SAMO TADIĆ MOŽE U PEĆKU PATRIJARŠIJU

Crkva pozvala samo Tadića na ustoličenje patrijarha. Amerika, podržana od drugih zemalja Kvinte, primorala Fatmira Sejdijua da podnese ostavku na mesto predsednika Kosova pa će dijalog Beograda i Prištine biti najverovatnije odložen do početka sledeće godine. Dom zdra­vlja u Gra­ča­ni­ci sa­op­štio je da je pa­ci­jent Do­bri Mi­tić (76) iz cen­tral­nog Ko­so­va umro jer, zbog is­klju­či­va­nja te­le­fon­skog sig­na­la u srp­skim sre­di­na­ma na KiM, ni­je mo­gao da na vre­me po­zo­ve hit­nu slu­žbu. Nekoliko miliona radnika širom Evrope organizovano je juče izašlo na ulice protestujući.


Revija francuskog kreatora Pjera Kardena na Nedelji mode u Parizu (Paris Fashion Week)

Ko može u Peć?

Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve saopštio je juče da će Republika Srbija i njeni organi na svečanosti ustoličenja patrijarha Irineja u nedelju u Pećkoj patrijaršiji „biti u potpunosti reprezentovani u ličnosti njenog najvišeg predstavnika, predsednika Republike Borisa Tadića”. Patrijarh Irinej i Sinod pozvali su, takođe, članove Vlade Srbije, lidere političkih stranaka i druge istaknute političke ličnosti da poštuju sporazum Sinoda i međunarodnih organa koji deluju na Kosmetu i tako doprinesu da svečani molitveni čin protekne u najboljem redu i bez provokacija. Kako nam je nezvanično objašnjeno, sporazum se odnosio na to da na ustoličenje dođe samo predsednik Srbije, jer bi u slučaju da mu prisustvuju predstavnici srpske vlade, to tražili i predstavnici privremenih kosovskih institucija, objavljuje Politika pod naslovom "Crkva pozvala samo Tadića na ustoličenje". Sa predstavnicima međunarodne zajednice na Kosmetu dogovoreno da predstavnici Prištine ne prisustvuju svečanosti u Pećkoj patrijaršiji.

Od svečanog crkvenog čina, kakvo je ustoličenje patrijarha srpskog u Patrijaršiji u Peći, napravljeno je političko pitanje koje je juče dostiglo svoje usijanje, piše u Blicu. Vladi Srbije međunarodni posrednici u pregovorima Beograda sa Prištinom definitivno su saopštili da nijedan ministar ne može da prisustvuje ustoličenju.

Ni novinari tabloida Alo neće moći u Peć i ne kriju ogorčenje zbog toga. Portparol Sinoda SPC vladika bački Irinej i vladika jegarski Porfirije, koji, uz crkvenu, obavlja i državnu funkciju predsednika Republičke radiodifuzne agencije, odbili su da akredituju novinare Alo za svečano ustoličenje patrijarha Irineja u nedelju u Peć, objavljuje listi. Prema saznanjima redakcije, radi se o obračunu sa novinama i novinarima čiji tekstovi nisu po volji dvojici vladika koji vedre i oblače u Patrijaršiji. Informativna služba SPC našu redakciju nije ispoštovala čak ni toliko da nas obaveste da nećemo moći da pratimo ovaj događaj koji je, po našem mišljenju, previše značajan da bi o njemu odlučivale bilo čije sujete, objavljuje ovaj tabloid pod naslovom "Diktatura u ime Boga!"


Predsednik Srbije Boris Tadić sa premijerom Republike Srpske Miloradom Dodikom
na konvenciji Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) u Doboju

Podela uloga

Evropska unija podržava snažno angažovanje SAD u pripremi i realizaciji dijaloga o Kosovu, a dogovor o konkretnoj podeli uloga u tom procesu jedna je od tema kojom su se juče u Vašingtonu bavile Ketrin Ešton, šef evropske diplomatije, i Hilari Klinton, američki državni sekretar, potvrdili su za Politiku izvori iz Saveta EU u Briselu. Uporedo traju i konsultacije sa Beogradom i Prištinom o dnevnom redu predstojećeg dijaloga koji će uključiti i Ujedinjene nacije, ali vodeću ulogu u organizaciji razgovora imaće Brisel, kako je i predviđeno zajedničkom rezolucijom o Kosovu koja je nedavno usvojena u UN na predlog Srbije i svih 27 članica EU. Premda još nije poznato kada, na kojem nivou i uz čije sve posredovanje će Beograd i Priština voditi dijalog, očigledna je namera EU da uslovi napredak obe strane u evrointegracijama – napretkom u međusobnom dijalogu, što podrazumeva i mnoge kompromise, piše u ovom listu.

