SAVET PREDSEDNIKA ČEŠKE

Kako objasniti svetski finansijski krah. Može li se misliti sopstvenom glavom na mestu srpskog političara. Da li će nekada birači u Srbiji znati za koga glasaju na izborima.

Marks se vraća u modu

Kakve su prednosti "života na periferiji" svetskog biznisa, razmatraju Novosti. Srbija, koja pliva u devetoj godini tranzicije, u kojoj je trgovanje hartijama od vrednosti tek u povoju, a investicioni i privatni penzijski fondovi blizu drugog ili trećeg rođendana, teško da može po šteti da se poredi i sa jednom članicom Evropske unije. Slično stoje i ostale zemlje u regionu. Uz mali plus ili minus, sve zemlje Zapadnog Balkana nalaze se na rubu uticaja svetskog finansijskog kraha.

Finansijska kriza pogodiće, ipak, u Srbiji baš one grane privrede, ponajviše uslužne, na koje smo, doskora, računali kao na nosioce ubrzanog razvoja.

Marks se ove jeseni opet vratio iz mrtvih, mada se verovalo da je definitivno sahranjen ispod ruševina Berlinskog zida. Kriza na Vol Stritu koja je ozbiljno uzdrmala, ako ne sam sistem kapitalizma, a ono bar njegov liberalni izraz, naterala je zapadne analitičare da objašnjenje za taj neočekivani lom potraže i na stranicama Marksovog „Kapitala - zapravo u onom njegovom delu u kojem govori o „autodestrukciji kapitalizma“, piše u Novostima.

Ajkula u novootvorenom akvarijumu Morski svet u Varšavi (foto: Fonet)

Državna pomoć

Da Srbija ima zakon o kontroli državne pomoći, ne bi bilo dilema da li su povlastice koje je „Fijat ” dobio od države zarad ulaska u strateško partnerstvo sa „Zastavom” - tržišno prihvatljive, da li favorizuju jednu firmu i nose li rizik da naruše konkurenciju. Nadležna komisija bi to proverila, dala svoj sud i odagnala nedoumice da li je dopustivo da država i grad finansiraju infrastrukturu za potrebe ove firme, poklone joj zemljište i unapred oproste poreze i takse za narednih deset godina.

Do donošenja zakona kojim će se pravila o dodeli državne pomoći upodobiti ili bolje reći postepeno približiti evropskim, cilj – privlačenje investitora uveliko opravdava sredstvo – ulaganja iz državne kase i odricanje države od dela prihoda. Zakonom koji bi vlada uskoro trebalo da predloži parlamentu sprečiće se ozbiljnije narušavanje konkurencije na tržištu dodelom novca iz državne kase preduzetnicima i firmama, objavljuje Politika.

Češki savet

"Slučaj Kosova otvorio Pandorinu kutiju. Približavanje Srbije EU naš prioritet. Zabrinut sam zbog posledica priznavanja Kosova. Ne prihvatam bezuslovno sve što dolazi iz EU", akcenti su iz razgovora sa Vaclavom Klausom, predsednikom Češke Republike, koji objavljuju Novosti.

"Moje neslaganje sa odlukom češke vlade da prizna Kosovo dobro je poznato. Slučaj Kosova otvorio je Pandorinu kutiju i svaka zemlja koja prizna Kosovo, mora da zna da je za to odgovorna. Mislim da je priznavanje Kosova bilo greška i zabrinut sam zbog razvoja događaja u budućnosti koji će to potvrditi", kaže Klaus.

Na pitanje, "šta biste, i kao uvaženi ekonomista, preporučili državnicima u Srbiji", Klaus odgovara:

"Kao češki premijer bio sam poznat po tome što nisam bio spreman da „teškim novcem plaćam lake savete“ iz inostranstva. Ne bih želeo da dajem savete srpskim liderima. Sve što rade treba da bude posledica njihove odluke, donete u skladu sa domaćim okolnostima, da se zasniva na njihovoj viziji cilja, kao i načina na koji žele da do njega dođu."

Prijava za članstvo uz "protivljenje mnogih"

Evropska unija će verovatno u naredna tri meseca primiti zvaničan zahtev Srbije i Crne Gore da dobiju status kandidata, uprkos protivljenju mnogih članica EU da se ohrabruje ubrzano proširenje Unije u vreme globalne finansijske krize, objavio je londonski Fajnenšel tajms. Pozivajući se na neimenovane zvaničnike EU, glasilo londonskog Sitija, najvećeg finansijskog centra u svetu, navelo je da će Crna Gora već sledećeg meseca podneti zahtev, dok će Srbija to verovatno učiniti u januaru, pod uslovom da predstojeća ocena o saradnji srpskih vlasti sa Haškim tribunalom ne bude i suviše kritična prema vladi u Beogradu.

