"RODJAK SA SELA" ODLAZI SA TELEVIZIJE?

Da li glavni haški tužilac želi da uredjuje program RTS-a? O državnim menadžerima – sve najgore. Samo u Šumadiji spremaju sde otkazi za 25.000 ljudi.

Rezidencija Deda Mraza (Božić Bate) u Parku Deda Mraza, Kuzminki,
u središtu Moskve (Fonet)

Zamerke na budžet

Ministarstvo finansija uradilo je svoj deo posla i predalo vladi u dalju nadležnost Nacrt predloga budžeta Srbije za 2009. godinu. Ekonomski eksperti imaju brojne zamerke na taj dokument i sugestije vladi šta da popravi, piše u Politici.

Nacrt predloga budžeta za iduću godinu, po oceni dr Vladimira Gligorova, istraživača u bečkom Institutu za međunarodna ekonomska istraživanja, zasniva se na dve veoma klimave pretpostavke – da će rast BDP-a biti oko tri, a inflacija osam odsto. Nerealno je, kaže, očekivati da nacionalni kolač nominalno poraste 11 odsto. Mnoge činjenice ukazuju na to da je verovatnija nula ili čak manji pad privredne aktivnosti. Gligorov se pribojava da moguće socijalne tenzije, zbog pada zaposlenosti, najavljene štednje i usporavanja rasta plata, ne nateraju državu da iz budžeta pomaže potrošnju. To će biti siguran znak da su investicije prve na udaru.

"Potrošili smo najmanje tri čiste milijarde evra od dosadašnje privatizacije, prodajući sve što je iole bilo vredno – banke, osiguranje, cementare, fabrike duvana… Ali, s tim parama ništa opipljivo nismo napravili. To nam se sve sada vraća kao bumerang", upozorava dr Miodrag Zec, profesor ekonomije na beogradskom Filozofskom fakultetu.

Evro i dinar

Evro još, bar po zvaničnom kursu, nije prešao 90 dinara, piše u Novostima. Srednji kurs u utorak, naime, biće 89,75 dinara za evro, iako su bankari tokom prepodneva trgovali na prosečnom nivou od 89,89 dinara. Narodna banka Srbije ponovo je intervenisala, ovaj put prodajući 10 miliona evra, kako bi poboljšala likvidnost tržišta i doprinela povećanju obima prometa.

Kuda sa parama

Dok traje kriza bolje je kupovati građevinsko zemljište, a za kratkoročne investicije bolje je ne ulagati u nekretnine. Oročavanje novca trenutno je atraktivno, kao i ulaganje u sektor prehrane, tvrde sagovornici Biznisa.

Na pitanje gde plasirati sopstveni kapital, direktnog odgovora, bar za sada, nema. Goran Nikolić, savetnik u Privrednoj komori Srbije, kaže kad bi se „znalo gde uložiti novac, bilo bi suviše biti biznismen". On ipak ističe da bi najradije novac oročio i štedeo, jer u suprotnom „ne zna gde bi ga uložio".

Poslovni doručak za kompanije članice Američke privredne komore u Srbiji
u hotelu Hajat: Majkl Harvi, Ivan Vejvoda, Dejan Cvetković, Milan Parivodiæ

Državni menadžeri

Ogromne plate menadžera u javnim preduzećima ni izdaleka se ne poklapaju sa rezultatima rada preduzeća. Od 499 javnih preduzeća, većina ima negativan saldo. Gubitak u njima je za 80 odsto veći nego u prethodnoj godini i iznosi 16 milijardi dinara, tvrde Novosti pod naslovom "Firmi minus, sebi bonus".

Novostima je, inače, potvrđeno da vlada neće zamrznuti plate menadžera u firmama čiji je osnivač i vlasnik, a ne planira ni da primeni uravnilovku.

Otkazi

Blic javlja, pod naslovom "Otkaz čeka 25.000 radnika" kako je nekoliko stotina radnika različitih firmi u Srbiji vraćeno sa posla kućama, jer su im poslodavci, pozivajući se na svetsku ekonomsku krizu, uručili otkaze. Otkazi pljušte u Leskovcu, Paraćinu, Priboju, Kruševcu, Kragujevcu… Prema rečima Dušana Puače, predsednika Regionalne privredne komore u Kragujevcu, "u 51 opštini u Srbiji ima 276 preduzeća koja zavise od izvoza. Tu je zaposleno 43.000 ljudi, a sudbina 25.000 radnika vrlo je neizvesna."

protest otpuštenih radnika kompanije Zdravlje u Leskovcu  (Fonet)

Holding kompanija Viskoza ide u stečaj, javlja Politika. Za tu odluku direktor Slavoljub Kojić saznao je u Agenciji za privatizaciju u koju je, inače, došao sa potencijalnim kupcem zainteresovanim za kupovinu nekadašnjeg lozničkog giganta

Od 516 zaposlenih za njih 119, kojima je ostalo pet godina do odlaska u penziju, prošlog petka su isplaćene otpremnine od ukupno 158 miliona dinara i oni će do ispunjenja uslova za penzionisanje biti na tržištu rada. Od preostalih 397 zaposlenih 379 se izjasnilo za neku od opcija socijalnog programa. Od preostalih 18, tri radnika su otišla u penziju tako da Viskoza najavljeni stečaj dočekuje sa 15 zaposlenih.

