SOCIJALISTI POSTALI PUNOLETNI

Na početku ovog pregleda dnevne štampe, čestitka odbojkašima Srbije koji su se, posle dve pobede nad Francuskom (3:2 i 3:1), plasirali na završni turnir Svetske lige. Iako se ta vest nije našla na naslovnim stranama današnjih novina, zaslužuje počasno mesto. Zašto? Zato što su srpski odbojkaši u petak i subotu veče opet uneli malo radosti i ponosa u naše živote, (pre)opterećene svakodnevnim problemima i nedaćama, ali i zbog odnosa prema reprezentativnom dresu. Za razliku od svojih kolega fudbalera, košarkaša i rukometaša, naši odbojkaški asovi ne znaju za opravdanja tipa "Stigao nas umor", "Želimo da se odmorimo pred narednu klupsku sezonu", "Propuštamo ovu reprezentativnu akciju, ali smo u budućnosti uvek na raspolaganju selektoru"... Iako praktično ove godine neće imati ni dan odmora, jer posle Svetske lige sledi Olimpijada, svi pozvani igrači su od prvog dana na raspolaganju selektoru Kolakoviću i jedino povreda može da ih spreči da ne obuku dres sa državnim grbom i, kako bi to sportski novinari rekli, "ostave srce na terenu".. Zato, "plavi" srećno u Brazilu i Kini.

Oj, Srbijo među šljivama...

Pomoćnik američkog državnog sekretara za Evroaziju Danijel Frid izjavio je da je Vašington podržao novu proevropsku vladu u Beogradu i da podržava integraciju Srbije u Evropsku uniju. Delove ekskluzivnog razgovora Frida za "Glas Amerike" današnja "Politika" prenosi u teksru "Srbija ne sme da se izoluje". "Nadamo se da Srbija uviđa svoju evropsku budućnost. Želimo da vidimo Srbiju u Evropi. Nemamo zlih namera prema novoj srpskoj vladi. Pozdravljamo njenu prozapadnu orijentaciju", kaže Frid. "Nemamo saglasnosti u vezi sa Kosovom, ali je na Srbiji da odluči šta želi. Može da se samoizoluje i ostane usamljena, što neće vratiti Kosovo i neće je približiti Evropi. Sa druge strane, Srbija može da se opredeli da se priključi Evropi, a jedini način da Srbija i Kosovo budu u jednoj političkoj kući jeste da ta kuća bude zajednička evropska kuća".

"Politika" objavljuje još jedan razgovor i to sa profesorom Ljubodragom Dimićem, koji upozorava da treba "Izbeći sudbinu malih naroda". On kaže da se pokazalo se da su godine koje se završavaju sa cifrom osam važne prelomnice u istoriji srpskog naroda. Među godinama koje su urezane u našu istoriju svakako su 1848. (vreme revolucije), 1878 (Berlinski kongres), 1918. (nastanak Kraljevine SHS), 1948. (sukob sa Informbiroom), 1968. (studentski bunt), ali su, kod naroda koji "proizvodi istoriju" u tolikoj meri da često nije u prilici da je valjano prouči i mnoge druge obeležene kao "istorijske". Ono što je posebno važno je da su mnogi od tih događaja bili takvog značaja da su direktno uticali na promenu opšte društvene, a time i istorijske svesti. Jer, promene u politici uvek su uticale na društvenu misao, pa time i na istoriografiju. Nove predstave o prošlosti najčešće su oduzimale ili smanjivale značaj prethodne vlasti i predstavljale ideološku rehabilitaciju pojedinih pokreta ili ličnosti, pa je prethodni poredak uvek obesmišljavan, a vlast rušena tako što je menjana i njena "zvanična" slika o prošlosti. Takva revizija istorije nikada nema za cilj da saopšti istinu, već da obezbedi legitimitet i opravdanje za "novu realnost". Zato ove promene neminovno prati i "udar na prošlost". Na pitanje kako iz ocenjuje istorijski trenutak u kojem se srpski narod i država nalaze, profesor Dimić ističe da je, nažalost, ograničenost vidika partijskih vođa i dalje uočljiva, tako da je na delu već viđena taktika odugovlačenja umesto rešavanja problema. "Opterećuje nas nasleđe prošlosti, postavljeni ciljevi su magloviti, želja da se dostignu nedovoljna, a demokratizacija društva i reforme još čekaju arhitekte. Sve to elitu udaljava od potrebe za sporazumom koji bi doveo do izlaska iz krize, a s takvim odnosom Srbi će teško izbeći neuspehe namenjene malim narodima. Politički lideri moraju shvatiti da se ovde, u lokalnim okvirima, dešava svetska istorija i pokušati da, uprkos svih teškoća zaokrete u svetskoj politici iskoristimo za svoje ciljeve. Najgori je onaj put koji poništava vekovnu evropsku vertikalu, potvrđenu u našoj istoriji, u kojoj postoje i istok i zapad."