List podseća da će Evropska komisija, koja je zadužena za proces proširenja, sledeće sedmice objaviti godišnji izveštaj o napretku zemalja zapadnog Balkana ka evropskim integracijama.

U ovom trenutku, Hrvatska, Turska i Makedonija imaju status kandidata za članstvo u EU, ali u praksi pregovori napreduju sa prve dve zemlje, mada u slučaju Turske taj proces ide veoma sporo, ukazao je Fajnenšel tajms a prenosi Politika.

Dogodine jeftiniji gas

Kada ruski “Gasprom” snizi cene gasa za Evropu i potrošači u Srbiji mogu da očekuju pad cene ovog energenta, a dobru vest o nižim cenama gasa potvrdio je i Sergej Čelpanov, zamenik direktora “Gasprom eksporta”, piše u Novostima. On je najavio da će za hiljadu kubika “plavog goriva” iz “Gasproma”, evropske zemlje u prva četiri meseca iduće godine plaćati od 350 do 400 dolara, umesto, kao sada, u rasponu od 460 do 520 dolara.

Sniženje cene gasa nije samoinicijativna odluka ruskog energetskog giganta, već je računica vezana za pad cene barela nafte. Kako se cene gasa određuju na osnovu cena nafte i kursa dolara za poslednjih devet meseci, preslikavanje trenutnog pada nafte na cenu gasa moći će da se odrazi tek od aprila.

Izbori u SPC

Rasprave o povlačenju patrijarha Pavla ponovo su otvorile pitanje kuda ide Srpska pravoslavna crkva, piše u Novostima. List nabraja moguće reforme: odnos prema drugim religijama, jezik bogosluženja, načini obavljanja liturgije, mesto žene, približavanje crkve mladima, porast broja „formalnih“ vernika, stav prema pitanjima iz sfere politike…

Analitičar religije Mirko Đorđević ističe da se na sam pomen reforme u Crkvi godinama dobijao isključivo negativan odgovor. To je obrazlagano Božjim poreklom, svetošću i sakralnošću Crkve.

"Istorija nas, međutim, uči da ne postoji društvena ustanova koja je više reformisana", objašnjava Đorđević. "Bilo je perioda koji se mogu slobodno nazvati svojevrsnim crkvenim revolucijama. Deo vladika u SPC, među kojima su i šumadijski Jovan i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, počeo je sa reformom liturgijskih pitanja. Pojedini episkopi su se tome otvoreno usprotivili, pa su čak izbijale i demonstracije pod sloganom, "Vladike srpske, ne prevodite nas u rimokatolike!"

Izmedju ostalih podela kojom domaća javnost poslednjih dana deli arhijereje, pomalo stidljivo se pominje i razlika među vladikama prema ekumenskom pitanju. Osnova ekumenizma je rad na zbližavanju i pomirenju svih hrišćanskih crkava. Neki episkopi u ekumenizmu vide šansu za saradnju, bliskost i zajedništvo sa Vatikanom i katoličkim svetom.

Izbori u Americi

Amerikanci u utorak biraju svog 44. predsednika, biraju svog šefa države i vrhovnog komandanta, ali veliko finale bezmalo dvogodišnjeg izbornog maratona gotovo bez daha prati i ostatak sveta, piše u Politici. Planetarna dimenzija američkog izbora relativno je nov fenomen. Posledica je njenog poslehladnoratovskog uspona na tron jedine preostale supersile, njenog statusa neprikosnovene ekonomske, vojne i „meke” (kulturne, moralne, idejne) superiornosti. Kad je pre osam godina svoj prvi mandat osvojio Džordž Buš mlađi, glavna američka dilema je bila šta da radi sa svojom snagom, kako da potroši svoje budžetske viškove, koga sve da zaštiti svojom moćnom vojskom i gde još da proširi „prostore demokratije”. Bušov mandat okončava sa najvećim finansijskim urušavanjem u poslednjih 70 godina, nacionalnom zaduženošću od 11.000 milijardi dolara koja se već opasno približava ukupnom bruto nacionalnom proizvodu, kada se nacija suočava sa bolnom recesijom i gubitkom onog što je smatrala najdragocenijim – „američkog sna” – od izbora u utorak zavisi da li će, i koliko brzo, Amerika moći da obnovi uzdrmano nacionalno samopouzdanje i uveliko okrnjen globalni prestiž.

