ŠLJIVANČANINU POVEĆANA KAZNA ZA VIŠE OD TRI PUTA

Drastično pooštravanje kazne Šljivančaninu biće teško razumljivo za našu javnost i doprineće da se njeno poverenje u nepristrasnost Tribunala umanji ili svede na minimum. Vlada Srbije za sednicu u četvrtak pripremila dopunske mere u borbi protiv krize. Verovatno će u julu morati da se radi još jedan rebalans budžeta

Pripreme za 54. Pesmu Evrovizije 2009, koja se održava u Moskvi od 12. do
16. maja: Sinead Mulvey, Black Daisy (Irska)

Povećana kazna Šljivančaninu

Haški tribunal juče je pravosnažno osudio oficira bivše JNA Veselina Šljivančanina na 17 godina zatvora, pooštrivši prvostepenu kaznu kojom je za pomaganje zločina nad hrvatskim zarobljenicima u Vukovaru 1991. bio osuđen na pet godina zatvora, javlja Politika. Žalbeno veće tribunala je, usvojivši žalbu Tužilaštva, Šljivančanina (55) proglasilo krivim za pomaganje i podržavanje ubistva 194 hrvatska zarobljenika na farmi Ovčara kod Vukovara, u noći između 20. i 21. novembra 1991. godine, preinačivši, uz protivljenje dvoje sudija, nalaz iz prvostepene presude. Prvostepenom presudom, Šljivančanin je bio oslobođen po toj tački optužnice, a osuđen za pomaganje i podržavanje mučenja i okrutnog postupanja prema tim zarobljenicima. Prema presudi, Šljivančanin je morao znati za mogućnost da će pripadnici srpskih paravojnih snaga, koji su bili na Ovčari, pobiti sve zarobljenike, pošto je Mrkšić uveče 20. novembra 1991. godine naredio da se sa farme povuče vojna policija JNA.

Advokat Goran Petronijević, branilac i rođak Veselina Šljivančanina smatra da je presuda nerazumna i da predstavlja rezultat uticaja hrvatskog lobija na Haški tribunal. Branilac je podsetio da je Šljivančanin u prvostepenoj presudi bio oglašen krivim za takozvanu pomoć nečinjenjem, a sada je presuda delom preinačena.

„U presudi se kaže da je Mrkšić izdao naređenje, a da Šljivančanin ništa nije preduzeo da ga spreči, što je nelogično jer je Mrkšić Šljivančaninu bio nadređen”.

Advokat Petronijević kaže da će Šljivančanin imati pravo na takozvane vanredne pravne lekove, kojima bi se eventualno mogla obarati ovakva presuda, ali će tu mogućnost imati u zemlji u kojoj bude upućen na izdržavanje kazne, piše u Politici.

Prvostepena presuda, kojom je Šljivančanin bio osuđen na pet godina, povećana za više od tri puta, što je nezabeleženo u dosadašnjoj istoriji Tribunala, objavljuje Pres. Najnovija presuda potpuno je šokirala samog Šljivančanina, njegovu porodicu, ali i kompletnu srpsku javnost. U šoku su bili i advokati Veselina Šljivančanina.

Novosti javljaju kako je presuda je iznenadila Nacionalni savet za saradnju sa Hagom.
"Drastično pooštravanje kazne Šljivančaninu po dokazima, poznatim i prvostepenom veću biće teško razumljivo za našu javnost i predstavljaće faktor, koji će doprineti da se njeno poverenje u nepristrasnost Tribunala umanji ili svede na minimum", saopštio je Savet, prenose Novosti.

Tokom rasprave o žalbama, krajem januara ove godine, branioci su tražili da Mrkšić i Šljivančanin budu oslobođeni, a tužioci da im kazne budu pooštrene. Za Šljivančanina, zastupnici optužbe su zatražili kaznu od 30 godina zatvora, piše u Blicu.

Nove mere vlade za borbu protiv krize

Vlada Srbije za sednicu u četvrtak pripremila i dopunske mere u borbi protiv krize. Dodatno “upumpavanje” sredstava i povratak subvencija za poljoprivrednike, najavljuju Novosti pod naslovom "Rezervna pluća za privredu". Suština dopunskih mera biće otvaranje mogućnosti da se u privredu dodatno "upumpaju" sredstva i tako omogući njena veća likvidnost. U isto vreme i da se spreči dalji pad prihoda države. Takođe, povratila bi se i funkcija subvencija, kojom bi se, pre svega, pomogli poljoprivrednici. Procena je, naime, da bi, u trenutno postavljenom makroekonomskom okviru, manjak države već u drugoj polovini godine bio duplo veći od 70 milijardi dinara, koje su rebalansom predviđene.