Planovi Evropske unije da dijalog Beograda i Prištine počne krajem oktobra, najverovatnije će biti prolongirani bar do početka naredne godine, i okončanja političke krize na Kosovu, nastale nakon ostavke Fatmira Sejdijua, objavljuju Novosti.

Vlasti u Prištini nisu bile spremne da uđu u pregovore sa Beogradom i rešavanje najbolnijeg balkanskog problema kakav je status Kosova i to je jedan od razloga što je Amerika, podržana od drugih zemalja Kvinte, primorala Fatmira Sejdijua da podnese ostavku na mesto predsednika Kosova. To će najverovatnije dovesti do odlaganja dijaloga Beograda i Prištine i omogućiti zainteresovanim stranama da se bolje pripreme, a Americi da definiše svoju ulogu, smatra većina sagovornika Blica.


Sukob policije i demonstranata na protestu u Barseloni

Plan za pregovore

Stiven Vordsvort, britanski ambasador za Novosti kaže: "Dijalog treba da počne od praktičnih pitanja. Status je završena priča."

Predsednik Liberalno demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović izjavio je za Blic da nezavisnost Kosova ne bi trebalo da bude prva tema pregovora, nego da se taj problem rešava kada to bude moguće, a da odnose Srbije i Kosova treba razvijati "kroz razumevanje realnosti".

Ka­ko Prav­da sa­zna­je, Ta­dić i Ta­či po­ku­ša­će da utvr­de agen­du bu­du­ćih pre­go­va­ra, me­đu­tim, pre­ma iz­vo­ru iz vr­ha ko­sov­ske vla­de, Al­ban­ci ne­će raz­go­va­ra­ti o sta­tu­su. Port­pa­rol vla­de Ko­so­va, Me­mlji Kra­sni­ći, re­kao je za Prav­du da ni­je do­go­vo­ren sa­sta­nak Ta­či – Ta­dić, ali da Pri­šti­na ne­ma ni­šta pro­tiv da se oni sa­sta­nu kao dr­žav­ni­ci dve ze­mlje.

Pre­ma na­ja­va­ma, objavljuje isti list, Klin­to­no­va ne­će pri­sta­ti da u Be­o­gra­du raz­go­va­ra o sta­tu­su KiM, a sa mi­ni­strom Vu­kom Je­re­mi­ćem i pred­sed­ni­kom Bo­ri­som Ta­di­ćem do­go­va­ra­će de­ta­lje pred­sto­je­ćih pre­go­vo­ra Be­o­grad – Pri­šti­na. Osim to­ga, do­da­je dr Ne­ven Cve­ti­ća­nin iz In­sti­tu­ta dru­štve­nih na­u­ka, „na sto­lu“ se mo­gu na­ći i bi­la­te­ral­ni od­no­si SAD i Sr­bi­je.

Kon­kret­no, do­da­je Obrad Ke­sić, ana­li­ti­čar iz Va­šing­to­na, što se ti­če član­stva u EU, Klin­to­no­va ne do­no­si Ta­di­ću do­bru vest. Ni­ti su Ame­ri­kan­ci sprem­ni da u pot­pu­no­sti po­sta­nu advo­kat Sr­bi­je u od­no­si­ma sa EU, ni­ti je Uni­ja ras­po­lo­že­na da ču­je bi­lo ko­ju ar­gu­men­ta­ci­ju što se ti­če da­ljih pro­ši­re­nja EU, piše u Pravdi.


