REZOLUCIJA O KOSOVU USPORILA EVROINTEGRACIJE

Neke države su, nažalost, kaže vicepremijer, poslednjih meseci počele da povezuju evrointegracije Srbije i neodustajanje od Kosova. Ministarstvu pravde u Podgorici ne žuri se sa ugovorom o ekstradiciji sa Crnom Gorom, na osnovu kojeg će biti omogućeno izručenje odbeglog narkobosa Darka Šarića. Najava obnavljanja Narodnog veća Sandžaka koje planira da traži autonomiju dela teritorija Srbije i Crne Gore.

Pritisak iz Brisela

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić u intervjuu za Politiku kaže ne treba očekivati da naša aplikacija za članstvo u Evropskoj uniji bude razmatrana u septembru, već da je realnije da se to dogodi do kraja godine. Kao razlog Đelić navodi da je mali broj veoma uticajnih zemalja članica EU odlučio da upotrebi prosleđivanje srpske kandidature „kao svojevrsno sredstvo pritiska na Srbiju pred i u toku rasprave unutar Generalne skupštine UN oko Kosova“. Neke države su, nažalost, kaže vicepremijer, poslednjih meseci počele da povezuju evrointegracije Srbije i neodustajanje od Kosova.

„Stav je nepromenjen – mi nikada nećemo priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Istovremeno, mi nikada nećemo odustati od ulaska u EU“, kaže on, ali dodaje da je „svima jasno da mora doći do rešenja pitanja Kosova da bi ceo region bio integrisan unutar EU, što pre to bolje“. Iako će, „po svemu sudeći“, biti veoma teško postići većinu u Generalnoj skupštini UN za našu rezoluciju, ističe Đelić, „mi ćemo se boriti da ona bude usvojena“.

O tome čime se posle povratka s godišnjeg odmora bavi, pored redovnih obaveza u Ministarstvu nauke i kabinetu vicepremijera, Đelić kaže i da svakodnevno sa profesorom dva sata uči nemački jezik, „naravno, o svom trošku“, jer želi, kako navodi, da tečno govori novi zvanični jezik evropske diplomatije.

Usporena Podgorica

Nakon što je štampa objavila da će Srbija već u septembru potpisati ugovor o ekstradiciji sa Crnom Gorom, na osnovu kojeg će tražiti izručenje odbeglog narkobosa Darka Šarića i drugih optuženih za šverc kokaina iz Latinske Amerike, list Danas objavljuje da se Ministarstvu pravde u Podgorici ne žuri sa ovim sporazumom. Ministarstvo je, naime, tražilo odlaganje potpisivanja, obavestivši Beograd diplomatskim putem da „do toga neće doći tako brzo“.

Jedan od razloga je, piše Danas, što se, kako je navedeno, ne zna kada će biti održana sednica Vlade Crne Gore na kojoj bi trebalo da se raspravlja o platformi za pregovore. Pregovori Beograda i Podgorice su, kako podseća list, počeli još u julu ove godine. Izvor iz srpske Vlade kaže da ovakvo objašnjenje Crne Gore čudi, s obzirom na to da je Hrvatska po ubrzanom postupku i u kratkom roku promenila čak i sopstveni ustav kako bi potpisala sličan sporazum sa Srbijom. Na osnovu tog dokumenta dogovoreno je i zvanično izručenje člana „zemunskog klana“ Sretka Kalinića.

Danas podseća da ovakav stav Podgorice stiže tek nekoliko dana nakon što je u beogradskoj štampi objavljeno da je Šarić viđen na Žabljaku, kao i da odavno postoje indicije da su se pojedini „zemunci“ krili u Crnoj Gori, ali da je u ovoj zemlji utočište našao i Zvezdan Terzić, bivši predsednik FSS-a nakon što je optužen za malverzacije, kao i bivši direktor „C marketa“ Slobodan Radulović koji je iz Beograda pobegao dva dana pre hapšenja članova „stečajne mafije“.

Neka Ustavni sud ukine i nezavisnost

Štampa nastavlja da se bavi posledicama ukidanja kosovskog dodatka kojim su bile omogućene i duple plate zaposlenima u pokrajini. List Danas navodi da su državni vrh Srbije i politički predstavnici kosovskih Srba saglasni da ova odluka predstavlja nepopularnu meru, ali dok ministar za Kosmet poručuje da odluka mora da se poštuje, lideri iz pokrajine kažu da se radi o „guranju Srba na prištinski kazan“. U Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje Srbije računaju da bi samo u zdravstvu moglo da se uštedi više od 1,2 milijarde dinara, iz Kosovske Mitrovice upozoravaju na mogućnost „novog etničkog čišćenja“ Srba. Danas prenosi i prištinski dnevnik Ekspres koji piše da bi „oko 45.000 Srba moglo da napusti srpske paralelne strukture na Kosovu, jer više neće primati plate iz Srbije“.