Već do kraja juna biće formirana posebna grupa za praćenje naplate poreza na dodatu vrednost. Srbija se obavezuje da će ući u ozbiljne reforme prosvete, penzijskog i zdravstvenog sistema. Manjkavost trenutnog sistema trošenja para u najvećem obimu svodi se na to što budžetski korisnici nedovoljno i sa zakašnjenjem izveštavaju Ministarstvo finansija o utrošku para koje su im odobrene. Vlasti u Beogradu ponovo su se obavezale na što hitnije restrukturiranje većeg broja preduzeća, koja su u njenom vlasništvu, najpre JAT-a i Galenike. Za narednu godinu država predviđa i privatizaciju "Telekoma Srbije" i Aerodroma "Nikola Tesla". Za 2011. godinu je ostavljen ulazak manjinskog partnera u Elektroprivredu Srbije. Takođe, država se obavezuje i na ubrzanje postupka restrukturiranja Železnica Srbije. U planu je da se pokrene novi program subvencionisanog stambenog kreditiranja mlađih od 45 godina. Ovaj program bio bi "očišćen" od svih loših strana prethodnog perioda stambenog kreditiranja, ali bi osnovne kriterijume za povoljniju kupovinu prostora za život - zadržao.

Biće novi rebalans budžeta

"Zbog smanjenja BDP-a padaće prihodi u državnoj kasi i povećavaće se deficit pa bi od MMF-a trebalo tražiti dozvolu da se planirani od tri odsto koriguje na više umesto da se podiže PDV", kaže ekonomista Stojan Stamenković, piše u Borbi.
"Pad bruto domaćeg proizvoda u Srbiji sigurno će biti veći od dva odsto, koliko predviđa Sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom, a na osnovu dosadašnjih pokazatelja, može se očekivati da on bude između pet i šest odsto, u najboljoj varijanti četiri", izjavio je juče urednik biltena "Makroekonomske analize i trendovi" Stojan Stamenković.
"Zbog toga će, verovatno, kada se u julu utvrdi stanje tokom prve revizije Sporazuma sa MMF-om, morati da se radi još jedan rebalans budžeta. Tada bi bilo bolje tražiti, jer su izdaci budžeta već značajno smanjeni i nove uštede bi se teško ostvarile, da se dozvoli povećanje deficita u budžetu koji će, zbog pada BDP-a, biti veći od tri odsto kako je dogovoreno. Prihvatljivije je da deficit iznosi četiri-pet odsto nego da se povećava porez na dodatu vrednost kako bi se pokrili izdaci iz državne kase", kazao je Stamenković i objasnio da je deficit rebalansom sa 50 povećan na 70 milijardi dinara.

Spor se seli u Pariz

Povodom podnošenja zahteva za arbitražu Međunarodnoj trgovinskoj komori u Parizu, u kome austrijski konzorcijum „Alpina-Por” traži obeštećenje od 71 milion evra zato što ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš–Požega nije realizovan, srpska strana očekuje da arbitraža kaže svoju reč. Jer i vlada Srbije i koncesionar tvrde da su u pravu. Argument naše države je da koncesionar nije zatvorio finansijsku konstrukciju do 31. decembra, što je bio uslov da ugovor stupi na snagu, dok koncesionar tvrdi da je bio sprečen da obezbedi pare, objavljuje Politika.

„Srbija je tragala za rešenjem koje je podrazumevalo da se izbegne arbitraža i sporovi koji bi mogli previše da koštaju, ali kada se bivši koncesionar već odlučio na ovaj potez, javni pravobranilac i njegov pravni tim će dati odgovor na sve tvrdnje koje koncesionar iznosi pred arbitražom”, rekao je Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja.

Država će naći adekvatne pravne savetnike za slučaj propale koncesije. Postoje ocene da bi Srbija protivtužbom trebalo da traži obeštećenje, objavljuju Novosti.

