“SPORTSKI” DOGADJAJI U FRANCUSKOM PARLAMENTU

Barak Obama položio zakletvu po drugi put, naredio tromsečnu obustavu procesa protiv zatočenika u zatvoru Gvantanamo, najavio novu politiku za Bliski Istok, francuski bankari uzimaju novac od države iako nisu u minusu, Švajcarska u finansijskim brigama, u francuskom parlamentu skoro došlo do tuče...

Da Narodna Skupština u Srbiji nije jedina u Evropi poprište teških reči i (skoro) tuče potvrdjuje primer francuskog Parlamenta u kome je atmosfera ovih dana napeta. Poslanici opozicije (uglavnom socijalisti) napustili su salu Parlamenta zbog reforme skupštinskog poslovnika kojom bi se ograničilo pravo na amandmane i skratila maksimalna dužina govora, izveštava Les Echos i ostali francuski listovi. Opozicija odbija da učestvuje u raspravi i tvrdi da konzervativna većina verna predsedniku Sarkoziju pokušava da suzi njihova demokratska prava, dok ovi uzvraćaju paljbu optužujući socijaliste da su hteli isto da učine pre 10 godina kada su bili na vlasti. Desnica tvrdi da levi poslanici zloupotrebljavaju poslanička prava blokirajući donošenje odluka tako što ulažu beskrajan broj amandmana. To se zove opstrukcija rada Skupštine, tvrde oni. Levica uzvraća pevajući “Marseljezu” - državnu himnu borbenog tona “Napred deco otadžbine, dan slave je došao...”. Patetično, nema šta naročito kada je reč o razjedinjenoj levici čiji su “preletači”, kao Bernar Kušner, tužno brojni i sede u desnoj vladi. U utorak kasno uveče stvari su se tako zaoštrile da su se poslanici skoro potukli. Socijalistu kažu da su upravo zato i izašli iz skupštinske sale - da bi izbegli tuču. To se zove fer-plej. U novinarskim izveštajima pominje se da je medju poslanicima i jedan šampion u karateu. Uskoro bi medju skupštinskim izveštačima mogli da se nadju i novinari sportskih rubrika.

Barak Obama položio je juče u Beloj kući i po drugi put zakletvu, izveštava Los Angeles Times u prisustvu malog broja zvanica. Odluka o ponavljanju doneta je zbog toga što je sudija Vrhovnog suda Džon Roberts pogrešnim redom "recitovao" tekst zakletve propisan Ustavom. Barak Obama je to primetio i pokušao da ga navede na pravilan tekst, ali je na kraju morao da ponovi ono što je sudija Vrhovnog suda izgovorio napravivši grešku po drugi put. No problem. Roberts je rekao Obami da se izvinjava. Novi američki predsednik je, prenose mediji, izjavio “Dopalo nam se pa smo odlučili da ponovimo”.

Obama nije gubio vreme. Čim je položio (prvu) zakletvu nametnuo je nova pravila pre svega na moralnom planu, ističe International Herald Tribune. U znak novih pravila funkcionisanja države potpisao je naredbu o tromesečnom obustavljanju svih procesa zatvorenika u Gvantanamu pred specijalnim američkim sudovima koje je Vrhovni sud SAD 2006 proglasio nelegalnim. Londonski The Guardian piše o previranjima u Vašingtonu, ističući da je predsednik Obama požurio da se otarasi mera koje su bile karakteristične za politiku njegovog prethodnika i koje su ga na kraju diskreditovale. Pre svega će ustanoviti plan za povlačenje iz Iraka, piše El Pais. Obama predstavlja politiku promena i zbog toga što je on sam otelotvorenje otvaranja pristupa vrhu vlasti “rasnim manjinama”. Stari kontinent je u tom pogledu u zakašnjenju. “Evropa se pita gde je naš Barak?”, piše Financial Times. Dakle, kada će se jedan "Obama" naći na čelu Evropske Unije, recimo i naročito onih koje sebe nazivaju promoterima ljudskih prava?

