SRBI PRVI PRONAĐU PORESKI RAJ

Gotovo da nema zemlje - poreskog raja koju srpski biznismeni nisu iskoristili za osnivanje of-šor kompanija. Poreske uprave, nikada nećemo saznati ko iza tih firmi stvarno stoji, niti ući u trag novcu koji biznismeni mogu legalno da izvuku iz Srbije na ovaj način. Kada članovi srpskog pregovaračkog tima ovih dana od Međunarodnog monetarnog fonda zatraže odmrzavanje plata u javnom sektoru do kraja godine, jedno od pitanja koje će im postaviti gosti iz Vašingtona biće da li mogu da garantuju da eventualno povećanje plata i penzija neće dodatno produbiti jaz u državnoj kasi.

Kako bogataši izvlače pare iz Srbije

Kipar im je omiljena destinacija, budući da u ovom trenutku u Srbiji posluju 682 of-šor firme registrovane na tom ostrvu. Zahvaljujući skoro nepostojećoj kontroli tamošnjih poreskih vlasti i neopremljenosti srpske Poreske uprave, nikada nećemo saznati ko iza tih firmi stvarno stoji, niti ući u trag novcu koji biznismeni mogu legalno da izvuku iz Srbije na ovaj način, kaže za Blic stručnjak za borbu protiv poreskih mahinacija, koji je želeo da ostane anoniman. Of-šor kompanije stoje i iza zvučnih imena srpskog biznisa - Miroslava Miškovića, Milana Beka, Toplice Spasojevića, Miodraga Kostića i Zorana Drakulića. Kako je Blic nedavno pisao, osnivači „Delte”, „MK grupe”, „ITM grupe”, „Ist pointa” zvanično potiču iz poreskih rajeva. - Suština of-šor kompanija je da se otkloni plaćanje raznih vrsta poreza, da se izbegne kontrola finansijskog poslovanja, ali i devizna, carinska spoljnotrgovinska kontrola i da se preko „iznajmljenih” vlasnika i direktora prikrije identitet i imovina stvarnih vlasnika - kaže naš sagovornik. Prema podacima kojima raspolažu srpske vlasti, još 2008. u Srbiji je poslovalo 600 of-šor kompanija sa Kipra čiji su stvarni vlasnici državljani Srbije.

Milosavljević prvi prozvan

Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević prvi će odgovarati za nenamensko trošenje budžetskih sredstava u 2008. godini. Prekršajnu prijavu podnela je Državna revizorska institucija, a suđenje je zakazano za petak. - Lično ću se pojaviti pred sudijom, sa punim poverenjem u sud i ubeđen da nisam napravio prekršaj. Napisao sam i dokazima argumentovao odbranu, a spreman sam i da odgovorim na sva dodatna pitanja - kaže, za Novosti, ministar Milosavljević. Osim njega, sudnica ”čeka” i Tomicu Milosavljevića, Žarka Obradovića, Olivera Dulića, Nebojšu Bradića, Gorana Bogdanovića i Sašu Dragina. DRI je podneo zahtev za prekršajni postupak i protiv bivših ministara Predraga Bubala, Slobodana Samardžića, Zorana Lončara i Vojislava Brajovića. Na spisku su i bivši sekretari Ministarstva ekonomije Aleksandra Popović i Aleksandra Todorović i državni sekretari u Ministarstvu rada Tatjana Matić i Zoran Martinović. Međutim, njihovi predmeti čekaju dopune.

Spremili predlog za plate

Kako će se od sledeće godine usklađivati penzije i koliko će rasti plate u javnom sektoru biće ključne teme razgovora Vlade i predstavnika MMF koji sutra počinju četvrtu reviziju stendbaj aranžmana. U naredne dve nedelje predstavnici izvršne vlasti moraće gostima iz Vašingotna da predstave preciznu formulu za budući rast penzija i dobiju zeleno svetlo za tu računicu. Izvor Blica iz Vlade tvrdi da će javni sektor biti definisan kroz one sektore čije plate država sama isplaćuje i jedino može da kontroliše, a to znači bez javnih preduzeća i zaposlenih u lokalnim samoupravama. Dalje je pitanje koliko će rasti njihove plate jer bi od aprila sledeće godine penzije do aprila 2012. godine trebalo da se povećavaju baš kao i njihova primanja. - Još uvek nema konačnog rešenja, ali ima nekih predloga o kojima će se razgovarati. Jedan je da se ove plate od januara sledeće godine povećaju za procenat troškova života i plus polovina od procenjenog rasta BDP-a - kaže naš sagovornik.

