RAZOČARENJE GRADJANA SRBIJE ZBOG EU

Poskupljuju naftni derivati, gas bez promena cene. Procenat građana koji podržavaju pridruživanje EU od poslednjih izbora u maju prošle godine do danas opao sa 67 na 61 odsto. Domaća valuta nastavila da gubi vrednost.

Svetosavska akademija u galeriji Doma kulture u Gračanici

Skuplje gorivo

Naftni derivati u Srbiji su od ponoći skuplji u proseku za 8,21 dinar, pri čemu su motorni benzini skuplji u proseku za 7,42 dinara, a dizel gorivo za devet dinara po litru, objavljuje Politika.
Do poskupljenja nafnih derivata u Srbiji došlo je zbog toga što je, od poslednje korekcije cena, nafta na svetskom tržištu poskupela za 30,11 odsto.

Motorni benzin bi uskoro trebalo da poskupi još za 6,09 dinara po litru, a dizel goriva za 6,9 dinara, zbog povećanja akciza.

Zbog najavljenog poskupljenja goriva, mnogi vozaci pravili su
zalihe goriva

Bez poskupljenja gasa

Iako je gubitak Srbijagasa, zbog dispariteta prodajne i nabavne cene, u minuloj godini iznosio 4,2 milijarde dinara, a u prvom kvartalu 2009. minus će dostići tri milijarde - gas neće poskupeti, izjavio je juče na konferenciji za novinare direktor JP Srbijagasa Dušan Bajatović. On je dodao da do juna gas sigurno neće ni pojeftiniti, iako se očekuje da njegova cena u aprili sa oko 440 dolara za 1.000 kubnih metara padne na oko 330 dolara piše u Danasu.

Moguć novi prekid isporuke gasa?

Savetnik ukrajinskog predsednika za energetiku Bogdan Sokolovski izjavio je danas da bi sporazum Ukrajine i Rusije postignut prošle sedmice, kojim je obnovljen protok ruskog gasa u Evropu, mogao da bude proglašen nevažećim ukoliko se pokaže da je zaključen pod pritiskom, prenosi Blic.

Sporazum dve gasne kompanije - ukrajinskog "Naftogasa" i ruskog "Gasproma" - postignut je prošle sedmice, posle dugih pregovora ukrajinske premijerke Julije Timošenko i njenog ruskog kolege Vladimira Putina. Timošenkova je hvalila sporazum, ističući da on nudi Ukrajini najbolje moguće uslove, dok je Jušenko rekao da je povećanje cene gasa ravno "porazu".

Dinar na putu ka "stotki"

Uprkos intervencijama NBS od 35,4 miliona evra, domaća valuta nastavila vrtoglavo da gubi vrednost. Srednji kurs rekordno nizak - 95,80 dinara za evro, u nekim bankama i do 100 dinara, javljaju Novosti.

Centralna banka ističe da neće odstupiti od politike kursa koju vodi. Devizni kurs će, kako je rekao Radovan Jelašić, guverner NBS, biti i dalje plivajući, i pratiće sve dnevne promene ponude i tražnje.

"Nijedna mera Narodne banke Srbije, na srednji ili dugi rok ne može suštinski da promeni kretanje kursa dinara. Očito je da tržište traži novu ravnotežu, a NBS treba da vaga kako pitanje nivoa kursa, tako i obim deviznih rezervi. Međutim, na kratak rok sve više se aktuelizuje pitanje održivosti makroekonomske stabilnosti koja je zasnovana na programu sa Međunarodnim monetarnim fondom i na usvojenom budžetu, odnosno na makroekonomskim pretpostavkama koje se i dalje pogoršavaju - kaže za Blic Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije.

Ko za koga glasa u parlamentu?