Ivica pronašao (prelazno) rešenje

"Sutra Skupština Beograda" je naslov tekst u "Politici" u kojem se kaže da je formiranje Skupštine Beograda, uprkos različitim izjavama učesnika u budućoj vlasti prestonice, i dalje neizvesno, a i juče je bilo preokupacija domaće političke scene. Nastavak konstitutivne sednice Skupštine grada Beograda, koja je počela 14. jula, zakazan je za ponedeljak, 21. jul, saopštila je juče Služba za informisanje Gradske uprave. Odbornici Demokratske stranke Liberalno-demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije, kako prenosi Tanjug, sigurno će prisustvovati nastavku konstitutivne sednice Skupštine Beograda, zakazane za ponedeljak. Predsednik SPS Ivica Dačić, kako prenosi Tanjug, izjavio je juče da je Gradski odbor stranke odlučio da usvoji prelazno rešenje - da najstariji odbornik bude predsednik Skupštine Beograda da bi se dobilo još 30 dana za mogućnost dogovora oko konstituisanja gradske vlasti. "Ako ni u tom roku ne bude dogovora, biće novih izbora. Za sada nema dogovora o vlasti u Beogradu", rekao je on novinarima na svečanosti povodom 18 godina postojanja SPS. Funkcioner SPS Aleksandar Antić, prema pisanju Bete, nije želeo da potvrdi nezvanične informacije da je postignut dogovor s DS da se kao privremeno rešenje za predsednika Skupštine grada Beograda izabere Branislav Belić koji kao najstariji odbornik iz DS predsedava konstitutivnoj sednici Skupštine grada. Inače, šef odborničke grupe LDP u Skupštini Beograda Dejan Ranđić, kako prenosi Beta, juče je izjavio da će ta stranka podržati DS u konstituisanju gradske vlasti koju će ta partija formirati sa SPS. U nastavku konstitutivne sednice LDP će, podrškom demokratama, doprineti izboru gradonačelnika i sekretara gradske skupštine, čime će biti omogućen nastavak izbora vlasti u glavnom gradu, rekao je Ranđić na konferenciji za novinare.

S druge strane "Kurir" nas obaveštava da je sve što se dešava oko formiranja vlasti u prestonici samo "Zamajavanje". Naime, pregovori DS i SPS o formiranu većine u Skupštini Beograda zaključeni su još prilikom dogovora o novoj srpskoj vladi, ali zarad javnosti i nezadovoljnog članstva socijalista biće ozvaničeni tek sutra, na nastavku konstitutivne sednice. Kako "Kurir" saznaje u vrhu SPS, zbog najavljene opstrukcije radikala i "narodnjaka", Tadić i Dačić dogovorili su se da predsednik Skupštine grada bude izabran u ponedeljak, a da se u narednih mesec dana, koliko zakon dozvoljava, konstituišu i ostali organi Skupštine. Jedan od visokih funkcionera SPS, nezadovoljan raspletom pregovora, za Kurir tvrdi da će se većina u Beogradu i zvanično profilisati već sutra. "Dogovor je odavno postignut. Dačiću je samo ostavljeno vreme da kultiviše nezadovoljstvo unutar stranke i da nađe argumente kako bi opravdao raskid koalicije sa SRS i DSS. I sama poseta grobu Slobodana Miloševića u Požarevcu bila je deo iskupljenja pred glasačima. Ali, Dačić je veoma vešto izbegao da ode na poklonjenje Miloševiću i tako poslao jasnu poruku svojim koalicionim partnerima, ali i evropskim zvaničnicima", otkriva izvor "Kurira".