"Uvek smo govorili da postoje rokovi do kada kocnesionar mora da zatvori finansijsku konstrukciju", kazao je Dulić i dodao da nije tačno da nije postojala komunikcija koncesionara i države Srbije, prenosi Blic. Prema njegovim rečima, komunikacija je bila intenzivna kroz dopise i neformalne sastanke koji su bili veoma česti.

"Ako je suditi po koncesionom ugovoru i aneksima, koji su dostupni javnosti, ako nema skrivenih dokumenata, Srbija je ta koja bi protivtužbom trebalo da traži obeštećenje", navodi Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja. "Na arbitraži će isplivati istina u vezi s ovim projektom. A, imam utisak da je i ova Vlada spremna da istinu prikriva, da sačuva sebe."

Za Danas isti sagovornik daje malo drugačiju izjavu.

"Pred arbitražom Međunarodne trgovinske komore u Parizu Srbija je do sada imala više izgubljenih nego dobijenih parnica. Kad je reč o koncesiji za izgranju autoputa Horgoš-Požega, ugovaranoj sa konzorcijumom Alpina-Por, ishod je krajnje neizvesan, s obzirom na to da javnost nije imala kompletan uvid u ugovor o koncesiji", rekao je za Danas ekonomista Milan Kovačević.

Sve manje pažnje gripu

Zanimanje za meksički grip naglo se smanjuje pa samo Novosti donose ovu temu na naslovnoj strani.

Čak i da se i narednih dana zaustavi, pandemija novog gripa bi mogla da bukne na jesen. U Srbiji nema obolelih. Važno da virus ne stigne pre leta. Niko iz grupe koja je bila u Meksiku, a vraća se u Srbiju, nema simptome opasne bolesti, javljaju Novosti.

Petrohemija produžava rad

Predstavnici Naftne industrije Srbije (NIS) i pančevačke Petrohemije dogovorili su se o privremenom snabdevanju Petrohemije sa 5.000 tona sirovog benzina, kako fabrika ne bi zaustavila proizvodnju, saopšteno je iz Petrohemije. Napominje se da je kontinuitet isporuka poremećen zbog neočekivane blokade Petrohemijinog računa od kompanije Lukoil, do koje je došlo uprkos dogovoru sa Vladom Srbije.

Petrohemiju je posetila državna delegacija Irana i upoznala se sa funkcionisanjem, problemima i planovima fabrike, objavljuje Politika.

Sledeće nedelje – ugovor za Južni tok?

Predstavnici Srbije i Rusije potpisaće verovatno sledeće sedmice osnovni sporazum o izgradnji gasovoda Južni tok, kojim će, između ostalog, biti precizirani uslovi za osnivanje zajedničkog srpsko-ruskog preduzeća za realizaciju tog projekta, izjavio je ministar energetike Petar Škundrić.

Škundrić je agenciji Tanjug, tokom posete Termoelektrani „Nikola Tesla” u Obrenovcu, rekao da će ugovor biti potpisan u ruskom gradu Sočiju „na visokom nivou”, ali da on neće prisustvovati potpisivanju, prenosi Politika.

EU je jedno a NATO - drugo

Konstantin Kosačov, predsednik Spoljnopolitičkog odbora Dume, tvrdi u Novostima da će stav Rusije o KiM ostati nepromenjen: "Odluka protiv prava, biće poraz Suda. Ne protivimo se EU, NATO je već nešto drugo. ”Južni tok” je nacionalni interes obe zemlje", govori Kosačov u intervjuu pod naslovom "Plaše me političke igre".


Pripreme za vojnu paradu na Crvenom trgu u Moskvi

Izraelci tuže NATO zbog bombardovanja Srbije

Izraelsko udruženje žrtava terora Almagor je saopštilo da dovršava tužbu protiv zvaničnika NATO-a koji su odobrili bombardovanje Srbije 1999, u kome je ubijeno 2.500 civila, javlja Blic. Ovaj postupak izraelskog udruženja usledio je nakon što je sudija španskog Nacionalnog suda Fernando Andreu odlučio da pokrene istragu o izraelskom bombardovanju u gradu Gazi, 2002. godine, kada je ubijen jedan od vođa Hamasa i još 14 ljudi. Nekoliko istaknutih Španaca, uključujući visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solanu, koji je bio generalni sekretar NATO-a od 1995. do 1999. pominje se u tužbi Almagora, kao i zvaničnici iz mnogih drugih evropskih zemalja i SAD.