Ideju da se plate rasterete raznih dažbina penzionerima ne zvuči kao najbolje rešenje, iako se za to sve glasnije zalažu pojedini ministri u Vladi Srbije. U sklopu najavljene poreske reforme, penzionerska udruženja predlažu drugačiju raspodelu novca u okviru koje bi se porezi na zarade smanjili, a za tu razliku povećali doprinosi. Država bi na ovaj način godišnje mogla da poveća svoj budžet za oko 50 milijardi dinara, saznaju Novosti. - Sada se na godišnjem nivou od doprinosa sakupi 246 milijardi dinara, što je nedovoljno za isplatu penzija - objašnjava Milan Nenadić iz Saveza penzionera. - Zato se iz budžeta dotira čak 215 milijardi da bi se pokrili izdaci, a to je 46 odsto od ukupnih troškova Fonda PIO! Ovim tempom ni u bližoj budućnosti neće biti dovoljno novca za penzije. Zato zahvatanja iz državne kase moraju biti manja, a to je moguće samo ako izvorni prihodi Fonda PIO budu veći. U ovom penzionerskom savezu računaju da bi se najveće uštede mogle postići podizanjem stope doprinosa, za koju tvrde da je ionako među najmanjima u okruženju. - To je moguće uraditi ako se smanji porez za, recimo, četiri odsto, a da se za taj procenat podignu doprinosi - priča Nenadić. - Ovakva bi raspodela bila sasvim neutralna za poreske obveznike, a u republičku kasu bi se slilo dodatnih 45 milijardi dinara. Samim tim bi i zahvatanje Fonda PIO iz republičkog budžeta bilo manje.

Opozicija protiv odlaska u Sarajevo

Učešće Srbije na ministarskoj konferenciji EU – zapadni Balkan koja se održava 2. juna u Sarajevu gde će prisutni biti predstavljeni isključivo imenima, a ne državnim obeležjima (Gimnih formula) i na kojoj bi trebalo da učestvuju i predstavnici kosovskih institucija podelilo je političku scenu u Srbiji. I dok predstavnici vladajućih stranaka imaju samo reči hvale za odluku državnog vrha da se odazove pozivu i sedne za isti sto za predstavnicima Prištine, opozicione stranke su gotovo jednoglasne u osudi takve namere uz ocenu da je reč o potezu koji će imati dugoročne negativne posledice po Srbiju, piše Politika. Prema rečima Branka Ružića, predsednika Izvršnog odbora Socijalističke partije Srbije, naša zemlja treba da učestvuje na ovom skupu jer se tako otvaraju nove mogućnosti za produbljivanje regionalne saradnje. „Okvir učešća svih pa i prištinskih vlasti treba da bude jedini mogući, a to je Rezolucija 1244. Suštinski je važno da ta forma bude zadovoljena. Mi tamo nastupamo kao suverena država”, kaže Ružić. Član Predsedništva G17 plus Vlajko Senić ubeđen je da će naši predstavnici u Sarajevu na najbolji mogući način odbraniti interese Srbije. Komentarišući kritike opozicije da Srbija ne sme da se pojavljuje bez državnih simbola, on ističe da srpski predstavnici treba da budu na svakom skupu na kome se razmatraju pitanja koja su od našeg nacionalnog interesa. „Mnogo je važnija suština od forme, a suština je da budemo prisutni i da se borimo za svoj stav”, smatra Senić.