Protest grčkih kamiondžija na autoputu kod Atine

Žrtva pokidanih veza
Dom zdra­vlja u Gra­ča­ni­ci sa­op­štio je da je pa­ci­jent Do­bri Mi­tić (76) iz cen­tral­nog Ko­so­va umro jer, zbog is­klju­či­va­nja te­le­fon­skog sig­na­la u srp­skim sre­di­na­ma na KiM, ni­je mo­gao da na vre­me po­zo­ve hit­nu slu­žbu, objavljuje Pravda. Po­ro­di­ca hro­nič­nog bo­le­sni­ka Mi­ti­ća ni­je mo­gla te­le­fo­nom da stu­pi u kon­takt sa le­ka­ri­ma, pa je nje­go­va kćer­ka do­šla po po­moć u Dom zdra­vlja, pri čemu je iz­gu­bi­la mno­go vre­me­na.

" Na­še eki­pe Hit­ne po­mo­ći su iza­šle na li­ce me­sta i da­le sve od se­be da po­mog­nu ovom pa­ci­jen­tu, ali, na­ža­lost, u to­me ni­su us­pe­le. On je za­pao u sta­nje ko­me i pre­mi­nuo", re­kli su ovom listu u Do­mu zdra­vlja u Gra­ča­ni­ci.


Protest radnika javnih i privatnih preduzeća u Hagu

Stara sredstva ucene

Politika Evropske unije je da Srbiju udalji od Rusije i istovremeno natera našu zemlju da odustane od Kosova i Metohije, ocenjuju politički analitičari. Oni tvrde da se upravo zbog toga pitanje hapšenja Ratka Mladića pokreće uvek kada Unija ostane bez drugih ucenjivačkih metoda, objavljuje Pres. EU pokreće pitanje hapšenja Mladića kada god želi da uceni Srbiju. Suština je u udaljavanju Srbije od Rusije i teranje naše zemlje da odustane od Kosova.


Demonstracije sindikata Solidarnost ispred Vlade Poljske u Varšavi protiv
smanjenja budžeta

Nova sredstva

Na In­ter­net por­ta­lu „San­džak­pres“ osva­nu­li su po­zi­vi za kla­nje i ve­ša­nje Sr­ba iz No­vog Pa­za­ra ko­ji su za 10. ok­to­bar na­ja­vi­li pro­test­ni skup pod na­zi­vom „No­vi Pa­zar je Sr­bi­ja“, javlja Pravda. Za­jed­no sa pret­nja­ma, na In­ter­net stra­ni­ci www.sandzakpress.net, koja slovi za glasilo blisko sandžačkom muftiji Muameru Zukorliću, objavljen je i telefonski broj Darka Panovića, predsednika Organizacionog odbora molitvenog protesta, kako bi i drugi mogli da mu pošalju preteće poruke. Administratori sajta, između ostalog, pustili su i komentare tipa – „poklaćemo sve Srbe“, „treba ih nabiti na kolac…“

Dinar opet pada

"Propast srpske valute: Evro opet iznad 106!" naslov je u Presu. NBS ove godine prodala skoro dve milijarde evra deviznih rezervi, ali dinar svakoga dana sve slabiji. Ekonomista Goran Nikolić objašnjava za Pres da je najverovatniji uzrok skoka evra neka velika potražnja za devizama.

"Pretpostavljam da će još danas biti kritično, ali nakon toga ne bi smeo da se nastavi rast evra. Ukoliko želi da održi inflaciju, NBS bi morala odmah da interveniše, jer više nema izbora, došla je do crvene linije. U suprotnom, mogu slobodno javno da kažu da odustaju", kaže on.

Ekonomista Zoran Popov tvrdi da za slabljenje dinara nisu krivi ekonomski, već špekulativni razlozi.


Protest nezaposlenih radnika u Napulju

Sindikalni protest u Boru

Predstavnici sindikata zatražili su na protestu u Boru, na kome je, prema procenama, bilo oko 4.000 ljudi, da vlada povuče Predlog izmena Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, izveštava Politika. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović rekao je da će to zakonsko rešenje, ako bude usvojeno, „zapečatiti radničku sudbinu”.

