SAVET BEZBEDNOSTI RASPRAVLJA O KOSMETU

Svetska vlada u utorak će na hitnoj sednici u Njujorku razmatrati situaciju na KiM. Cene hrane i bezalkoholnih pića u Srbiji predstavljaju 70 odsto proseka EU i niži nivo imaju samo četiri zemlje, od ukupno 37 posmatranih. Srpsko pravosuđe do danas nije prikupilo dokaze o političkoj pozadini atentata na premijera Zorana Đinđića.

Gde je hrana jeftinija

Analiza cena u 37 evropskih država, urađena na bazi podataka statističke agencije EU, Evrostata, za 2009. godinu, pokazala je da Srbija spada u grupu zemalja sa najnižim cenama hrane, pića i duvana, saopštilo je Ministarstvo trgovine, prenosi Politika.

Cene hrane i bezalkoholnih pića u Srbiji predstavljaju 70 odsto proseka EU i niži nivo imaju samo četiri zemlje, od ukupno 37 posmatranih.

Ako se izuzme Makedonija koja ima ubedljivo najjeftiniju hranu, sa približno 50 odsto proseka EU, ostale tri zemlje imaju neznatno niže cene u odnosu na Srbiju – Bugarska je na nivou od 68 odsto proseka EU, Rumunija na 66 odsto i Poljska na 64 odsto.

Ovoj, na prvi pogled povoljnoj statistici nedostaje poredjenje kupovne moći srpskog stanovništva u odnosu na prosek u EU.

Poslovanje srpskih bogataša

Većina srpskih tajkuna proteklu godinu završila je sa znatno lošijim finansijskim rezultatima nego 2008, a mnogi su pribegli masovnim otpuštanjima radnika, kao najlakšem rešenju za čuvanje sopstvenog profita, pokazuju upravo objavljeni podaci iz finansijskih izveštaja dostavljenih Agenciji za privredne registre, objavljuje Danas. Iako je najveći broj domaćih biznismena u svojim izveštajima prikazao pozitivan rezultat, činjenica je da su profiti znatno tanji nego ranije, mada bi te podatke trebalo uzeti sa rezervom. Naime, praktično svi tajkuni posluju preko svojih of-šor kompanija, u koje kanališu najveći deo svoje zarade, kako bi izbegli plaćanje poreza u Srbiji, tako da je moguće da slabiji bilansi pokazani u računovodstvenim knjigama zapravo ukazuju na sve agresivnije korišćenje poreskih rajeva.

Dve godine Cvetkovićeve vlade

Kabinet premijera Mirka Cvetkovića i u drugoj godini rada, koja se navršava sutra, 7. jula, zabeležio je niz političkih afera i kontroverznih poteza, koji su svaki na svoj način izazivali kratkotrajnu nestabilnost vladajuće koalicije, ali nisu bili dovoljni za pad Vlade i gubljenje podrške u Narodnoj skupštini, piše u Danasu.

Skupština većina je u periodu jul 2009 - jul 2010. zbog političkih razloga bila uzdrmana tri puta, počev od ozbiljne pretnje Saveza vojvođanskih Mađara da neće glasati za Predlog budžeta za 2010. s obzirom da pri tom nije poštovana ustavna obaveza da Vojvodina dobije sedam odsto republičkog budžeta. Usvajanje skupštinske Rezolucije o osudi zločina u Srebrenici još ozbiljnije je podelilo koalicione partnere. Kabinet premijera Cvetkovića i tanka skupštinska većina bili su poljuljani i prošlog leta, prilikom usvajanja izmena Zakona o javnom informisanju, objavljuje ovaj list.

Usporavanje

Predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej potvrdili su da Srbija ima jasnu evropsku perspektivu, prenose Novosti.

Tadić je izrazio nezadovoljstvo usporavanjem procesa evropskih integracija, jer smatra da je za budućnost zapadnog Balkana presudno da što pre bude integrisan u Evropsku uniju, a svako drugo rešenje nije korisno ni za zapadni Balkan, ni za EU.

Razgovaralo se i o aktuelnoj situaciji na Kosovu i Metohiji, jer se prva poseta Rompeja Beogradu dešava posle tragičnog incidenta u Kosovskoj Mitrovici u kojem je jedna osoba izgubila život, a 11 ranjeno.

Savet bezbednosti o nasilju na Kosmetu

Svetska vlada u utorak će na hitnoj sednici u Njujorku razmatrati situaciju na KiM, pogoršanu novim napadom, u kome je ranjen Petar Miletić, poslanik u skupštini Kosova. Na sastanku SB UN učestvovaće predsednik Srbije Boris Tadić, a na Ist River se uputio i Skender Hiseni, koji će tražiti da iznese stav vlade Kosova, najavljuju Novosti.