A da (ne)formiranje organa gradske uprave nije nimalo naivno niti jeftino, dokazuje telstu u "Blicu" pod naslovom "Odmor Komatine vredi milijardu evra". Nekoliko stotina projekata vrednih oko milijardu evra stavljeni su na led, pošto je sekretar za urbanizam i građevinske poslove Beograda Nenad Komatina pre više od mesec dana otišao na godišnji odmor! Dok Komatina "puni baterije", u Sekretarijatu za urbanizam, u jeku građevinske sezone, nakupilo se oko 500 predmeta koji "čekaju" isključivo njegov potpis, zbog čega su na gubitku ne samo investitori, već svi Beograđani, tvrde brojni sagovornici "Blica“. "Iako ima zamenika, Marijanu Strugar, Komatina je odavno proglasio sebe za jedinog čoveka u Beogradu koji može da potpiše ključne papire za dobijanje građevinske dozvole: rešenje o odobrenju za izgradnju ili takozvanu malu dozvolu, potvrdu o prijemu dokumentacije ili veliku dozvolu, potvrdu o temeljima, predlog za upotrebnu dozvolu, urbanistički projekat, kao i dozvole za trafo-stanice, naponske kablove i izgradnju svih javnih objekata, u koje spadaju škole, pošte, bolnice... Pošto Strugarevoj nikada nije dozvolio da potpiše nijedan od ovih dokumenata, ona je isto otišla na godišnji odmor. Ali, i da nije na odmoru, ništa od toga ne bi mogla da parafira", kaže jedan od investitora, koji je, iz razumljivih razloga, insistirao na anonimnosti. On napominje da od oko 500 predmeta koji su pristigli na overu u poslednjih mesec i po dana, bar polovinu čine projekti velikih investitora, poput "Delte" koja, kako se priča među građevincima, na čekanju ima oko 25.000 kvadrata. Ukupna vrednost ovih poslova, inače, iznosi blizu milijardu evra, a zbog neočekivanog zastoja najviše gube građani koji bi radili na gradilištu, Direkcija za građevinsko zemljište Beograda, kojoj investitori ne mogu da uplate naknadu za uređenje građevinskog zemljišta bez projektne dokumentacije (koju potpisuje Komatina), zatim država, koja ne ubire PDV (na svaki materijal i uslugu), kao i proizvođači cigala, gvožđa, sanitarija, parketa (budući da se većina zgrada gradi od oko 90 odsto domaćeg građevinskog materijala). "Ovakva situacija nezapamćena je od kraja Drugog svetskog rata. U pitanju je ogromna suma novca za naše uslove. Primera radi, samo naknada za uređenje građevinskog zemljišta u Beogradu kreće se od 100 do 500 evra po kvadratu, zavisno od lokacije objekta. Direkcija većinu tog novca ulaže u razvoj infrastrukture, a trenutno, zbog odsustva Komatine, ne može biti započeta gradnja oko 300 zgrada, od kojih svaka prelazi površinu od 800 kvadrata. Nema ni prodaje stanova u izgradnji, jer da bi ih prodavao, investitor mora bar da počne s uređenjem zemljišta za temelje, što ne može da učini bez dozvole. Nema ni prihoda od poreza od 2,5 odsto na prenos apsolutnih prava", objašnjava sagovornik "Blica", i dodaje da građevinci nemaju primedbi na rad službi Sekretarijata za urbanizam, koje normalno funkcionišu, ali da sve staje kada dokument stigne na overu kod Komatine.