Ministar Vuk Jeremić izjavio je da Srbija ima čvrst dogovor sa organizatorima Konferencije „EU - Zapadni Balkan" u Sarajevu oko formata i načina učešća privremenih institucija iz Prištine. Njihovo prisustvo, ukoliko se odluče da dođu u Sarajevo, mora biti strogo u skladu sa Rezolucijom 1244, uz prisustvo UNMIK, baš kao na skupovima koji su održavani do sada. To znači da nikako ne mogu biti predstavljeni kao suverena država. Po tom pitanju, pozicija Srbije je čvrsta kao kamen i neće se promeniti i neće biti nikakvog popuštanja - rekao je Jeremić. Kako Pres saznaje, organizatori su obezbedili elemente poštovanja Rezolucije 1244 po takozvanoj „gimnih" formuli. Naime, ispred svih učesnika skupa biće pločica sa ličnim imenom, a ne nazivom države ili organizacije koju predstavljaju. Kosovskom predstavniku uvodnu daće šef Unmika Lamberto Zanijer, dok će predsedavajući Saveta ministara EU Migel Anhel Moratino najavljivati izlaganja ostalih učesnika.

Rupa sve veća, zakrpe nema

Kada članovi srpskog pregovaračkog tima ovih dana od Međunarodnog monetarnog fonda zatraže odmrzavanje plata u javnom sektoru do kraja godine, jedno od pitanja koje će im postaviti gosti iz Vašingtona biće da li mogu da garantuju da eventualno povećanje plata i penzija neće dodatno produbiti jaz u državnoj kasi, saznaje Politika. Jer, prema računici Alberta Jegera, šefa misije, rast zarada za samo jedan odsto povećava minus u budžetu za čak sedam milijadri dinara. Ekonomski stručnjaci se pitaju koju računicu će članovi našeg pregovaračkog tima spustiti na sto kako bi vašingtonske pregovarače ubedili da je njihov zahtev opravdan. Ono što je poznato jeste da je srpska državna kasa pregovarače iz MMF-a dočekala sa aprilskim prihodima koji su manji od martovskih, dok su rashodi bili veći. Od početka godine, minus u državnoj kasi narastao je do 34,2 milijarde dinara. Inače, Zakonom o budžetu za 2010. godinu planiran je deficit od 107 milijardi dinara, a to znači da aprilski minus ne prelazi planirane okvire. – To, međutim, znači i da nije napravljena rezerva iz koje bi moglo da se finansira eventualno povećanje zarada – objašnjava Milojko Arsić, savetnik premijera Mirka Cvetkovića.

Jun, mesec odluke?

Potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić zatražio je u utorak od zvaničnika EU u Briselu da se, na temelju očekivanog izveštaja haškog tužioca Serža Bramerca, u junu pokrene ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. On smatra da će EU, pritisnuta ogromnim finansijskim poteškoćama, sada biti rigoroznija prema kandidatima za članstvo, ali da će im, istovremeno, više pomoći da budu konkurentniji kada budu ušli u Uniju. Đelić u intervjuu za Novosti naglašava da Srbija u tome treba da vidi svoju šansu. Možemo li da se nadamo da će srpsko pitanje u EU napredovati u junu? - Veoma je važna poseta glavnog tužioca Serža Bramerca Srbiji ove nedelje. Zaključci Saveta ministara EU iz decembra su veoma jasni. Ukoliko njegov izveštaj bude pozitivan, možemo očekivati početak procedure ratifikacije SSP. To su mi rekli i komesar File, i predsednik Evropskog parlamenta Buzek, ali to sam isto čuo i u Berlinu, gde sam boravio prošle nedelje.