Hoće li Hiseni dobiti priliku da govori kao što je slučaj na redovnim sednicama SB kada je bio predstavljen samo imenom i prezimenom, u ponedeljak nije bilo potvrđeno. U Njujorku je i šef srpske diplomatije Vuk Jeremić, a na hitnu sednicu stiže šef Unmika Lamberto Zanijer. Vanredni sastanak SB zatražila je Srbija, zbog prošlonedeljne eksplozije u Kosovskoj Mitrovici u kojoj je poginuo lekar Mesud Džeković i povređeno 11 ljudi.

Ne odustaju

Vlada u Prištini je odlučna da nastavi primenu svog plana za sever Kosova, uprkos porastu tenzija nakon ubistva doktora Mesuda Džekovića i ranjavanja Petra Miletića, generalnog sekretara Samostalne liberalne stranke i poslanika u Skupštini Kosova.

Kako za Politiku kaže Bajram Redžepi, ministar policije u kosovskoj vladi, „tako će biti i pored opstrukcije i direktiva iz Beograda da se spreči implementacija severa Kosova u centralne funkcije Kosovske vlade i države Kosovo”

"Ni u kom slučaju nas protest neće zaustaviti. Odobravamo proteste, ali bez nasilja. Osuđujemo tragičnu pogibiju lekara, ali i povredu poslanika Skupštine i kvalifikujemo to kao neprihvatljiv čin, ali Kancelarija za civilna pitanja (u Bošnjačkoj mahali) nastaviće sa radom i neće biti zatvorena”, kaže za Politiku Bajram Redžepi, ministar policije u kosovskoj vladi.

Napad na poslanika

Šef poslaničkog kluba Samostalne liberalne stranke u skupštini Kosova i predsednik konsultativnog veća za manjinske zajednice u kabinetu predsednika Kosova Fatmira Sejdijua, Petar Miletić iz Goraždevca kod Peći povređen je u ponedeljak, oko 8.00, u oružanom napadu koji se dogodio u blizini Filozofskog fakulteta u severnoj Kosovskoj Mitrovici, gde Miletić stanuje sa porodicom, piše u Novostima.

Prema nepotvrđenim informacijama, na Miletića je pucano u trenucima dok je prilazio automobilu kojim je trebalo da krene na sastanak u Prištinu. Nepoznati napadači ispalili su više hitaca od kojih je zadobio prostrelne rane u obe natkolenice.

Presuda Haradinaju

Haški tribunal izreći će 21. jula pravosnažnu presudu bivšem predsedniku privremene vlade Kosova i Metohije i nekadašnjem komandantu OVK Ramušu Haradinaju, javlja Politika.

Apelaciono veće Tribunala izreći će presudu Haradinaju i još dvojici optuženih zajedno s njim Idrizu Baljaju i Ljahu Brahimaju, navodi se u saopštenju tog suda. Tribunal je 4. marta 2005. protiv Haradinaja, Baljaja i Brahimaja, podigao optužnicu kojom ga po 37 tačaka tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, na osnovu individualne krivične odgovornosti (koja uključuje i učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu), počinjene u periodu od 1. marta do 30. septembra 1998. godine nad Srbima, Romima i Albancima.

Haradinaj se dobrovoljno predao Tribunalu 9. marta 2005. godine, a suđenje je počelo 5. marta 2007. godine. Na privremenu slobodu pušten je 9. juna 2005. godine do početka suđenja. Haški tribunal je 3. aprila 2008. godine doneo prvostepenu oslobađajuću presudu Haradinaju jer nije dokazano „van svake sumnje” da je bio umešan ili da je bio odgovoran za ta zlodela, kao i Baljaju. Tužilaštvo haškog Tribunala se žalilo na tu presudu.

Guča na Pinku, ne na RTS-u

Predsednik opštine Lučani Slobodan Jolović zatražio je danas od generalnog direktora Radio televizije Srbije Aleksandra Tijanića da se izjasni zašto javni servis nije zainteresovan da ostane medijski pokrovitelj 50. Dragačevskog sabora trubača u Guči, dok Tijanić ističe da su razlog tome zahtevi organizatora, objavljuje Politika.

U otvoreno pismu Tijaniću, Jolović je saopštio da je Organizacioni odbor sabora, kada je obavešten da RTS nije zainteresovan za dalju saradnju, odlučio da direktor Centra za kulturu, sport i turizam u Guči Adam Tadić dogovor o medijskoj saradnji potpiše sa Televizijom Pink iz Beograda.