Al-Quds izveštava da je lider PLO Mahmud Abas bio prvi strani političar kome je telefonirao Barak Obama posle polaganja zakletve. “Insistirao je na činjenici da u Abasu vidi svog partnera za mir." Svi evropski elektronski mediji jutros su naširoko komentarisali ovaj telefonski poziv, podsećajući da se Obama vraća na malo poznati stari predlog arapskih zemalja da arapske zemlje kolektivno priznaju Izrael a da u zamenu Izrael prizna nezavisnu palestinsku državu.

Moscow Times piše da je Obama izabran zahvaljujući ekonomskoj krizi. Sada je i sam u njoj. Kriza je svetska pojava koju ne može da reši sâm Vašington. List zaključuje da je najvažnije predvideti i onemogućiti stvaranje takozvanih spekulativnih balona. China Daily vidi Obamu kao Sizifa koji pokušava da pogura svoj kamen (uzbrdo naravno) da bi rekao da sam ne može da reši planetarne probleme. Kanadski Leader Post prenosi da se u Japanu odlično prodaju Obamini govori - oko 400 hiljada primeraka prodato je za dva meseca. Za Japance, Obamini govori su odličan način da usavrše znanje engleskog: sadržaj je zanimljiv, a ključne reči je lako zapamtiti: Change, Hope, Yes we can...

Svi švajcarski listovi prenose da je vlada u Bernu najavila da bi mogla da primi neke oslobodjene zatvorenike iz Gvantanama. Budućnost prekoatlantskih odnosa rešava se u tom zatvoru, ocenjuje ženevski Le Temps. Lozanski 24 heures piše da Švajcarska donevši ovu odluku postupa savršeno u skladu sa svojom prethodnom politikom. Kalmi Rej, šefica švajcarske diplomatije, postavila je istina pitanje tadašnjem državnom sekretaru Rajsovoj o tretmanu zatvorenika u Gvanatanamu. List ne pominje da je Švajcarska medjutim dozvolila da njen vazdušni prostor koriste avioni CIA za nelegalni prevoz prethodno kidnapovanih ljudi i da pri tom javnost ni parlament nisu uopšte bili obavešteni. 24 heures naravno nema naivne novinare koji ipak na kraju postavljaju pitanje "zašto Kalmi Rej zavodi Obamu?". Zato što su čelni ljudi filijale najveće švajcarske banke UBS u SAD pod poternicom zbog sumnje da su pomagali američkim državljanima da utaje porez. Vašington je tražio od Berna da mu dostavi spisak imena svih američkih štediša banke UBS koje čeka ispitivanje. Bankarska tajna moraće da postane javna, što neće doprineti rastu poverenja klijenata u švajcarske banke.

Što se tiče francuskih bankara oni su za razliku od ostalih nasmejani. Većina najvećih francuskih banaka beleže čak višak novca u kasama. Francuske banke su 10,5 milijardi evra u plusu što ih nije sprečilo da od države traže milijarderske injekcije gotovine o čemu piše La Tribune. Zatim su nastavili da isplaćuju neverovatno visoke premije svojim direktorima koji su se toliko navikli na milionske premije da ih smatraju prirodnom pojavom. Predsednik Sarkozi, kao prekaljeni populista i demagog, morao je ovih dana da javno ukori svoje (lične) prijatelje bankare da “to nema smisla” na šta su mu oni odgovorili da država ne može da se meša u poslovanje banaka (osim kad im daje novac koji su prokockali na berzama). Direktori dve banke su se ipak javno odrekli svojih bonusa što je medijski propraćeno kao herojski čin. Tako banke “izvlače korist iz krize” piše levičarski Liberation (vlasništvo porodice Rotšild).

Holandski list De Volksrant izveštava da je apelacioni sud u Amsterdamu naredio 21. januara istragu protiv poslanika krajnje desnice Geerta Wildersa zbog toga što je izazivao mržnju poredeći Hitlerovu knjigu "Majn kampf" sa Kuranom. Wilders je već poznat javnosti po filmu Fitna koji oštro kritikuje islam. Posle ove vesti izbila je nova polemika na temu imaju li gradjani pravo da kritikuju islam, na koji način i gde su granice slobode izražavanja?