Ovaj list, kao i Večernje novosti, prenosi izjavu potpredsednika Vlade Ivice Dačića koji je u nedelju posetio Gračanicu i odluku o ukidanju dodatka nazvao „diskutabilnom“. Dačić je rekao da Vlada treba da nađe novi model za pomoć kosovskim Srbima. „Ukoliko Srbija digne ruke od Kosova i ne posvećuje pažnju Srbima i ukoliko Srbi ne ostanu na Kosovu, sigurno je da druge države neće mnogo više zanimati ni ovo pitanje... Kada bi Ustavni sud Srbije s lakoćom mogao da poništi odluku takozvanih privremneih kosovskih organa o nezavisnosti, što predstavlja flagrantno kršenje Ustava Srbije, onda bih mogao da kažem da ovakva odluka razumljiva“, rekao je on.

Novosti prenose i Dačićevu zabrinutost zbog odluke da pravoslavne svetinje čuva kosovska policija. Srbija je spremna, rekao je ministar, „da pošalje svoje ljude kako bi se sačuvala bezbednost crkava“. Ministar je pride negirao spekulacije da se između Prištine i Beograda vode bilo kakvi tajni razgovori, ali je poručio da se Srbija zalaže za pregovore.

Bio jednom jedan Zukorlić...

Večernje novosti nastavljaju da se bave najavom obnavljanja Narodnog veća Sandžaka koje planira da traži autonomiju dela teritorija Srbije i Crne Gore. Ideja potiče iz Deklaracije Bošnjačkog sabora koja je usvojena pod okriljem glavnog muftije Muamera Zukorlića nakon formiranja Bošnjačkog nacionalnog veća koje srpske vlasti ne priznaju, piše list. U korist ovog plana iz Srbije bi trebalo da se „otcepe“ Novi Pazar, Tutin, Sjenica, Prijepoje, Nova Varoš i Priboj, a iz Crne Gore Pljevlja, Bijelo Polje, Berane, Andrijevica, Plav i Rožaje.

Iz Crne Gore su stigle i reakcije. Predrag Bulatović iz SNP-a kaže da je „inicijativa napad na teritorijalne integritete država“. „Ovakve projekte treba da odbacimo i onemogućimo. Praksa nas uči da ono što se devedesetih godina činilo kao naivno, ostvarilo se u praksi“, upozorova on.

Poslanik SDPS-a u srpskom parlamentu Meho Omerović ocenjuje da su „ove priče opasna bajka“, podsećajući da predsednik Odbora za obnavljanje Veća Džemail Suljević „ima svega četiri odbornika u Sandžaku“. „Njihovi snovi nemaju uporište kod naroda“, kaže Omerović za Novosti.

Radikalima puni džepovi

Blic piše da je došao do finansijskih izveštaja partija za 2009. godinu koji su prošli kontrolu Agenciju za borbu protiv korupcije, za razliku od prethodnih godina kada su za njih bili nadležni stranački predstavnici skupštinskog Odbora za finasije i RIK-a. Prema izveštajima, sa gubitkom su prošle godine poslovali SPS, Jedinstvena Srbija, DSS i DHSS. Najveći dobitak imali su radikali – više od 65 miliona dinara, koji su godinu dana ranije bili na gubitku od više od 62 miliona. U CeSID-u, međutim, kažu da ova razlika može da se pravda činjenicom da su u 2008. godini bili izbori na koje je stranka puno potrošila. Prvi po zaradi posle SRS-a u 2009. bio je DS sa 9,22 miliona dinara.

Uočljivo je da nedostaju izveštaji pojedinih stranaka, piše ovaj list, kao na primer LSV-a i SVM-a. Stručnjaci objašnjavaju da je nedostatak u zakonu jer njime nije preciziran rok za podnošenje izveštaja, te ne može ni da se pokrene prekršajni postupak. Takođe, ukazuju na činjenicu da do sada prave kontrole zapravo nije ni bilo. „Strankama ne samo što je omogućeno da fingiraju svoje izveštaje nego su ponekad prinuđene na to jer zakon predviđa potpuno besmislena ograničenja, kao što su da za jednu kampanju možete da skupite svega nekoliko stotina evra. Naravno da nijedna partija neće da se zadrži na toj svoti novca“, kaže Marko Blagojević iz CeSID-a za Blic.