"Stari gazda, dao novi mandat, a to mora da se odradi, pa kako može Guča i Evropa, to ne ide, može samo egzit, to je evropski, bez alternative", piše u prvom komentaru čitalaca na ovaj tekst.

General neće da komentariše

Srpsko pravosuđe do danas nije prikupilo dokaze o političkoj pozadini atentata na premijera Zorana Đinđića. Tokom akcije "Sablja" na spisku osumnjičenih su bila imena Vojislava Šešelja i Ace Tomića. Tužilaštvo u saradnji sa policijom, međutim, nije uspelo da prikupi dokaze kako bi se i njihova imena našla na optužnici, zajedno sa Miloradom Ulemekom Legijom i ostalim "zemuncima". Specijalni tužilac Miljko Radisavljević, ipak, tvrdi da će biti preispitana odluka o odustajanju od njihovog krivičnog gonjenja, a sve sa ciljem da se razotkrije politička pozadina atentata.

Iskaz uhapšenog pripadnika zemunskog klana Miloša Simovića o političkoj pozadini ubistva premijera Zorana Đinđića direktno ukazuje na umešanost u ubistvo generala Ace Tomića, šefa Vojne službe bezbednosti, i Vojislava Šešelja, lidera radikala kome se sudi u Hagu, saznaje Blic.

Aco Tomić, nekadašnji šef vojne bezbednosti, nije juče želeo da komentariše mogućnost preispitivanja odluke kojom se odustalo od njegovog krivičnog gonjenja u vreme policijske akcije „Sablja”. U kratkoj izjavi za Politiku, penzionisani general je rekao „da nije čuo za takvu mogućnost”, a potom i rekao da se za detalje u vezi sa tim obratimo „onima od kojih je takva informacija potekla”.

"Nisam u Beogradu i ne želim ništa da komentarišem. Nije još vreme za bilo kakve izjave o ubistvu Đinđića", rekao je Tomić.

Javio se Šešelj

Intervju ministra policije Presu, baš kad smo razgovarali o atentatu na Tomu Nikolića, prekinuo poziv Šešelja iz Haga! Šešelj tvrdi da nije naručio ubistvo Nikolića i da mu sve namešta Vučić, objavljuje ovaj list pod naslovom "Šešelj: Nisam naručio ubistvo Tome Nikolića".

Mito od farmacaeuta

Za propisivanje "lobiranih" citostatika pojedini lekari dobijali su od farmaceutskih kompanija mesečno i po 2.000 evra. Istovremeno, učešće na seminarima i kongresima u organizaciji farmaceuta svakom doktoru donosi od 500 do 700 evra, objavljuju Novosti.

Ove podatke za "Novosti" otkrivaju zdravstveni radnici, koji su novčane ponude dobijali od vodećih svetskih farmaceutskih kuća. Priča o nagrađivanju lekara isplivala je u prvi plan posle hapšenja prof. dr Nenada Borojevića, direktora Instituta za onkologiju, i još devet osoba, među kojima su i predstavnici farmaceutskih kuća u Srbiji.

Direktorka RZZO: "Nije bilo povećane potrošnje lekova".

Tokom višemesečnog praćenja korumpiranih lekara i farmaceuta na čelu sa dr Nenadom Borojevićem, direktorom Instituta za onkologiju, policija je najviše problema imala zbog njihovog orgijanja u jednom iznajmljenom stanu u beogradskom naselju Medaković, piše u Presu pod naslovom "Lekari orgijali sa pevačicama i manekenkama".

Samoubistvo inspektora

Nekadašnji prvi generalni inspektor Sektora za unutrašnju kontrolu MUP-a Srbije Srbislav Srba Ranđelović izvršio je danas samoubistvo u svom stanu, u centru Beograda, potvrđeno je Tanjugu u tom ministarstvu. Ranđelović je penzionisan 2008. godine sa mesta pomoćnika direktora policije, javlja Politika.

Raspoloženje postoji

Evropsko fudbalsko prvenstvo 2020. moglo bi da se održi u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini koje bi zajednički organizovale turnir. Ako je suditi prema istraživanju nemačkog „Dojče vele“ raspoloženje za zajedničko domaćinstvo postoji, ali je pitanje koliko je ideja sprovodljiva u praksi. U analizi se navodi da FSS podržava trojnu organizaciju zemalja bivše SFRJ, a iz BiH su takođe poslati signali oduševljenja „bez obzira na ružnu blisku prošlost“. Najoprezniji stavovi stigli su iz Hrvatske čiji nogometni savez ne odbacuje ideju, ali i naglašava da se pre kandidature moraju sprovesti detaljne procedure u svakoj državi, objavljuje  Danas a ovu temu na naslovnim stranama imaju i Blic i Pres.