Evrozona na lošem glasu

Oko 55 odsto stanovništva u državama koje su van evrozone protivi se ulasku u tu grupu i prihvatanju zajedničke evropske valute evra, pokazalo je istraživanje agencije “CVVM”. Prema anketi, za ulazak u evrozonu je 38 odsto stanovništva dok je sedam odsto neodlučnih. Ulazak u evrozonu i uvođenje evra dugo je bio glavni cilj novih članica EU, ali slabljenje evropske valute i dužnička kriza koja je zahvatila Grčku i preti da se prenese na druge članice usporila je entuzijazam u većini država. Dok Mađarska i Rumunija, kao države koje iako su članice EU nisu deo zajedničke evrozone, imaju mogućnost da padom vrednosti domaćih valuta kalkulišu sa negativnim tendencijama na tržištu, Grčka kao država evrozone to ne može da učini. To je neke od država koji su kandidati za ulazak u evrozonu nateralo da razmisle o nedostacima tog sistema, jer su do sada isticani samo pozitivni efekti poput zajedničke valute, lakše trgovine i jače integracije sa evropskim ekonomskim blokom, piše Politika. Grčka je sada bankrotirala, a da bi dobila neophodni 110 milijardi evra pomoći moraće da ispuni veoma stroge kriterijume koji su stroži od onih koje je prošle godine nametnuo MMF Mađarskoj i Rumuniji. To se odnosi i na značajno smanjenje plata i cena. Poljski premijer Donald Tusk smatra da je došlo vreme da evrozona sama sebe preispita. Iako je Tusk do sada bio naklonjen Evropi, on sada kaže da ulazak u 16 država evrozone više nije prioritet za Poljsku.

Svima, pa i najvećim optimistima, jasno je da se Evropska unija i njena valuta evro nalaze na prekretnici, na šezdesetu godišnjicu Šumanove deklaracije koja se smatra osnivačkim dokumentom evropskog zajedništva. Ogromne svote novca stavljene su na sto, da bi se izbeglo najgore. Analitičari iz aktuelne teške finansijske krize vide tri moguća pravca. Oporavak - Evro i EU će se izvući, i iz krize izaći još jači. Takva teorija ima i najviše pristalica. Optimizam je neophodan da bi se izašlo na kraj s najvećim poteškoćama otkako je formirana Unija. Ovakav stav iznose i zvaničnici svih 27 zemalja članica. Da bi taj scenario uspeo, potrebno je mnogo solidarnosti i odricanja, uz rigorozno sprovođenje planova za oporavak. Biće, takođe, potrebno i mnogo novca, izvesno više od 750 milijardi, koliko je trenutno obezbeđeno. To, između ostalog, znači i da će Grčka biti u stanju da vrati dugove, da će Portugal, Španija i Irska, ali i neke druge zemlje, izbeći “domino efekat”, spekulacije prestati, a finansijsko tržište povratiti poverenje, prenose Novosti.

Delegacija za ispravljanje grešaka

Planirano je da tada bude formirana zajednička komisija sastavljena od predstavnika EK, Ministarstva pravde, Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, da bi koordinirala nastavak reforme pravosuđa. Da Brisel ne odstupa od pomenutog zahteva, najjasnije je javno formulisao Žoze Manuel Barozo, predsednik EK. On je 27. aprila, u pismu predsednicima cehovskih udruženja srpskih sudija i tužilaca, naglasio da „zaključci ekspertske misije EK potvrđuju da je postupak reizbora pokazao značajne nedostatke u pogledu sastava i nezavisnosti Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, primene objektivnih kriterijuma, kao i transparentnosti i pouzdanosti celokupnog procesa”, piše u Blicu. Barozo je obznanio da su upravo ta pitanja nedvosmisleno pokrenuta kod „naših srpskih sagovornika” i da će Evropska komisija „pažljivo nadzirati razvoj budućih događaja”. Nešto ranije je Štefan File, komesar za proširenje EU, pismo sa istim ocenama lično uručio predsedniku Borisu Tadiću, a dobili su ga premijer Mirko Cvetković i ministarka pravde Snežana Malović.

Srbija izgubila spor

Srbija je izgubila spor po tužbi izraelske kompanije „Imidžset“ o iznajmljivanju špijunskog satelita, a to znači da će građani Srbije morati da plate 36 miliona evra odštete kompaniji zbog nepoštovanja ugovora. Ovaj ugovor potpisao je u vreme Savezne vlade ministar odbrane Prvoslav Davinić protiv koga, međutim, istraga tapka u mestu, a on je na slobodi iako je država i te kako oštećena. U Vladi Srbije kažu za Blic da, kako sada stvari stoje, ne preostaje ništa drugo nego da se plati jer bi u suprotnom izraelska firma mogla da ide na prinudnu naplatu. Skandal i katastrofa, najčešći su komentari koji su se juče mogli čuti među ministrima. Kako Blic saznaje u Vladi, pravni tim odmah po izboru novog republičkog javnog pravobranioca, što bi moglo biti već u četvrtak na sednici Vlade, stupiće u kontakt sa izraelskom firmom. - Pokušaće se da se ide na prebijanje duga ili otplatu na rate. Godina je krize, a reč je o izuzetno velikoj sumi. Nastojaćemo da se spor oko satelita okonča tako da građani Srbije ne trpe zbog greške jednog čoveka, bivšeg ministra - kažu u Vladi za naš list.