Pro­test u Be­o­gra­du ne­će tra­ja­ti tri sa­ta, već mno­go du­že. Svi sin­di­ka­ti su sprem­ni da, upra­vo u Be­o­gra­du, uđu u otvo­re­ni su­kob sa vla­šću, jer se ose­ća ja­ka ener­gi­ja ne­za­do­volj­nih, i za da­lje pro­te­ste i za re­fe­ren­dum. Mi ne­će­mo sta­ti – po­ru­čio je u ime or­ga­ni­za­to­ra pro­te­sta u Bo­ru, Lju­bi­sav Or­bo­vić, pred­sed­nik Sa­mo­stal­nog sin­di­ka­ta Sr­bi­je, javlja Pravda iz Bora. Vi­đe­no je mno­go za­sta­va, sin­di­kal­nih i rad­nič­kih, i pa­ro­le: „Sa­mo slo­ga sin­di­kat spa­sa­va“, „So­li­dar­nost je naj­va­žni­ja“… Iz pr­vih re­do­va do go­vor­ni­ce stal­no su po­na­vlja­ne po­ru­ke: „Do­le vla­da“, „Do­le Kr­ko­ba­bić“…


Brisel: protesni marš protiv vladinih mera štednje

Ko uzima a ko plaća?

Nekoliko miliona radnika širom Evrope organizovano je juče izašlo na ulice protestujući zbog mera štednje koje zbog ekonomske krize najavljuju njihove vlade, javile su svetske agencije, prenosi Politika.

Kako je izvestio Bi-Bi-Si, desetine hiljada radnika, prema nekim procenama i sto hiljada iz više država EU, učestvovalo je u protestnoj šetnji ispred evropskih institucija u Briselu kako bi iskazali nezadovoljstvo planiranim merama štednje koje su već najavile njihove vlasti: osetno smanjenje plata, otpuštanje viška zaposlenih u javnom sektoru i pomeranje starosne granice za odlazak u penziju.

Time se, nakon Grčke, Rumunije, Italije, Britanije i Francuske, jesenji talas štrajkova „preselio” i u prestonicu EU gde belgijski radnici bezuspešno pokušavaju da spreče vlasti da u praksu sprovedu „kresanje budžeta”, što će, po njima, rezultirati „ulaskom Evrope u novu recesiju”. Zvaničnici iz Evropske konfederacije sindikata upozorili su da je širom Evropske unije već otpušteno 23 miliona radnika, a da će najnovije mere štednje dovesti do „još jednog velikog talasa otpuštanja”, što je neprihvatljivo.

„Mi nismo izazvali ovu krizu. Konačni račun moraju da plate banke, a ne radnici”, napomenuli su sindikalci sa skupa u Briselu.

"Bunt radnika širom Evrope od Lisabona do Helsinkija: Ulični obračuni štrajkača i policije u centru Barselone", naslov je u Blicu.


Dizeldorf: protest radnika nemačkih čeličana sa zahtevom za povećanje plata

Državne pare za zapošljavanje

Srp­ski bi­zni­smen Dra­go­slav Mi­li­čić ne­dav­no je, kao su­vla­snik fa­bri­ke za spe­ci­jal­nu opre­mu „Go­ša“, gde je i pred­sed­nik uprav­nog od­bo­ra, pot­pi­sao ugo­vor ko­jim dr­ža­va toj fa­bri­ci ga­ran­tu­je da će do­bi­ti bes­po­vrat­na sred­stva od 330.000 evra za no­vo za­po­šlja­va­nje, objavljuje Pravda. Mi­li­čić je, ina­če, i vla­snik fir­me „In­ve­stek­sport gru­pa“ iz Be­o­gra­da, ko­ja je oja­di­la svo­je po­slov­ne part­ne­re, jer im već go­di­na­ma du­gu­je 313 mi­li­o­na di­na­ra, zbog če­ga je Pri­vred­ni sud u Be­o­gra­du 13. sep­tem­bra, na pred­log po­ve­ri­laca, „Srp­ske ban­ke“ i fir­me „Ana­mont“, po­kre­nuo ste­čaj. Pre­ma po­da­ci­ma NBS „In­ve­stek­sport gru­pa“ je u blo­ka­di 2.158 da­na ili šest go­di­na, ali ova­kav slu­čaj u Sr­bi­ji, na­ža­lost, i ne bi bio ču­dan da Mi­li­čić ne­dav­no ni­je do­bio i dr­žav­nu po­moć.