Partneri

Socijalistička partija Srbije juče je proslavila "punoletstvo", odnosno osamnaest godina od osnivanja. O proslavi "Kurir" izveštava pod naslovom "A od kuma...". Dok je Dragan Đilas juče ulazio u prepun restoran Sava centra, sa razglasa se sasvim slučajno čula tema iz filma “Kum”. Na ulazu su ga, kao i gotovo 500 zvanica na svečanoj proslavi 18 godina od osnivanja osnivanja SPS, u špaliru dočekali Ivica Dačić, Slavica Đukić-Dejanović, nezaobilazni Milutin Mrkonjić, Dušan Bajatović i Branko Ružić. Velikom koktelu neposredno pre Đilasa, koji je očigledno namerno kasnio, pridružili su se i premijer Cvetković, zamenik predsednika DS Dušan Petrović i Miloš Jevtić. Iako bez Tadića, Srbiji su poslali jasne poruke: SPS je u zagrljaju demokrata i u Beogradu, a Petrović je dobar sa premijerom Cvetkovićem. I dok je bivši ministar pravde Petrović na ulazu stoički čekao premijera kako bi, valjda, dokazao da nije u sukobu sa svojim partijskim kolegama i da je još u igri, Đilasa je u salu uveo niko drugi do dojučerašnji najbolji prijatelj Aleksandra Vučića - Aleksandar Antić! Njih dvojica su u srdačnom zagrljaju i javno otklonili sve sumnje u raspisivanje vanrednih izbora u Beogradu. Pored toga što su izostali radikali i narodnjaci, kojima nije ni palo na pamet da se pojave na jučerašnjem skupu, nije bilo ni podrške diplomatskog kora socijalistima. Osim predstavnika nesvrstanih zemalja i BJR Makedonije, čast skupu ukazao je Džon Vudsvort, ambasador Velike Britanije.

I "Press" piše o ovom događaju u tekstu "Na koktel SPS-a došli samo vlast i estrada". Socijalistička partija Srbije priredila je juče koktel u restoranu Centra "Sava" povodom proslave 18 godina od osnivanja stranke. Pozivu socijalista, koji je upućen predstavnicima svih stranaka osim čelnicima Liberalno-demokratske partije, odazvali su se premijer Srbije Mirko Cvetković, funkcioneri DS Dušan Petrović i Dragan Đilas, lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma, Milan Krkobabić, predstavnik PUPS, kao i pojedini predstavnici manjinskih partija i diplomatskog kora. Na koktelu su bili i pevačica Maja Nikolić i stara estradna zvezda Miki Jevremović, ali je posebno interesantno da, iako su bili pozvani, nije došao nijedan funkcioner SRS, DS i Nove Srbije. Goste su dočekivali predsednik socijalista i ministar policije Ivica Dačić, predsednica Skupštine Slavica Đukić Dejanović, ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić, Dušan Bajatović i Branko Ružić. "Ček da vidim gde da stanem, nisam navikao na ovakve prijeme", prokomentarisao je Mrkonjić, primetno najveseliji socijalista, čim je ušao u restoran. Na proslavi punoletstva SPS-a, pored svih vrsta sokova, služio se viski, gorki list, votka, ali i domaća rakija. "Bogami, najviše ide domaća", poverio je "Pressu" jedan od konobara. Da socijalisti nisu štedeli na proslavi rođendana i ulaska i ulazak u Vladu, posvedočio je i izuzetno bogat švedski sto, na kome je bilo servirano sve, od predjela i gibanice, do roštilja i sitnih kolača.