Predstavnici vlasti i opozicije slažu se da ima glasanja koja „mirišu” na interes nekog tajkuna, ili grupe privrednika, ali niko nije spreman da navede u čijem interesu je parlament doneo neku odluku. Poslednji slučaj usvajanja SPS-ovih amandmana na „duvanske akcize”, uz poslanike iz vladajućih stranaka LSV-a i SVM-a i, gotovo celokupne opozicije, ne razlikuje se od drugih situacija. Svi koji su za ovaj predlog glasali tvrde da im je primarni motiv bio taj da jevtine cigarete poskupe manje, a skupe više, jer je to u interesu građana. I svi tvrde da njihovo glasanje nema nikakve veze sa lobijima, ili, kako se nezvanično pričalo, sa interesima Predraga Rankovića Peconija, vlasnika domaće fabrike „Monus” koja proizvodi jevtine cigarete.

U srpskom parlamentu bilo je nekoliko oštrih debata sa međusobnim optužbama za lobiranje u korist ovog ili onog. Takve optužbe mogle su se čuti u slučaju gasnog sporazuma sa Rusijom, pa kad je odbijen predlog LDP-a da se formira anketni odbor koji bi ispitao ima li „Delta” monopolski položaj na tržištu, pa u slučaju koncesije za auto put Horgoš–Požega.

Skupština je pre nekoliko godina usvojila Strategiju za borbu protiv korupcije, a tadašnji ministar pravde Zoran Stojković, najavio je, „za nekoliko meseci” predlog zakona o lobiranju, kako bi se znalo šta je korupcija, a šta legalno lobiranje kakvo postoji u svetu. Zakon nikada nije predložen, objavljuje Politika.

Duvan i izbori

Zamenik predsednika Vlade Srbije Ivica Dačić izjavio je u intervjuu Radio televiziji Srbije da u vladi nema tenzija, da ona dobro funkcioniše i da u ovom trenutku održavanje izbora nije u interesu Srbije. Dačić je kazao da sada izbori nisu potrebni Srbije, da nema potrebe za takvim političkim potezom, ali da stalno provociranje predsednika Srbije i Demokratske stranke Borisa Tadića raznim ucenama u parlamentu „može i dovesti do jedne takve emocionalne reakcije”, prenosi Politika.

„Ne mislim da su izbori u ovom trenutku interes Srbije. Mi samo želimo dogovor, kad nema dogovora onda se dešavaju da prođu neki amandmani koji nisu deo dogovora”, rekao je Dačić. On je kazao da, što se tiče tog zakona, treba utvrditi da li je u interesu stranaca i proizvođača duvana ili u interesu budžeta, a da će Socijalistička partija Srbije, čiji je predsednik, glasati za njih u skladu sa dogovorom koji o tome bude postignut.

„Ali neko treba da kaže da li je sada problem što to nije u skladu sa interesima stranaca ili što je time oštećen budžet. Ako treba to da se ispravi, mi ćemo to ispraviti i o tome se vode stručni razgovori u vladi”, kazao je on.

Što se stidi ministarka?

Ministarka finansija Diana Dragutinović predložiće izmene zakona o akcizama na duvanske proizvode, kako bi se vratile na prvobitni predlog, koji je Vlada ranije dogovorila sa proizvođačima.

"Ovoga puta kao država, nismo bili na visini zadatka. Sramota me što država nije održala reč", kaže ministarka a prenose Novosti.

Usvojena aktuelna verzija Zakona o akcizama ima veoma negativne efekte po dalje investicije, zapošljavanje i što je možda najvažnije, sadrži negativnu poruku budućim investitorima - kažu u BAT. Paklica kvalitetnijih cigareta, koja sada košta oko 135 dinara, prema nekim proračunima, mogla bi da poskupi i do 20 dinara. One iz jeftinije grupe, koje koštaju između 60 i 70 dinara bile bi skuplje oko deset dinara.

Plaćanje akciza na cigarete po tek izglasanom zakonu i amandmanima, gde je fiksna akciza 8,92 dinara po paklici i proporcionalna od 38 odsto za 2009. godinu, napuniće budžet Republike Srbije. Daleko više, nego da je usvojena prvobitno predložena vrednost od 11 dinara po paklici, kad je reč o fiksnoj akcizi i 35 odsto kad je reč o proporcionalnoj - kažu u domaćoj fabrici cigareta "Mons", vlasnika Predraga Rankovića Peconija.

