsku obavezu 33 puta, i to na oba kanala. TV „Pink“ je nezakonito emitovala reklame 36 puta. Gotovo duplo više, 63 puta, u nedozvoljenom ponašanju registrovana je TV B92. Apsolutni rekorder sa 102 prekršaja je TV „Hepi“, saznaje Blic. Na drugom mestu po broju prestupa je TV „Košava“ sa 89, dok je TV „Foks“ „najdisciplinovaniji“ prekršitelj zakona sa šest nepravilnosti. Prema podacima koje je saopštio Karadžić, TV „Hepi“ je ubedljivo na prvom mestu emitera koji su kršili zakonsku naredbu da se u dečjim programima puštaju samo reklame namenjene deci. Taj prekršaj je tokom januara ova TV izvršavala svakodnevno: ukupno 49 puta!

Republička radiodifuzna agencija podneće prekršajne prijave protiv svih nacionalnih televizija zbog kršenja Zakona o oglašavanju. Samo tokom januara šest komercijalnih televizija i javni servis prekršili su Zakon 329 puta. Najviše prekršaja napravila je TV Hepi - 102! Sledeća na listi je Košava sa 82 prekršaja, pa B 92 sa 63, Pink se tokom januara oglušio o Zakon 36 puta, a RTS za tri manje. Najbolji su bili Foks, sa svega šest prekršaja i Avala sa četiri. Kada bi ove televizije bila kažnjena maksimalnim iznosima, neke bi morale da plate desetine miliona dinara, a Hepi više od sto miliona. Emiteri će odgovarati zbog produžavanja reklamnih blokova preko šest minuta, koliko je dozvoljeno RTS-u i 12 minuta na komercijalnim televizijama. Takođe, emitovane su reklame u informativnim i dokumentarnim emisijama kraćim od pola sata, u dečjim emisijama bilo je reklamnih blokova sa sadržajima koji nisu namenjeni deci... A sve to je protivzakonito, piše u Novostima.

Mala ponuda – velika prevara

Istražni sudija Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, posle saslušanja, odredio je pritvor za 13 osumnjičenih, koje Specijalno tužilaštvo tereti za organizovanu zloupotrebu SMS nagradnih igara na najmanje dve televizije sa nacionalnom frekvencijom. Četrnaesti uhapšeni pušten je da se brani sa slobode! Sama akcija Odeljenja za suzbijanje visokotehnološkog kriminala MUP Srbije i Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal, i dalje je pod velom tajne. Osim šturog saopštenja da je istraga u toku protiv 14 osoba, koje su uhapšene zbog sumnje da su zloupotrebom SMS igara na sreću pribavili korist od više stotina hiljada evra, nije iznet drugi podatak. - Reč je o specifičnom krivičnom delu - navodi naš izvor blizak istrazi. - Nameštanje dobitaka išlo je putem specijalnog softvera, odnosno kompjuterskog programa. Reč je o licitiranju najniže ponude. Ne radi se samo o automobilima, već i stanovima. Vozila su privremeno oduzeta, kao i stanovi, a pronađena je i veća količina novca kod uhapšenih. Istraga je u toku, a prema saznanjima Novosti, uskoro će uslediti i nova hapšenja. Prema nezvaničnim informacijama, ova organizovana grupa je licitiranjem najniže ponude preko svog softvera "dobila" više od pedesetak "fijat punta" na gas. Ova nagradna igra svakoga dana emitovana je na RTS. - Prema prvim saznanjima, ekipa je nalazila građane koji su za 100 do 200 evra, pa i manje, "izigravali" srećne dobitnike i preuzimali ključeve - navodi naš sagovornik. - Sumnjamo da su automobile potom prodavali, a policija je zaplenila više desetine vozila.