Predsedavajući organizacije Meir Indor izjavio je za izraelsku štampu je da se tužba privodi kraju, nakon što se Andreu odlučio na istragu.

"Propagandni puč" u Gruziji

Dan uoči početka manevara u Gruziji tamošnje vlasti su saopštile da su sprečile pokušaj državnog udara. Moskva bez komentara na izjave Sakašvilija o umešanosti Rusije, javljaju Novosti. Tenkovski bataljon koji se nalazi u mestu Muhrovani, tridesetak kilometara od glavnog grada Gruzije Tbilisija, je saopštio da se više ne povinuje komandi predsednika Sakašvilija. Bio je to “puč” u kojem se umesto municije pucalo propagandnim porukama. U Tbilisiju tvrde da su organizatori puča bivši rukovodioci Ministarstva odbrane Gruzije koji su bili u vezi sa ruskim tajnim službama.

Neimenovani ruski bezbednosni izvor je istakao da je „ceo događaj agonija režima predsednika Sakašvilija i da se ne može opisati na drugi način“, prenosi Danas. Opozicioni lider i bivši Sakašvilijev saveznik Georgij Kaindrava izjavio je da su navodi o planiranom vojnom udaru izmišljotina.

Statut Vojvodine i Ustav Srbije

Vladajuća koalicija planira da uskoro započne razgovore o decentralizaciji i regionalizaciji Srbije, što bi moglo da pomeri usvajanje Statuta Vojvodine - saznaju Novosti.
Teritorijalna regionalizacija zemlje, koju je najavio predsednik Srbije Boris Tadić, morala bi da usledi tek posle promene Ustava, što u najbržoj opciji iziskuje proceduru od šest meseci do godinu dana. Da li je inicijativu o regionalizaciji zemlje suštinski uzrokovalo nezadovoljstvo unutar delova vladajućih stranaka (iz unutrašnjosti Srbije) zbog ovlašćenja koja dobija Vojvodina? Koliko će Statut pokrajine morati da pretrpi korekcije kako bi Srbija po razvoju bila simetrična, pitaju Novosti.

Borba objavljuje kako je ideja predsednika Srbije Borisa Tadića o izmenama Ustava i smanjenju broja poslanika izazvala je različite reakcije i sumnje. Međutim, izgleda da je i pokrenula debate o dubljim promenama Ustava. Iako mnogi sumnjaju da je inicijativa samo deo predsednikovog samopromotivnog plana, svest o neophodnosti, makar, delimičnih promena političkog sistema postoji i u naučnoj javnosti.

Politički analitičar Branko Radun, kaže da mi, u stvari, i ne znamo šta se sve "gura" kroz predsednikovu priču o potrebnim ustavnim promenama.

Sve bliže ukidanje viza

Sredinom maja se očekuje izveštaj Evropske komisije o tome koliko je svaka od zapadnobalkanskih država napredovala na putu do bezviznog režima, a nezvanično, prema onome što su vlade regiona učinile, očekuje se preporuka evropskim ministrima da odobre ukidanje viza do kraja ove godine za Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru, javlja Blic, pozivajući se na Glas Amerike. To znači da bi građani onih država koje budu prepoznate kao najmarljivije na ispunjavanju postavljenih uslova bezbednosti, bez viza mogli putovati evropskim prostorom od 1. januara naredne godine.

"Srbija je na dobrom je putu da isposluje svojim građanima ukidanje viza za putovanje u Evropsku unijudo kraja ove godine", kazao je danas za Politiku Jelko Kacin, slovenački poslanik i izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu. On je dodao da Srbija ne koristi u dovoljnoj meri sve kadrovske i administrativne kapacitete koje poseduje. „Srbija može sve, samo ako hoće. Ako Srbija krene brže da napreduje, napredovaće i svi susedi, ali ako se Srbiji ne ide, onda će susedima praviti kolateralnu štetu”.