Više od 60 odsto pušača u našoj zemlji troši jeftinije cigarete - pokazuju podaci o prodaji. Najtraženija cigareta na tržištu je "best" iz niškog "Filipa Morisa", kao i "klasik" istog proizvođača, piše u Novostima.

Vlada Srbije će, najavila je ministarka finansija Dijana Dragutinović, Skupštini predložiti izmene Zakona o akcizama, da bi poništila amandman koji je podneo SPS i kojim se favorizuje samo jedan proizvođač, fabrika „Monus” u vlasništvu biznismena Predraga Rankovića Peconija, piše u Blicu. I mada će, po svemu sudeći, opasnost da budžet Srbije ostane bez planiranih sredstava biti otklonjena, ostaje sumnja da je domaći tajkun preko nekoliko poslanika pokušao da prekroji zakon. Do sada se niko u državi nije ozbiljno pozabavio srpskim tajkunima i njihovim uticajem na političare, objavljuje ovaj list.

Ko je kriv za štetne postupke vlasti?

Država Srbija je, zbog stručnih procena Mlađana Dinkića i ostalih „eksperata" iz kabineta Koštunice i Cvetkovića, samo na tri nerealizovana posla izgubila čak 1,78 milijardi evra!

Da su „Jat" i RTB „Bor" prodati pre svetske finansijske krize i da nije raskinuta koncesija za izgradnju autoputa, naša država bi danas bila u mnogo povoljnijoj poziciji. U sva tri sporna posla presudili su vajni „ekonomski stručnjaci" iz Vlade Srbije, koji očigledno nisu imali pojma kakva se kriza sprema na svetskim tržištima, objavljuje Pres.

Vicepremijer Mlađan Dinkić je tako pre dve godine dao sve od sebe da ruski „Aeroflot" ne kupi „Jat", tvrdeći da nacionalna aviokompanija može da se proda mnogo povoljnije. Sada, međutim, niko nije zainteresovan za „Jat".

Potrošena obećanja

Ukidanje viza i kandidatura za Evropsku uniju potrošena su obećanja na kojima se, ako stvari ostanu kakve jesu, u Srbiji više neće moći dobiti izbori. Do ovog zaključka došli su istraživači javnog mnjenja, analitičari, ali i političari na osnovu poslednjih istraživanja koja pokazuju da je procenat građana koji podržavaju pridruživanje EU od poslednjih izbora u maju prošle godine do danas opao sa 67 na 61 odsto, piše u Politici.

Razočaranje građana Srbije zbog zastoja u evrointegracijama, koje statistika beleži kao pad podrške pridruživanju EU, tvrde stručnjaci, mogao bi da umanji samo konkretan rezultat kakav bi bilo stavljanje Srbije na „belu šengen listu”. A tome se, prema svim prognozama u kojima se „računa” na svetsku ekonomsku krizu i unutrašnje probleme EU, kakav je odbijanje Irske da prihvati proširenje ove zajednice, ne treba nadati do kraja ove godine. Dobra stvar za vlast u Srbiji, kažu analitičari, jeste to što se ni izbori ne očekuju pre.

Povećanje broja razočaranih građana, upozoravaju analitičari, jasna je poruka aktuelnim vlastima u Srbiji da moraju da ispunjavaju predizborna obećanja, ali i poruka administraciji u Briselu da će bez nekog konkretnog znaka podrške evrointegracijama Srbije to razočaranje samo rasti, objavljuje ovaj list.
Srbija je pozvala misiju Evropske unije da dođe u Beograd i utvrdi činjenično stanje oko pune saradnje srpskih vlasti s Haškim sudom, što bi mogla da bude dopuna očekivanom izveštaju tužilaštva Haškog tribunala. Ovo je juče izjavio šef srpske diplomatije Vuk Jeremićposle razgovora s ministarskom „trojkom“ EU u Briselu. Naveo je da je predlog upućen i Holandiji, čiji je šef diplomatije Maksim Ferhagen prihvatio poziv da poseti Beograd, objavljuje Danas.
Blic javlja kako je šef srpske diplomatije Vuk Jeremić izjavio je juče u Briselu da je holandski ministar inostranih poslova Holandije Maksim Ferhagen prihvatio da uskoro poseti Srbiju i pružio uveravanja da Holandija podržava članstvo Srbije u EU, odnosno da nije protiv procesa proširivanja Unije na Zapadni Balkan.
Podrška Nemačke