Narod neće odricanje

Atina vrvi od demonstranata! U centru grada u petak su buknuli novi sukobi policije i građana koji su protestovali ispred parlamenta, u nadi da će osujetiti poslanike u usvajanju oštrih mera za pokrivanje budžetskog deficita. Vlada se nada da će novim instrumentima štednje namaći 4,8 milijardi evra, piše u Novostima. Grčki narod, međutim, nije spreman da plati cenu koju smatra paprenom - povećanje PDV sa 19 na 21 odsto i smanjenje bonusa zaposlenih u javnom sektoru i do osam odsto.Policija je, kako javljaju mediji, upotrebila suzavac i dimne bombe da rastera demonstrante koji su bacali kamenice. Na skupu u Atini okupilo nekoliko hiljada ljudi, uglavnom članova dva velika sindikata. Premijer Jorgos Papandreu je, uoči sastanka s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u Berlinu, istakao da od ove zemlje “očekuje solidarnost, a ne novac”. Da će, po svoj prilici, tako i biti potvrdio je svojom izjavom Rajner Briderle nemački ministar privrede izjavom da “Nemačka nema nameru da Grčkoj ponudi ijedan cent pomoći”. On kaže da je svaka članica EU odgovorna za sebe i da Atina mora efikasno da primeni svoj plan štednje. - Plan finansijske pomoći Grčkoj nije neophodan - izjavio je Žan-Klod Junker, predsedavajući Saveta ministara finansija evrozone, u petak, posle sastanka sa Papandreuom u Luksemburgu. - Mere grčke vlade za izlazak iz krize su “snažne”, a obaveze koje je Atina preuzela jasno otvaraju put za izlaz iz situacije u kojoj se zemlja nalazi.

Neosnovane optužbe Srbije?

Crnogorski predsednik Filip Vujanović optužio je Srbiju da „potpuno neosnovano i besmisleno optužuje Crnu Goru za odsustvo političke volje da se bori protiv organizovanog kriminala”. U intervjuu televiziji In, Vujanović je ocenio da je predsednik Srbije Boris Tadić „dao neprimerenu izjavu” kada je rekao da Crna Gora ne sarađuje u borbi protiv organizovanog kriminala. „Ta izjava nije trebalo da se da i ona je veoma politički osmišljenja i preselila je pravni momenat u politički, u jednom veoma osetljivom momentu i za Srbiju i za Crnu Goru”, rekao je Vujanović. On je ocenio da su odnosi Srbije i Crne Gore na niskom nivou objašnjavajući da je ponašanje Beograda ustvari ljutnja zbog priznanja i uspostavljanja diplomatskih odnosa Podgorice i Prištine. „Umesto rešenja pravnih dilema, pitanja i prepreka u akciji Balkanski ratnik, Srbija politički optužuje Crnu Goru da njena vlast nema volju za borbu protiv kriminalai da ne primenjuje svoj pravni sistem”, naveo je Vujanović. On smatra da je takvo ponašanje neprimereno navodeći da je u slučaju akcije ''Balkanski ratnik'' trebalo ostati u pravnim okvirima i pravusudnim odnosima, prenosi Politika.

Tači: Podela Kosova je besmislena

Teritorijalni integritet Kosova je nedodirljiv, međunarodno priznat i garantovan, i Kosovo će se u tim granicama integrisati i u NATO i u Evropskoj uniji", rekao je Tači u intervjuu za agenciju Beta. Predsednik Vlade Kosova je ocenio da je bezbednosna situacija dosta stabilna i da je doprinela integraciji pripadnika svih zajednica u institucionalni i društveni život. "Imamo jačanje naših bezbednosnih institucija, kako Policije Kosova, tako i Bezbednosne agencije i Bezbednosnih snaga Kosova, kao i prisustvo NATO-a . Sve u oblasti bezbednosti ide prema evroatlanskim normama, standardima i pravilima", rekao je Tači, prenosi Blic.

Avganistan kao Kosovo

Nekadašnji generalni srekretar NATO Džordž Robertson izjavio je da se Alijansa „nalazi na ivici ambisa” i uporedio kampanju u Avganistanu sa bombardovanjem Kosova i Srbije 1999. godine. Robertson je juče kritikovao lidere NATO zbog toga što „evropskoj javnosti, koja se sve više okreće protiv operacije u Avganistanu, ne objašnjavaju zašto je pobeda u Avganistanu bitna za mir i bezbednost evropskog kontinenta” i dodao da je, kako smatra, slična situacija bila i u slučaju bombardovanja Kosova. „Borili smo se protiv dobro naoružanog protivnika, koji se koristio zastrašujućim, drugačijim metodama od naših i koji se pokazao veoma sposobnim u borbi, ali odneli smo pobedu.... Uverili smo (Slobodana) Miloševića i njegove generale da nećemo odustati. Naša kampanja je bila i vojna i informativna. Pridobili smo svetsku javnost jednostavnim svakodnevnim porukama”, rekao je Robertson. Robertson, koji je bio generalni sekretar NATO od 1999. do 2004. smatra i da se Alijansa nalazi „na ivici ambisa, dok je svet zahvaćen sve većim nezadovoljstvom i previranjima”. „Jedino otvoren i pošten razgovor može da nas spasi od propasti”, rekao je Robertson na godišnjem skupu članova Atlantskog saveta Sjedinjenih Država, održanom u rezidenciji nemačkog ambasadora u Vašingtonu. On je dodao da smatra da bi misija u Avganistanu mogla da doživi neuspeh, preneo je Glas Amerike, donosi Politika.