Sudije od javnog značaja

Obrazlažući odluku kojom je, veće kojem je predsedavala, odbacilo optužnicu protiv šestorice navijača Partizana zbog pretnji upućenih novinarki B 92 Brankici Stanković, sudija Jelena Milinović, između ostalog, navodi da je „tužilac u optužnici morao da opiše i napiše šta znače reči proći ćeš kao Ćuruvija”. U obrazloženju, otkucanom na 25 strana, sudija Milinović, takođe navodi i da „javni tužilac ne opisuje zašto konkretnu oštećenu smatra osobom koja obavlja poslove od javnog značaja”. Sudsko veće Prvog osnovnog suda, u kojem su pored sudije Milinović bili i porotnici Svetlana Jovanović i Ljiljana Milenković, misli da je skandiranje novinarki B 92 da će proći kao Ćuruvija „očigledna metafora koja bi verovatno nešto trebalo da znači, ali da sud ne sme sam da zaključuje na osnovu nekakvih, eventualnih, ličnih saznanja članova veća, već da tužilac mora da navede i opiše u optužnici šta to znači”, piše u Politici. Zanimljivo je da je na glavnom pretresu 22. aprila ove godine, kada je saopštila odluku o odbacivanju optužnice, sudija Milinović navela da pevanje stihova „opasna si kao zmija, proći ćeš kao Ćuruvija”, ne predstavlja kvalifikovanu i ozbiljnu pretnju koja bi ugrozila bezbednost Stankovićeve već, eventualno, uvredu na javnom skupu koja se goni po privatnoj tužbi.

Biju i lekare

Dežurna ekipa Hitne pomoći napadnuta je nedavno na Smederevskom putu. Nekoliko muškaraca koji su, prema izjavama lekara, očigledno bili pijani, psovali su ih i vređali, ali se, na sreću, sve završilo bez povreda. Problem je, međutim, što se verbalni, ali i fizički napadi, kako kažu u Hitnoj pomoći, na njihove timove dešavaju gotovo svakodnevno. Da su sugrađani sve agresivniji potvrđuju i razne neprijatnosti koje na radnom mestu doživljavaju zaposleni u komunalnim preduzećima - GSP, "Parking servisu", EDB, "Toplanama", "Beograd putu"... Prema rečima Nade Macure, portparola Hitne pomoći, nema dana da ekipe lekara i sestara, u najboljem slučaju, ne prođu sa uvredama i psovkama. - Uglavnom se rodbina ili komšije obruši na ekipu, žaleći se da kasne - kaže Macura. - Prete, psuju, a ponekad i fizički napadnu. Iako naši ljudi krenu odmah po prijemu poziva, česte su gužve u saobraćaju. Ipak, još se ni jednom nije dogodilo da nas je napao pacijent. Činjenica je da su ljudi danas mnogo agresivniji, netolerantniji.