Dva scenarija za Sabor SPC

Ukoliko se tokom majskog zasedanja Svetog arhijerejskog sabora donese odluka da se menja cela crkvena vlada i u zavisnosti od toga koje će vladike ući u novoizabrani Sinod, zavisiće i buduća dešavanja u SPC, pa i da li da se bira novi patrijarh, kažu za Blic u beogradskoj Patrijaršiji. Od odnosa, dogovora i interesa trojice glavnih aktera, mitropolita Amfilohija (Radovića), vladike bačkog Irineja (Bulovića) i zvorničko-tuzlanskog Vasilija (Kačavende) zavisi kakav će Sinod dobiti SPC, odnosno ko će u odsustvu patrijarha Pavla upravljati srpskom crkvom.
Za sada postoje dva scenarija dešavanja na Saboru zakazanom za 14. maj.
Vladika bački Irinej i vladika zvorničko–tuzlanski su za promenu celog Sinoda, a to znači da mitropolit Amfilohije više ne bi bio patrijarhov zamenik jer ne može iznova biti biran za člana crkvene vlade. Mitropolit, međutim, pristaje na promenu članova, ali ne i cele vlade. On pristaje na promenu dva člana koja su najduže po stažu u crkvenoj vladi - vladike mileševskog Filareta i episkopa žičkog Hrizostoma. Prema saznanjima Blica, ova dvojica vladika nisu radi da napuste Sinod.

Opštinske obveznice

Građani koji na štednji imaju više od četiri milijarde evra mogli bi da postanu značajni investitori na srpskom tržištu kapitala, objavljuje Politka. Jedan od uslova je da im lokalne zajednice, odnosno opštine ponude na prodaju municipalne obveznice. Građani će se opredeliti za taj vid „ulaganja” samo ako taj prinos bude, kako kaže Boško Živković član Ekonomskog saveta premijera Srbije, ne samo stabilan i atraktivan, već i zaštićen od inflacije i kursnog rizika na način na koji je to omogućeno bankama.

"Ali, da bi se sve to zaista sprovelo u delo potrebno je najpre izmeniti neka zakonska rešenja i doneti nove propise", kaže Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija.

Previše stranaca

Televizija B92 lako može da izgubi dozvolu za nacionalnu frekvenciju zbog kršenja Zakona o radiodifuziji, otkriva Pres! Naime, prema zvaničnoj dokumentaciji Agencije za privredne registre (www.apr.gov.rs), više od polovine kapitala, tačnije 57,58 odsto u ovoj kompaniji imaju stranci, dok Zakon o radiodifuziji izričito zabranjuje da strani kapital bude većinski u firmi koja ima dozvolu za emitovanje TV programa.

Veliki problem ovoj televiziji napravio je srpski biznismen Slobodan Vučićević, koji se kao suvlasnik TV B92 upisao kao državljanin SAD!

Čitaoci i urednici

List Danas izgleda kao glasilo albanskih separatista sa Kosova. U opširnom razgovoru sa Azemom Vlasijem, Danas, izmedju ostalog, objavljuje:

"Ovo protestovanje Srba je necivilizacijski čin. Albanci su pokušali da obnove domove koje su im Srbi još pre deset godina spalili, ali kao što vidimo i danas je to problem. Teško je poverovati da se oni sami, bez ičijih naređenja odnosno instrukcija, tako organizuju."

"Srbi sa severa Kosova su nahuškani od nekih ljudi iz Srbije. Tako ne rade ozbiljni političari i odgovorna vlast."

I tako dalje… A prvi komentar čitalaca Danasa na ovaj tekst glasi:

"Stvarno se čudim Vašoj uredivačkoj politici da ovo objavljujete! Umesto objašnjenja moj stav:
1) Vlasi je dobio besplatno školovanje u Jugoslaviji;
2) Bio je predsednik SKOJ-a i kao takav na kongresu u hotelu Jugoslavija ugostio i tadašnju predsednicu nemačkih JUSOS-a (pandan SKOJ-a) g-dju Wieczorek-Zeul a koja je današnja nemačka ministarka razvoja, pa se time vidi koliko je profitirao u tadašnjoj Jugoslaviji koju je tako lako odbacio!
3) Sve dok ovako cinično napada šačicu Srba koji se bore za ono malo prostora koji im je ostao na Severnom Kosovu a ne vidi masu svojih Albanaca za koje se zna koliko su "domaćinski" raspolozeni prema Srbima i Romima i Gorancima itd, ne može se uzeti za ozbiljno i civilizovano pa prema tome ne zasluzuje da mu se da prostor u našim' medijima!"