Frank-Valter Štajnmajer, nemački šef diplomatije, govori za Novosti o evropskim integracijama, uslovima, perspektivi regiona: "Svesni smo napora vaše zemlje. Mladić ostaje uslov. Bezbednost na severu Kosova labilna. Možete se pouzdati u pomoć Nemačke."

Kako Štajnmajer poručuje u intervjuu za Novosti - Srbija je konačno na pravom putu.

Snažna opredeljenost

Komesar Evropske unije za proširenje Oli Ren ponovio je u Briselu, posle sastanka evropske trojke i ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića, snažnu opredeljenost Unije za evropsku budućnost Srbije i najavio dolazak u februaru ekspertskih grupa u Beograd u vezi sa pitanjem vizne liberalizacije, javlja Politika.

„Želim još jednom da potvrdim našu snažnu opredeljenost za evropsku budućnost Srbije. Slažem se sa Vukom Jeremićem da ova godina treba i može da bude veoma važna za naše odnose”, rekao je Ren na zajedničkoj konferenciji za štampu sa šefovima diplomatija Češke i Srbije, Karelom Švarcenbergom i Vukom Jeremićem.

Šta bi bilo lepo

Potpredsednik vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je za češke medije da će Srbija biti tehnički spremna da uđe u Evropsku uniju 2012, a da bi 2014. bila dobar simboličan datum za prijem Srbije, javlja Politika.

"Prijavu za EU želimo da podnesemo tokom češkog predsedavanja. Naš strateški programski dokument pretpostavlja da će 2012. naši zakoni biti u skladu sa onima Unije", kazao je Đelić u razgovoru koji objavljuje češki dnevnik „Hospodaržske novini”.

"Lep datum bi bila 2014." rekao je Djelić.

Guangdžou u južnoj kineskoj provinciji Guangdong: proslava kineske nove godine
koja će biti u znaku bika

U Preševu poriču zločine

U Preševu je i dalje tema broj jedan upad Žandarmerije na 17 lokacija u gradu i odvođenje devetorice Albanaca u Centralni zatvor u Beogradu, objavljuje Politika.

Preševski lideri albanskih partija smatraju da će napetost potrajati, i dodaju da je moguće da se situacija pogorša. Zahtevaju da se svi uhapšeni puste na slobodu. Oni, naime, ne veruju u nepristrastnost Specijalnog suda za ratne zločine, pa predlažu da se proces članovima „Gnjilanske grupe” održi pred sudom koji oni smatraju nepristrastnim.

Ragmi Mustafa, predsednik Skupštine opštine Preševo, kaže da Albanci smatraju da su nepristrastni sudovi u Hagu i Gnjilanu, gde bi, po njegovom mišljenju, i trebalo da se održi proces, jer se „tamo i desio navodni događaj”.

Slovenci protiv ustaštva

Blaž Kavčič, predsednika Državnog veća (DV – gornji dom) Slovenije, na manifestaciji povodom obeležavanja dana sećanja na holokaust, u prisustvu šefa države Danila Tirka, sa mesta svečanog govornika prozvao je Hrvatsku i upozorio javnost da se Hrvatska ni dan-danas nije distancirala od baštine NDH i ustaštva. Podsetio je da su najviši predstavnici Hrvatske u neprilici svaki put kada treba da se celovito distanciraju od nasleđa NDH i ustaštva. Podvukao je da Hrvatska kao društvo ima probleme na terenu suočavanja i raščišćavanja sa tradicijom NDH. Zato Kavčič veruje da će sa susedima biti moguće „mirnije i konstruktivnije razgovarati kada počnu da obeležavaju dan sećanja na holokaust”, na žrtve nacifašizma.