Ko o čemu...

Zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vučić za Press ponavlja da je partija iz koje dolazi u sukobu „tektonskih razmera“ sa DS-om. Uz ocenu da su prognoze da je posle izbora izvesna vlast DS-a i SNS-a „laži i besmislice“, Vučić ipak ostavlja mogućnost da se takva vlast formira, „ali samo pod uslovom da niko posle izbora ne može da sastavi koaliciju“.

NIS izlazi na berzu

Tačan datum trgovine akcijama Naftne industrije Srbije trebalo bi da bude poznat za nedelju dana, pišu Večernje novosti. Tada će 4,8 miliona građana Srbije imati priliku da proda svojih pet akcija ili eventualno dokupi još koju. U brokersim krugovima se spekuliše da bi trgovanje moglo da počne 30. avgusta ili 1. septembra, a konačnu odluku doneće komisija za listing Beogradske berze. Naime, NIS će danas da preda zahtev za prijem na „A“ listing berze, a ako dokumentacija bude potpuna, rešenje će stići do kraja nedelje. Berza će odrediti listing na kojem će se akcije kotirati, datum prvog trgovanja i indikativnu cenu. „Prvo trovanje akcijama NIS-a biće besplatno na šalterima pošta i dovoljno je da građanin donese samo važeću ličnu kartu“, kažu za Novosti u Agenciji za privatizaciju.

Subvencije ili groblje

Stručnjaci Centra za slobodno tržište i Instituta za evropske studije za Politiku objašnjavaju kako bi država trebalo da se ponaša prema građanima u uslovima krize. Tako Aleksadnar Stevanović iz Centra kaže da država najviše učiniti za privredu „onda kad joj ne pomaže, pa makar skrštenih ruku gledala kako se firme gase i propadaju“. „Kriza je divna stvar“, kaže on, jer sa tržišta nestane ono što nije valjalo. Goran Nikolić iz Instituta, međutim, kaže da bi na taj način nastalo „industrijsko groblje“, kao i da država u ovom trenutku mora da pomogne subvencijama.

Ili možda Hrvati?

Hrvatske firme koje se bave proizvodnjom prehrambenih proizvoda, uz pomoć svoje države i Evropske banke za obnovu i razvoj, piše Press, planiraju da istoriste krizu i niže cene, i da potpuno preuzmu ovu oblast u Srbiji. Plan je, kako donosi ovaj list, da se pokupuje što veći broj preduzeća koja proizvode hranu, a nosioci plana su hrvatske kompanije „Agrokor“ Ivice Todorića, „Atlantis grupa“ Emila Tedeskog i „Kraš“ Nadana Vidoševića. Cilj su kupovina „Jafe“, „Karneksa“, „Bambija“ i „Imleka“.

„Prvi korak već je napravljen kada je ’Atlantis’ 1. jula kupio ’Drogu Kolinsku’ za 382 miliona evra, u okviru koje su ’Soko Štark’ sa krem-bananicom i smokijem, ’Grand kafa’ i ’Palanački kiseljak’. Slučajno ili ne, odmah posle kupovine ’Droge’, 8,53 odsto akcija ’Atlantisa’ kupio je EBRD za ukupno 57,5 miliona evra“, piše Press.

Obnovljen TENT u Obrenovcu

Politika piše o šestom proizvodnom postrojenju Termoelektrane „Nikola Tesla“ A u Obrenovcu kao o najvećem i najsloženijem tehničkom poduhvatu koje je do sada izveden u istoriji Elektroprivrede Srbije. Ovo postrojenje vraća se u rad na mrežu EPS-a 20. novembra, a imaće 348 megavata umesto dosadašnjih 308, proizvodni vek od oko 15 godina, na kojem je angažovano 800 do hiljadu radnika iz tridesetak domaćih i inostranih firmi. U projekat je uloženo 107 miliona evra.

U EPS-u kažu da su od 2003. godine u obnovu postrojenja TENT-a uložili 450 miliona evra, od kojih je polovinu obezbedilo preduzeće, a ostatak je došao iz donacija EU. Efekat tih ulaganja, kažu, jeste ukupno povećanje proizvodnje električne energije za oko 3,2 milijarde kilovat-sati godišnje, što je ravno godišnjoj proizvodnji jednog novog termobloka snage od 400 megavata, čija bi izgradnja koštala gotovo milijardu evra.