Koridorom kroz istoriju

Narednih meseci veliki posao očekuje srpske arheologe. Pre početka radova na izgradnji južnog dela autoputa Koridor 10, od Niša prema Dimitrovgradu i od Leskovca do granice sa Makedonijom, biće obavljena arheološka istraživanja duž cele trase. Nosilac posla je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, a očekuje se da će u ekipi biti više od 300 arheologa. Ideja je da se konzervacija otkrivenog materijala ne ostavi za kasnije, pa će biti angažovano i dosta konzervatora. A, u ovaj posao biće uključeni i stručnjaci Arheološkog instituta, Filozofskog fakulteta, Narodnog muzeja i regionalnih zavoda za zaštitu spomenika. Istovremeno, budući da je reč o velikom i skupom poslu, Ministarstvo kulture je nedavno formiralo komisiju koja će kontrolisati ceo projekat. - Bilo bi dobro da istraživanja počnu što pre - kaže, za Novosti, predsednik komisije, dr Vujadin Ivanišević, naučni savetnik u Arheološkom institutu. - Postoji opasnost da mnogo arheologa bude angažovano na više lokaliteta u isto vreme, pa da istraživanja ne budu sprovedena do kraja. Reč je o višeslojnim lokalitetima, od srednjeg veka, preko antičkog perioda, do preistorije. Pre nekoliko godina sprovedena su gruba arheološka istraživanja na široj teritoriji duž trase autoputa. Taj posao je vodio arheolog Marin Brmbolić, koji je sada, uz Marka Popovića, Veru Pavlović-Lončarski, Miloša Jeftića i Olivera Markovića, član komisije koju je formiralo Ministarstvo.

Očekivali smo više ponuda

Još niko nije izabran za savetnika u prodaji akcija „Telekoma“ i potpuno je otvoreno pitanje da li će biti izabran imajući u vidu da se tek ocenjuje da li ispunjava uslove propisane u konkursnoj dokumentaciji, prenosi Blic. Apsolutno tvrdim da Komisija zakonito i transparentno sprovodi postupak, da nema unapred izabranog ponuđača i da će tako ostati do kraja ovog postupka, kaže Slobodan Ilić, predsednik radne grupe za prodaju akcija „Telekoma“.Komisija za javne nabavke će u narednih 15 dana oceniti da li jedina ponuda konzorcijuma „Sitigrup global markets“ za savetnika u prodaji dela akcija „Telekoma Srbije“ ispunjava uslove tendera. I dok u Ministarstvu ekonomije kažu da proces prodaje ide svojim tokom, Ilić ističe da su se pod ovim uslovima mogle očekivati maksimalno tri ponude. Inače, pre dva dana je otvoren tehnički deo ponude kada je utvrđeno da se javio samo pomenuti američki konzorcijum. Tehnički uslovi koje je postavila Vlada podrazumevaju da savetnik može biti investiciona banka koja je u poslednje tri godine obavila najmanje jednu transakciju telekomunikacionih preduzeća iz Evrope, sa Bliskog istoka ili iz Zajednice nezavisnih država, vrednosti veće od 500 miliona evra.

Nove vozačke dozvole na jesen

Velike gužve i dugački redovi za prijem zahteva za biometrijske putne isprave i lične karte uticali su na to da se za jesen odloži izdavanje novih saobraćajnih i vozačkih dozvola, kao i registarskih tablica, saznaju Novosti. Do tada će se, procenjuju u policiji, smanjiti interesovanje za pasoše, koje je uoči nastupajuće letnje sezone premašilo sva očekivanja. Građani Srbije će od oktobra dobiti još dva biometrijska dokumenta. Izgled obrazaca nove vozačke i saobraćajne dozvole još se dorađuju, a za nekoliko nedelja biće završen taj posao. Zamena starih za nova dokumenta obavljaće se tokom redovnog produžavanja registracije. Vizna liberalizacija, kako se pretpostavlja, dovela je do toga da čak i oni koji ranije nisu imali pasoš sada podnose zahteve. Od 7. jula 2008. kada je počeo prijem zahteva za novu crvenu putnu ispravu, pa do 7. maja ove godine, izdato je 2.032.733 pasoša!

Novi britanski premijer

Lider konzervativaca Dejvid Kameron je u utorak uveče formalno prihvatio ponudu kraljice Elizabete II da bude novi britanski premijer, javio je BBC. Gordon Braun je ranije podneo ostavku na funkciju premijera britanskoj kraljici u Bakingemskoj palati i preporučio da ga nasledi lider Konzervativaca Dejvid Kameron, pobednik nedavnih opštih izbora, prenosi Blic.