Predstavnici vlade premijera Ive Sanadera ogorčeno reaguju na izjave predsednika Državnog veća Slovenije, koji poslednjih dana u svakoj prilici naglašava da se Hrvatska nikada nije odrekla nasledstva Nezavisne države Hrvatske, piše u Politici.

"Istorija Srbije od 19. do 21. veka"

"Zundhausenova knjiga spada u ozbiljne sinteze, mada, nažalost, ni ona nije oslobođena subjektivnih i paušalnih ocena, pa i stereotipa, koje mnogo duguju slici o Srbiji stvorenoj tokom devedesetih godina prošlog veka", kaže za Politiku istoričar dr Vojislav Pavlović o knjizi Holma Zundhausena „Istorija Srbije od 19. do 21. veka” koja je upravo izašla u izdanju „Clio” u prevodu Tomislava Bekića. Pavlović (Balkanološki institut SANU), dodaje:

"Valja, stoga, naglasiti da u analizi XIX veka autor ima drugi pristup jer, na primer, ne smatra Vuka Karadžića i Iliju Garašanina za začetnike srpskog nacionalizma i rodonačelnike genocidne srpske politike, što je doskora bilo opšte mesto u nizu pregleda srpske istorije. Posmatrajući ih u njihovom vremenu, on s pravom zaključuje da su Vuk i Garašanin nastojali da primene na srpsku sredinu jezičke i političke modele svoga vremena i čije se ishodište nalazilo u Srednjoj Evropi."

"Autor uspostavlja dihotomiju između „nebeske” – mitološke Srbije učaurene u filozofiju palanke, i progresivne i evropski nastrojene manjine. Takvo skoro manihejsko tumačenje je prisutno od prvih stranica na kojima se sa suverenim autoritetom daju paušalne i više nego ishitrene ocene niza poslenika srpske istoriografije do poslednjih redova kada se skicira pogled na izazove koji pred Srbijom stoje."

Prota iz Malmea skrivao prošlost

Na Božić u crkvi svetog Ćirila i Metodija u Malmeu bilo je više od 2.000 vernika koji su s protom Milanom Gardovićem u ponoć, dok je napolju vejala mećava, učestvovali u litiji

Prota iz Malmea sin je sarajevskog penzionera Nikole Gardovića koga su muslimanski nacionalisti ubili 1. marta 1992. na Baščaršiji, posle venčanja Milana Gardovića i Dijane Tambur. Dugo godina izbegavao je da javno govori o ovoj porodičnoj tragediji koja je u javnosti označena kao istorijski događaj, jer je, kako su hroničari zapisali, “posle ubistva srpskog svata 1992. godine započeo rat u Bosni”.

"Pošto je naš otac bio crkvenjak u hramu Svetog preobraženja u Novom Sarajevu, svi su ga zvali Pop. I mi deca smo uz njega radili u crkvi, pa nije čudno što smo Jovan, ja i Arsenije završili bogosloviju i postali sveštenici. Bio sam na poslednjoj godini studija kada je otac ubijen", otkriva Milan Gardović reporterima Novosti.

Gde će Ponoš?

Bivšem načelniku Generalštaba se “sprema” mesto savetnika za bezbednost u kabinetu predsednika Srbije Borisa Tadića. Izvor Novosti tvrdi da je Ponoš odbio mesto vojnog atašea Srbije pri komandi NATO u Briselu, koje mu je bilo prvobitno ponuđeno.

Ponošu, koji je razrešen dužnosti načelnika GŠ 30. decembra prošle godine, zbog sukoba sa ministrom Draganom Šutanovcem, još nije rešen status u vojsci, odnosno nije naimenovan na novu funkciju.