Silajdžić na čelu Predsedništva

Dužnost predsedavajućeg Predsedništva Bosne i Hercegovine od danas će od Željka Komšića, po principu rotacije, preuzeti član Predsedništva BiH iz reda bošnjačkog naroda Haris Silajdžić. Silajdžić će dužnost predsedajućeg Predsedništva BiH obavljati narednih osam meseci. U saopštenju iz Predsedništva BiH napominje se da se ova rotacija odvija u skladu sa ustavom zemlje. Prema dogovoru u Predsedništvu BiH, protokolarne ceremonije preuzimanja dužnosti predsedavajućeg po načelu rotacije se ne praktikuju, piše u Blicu.

Amerikanci na kolenima?

Teniser reprezentacije Srbije Novak Đoković ocenio je da je vođstvo od 2:0, koje je njegova ekipa stekla prvog dana duela sa selekcijom SAD u Svetskoj grupi Dejvis kupa, neverovatan rezultat, ali da to ne znači da je meč završen. „Bilo je vrlo uzbudljivo. Amerikanci su pokazali da, posebno kada ih služi servis, mogu da pobede svakoga. Taj servis nam je zadavao velike probleme i na šljaci, koja je trebalo da bude naša velika prednost”, kazao je Đoković na konferenciji za novinare posle pobede nad Semom Kverijem od 3:1 (6:2, 7:6, 2:6, 6:3), piše Politika. „Bilo je dosta pritiska. Kao favorit moram da se nosim sa tom ulogom. Zato mi i jeste zaista drago što smo prišli korak bliže istorijskom plasmanu u četvrtfinale Dejvis kupa. Ovo je neverovatan rezultat, ali posao nije završen”, dodao je najbolji srpski teniser.

Srbija bi konačan trijumf mogla da obezbedi već u današnjem susretu dublova u kome će Nenad Zimonjić i Janko Tipsarević igrati sa braćom Bobom i Majkom Brajanom. „Ne opuštamo se, ali će Nenadu i Janku sigurno biti lakše posle vođstva od 2:0. O poslednjem danu ne razmišljamo, nadamo se da ćemo odlučiti pitanje pobednika”, kazao je Obradović i čestitao Đokoviću i Viktoru Troickom na pobedama u singlu.„Pokazali su kako se bori za svoju zemlju”, istakao je selektor Srbije. Obradović je, međutim, imao zamerki na račun navijača u beogradskoj Areni. „Publika treba da bude još energičnija, ali to ne znači da pred Đokovićev servis viče: 'Ajde, Nole Srbine'. Zato treba da posle poena eksplodira. Kao kada, na primer, navija za Partizan u košarci”, naveo je Obradović. O uspehu naše teniske reprezentacije piše i Blic.

Partizan i Zvezda biće privatizovani

Ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić-Marković kaže da joj je predsednik FS Srbije, tokom boravka u Alžiru, saopštio da će dugo najavljivana privatizacija u sportu doneti boljitak našim najvećim klubovima - Crvenoj zvezdi i Partizanu! Ona nije mogla da precizira kada će giganti sa Topčiderskog brda promeniti vlasničku strukturu i dobiti vlasnike, ali je dodala da će posle Mundijala u Južnoj Africi biti više reči o ovoj temi, saznaje Pres. Prva dama srpskog sporta posebno je napomenula da sportski klubovi neće biti privatizovani kao preduzeća. - Tačno je da sam sa gospodinom Karadžićem tokom boravka u Alžiru pričala o privatizaciji srpskih klubova. Htela sam da čujem mišljenje čoveka koji je predsednik najvažnije fudbalske organizacije u zemlji. On mi je rekao da će srpskim klubovima biti bolje posle privatizacije, ubedio me je u to. Međutim, ne mogu da vam dam vremensku odrednicu i kažem kada ćemo tačno ući u proces privatizacije.