Nemoguća misija

Juče su "Večernje novosti" objavile da operativci MUP Srbije sprečili bekstvo najpoznatijeg srpskog zatvorenika Milorada Ulemeka Legije iz Centralnog zatvora u Beogradu. Današnji "Press" pak ističe da je "Legija najbolje čuvan u Evropi". Milorad Ulemek Legija je najbolje čuvani zatvorenik u Evropi i ne postoji nikakva mogućnost da on pobegne iz zatvora. Legijino bekstvo bi bilo moguće jedino uz učešće visokih državnih funkcionera i zatvorskih stražara, a za to je potrebno mnogo više od dva miliona evra, koliko su navodno bili spremili crnogorski kriminalci, tvrde sagovornici "Pressa", inače stručnjaci iz ove oblasti. Bivši šef beogradske policije Marko Nicović kaže da se nikada ne može govoriti o apsolutnoj sigurnosti konvoja koji prati pritvorenika, ali tvrdi da je neostvariv plan po kome bi se presekla kolona vozila koja Ulemeka prebacuje iz CZ-a u Sud. "Legija je najčuvaniji zatvorenik u Evropi! U njegovom obezbeđenju postoji trostruki obaveštajni prsten. Takvu holivudsku akciju nemoguće je izvesti bez sprege zatvorskih čuvara i najviših organa državne vlasti, a za to su dva miliona evra sića. Tu ni 50 miliona evra ne bi bilo dovoljno", tvrdi Nicović. On podseća da Ulemeka na suđenja dovoze u džipu i sa dva vozila u pratnji, kao i da ga obezbeđuju do zuba naoružani pripadnici Žandarmerije. "Maršrutu kolone do pred sam polazak u Sud znaju samo dve-tri osobe iz najvišeg državnog vrha. Ona je svaki put drugačija, a organizuje se i polazak više identičnih konvoja, koji se kreću različitim maršrutama", objašnjava Nicović. Novinar "Vremena" Dejan Anastasijević, koji se godinama bavi srpskim podzemljem, kaže da ne bi smela da postoji mogućnost da Legija pobegne. "Policija i Ministarstvo pravde u čijoj su nadležnosti zatvorski stražari, imaju mogućnost da spreče i pomisao da Legija pobegne. Skoro 99 odsto bekstava iz zatvora izvedena su uz pomoć nekog od čuvara. Voleo bih da vidim tog majčinog sina koji bi Legiji pomogao. On, inače, ima specijalan tretman, čuvaju ga na poseban način. Da je neko drugi u pitanju, možda bi i postojala neka mogućnost, ali Legija nema šanse", siguran je Anastasijević.

"Večerenje novosti" danas u tekstu "Kafa posle predaje" pišu da saborci Milorada Ulemeka Legije sanjaju o njegovom bekstvu. Bivši saborci Milorada Ulemeka potajno, još posle prve zatvorske kazne od 40 godina izrečene njihovom komandantu, nikada nisu prestali da maštaju o njegovom oslobađanju iz Centralnog zatvora. U beogradskim kriminalnim krugovima kruže neverovatne priče o navodnim planovima za Ulemekov beg iz dobro čuvanih zatvorskih zidina, jer njegovi prijatelji ne žele da on doživotno ostane iza rešetaka. Zato se, pre nekoliko meseci, čula neverovatna verzija o begu. Trebalo je da se preseče kolona vozila kojom je nekadašnji komandant "crvenih beretki" prebacivan u Specijalni sud. S druge strane, sigurno, ni Ulemek se nije pomirio sa činjenicom da će do kraja života provesti u samici. Legija, koji je osuđen na ukupno 160 godina robije, kriv je, utvrdio je sud - za otmicu i smrt Ivana Stambolića, za atentat na srpskog premijera Zorana Đinđića, za organizaciju četvorostrukog ubistva funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali i pokušaj ubistva Vuka Draškovića, za likvidacije po Beogradu...