Bebe od pola veka

Zaštitnik građana Saša Janković govori za Blic o nedavnom izveštaju koji je predao Vladi i Skupštini pre tri nedelje o nestalim bebama. Građani od države potražuju više od 300 ćerki i sinova, uvereni da su kidnapovani u porođajnim salama, ali niko od medinskih do političkih vlasti za pola veka nije konkretno odgovorio da li su deca proglašena mrtvorođenom, a zatim prodavana onima koji su u papire upisivani kao njihovi biološki roditelji. Saša Janković je zato predložio Skupštini da donese poseban zakon „koji bi omogućio utvrđivanje istine u ovim slučajevima“, jer, kako kaže, „razlozi za sumnju roditelja nisu iracionalni“.

Kosti premeštane iz „Zastave“?

Potomci žrtava komunističkog terora prvi put će posle 65 godina zapaliti sveće u Kragujevcu za pokoj duša najmilijih, piše Blic koji donosi da je otkriveno mesto na kojem su zakopane kosti više od 600 ljudi koju partizani ubili posle navodnog oslobođenja grada, počevši od 21. oktobra 1944. Reč je grobnici na Varoškom groblju, za koju je gradonačelnik ovog grada Veroljub Stevanović potvrdio da je na istom mestu sahranjeno i voše od 100 partizana. Grad planira da napravi „obeležje pomirenja“, sa spomen-pločom na kojoj će biti isklesani i krst i petokraka.

„Kosti građana koji su ubijeni nakon Drugog svetskog rata, premeštane su iz kruga fabrike ’Zastava’ decenijama. Iz grobova koji su iskopani u samoj fabrici vađene su kosti, pakovane u džakove i onda noću tajno premeštane i zakopavane na Varoškom groblju. To je trajalo u serijama, od pedesetih godina prošlog veka, pa sve do kraja devedesetih kada su poslednji džakovi preneti i pokopani“, kaže izvor Blica.

Kalinić dolazi zbog ćerke

Član „zemunskog klana“ Sretko Kalinić želi da što pre dođe u Srbiju jer je spreman da govori o svim zlodelima o kojima zna, „a glavni razlog ovakve promene leži u činjenici da više od sedam godina nije video jedino dete – ćerku“, pišu Večernje novosti. Njegova porodica živi u jednom malom srpskom gradu i od „Sablje“ nisu bili u kontaktu, a supruga i ćerka ga nisu posetili ni u zagrebačkoj bolnici gde se oporavlja od napada Miloša Simovića. Izvor Novosti tvrdi da se Kalinić raspitivao o porodici i da je to sve o čemu je uopšte želeo da priča u početku. Tek kasnije je „progovorio“ i o zločinima. „Svaku posetu zamenika specijalnog tužioca za organizovani kriminal Srbije i srpskih policajaca, Kalinić je iskoristio za nove informacije o svojoj porodici, a potom bi pričao i o saznanjima o ubistvima po našoj zemlji, ali i šire“, pišu Novosti.

Huligani ne biraju

Politika se bavi i podeljenim mišljenjima o srpskoj gostoljubivosti, uzimajući u obzir sve češća nasrtanja na strane turiste u Srbiji, kao i nedavni napad na nemačkog državljanina na Adi Ciganliji. Polovina javnosti misli da je mladi Nemac napadnut samo zato što je stranac, dok ostatak smatra da je ipak reč o nasilju i razbojništvo, te da nema veze sa netrpeljivošću prema stancima. U prilog ovih drugih govori i hapšenje osumnjičenog za napad na Adi, kada je utvrđeno da motiv nije bio pljačka i da se radi o huliganu od ranije poznatom policiji.

„Napad bi se dogodio da se bilo ko našao na tom mestu u to doba. To što je napadnut stranac je slučajna okolnost. Teorija oportuniteta ili situacije u kriminologiji govori o tome da ako postoje povoljne okolnosti za kriminal u određenom trenutku, osoba koja u sebi ima potencijal za krivično delo će to i uraditi. Uhapšeni mladić je očigledno imao taj potencijal, a reč je o navijačkom huliganizmu“, ocenio je za Politiku kriminolog Dobrivoje Radovanović.