Dejvid Kameron, lider Konzervativne partije koja je pobedila na prošlonedeljnim parlamentarnim izborima, postao je novi britanski premijer pošto je večeras prihvatio predlog kraljice Elizabete II da formira novu vladu.Samo sat pre toga je dosadašnji premijer Gordon Braun, lider Laburističke stranke koja je 13 godina bila na vlasti, predao je britanskom suverenu svoju ostavku posle poraza na izborima, saznaje Politika. Kameron (43) je najmlađi britanski premijer u skoro poslednjih 200 godina.

Bramerc danas u Beogradu

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc doputovaće danas u dvodnevnu redovnu posetu Beogradu, uoči podnošenja izveštaja o saradnji Srbije s tim sudom Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, u drugoj polovini juna. Očekuje se da će se Bramerc sastati sa predsednikom i premijerom Srbije, Borisom Tadićem i Mirkom Cvetkovićem, srpskim tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem i predsednikom Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom Rasimom Ljajićem. Vukčević je, uoči Bramercove posete, izjavio televiziji B92 da će glavni tužilac Tribunala tokom posete ponovo moći da se uveri da Srbija sve čini kako bi okončala saradnju sa tim sudom, piše u Blicu.

Očekuje se da će se Bramerc sastati sa predsednikom i premijerom Srbije, Borisom Tadićem i Mirkom Cvetkovićem, srpskim tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem i predsednikom Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom Rasimom Ljajićem. Vukčević je, uoči Bramercove posete, izjavio da će glavni tužilac Tribunala tokom posete ponovo moći da se uveri da Srbija sve čini kako bi okončala saradnju sa tim sudom. On je naveo da je Bramercova poseta "jedna od njegovih redovnih poseta, možda nešto malo delikatnija, jer nakon toga ide njegov izveštaj Savetu bezbednosti UN", prenosi Pres.

Ubijene i opljačkane tri starice

Za manje od 24 sata u Vranju, Smederevskoj Palanci i Prokuplju usmrćene su tri starice, a pretpostavlja se da je motiv tih zločina koristoljublje, jer je u kući svake od njih izvršena premetačina, saznaje Blic. Ubistvo Nadežde Spasić (81) u noći između 4. i 5. maja, u Ulici Petog kongresa 49, vranjska policija je rasvetlila i preksinoć uhapsila maloletnu braću M. D. (17) i N. D. (15) u njihovom stanu u Vranju, a traga se za trećim osumnjičenim Gorčom A. (23). U istrazi je utvrđeno da su Gorča A. i maloletnici kroz dvorište ušli u kuću Nadežde Spasić. Gorča A. je iz šupe uzeo sekiru kojom je razvalio rešetke na vratima. Nogom je razvalio vrata od sobe i upalio svetlo. Na krevetu je ležala starica, što ih je začudilo jer su očekivali da je kuća prazna. Gorča A. je navodno tada počeo staricu pesnicama da udara po glavi i žena je počela da krvari. Zatim joj je na lice stavio jastuk i pritiskao ga sve dok starica nije prestala da diše. Nakon toga naredio je maloletnicima da pretresu kuću i, kako saznajemo, u novčaniku su našli tri hiljade dinara. Kada su izašli iz kuće, novac su podelili i potrošili u jednoj kockarnici. Osumnjičeni Gorča A. stari je znanac policije i pravosuđa jer je nekoliko puta bio na robiji zbog krađa i razbojništava.

Mi smo vlasnici stadiona?

Sudski postupak između Ministarstva odbrane i SD Partizan, oko vlasništva nepokretnosti nije „od juče” već traje godinama, tačnije od 1997. ali se još ne nazire rešenje tog spora, prenosi Politika. U Humskoj tvrde da su za proteklih 13 godina redovno odlazili na ročišta, ali da zbog nedolaska Ministarstva odbrane, sud je nekoliko puta doneo rešenje da se tužba smatra povučenom, da bi sredinom prošle godine iz ovog ministarstva tražili privremenu meru zabrane raspolaganja objektom koji je predmet spora. Generalni sekretar SD Partizan Milan Obućina imenovan je u februaru 1997. godine na tu funkciju a sedam godina pre toga obavljao je funkciju zamenika generalnog sekretara. Obućina nam je juče govorio o problemu pred kojim, kako kaže, SD Partizan ne želi da zatvara oči. – Dobili smo tužbu 1997. godine koju je potpisao pravnik iz njihove uprave za imovinsko-pravne odnose. Verujemo u nezavisnost sudstva i sve dok sud ne donese konačnu odluku mi smo vlasnici objekta – kaže Milan Obućina. Po njegovim rečima, privremena mera ne znači prejudiciranje presude niti da će tuženi dobiti spor. Ta mera, zapravo, štiti imovinu od otuđenja ili opterećenja