Most na Savi

Početkom istražnih radova na pobijanju probnih šipova kod stuba sedam na čukaričkoj strani Save, juče su počeli prvi ozbiljniji poslovi na izgradnji novog mosta koji će povezati Novi Beograd i Čukaricu, javlja Danas.

Gradonačelnik Dragan Đilas istakao je da novi most predstavlja najznačajniji projekat u Beogradu. On je kao prvi čovek grada garantovao da će most biti završen u roku od 40 meseci, što je prema računici početak jeseni 2011. godine.

Budući most preko Save stajaće na sedam stubova od kojih će jedan biti pilon visine 200 metara sa kojeg će ići kosi kablovi. Dužine je 929 metara, širine 45 metara, sa glavnim rasponom od 376 metara. Imaće šest saobraćajnih traka, dva koloseka za šinski saobraćaj i dve pešačko - biciklističke staze. Maksimalna propusna moć mosta biće oko 12.000 vozila na sat. Koštaće 118 miliona evra.

Problem zbog "Rodjaka sa sela"?

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc zatražio je od vlasti Srbije da RTS odmah prekine emitovanje popularne serije „Moj rođak sa sela" jer se njome, kako tvrdi, veličaju Ratko Mladić, Radovan Karadžić i propagiraju antihaške vrednosti, otkriva Pres. Takođe, Bramerc je zatražio i da se direktor RTS-a Aleksandar Tijanić pozove na odgovornost zbog produciranja i emitovanja ove serije.

Kako saznaje ovaj tabloid, tužioca Bramerca, koji je u Srbiji bio 17. i 18. novembra, o „antihaškoj" seriji na RTS-u obavestili su predstavnici NVO i pojedinih medija, koji su se sastali sa haškim tužiocem pre njegovih razgovora sa ljudima iz vrha vlasti!

O haškom progonu „Rođaka sa sela" piše i novinar Petar Luković. On je u tekstu koji je internet portal „E novine" objavio 29. novembra ovako opisao Bramercovu posetu Beogradu:

„Zaprepašćenim domaćinima Bramerc je pomenuo imenom i prezimenom seriju ‘Moj rođak sa sela'... U seriji se, po Bramercovim rečima, veličaju Mladić, Karadžić, ismeva Haški tribunal, što je u potpunom neskladu sa uveravanjima Vlade da stvari drži pod svojom kontrolom. Potpuno zbunjeni, iznenađeni i osobito zaprepašćeni srpski učesnici u dijalogu, jer niko od njih nije gledao nijednu epizodu ove vrlo gledane serije - verujući da Tijanić zna šta radi i da je već odavno na Tadićevom kursu Deklaracije o pomirenju i evropskih digitalnih tendencija - ostali su bez reči pred ‘TV manijakom' iz Haga. Prvi je reagovao Nebojša Krstić, savetnik predsednika Tadića za medije: Tijaniću je poslao oštro intonirani mejl (subject: menjaj rođaka!) sa zahtevom da se naredne epizode serije montiraju u skladu sa haškom poetikom", piše Luković.

U Predsedništvu Srbije negirali su da je tužilac Bramerc uopšte pominjao bilo kakvu seriju na RTS-u. Da je haški tužilac tražio ukidanje serije na RTS-u negira i portparol tužilaštva Olga Kavran. Susret sa haškim tužiocem negirali su i predsednik Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko, predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić i direktor RTV B92 Veran Matić.

Ipak, Pres tvrdi da je je "u više nezavisnih i veoma pouzdanih izvora dobio potvrdu informacija o haškom zahtevu za ukidanje serije na RTS-u."

Kraljevina Srbija u očima velikih sila

Istoričar Dragoljub Živojinović govori o političkoj, diplomatskoj i vojnoj pozadini otvaranja Solunskog fronta a prenose Novosti. Sve do pred kraj Prvog svetskog rata Francuska i Engleska bile protiv rasturanja Habzburške monarhije.

Nema sumnje da držanje zemalja Antante tokom Prvog svetskog rata prema balkanskom ratištu, sagledano u celini, predstavlja izvanredan primer mešavine različitih motiva i činilaca. Solunska operacija predstavlja, takođe, izvanredan primer kako su zainteresovane velike sile (Francuska, Velika Britanija, Rusija), iako su imale različite ciljeve i suprotstavljena gledišta, nastavile da u njoj učestvuju.

Strategija, fizička spremnost zemlje i percepcije velikih sila o jednoj vojnoj ili pomorskoj operaciji mogu biti, a često su i bile, potpuno različite, smatra dr Živojinović.

Ko je oklevetao Dinkića?

Advokat Mlađana Dinkića Željko Ristić potvrdio da je ministar bio u tužilaštvu i da je tom prilikom ukazao na to ko bi eventualno mogao da stoji iza tekstova u kojima se za njega tvrdi da je počinio krivična dela, javlja Politika.