Predsednièki kandidat Demokrata Barak Obama tokom predizborne
kampanje u Nevadi (Fonet) 

Izbori u Srbiji

Sledeću izbornu utakmicu partije u Srbiji mogle bi da „igraju“ po novim pravilima. To znači da bi se poslanici ubuduće birali po modifikovanom Badenskom sistemu, koji je kombinacija većinskog i proporcionalnog. Da se uveliko razmišlja o ovim izmenama, Novostima je obelodanio Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ako bi se to desilo, Srbija bi verovatno bila izdeljena na 250 izbornih jedinica, koliko ima mesta u parlamentu. U njima bi birači glasali za kandidate, a ne kao do sada za izbornu listu. Cenzus bi ostao na pet odsto.

Ministar Marković je, inače, još u novembru prošle godine predlagao da se „Baden“ testira na prvim sledećim lokalnim izborima. Ipak, nije bilo političke volje za promenu izbornog sistema, pa su se odbornici 11. maja birali po važećim pravilima.

Tadić i Obama

Ako moram, Tadića bih uporedio s Barakom Obamom, koji je mlad došao na funkciju, a sada će možda postati predsednik SAD. I Boris je postao predsednik u 45. godini, objavljuje Pres iz razgovora sa Srdjanom Šaperom, članom Glavnog odbora i Predsedništva DS-a.

Na pitanje "daa li naplaćujete savetodavne usluge predsedniku", Šaper odgovara:

"Ne", a na pitanje, "hoćete da kažete da ste idealista", kaže:

"Mislim da u našoj zemlji postoje ljudi, gde ubrajam i vas, koji su spremni da urade nešto, da ulože sebe u neku ideju da bi Srbija bila bolja i da bi ljudi živeli bolje."

Stanovništvo se vraća u svoje domove posle obustave oružanih sukoba vladinih
snaga i pobunjenika u Kongu  (foto: Fonet)

Prihodi od članstva

Ako Vlada Srbije primanja članova upravnih odbora javnih preduzeća ograniči na nivo prosečne mesečne zarade (oko 400 evra), mnogi će ostati bez velikih prihoda koje su do sada imali po tom osnovu, piše u Blicu. List kao primer navodi da je direktor Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja (Fond PIO) Goran Lončar, kao član UO Poštanske štedionice, tokom 2007. primio neto 1.140.000 dinara (oko 14.000 evra). Ako bi se primenila pomenuta odluka Vlade, Lončar bi "izgubio" oko 9.000 evra godišnje, po osnovu članstva u UO Poštanske štedionice.

List objavljuje kako je privlačno članstvo u upravnimn odborima "a među njima su, bez konkurencije, banke najprimamljivije". U izveštaju o poslovanju Komercijalne banke u 2007. godini piše da je sedam članova upravnog odbora, među njima i direktor „Dunav osiguranja“ Mirko Petrović, primilo ukupno 8.610.000 dinara, ili u proseku po 15.000 evra, ali se ne zna koliko je plaćen predsednik, piše u Blicu. U izveštaju o poslovanju Privredne banke Pančevo piše da je prvi čovek ove banke (predsednik IO) u 2007. primio 5.325.297 dinara (oko 66.000 evra), dok je zarada predsednika IO Poštanske štedionice u 2007. iznosila 2.876.000 (oko 36.000 evra).

Novinari Blica našli su medju dobro plaćenim članovima upravnih odbora banaka i sekretara Udruženja banaka Srbije (UBS), kao i specijalnog savetnika za finansijsko izveštavanje banaka i drugih finansijskih organizacija UBS.

Na ime plata i drugih naknada članovi izvršnog i upravnog odbora niške AIK banke u 2007. inkasirali su oko 530.000 evra. I to samo njih sedmoro, piše u Blicu.

Britanski vozač McLaren tima Formule 1 Luis Hamilton tokom priprema za Veliku
nagradu Brazila u Sao Paolu  (Fonet)

Servis za izazivanje stresa

Ko snosi odgovornost za eventualne teške posledice i stres koji izaziva "servis za slanje šala". Sadržinu neprimerenih usluga popularnih kol-centara zasad niko ne kontroliše, piše u Novostima.

List opisuje iskustvo N. N. čitateljke, koja se pre nekoliko dana bezbrižno javila na svoj mobilni telefon i s druge strane "žice" čula mladoliki, ali histeričan ženski glas, koji joj je, uz jecaje i suze, ispričao kako je njen suprug "neverna svinja". Bila je to ispovest devojke koja je shvatila da je njen udvarač decenijama oženjen i to baš čitateljkom N.N. Jadikovala je dva-tri minuta a potom je rezignirano zalupila slušalicu.

Posle petominutne agonije, stigao je SMS s čudnog broja 1290. Očima zamagljenim od suza N. N. je jedva nazirala slova: "Prošli poziv je bio zezanje koji je naručio korisnik s broja... Ako želite i vi da naručite zezanje nekog vašeg prijatelja pozovite 0900-..."