Trgovci će plaćati za greške na robi

Ako bude sprovođen u praksi valjano, novi zakon o zaštiti potrošača koji od 1. januara supa na snagu, trebalo bi da vam olakša život jer će ubuduće trgovci za sve nepravilnosti snositi sankcije. Predviđene su i drakonske kazne, objavljuje Blic.

Novi zakon bi trebalo osetno da popravi položaj kupaca i izjednači ih sa pravima potrošača u zemljama Evropske unije. Trgovci će stupanjem ovog zakona morati da budu više obazrivi kakvu robu nabavljaju i kupuju i na neki način budu filter prema proizvođačima, jer će oni odgovarati za sve što bude plasirano na tržište. To znači da će trgovci morati da otvore "četvore oči" kada preuzimaju robu i usluge za plasman.


Otvaranje Sajma automobila u Nišu

Priznanje Mašinskom fakultetu u Beogradu

Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu (UB) dobio je danas Sertifikat britanskog Kraljevskog društva brodograđevnih inženjera (Royal Institution of Naval Architects), kojim je potvrđen odličan kvalitet studijskog programa Modula za brodogradnju, objavljuje Politika.

Pored sertifikata o kvalitetu kompletnog nastavnog plana i programa petogodišnjih master studija Odseka za brodogradnju, fakultet je pozvan da postane pridruženi član Društva koje postoji 150 godina, rečeno je na svečanosti u Rektoratu UB.


Konferencija za novinare Fonda istine o Srbima: smenjeni vladika Artemije

Spasonosne naočare

Za sve one koji se naprežu da uz pomoć samo jednih naočara i čitaju knjige i gledaju u monitor i posmatraju ljude na ulici, stiže dobra vest – proizvedene su trufokals naočare koje će svako moći sam da podesi u zavisnosti od situacije.

Više niko neće morati da se napreže i prilagođava pogled ili da posegne i za naočarima za čitanje. Proizvođač, „Zum fokus ajver”iz Kalifornije, tvrdi da ovaj par, za razliku od bifokalnih i naočara čija stakla imaju progresivnu dioptriju, u fokusu ima celo vidno polje, prenosi Politika.

Nove tablice za vozila

Izdavanje novih registarskih tablica u Srbiji trebalo bi da počne 1. januara naredne godine, saznaje Blic. Novi pravilnik o registraciji priključnih i motornih vozila, objavljen je u “Službenom glasniku” i trebalo bi da stupi na snagu u ponedeljak. Zajedno sa tablicama MUP će izdavati i nove saobraćajne dozvole, ali i registarske nalepnice. Po prvim procenama, sva tri izdatka opteretiće vozače za oko 40 evra.


Ilustracija: Blic

Umro Voki Kostić

Istaknuti srpski kompozitor i pisac Vojislav Voki Kostić preminuo je juče u Beogradu, u 79. godini, posle duge i teške bolesti, javlja Pres. Rođen je 21. septembra 1931. godine u Beogradu, u braku lekara Aleksandra i Smilje, nosilaca francuske Legije časti. Aleksandar je kao histolog, embriolog i seksolog 1921. bio pokretač osnivanja Medicinskog fakulteta u Beogradu, a Smilja, pedijatar, osnivač dečje klinike. Voki je u ratu izgubio brata Vanju, koji je 1942. poginuo u borbi protiv partizana. Posle rata Kostić je u šesnaestoj godini sa drugovima, krijući to od roditelja, štampao i rasturao letke protiv komunista. Nakon hapšenja u zatvoru je proveo dve godine, a bio je osuđen na tri.

Bio je jedan od najdarovitijih srpskih kompozitora. Komponovao je 93 dela ozbiljne muzike, kao i muziku za 67 filmova, 310 pozorišnih predstava, 20 TV serija, 40 TV filmova, 20 radio-drama i mnogo balada. Objavio je 33 LP ploče, tri knjige, i više od 35 naučnih radova, eseja i studija. Iz brojnog muzičkog opusa ponosio se samo muzikom za seriju „Vuk Karadžić" i balet „Ko to tamo peva".


Arhivska fotografija (19.03.2007) istaknutog srpskog kompozitora Vojislava Kostića

Vest ili reklama?