"Ukazali smo na određenu grupu naslova, kao i ko bi eventualno mogao da stoji iza tih tekstova. Tužilac je obećao da će preduzeti sve radnje i aktivnosti u okviru svojih zakonskih ovlašćenj", rekao je Ristić.

Republičko javno tužilaštvo, međutim, odbilo je juče da da bilo kakve komentare povodom Dinkićeve tvrdnje da iza orkestrirane medijske kampanje protiv njega i G17 plus stoje delovi Bezbednosno-informativne agencije, Rusi i „ljudi za kojima je raspisana poternica” i to zbog njegovog protivljenja da se Naftna industrija Srbije proda Gaspromu bez čvrstih garancija da će gasovod Južni tok zaista i proći kroz Srbiju. Na zatvorena vrata novinari Politike su naišli u Bezbednosno-informativnoj agenciji. Razgovor na ovu temu odbacili su u ambasadi Rusije, dok Gasprom do zaključenja novina nije odgovorio na pitanja koja je Politika dostavila.

Činovnik sa tri plate

O brojnim rodjacima čelnika G17 plus koji su zaposleni na beogradskom aerodromu piše Pres i posebno ističe jedan primer.

Najzanimljiviji slučaj o zapošljavanju na Aerodromu jeste aktuelni predsednik Upravnog odbora Miodrag Tirkajla, takođe kadar G17 Plus. Pored ove funkcije na Aerodromu, Tirkajla je od aprila i načelnik odeljenja za regionalni razvoj u Ministarstvu ekonomije Mlađana Dinkića, a od 15. septembra ove godine i specijalni savetnik za javne nabavke ministra zdravlja Tomice Milosavljevića. Tirkajla na Aerodromu dobija 208.000 dinara (plus 40.000 za reprezentaciju), kod Dinkića dobija 70.000, a za savetovanje ministra zdravlja još 90.000 dinara. Ukupno 408.000 dinara, odnosno 4.500 evra!

Stari o novom direktoru

Dok je bio generalni direktor Politike, Hadži Dragan Antić je primao prosečnu platu u visini 1.100 nemačkih maraka, a Srđan Janićijević, odlazeći direktor te medijske kuće, dobijao je 12.000 evra, plus bonusi koji su tokom godine ukupno vredeli oko 50.000 evra.

"Ne mogu da verujem u te podatke. Šokiran sam! To je skandalozno! Politika nikad nije imala manji tiraž i ugled, mnogi njeni radnici dobijaju ili otkaze ili mizerne plate, a menadžment sebi dodeljuje ogromne pare", kaže Hadži Dragan Antić za Pravdu.

Janićijević nije želeo da komentariše medijske navode o visini plate i zahteva za otpremninu u visini od čak 200.000 evra.

Udario pa otišao

Lider Nove Srbije Velimir Ilić je u 15.50 sati, u Ulici kralja Milana udario sivim džipom marke „mercedes“ u vozilo Beotaksija dok je izlazio sa parkinga Narodne skupštine, piše u Blicu.

"Izlazio je sa parkinga i udario me u levi far. Zaustavio se za trenutak, ali ne da razgovara sa mnom i izvini se, nego da proveri štetu na svom automobilu. Bivši ministar za infrastrukturu izvređao me je i “sočno” ispsovao, iako je svojim džipom napravio nekoliko prekršaja", tvrdi taksista B. M. Taksista takođe tvrdi da ga je bivši ministar infrastrukture, pošto je shvatio da na džipu nema ozbiljnije štete, ostavio na mestu nezgode da čeka policiju, koja se pojavila tek sat kasnije.

Ilić je bio je u društvu nepoznate ženske osobe koja je odmah istrčala iz vozila, javlja Politika.

Fudbalska trgovina pod istragom

Okružno javno tužilaštvo dostavilo je sudu predlog za dopunu istrage protiv folk pevačice Svetlane Cece Ražnatović, inače osumnjičenoj za zloupotrebu službenog položaja prilikom transfera igrača iz fudbalskog kluba ''Obilić'', izjavila je portparol Okružnog suda Ivana Ramić, prenosi Pravda.

Okružno tužilaštvo tereti Ražnatovićevu da je zloupotrebila službeni položaj i prekoračila ovlašćenja tako što je, od 1998. do 2003. godine, prodavala igrače stranim klubovima, a u poslovnim knjigama prikazivala da su fudbaleri prodavani bez obeštećenja.

Život tenisera

Naša teniserka Ana Ivanović pre nekoliko dana je na Majorki kupila luksuznu vilu, koju je, kako navode španski mediji, platila 4,5 miliona evra. Kuća se nalazi u ekskluzivnom naselju Son Vida, u brdima iznad Palma de Majorke, a ovom kupovinom Ana se pridružila Jeleni i Novaku koji već imaju kuće na ekskluzivnim lokacijama.

Anina vila, koja je sagrađena 1998, ima površinu 950 metara kvadratnih i nalazi se na imanju od oko 6.000 metara kvadratnih, piše u Blicu.