Nestala baka iz staračkog doma

Starica Mirjana Zima (63) nestala je 11. avgusta iz privatnog staračkog doma „Horizonti“ u Rakovici, piše Press. Mirjana boluje od progresivne demencije, pre dve godine je smeštena u dom koji je od 1. avgusta preseljen iz naselja Kumodraž. Sin nestale bake Boban Zima kaže da je za nestanak saznao 11. avgusta tek oko ponoći, jer su „radnici doma to prikrivali jer su mislili da će oni da je pronađu“. Porodica je lepila plakate, obišla svaki deo naselja, bolnice, policijske stanice, ali baka još nije pronađena.

Situacija se još više pogoršala, piše Press, kada su Mirjaninoj porodici zaposleni iz doma rekli da pitaju drugog štićenika M. P, deku koji možda nešto zna. Porodica ga je poznavala od ranije, kažu da je baki uvek kupovao čokolade i bonbone. Ali, zaposleni su ih uputili na dnevnik rada koji u domu mora da se vodi, i u kojem stoji da je M. P. seksualno zlostavljao Mirjanu „i da je sve kulminiralo u januaru ove godine kada su razvaljivali vrata njegove sobe i zatekli ih gole“. „Moja majka, zbog demencije, posluša sve što joj kažu da uradi“, zabrinuto je prokomentarisao bakin sin za Press.

Telefon za hakere

Kako piše Press, u Pomoravlju vlada prava pomama za mobilnim telefonom „nokia 1100“ pomoću kojeg (ali samo ako je proizveden u Bohumu u Nemačkoj), „može da se hakeriše, da se presreću bankovne transakcije, izvlači novac sa bankomata“. „Cena tog raritetnog telefona, koji je kada se pojavio 2003. koštao stotinak evra, sada, kada se više ne proizvodi, dostiže i 5.000 evra“, piše ovaj list.

Za model na čije su mogućnosti upozoravali stručnjaci u zapadnoj Evropi pre godinu dana, donedavno je mogao u Pomoravlju da se kupi na pijaci za 500 dinara, „a u poslednjih mesec dana prodavci za telefon proizveden u Bohumu dobijaju enormne cifre od trgovaca sa Kosova koji masovno dolaze i kupuju ih“. Kako je Pressu rekao jedan od prodavaca, dovoljno je samo dati oglas i Albanci sa Kosova, ali i iz Makedonije, poslaće kurira i otkupiti telefon.

Reč je navodno o grešci u softveru. Ostavljeno je mesto u memoriji telefona i tu se dodao deo softvera koji presreće bankarske transakcije, pričaju prodavci.

Reper zaćutao

Reper Ivan Ivanović zvani Đus koji je pre dva dana pretučen na ulici, odbija saradnju sa policijom, piše Press. Zadobio je nekoliko kopča na glavi, hematom i povrede desne noge i ruke posle napada na Konjarniku, odakle je pozvao Hitnu pomoć, a ne policiju. Pripadnicima MUP-a koje je pozvala Hitna pomoć Ivanović nije hteo da otkrije ništa vezano za napad. Čak je i njegova sestra Mina Kostić za Press rekla da se „ni oko čega podigla pompa“. „Ivan je dobro, živ je i uspešno se oporavlja. Kod kuće je, pije kafu i nema nikakve tegobe“, rekla je ona.

Zlatni leopard za srpsku glumicu

Jasna Đurišić prva je srpska glumica koja je nagrađena na prestižnom festivalu u Lokarnu za film „Beli beli svet“ Olega Novkovića, koji je osvojio i nagradu za najbolji umetnički film, piše Danas. Glumica je dobila Zlatnom leoparda za ulogu Ružice. Ista nagrada se dodeljuje i na Kanskom festivalu svake godine u okviru programa „15 dana autora“.

Sergej svirao u Užicu

Danas piše i o trodnevnom festivalu Centrala E761 u Užicu, na kojem su nastupali izvođači iz Srbije, BiH i Hrvatske. Manifestacija je dobila ime po regionalnoj evropskoj ruti koja počinje u Plitvicama u Hrvatskoj i preko centralne BiH i Srbije završava se u Vidinu u Bugarskoj. Otvorio ju je pulski sastav KUD Idijoti, a najveću pažnju publike ipak je privukao glumac Sergej Trifunović koji je završne večeri nastupio sa svojim bendom.

Košarkaši pobedili Slovence

Košarkaši Srbije trijumfalno su okončali nastup na „Adeko“ turniru u Mariboru pobedom nad domaćom selekcijom Slovenije sa 82:73. Bio je to ukupno sedmi uzastopni trijumf u sklopu priprema za Mundobasket, piše Blic. Srbija je pre ovog meča, bila bolja od Rusije i Novog Zelanda, a pre nedelju dana osvojila je i turnir u Istanbulu.