Pravi razlog zbog koga dva najveća srpska fudbalska kluba, Crvena zvezda i Partizan, do sada nisu uspeli da rekonstruišu zastarele stadione izgleda da je lokacija na kojoj se oni nalaze i gde se sučeljavaju sportski i interesi krupnog kapitala, piše u Danasu. Od ranije je poznato da je Delta holding na Autokomandi kupila zemljište na kom je planirano da se gradi poslovno stambeni centar koji bi veličinom nadmašio Ušće i Delta siti zajedno. S druge strane, obnavljanje objekata u Ljutice Bogdana i u Humskoj, podrazumeva gradnju multifunkcionalnih stadiona, neke vrste šoping mola gde investitori iz tih komercijalnih sadržaja zapravo finansiraju rekonstrukciju i modernizaciju sportskih terena. Međutim, po rečima Jovice Jakovca, direktora kompanije Kolijers za Srbiju, izgradnja tri tržna centra na malom prostoru nije realna, jer bi konkurencijom ugušili jedni druge. - Najviše šansi za uspeh investicije imaju oni koji prvi uđu u posao, pa se sada prava bitka vodi za pozicioniranje na toj lokaciji. Mislim da je to najzgodnija lokacija za stambeno-poslovni kompleks, koji je planiran tik uz autoput, ali činjenica je da će oni koji prvi budu izgradili nešto, smanjiti interes investitora i znatno otežati realizaciju drugog sličnog objekta. Ako bi se postavilo i pitanje izgradnje trećeg, šansi gotovo i da nema - ističe Jakovac.

Poznat sastav za Južnu Afriku

Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Radomir Antić poslao je danas Svetskoj kući fudbala (FIFA) preliminarni spisak od 27 igrača na koje će računati tokom priprema za Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi. Antić će svoj spisak sutra i zvanično objaviti javnosti, piše u Blicu.

Fudbalski savez Srbije bi, kako se pretpostavlja, spisak igrača zvanično trebalo da obelodani sutra. Na Antićevom spisku nalazi se 27 fudbalera, a jedino novo ime je golman portugalske Leirije Anđelko Đuričić. Na spisku su sledeći igrači: golmani: Vladimir Stojković (Vigan), Željko Brkić (Vojvodina), Bojan Isailović (Zaglebje), Anđelko Đuričić (Leirija). odbrana: Branislav Ivanović (Čelsi), Antonio Rukavina (Minhen 1860), Nemanja Vidić (Mančester Junajted), Neven Subotić (Borusija Dortmund), Aleksandar Luković (Udineze), Ivan Obradović (Saragosa), Aleksandar Kolarov (Lacio). srednji red: Dejan Stanković (Inter), Nenad Milijaš (Vulverhempton), Miloš Krasić (CSKA Moskva), Milan Jovanović (Standard), Miloš Ninković (Dinamo Kijev), Zdravko Kuzmanović (Štutgart), Zoran Tošić (Keln), Miralem Sulejmani (Ajaks), Gojko Kačar (Herta), Nemanja Matić (Čelsi), Radosav Petrović (Partizan). napad: Nikola Žigić (Valensija), Marko Pantelić (Ajaks), Danko Lazović (Zenit), Dragan Mrđa (Vojvodina), Dejan Lekić (Crvena zvezda). Reprezentacija Srbije će se od 25. maja pripremati u Austriji, gde će 29. maja igrati protiv Novog Zelanda, a 2. juna protiv Poljske. Poslednju proveru pre Mondijala naš tim će imati 3. juna u Beogradu protiv Kameruna, prenosi Politika.