Pripadnici KFOR i policije Euleks koriste suzavac i šok-bombe u sukobu sa Srbima
koji su pokušali da spreče obnovu kuća Albanaca u severnom delu
Kosovske Mitrovice

Spasavanje Zvezde

Na Marakani novo zaoštravanje, javlja Blic. Grupa bivših asova Crvene zvezde uputila je proglas i na konferenciji za medije upoznala javnost sa akcijom za spasavanje kluba, zahtevajući da se skupština i izbor predsednika održe pre 8. juna. U društvu klupskih legendi Dragoslava Šekularca i Vladimira Petrovića pojavili su se Vladan Lukić, Ratomir Dujković i Ivan Adžić. Istovremeno, član komisije koja vodi klub Branimir Babarogić kaže da će insistirati na poštovanju statuta i određenog roka.

Novosti objavljuju kako su bivši fudbaleri crveno-belih uz podršku prijatelja, najavili borbu za izlazak iz krize. Popularni pevač Aca Lukas tvrdi da imaju jači tim od Partizana. Šekularac strepi da bi slavni klub mogao i da se ugasi. Bivši igrači crveno-belih “ne traže krivce za ovo što se desilo, ali šalju poruku svim zvezdašima da je vreme za mobilizaciju”. Vladan Lukić predstavio je proglas u kojem se između ostalog poručuje ili pita:
"Ogorčeni smo zbog činjenice da je odlaskom bivše uprave nastalo potpuno rasulo. Obezbeđenje je dalo otkaz prošle nedelje, u klupskoj ambulanti nema ni lekova, flastera za igrače, a pojedini menadžeri zastrašuju službenike i pokušavaju da Zvezdi otmu igrače u ovom haosu."

Politika prenosi kako se, ocenivši postojeću situaciju u klubu kao tragičnu, grupa bivših Zvezdinih igrača založila da se vanredna Skupština održi do 20. maja.

Vidić pregovara sa Barselonom

Štoper Mančester junajteda Nemanja Vidić mogao bi već na leto da pređe u Barselonu za 30 miliona evra! Težnjama Katalonaca da angažuju jednog od najboljih defanzivaca sveta moglo bi da kumuje nezadovoljstvo Vidićeve supruge Ane Ivanović životom na Ostrvu. Tako barem tvrdi ugledni i visokotiražni katalonski list „Mundo deportivo", prenosi Pres.

Otac teniserke poriče da je nasilan i preti ambasadorki Australije

Vatromet na otvaranju Sebian opena u utorak u Beogradu

Damir Dokić, otac teniserke Jelene, je pozvao je telefonom Ambasadu Australije u Beogradu i zapretio da će „’zoljom’ ubiti ambasadora” ukoliko ne reaguje posle napisa u australijskim medijima koji prenose da je njegova ćerka izjavila da ju je on fizički zlostavljao, potvrđeno je nezvanično za Blic u ambasadi te zemlje.
"Jeste, pozvao sam ambasadu i zapretio da ću baciti „zolju” na automobil ambasadora ako ne reaguje. Dosta mi je više da iz te zemlje plasiraju laži koje su uništile moju porodicu, prvenstveno moju ćerku Jelenu", kaže u izjavi za Blic Damir Dokić.

Damir Dokić govori za Novosti o nesporazumima sa ćerkom, političkom angažmanu, kobnoj tvrdoglavosti: "Ako sam nekada i bio malo grub, to je bilo u najboljoj želji da svoju ćerku izvedem na pravi put."

"Ja sam nju, bar dok je bila sa mnom, izveo na pravi put! Sa samo 19 godina zaradila je šest-sedam miliona dolara, bila je četvrta teniserka na svetu i pila čaj sa australijskim premijerom Džonom Hauardom." Ovako je, vidno ogorčen, optužbe kćerke Jelene da je 2002. pobegla od njegovog zlostavljanja, uključujući i fizičko, objavljene u intervjuu australijskom magazinu "Sport and stule", za Novosti prokomentarisao Damir Dokić (50). On danas živi sam u Vrdniku, na Fruškoj gori, gde ima velelepnu kuću i voćnjak od 25 hektara na kojem proizvodi rakiju.