Više liči na reklamu nego na informaciju ono što Politika objavljuje pod naslovom "'Srpski film' pred zabranom?" Grupa u kojoj su filmski kritičari, tužioci, sociolozi, psiholozi, naučni i umetnički radnici, ali i drugi relevantni stručnjaci, razmatra mogućnost da neki delovi „Srpskog filma”, reditelja Srđana Spasojevića, zbog scena nasilja, u sebi sadrže elemente krivičnog dela, piše u ovom listu. Posle opširnih podsećanja na sadržaj filma – pun "šokantnog nasilja" i scena "protiv polnog morala" - kao i na polemike koje je izazvao, na kraju teksta stoji da se film već pet-šest dana prikazuje u beogradskim bioskopima "i to u noćnim projekcijama".

Uhapšen lekar

Policija je u Somboru uhapsila lekara specijalistu neuropsihijatrije u Opštoj bolnici u tom gradu Jovana J. (61) osumnjičenog za primanje mita, saopšteno je danas iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije, javlja Politika. On je uhapšen u nastavku akcije na suzbijanju korupcije u nezakonitom dobijanju invalidskih penzija.

Jovan Jakšić (61), neuropsihijatar u Opštoj bolnici u Somboru, uhapšen je u nastavku akcije suzbijanja korupcije u nezakonitom dobijanju invalidskih penzija. On je osumnjičen da je od sedmoro građana primio mito u iznosu od 200 do 500 evra da bi im sačinio lekarske nalaze koje su prilagali lekarskim komisijama Pokrajinskog fonda PIO na osnovu kojih su dobijali invalidske penzije, objavljuje Blic.

Pranje para i u Medicinskoj akademiji?

Darko Šarić uložio je pola miliona evra u Medicinsku akademiju „US Medical School“ čije se poslovanje vezuje za Milovana Bojića, nekadašnjeg ministra zdravlja i potpredsednika Vlade u vreme Mirka Marjanovića, ekskluzivno saznaje Blic. Šarićeva investicija otkrivena je u finansijskoj istrazi koja se vodi protiv odbeglog pljevaljskog narko-bosa, optuženog za organizaciju krijumčarenja 2,7 tona kokaina i pranje 20 miliona evra. Saradnja Šarića i nekada visokog funkcionera JUL-a, počela je prošle godine, nakon što je Bojić, čije se ime vezuje za poslovanje klinike „Ostrog“ i Medicinske akademije zapao u finansijske probleme i dugove.

"Bojićevi problemi rešeni su Šarićevom investicijom teškom pola miliona evra", tvrdi za Blic izvor blizak istrazi.


Bojićeva akademija u Takovskoj

Ko radi u policiji?

Brat od tetke Dušana Spasojevića Šiptara, ubijenog šefa „zemunskog klana", radi u policijskoj Jedinici za zaštitu svedoka, piše u Presu pod naslovom "Šiptarov brat čuva Bagzija". Šiptarov brat privođen u 'Sablji', bio suspendovan, pa naknadno vraćen u službu. Ministar Dačić najavljuje istragu ovog slučaja.

Odjeci Partizanove utakmice


Pred utakmicu Partizan - Arsenal

Čudo se, ipak, nije desilo. Partizan nije odoleo moćnom Arsenalu u meču drugog kola H grupe Lige šampiona, ali nije se ni obrukao u duelu s višestruko skupljim, jačim i objektivno mnogo boljim engleskim velikanom - 1:3 (1:1). Naprotiv, crno-beli su osvetlali obraz srpskog fudbala, bili ponosni i hrabri u porazu, a navijačke ovacije na kraju meča i dugo skandiranje posle toga daju im pravo da se uzdignuta čela jednog dana sećaju ovog (tek posle isključenja Jovanovića) prelomljenog susreta, objavljuje Danas.

Engleski mediji, izveštavajući sa meča Partizan - Arsenal, žestoko izvređali Srbiju i Beograd. „Šamak isključio svetlo partizanskim hordama", „Srpska zona sumraka", samo su neki od naslova uz korišćenje termina poput „militarizovana zona" i „đubrište istočnog bloka", objavljuje Pres pod naslovom "BEZOBRAZLUK: Englezi ispljuvali Srbiju!!!"