RAŽNATOVIĆEVA SE UZDA U VEŠTAKE

Odgovor Borisa Tadića Milanu Beku da bi bilo dobro da ga tajkuni ne prozivaju i već jučerašnja najava ministarke finansija da će dva zakona izmeniti kako bi se u kasu slilo više poreza od imućnih građana, ipak su pali u drugi plan. Jer, Ceca je ovoga puta u fokusu. Sve novine prenose njeno saopštenje da „nije kriva“, da su to veštaci pokazali (i to tri puta), s tim što pojedini listovi tvrde da je tu (istu) izjavu dala ekskluzivno njima. Jedni se, očigledno, stavljaju na stranu pevačice i bivše direktorke Obilića, nižući događaje prethodnih dana kojima ukazuju na neku vrstu hajke koja se protiv nje vodi, dok drugi nastavljaju sa tvrdnjama da je optužnica gotova i da je sledeći korak finansijska istraga i „plenidba imovine stečene kriminalom“. Tako bi Ceca, stoji u tekstovima, mogla da ostane bez vile, kuće na Kipru, brojnih automobila i miliona... Vlada će objaviti Fileova pitanja, sve da se vidi; Tadić za Ruse reče da nije proamerički već prosrpski predsednik a vlast se preračunava kako da zauzda cene. Najavljuju nam slabi oporavak iduće godine, kao i da su jeftini stanovi bili samo ideja za izlazak iz krize, i nema više. Bramerc je u izveštaju opet pomenuo Mladića, a štampa je objavila da bi mu u Hagu bilo bolje nego u nekoj već „vučijoj jazbini“. Vordsvort izjavi da će u idućih godinu dana još 25 država priznati Kosovo, i to bez graške znoja. Šutanovac se pohvali da spasava privredu ugovorima iz Afrike; Velja reče da „LDP-ovac“ prelazi kod naprednjaka – gde bi drugo, iako ni „LDP-ovac“ ni naprednjaci o tome nemaju pojma, dok se Toma osetio pozvanim da da komentar na Tadićev poziv tajkunima. Ponovio je i da mu je Beko prijatelj, ali nije ga zvao godinu dana jer zna da „sve to prate i prisluškuju“. Na Staroj planini je već pao sneg a pao je i poraz u Humskoj. Veće šanse prognoziraju se crno-belim košarkašima. Počinje Revija japanskog filma, a Sergej najavljuje da igra manju ulogu u filmu o Edgaru Alanu Pou koji se snima kao u Baltimoru, a ustvari - u Beogradu.


Beograd - u akciju pomoći stanovništvu Kraljeva stradalom u nedavnom zemljotresu
uključile su se i kompanije "Aleva" i "Flory" doniranjem paketa hrane iz svojih
proizvodnih asortimana u vrednosti 1.200.000 dinara

Ceci preti plenidba imovine?

Povodom vesti da je optužnica protiv pevačice i bivše direktorke FK Obilić Svetlane Ražnatović spremna a kojom se sumnjiči da je ilegalno prisvojila milione evra od prodaje igrača, Ražnatovićeva se juče oglasila. „O nacrtu optužnice saznala sam iz medijskih nagađanja, napisa i spekulacija. Dokle god tužilaštvo ne donese konačnu odluku po tom pitanju – neću se oglašavati. Nisam kriva. Znam da su to potvrdili i veštaci. Ne jednom, nego čak tri puta“, prenose Večernje novosti njenu izjavu.

„Sve što mediji pišu o optužnici... odavno je poznato. Izgleda da to nije bilo dovoljno za podizanje optužnice dok se nije pojavio svedok, spreman da tokom eventualnog sudskog procesa potvrdi navode optužnice. Ne isključuje se ni pojavljivanje još nekih ’ključnih svedoka’ jer je bez njih optužnica na klimavim nogama, tvrdi naš izvor upućen u ovu maratonsku istragu“, piše Pravda koja prenosi isto saopštenje Svetlane Ražnatović, navodeći da je dato ekskluzivno ovom listu.

Istu izjavu prenosi i Press, dodajući da je „medijsko podgrevanje priče o poznatoj pevačici i navodnim malverzacijama oko transfera fudbalera počelo pre nekoliko dana i to baš uoči njene najavljene turneje u Australiji koja počinje 30. novembra i za koju će joj biti neophodan pasoš“. „Najpre je u subotu pevačica Jelena Karleuša u otvorenom pismu na Fejsbuku žestoko prozvala i izvređala Svetlanu Ražnatović ukazujući na njenu povezanost sa kriminalcima i pripadnicima ’zemunskog klana’. U javnosti se čak priča da je veliku stručnu pomoć u pisanju tih komentara Karleuša imala iz jedne političke stranke. Potom su u ponedeljak samo dva medija doibla nacrt optužnice, iako optužnica još nije podignuta“, piše Press.

Ako bude podignuta optužnica, Više tužilaštvo će podneti zahtev za finansijsku istragu protiv Ražnatovićeve a u tom slučaju bi pevačica „morati da dokazuje da je legalno stekla svoju imovinu, počev od vila do novda koji poseduje“, piše Alo!. Na udaru Zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom mogu se naći i vila, luksuzna kuća na Kipru, automobili, novac na računima u bankama i sefovima, a istraga bi obuhvatila i imovinu njene sestre „čije ime je takođe u nacrtu optužnice“. Alo! podseća da Ceca u elitnom naselju poseduje vilu od oko hiljadu kvadrata čija se vrednost na tržištu procenjuje na dva miliona evra, kao i da je posle ubistva njenog supruga Željka Ražnatovnića Arkana pevačica vodila spor oko kuće sa Arkanovom bivšom ženom. Velja Ilić iz NS-a za Alo! kaže da niko nikada nije tražio da se u ime Ražnatovićeve „interveniše“. Ministar policije Ivica Dačić je rekao da je na čelu Ministarstva koje je za dve godine uhapsilo više od 14.000 ljudi i da mu „ne pada na pamet“ da bilo koga štiti od zakona.

Informaciju o eventualnom pokretanju finansijske istrage objavljuje i Blic, podsećajući na svoje navode od prethodnog dana da će Ražnatovićeva biti optužena da je zloupotrebom položaja stekla 235 miliona dinara prodajući fudbalere FK Obilića. „Posebna jedinica polcije za finansijske istrage još nije ispitivala imovinu folk pevačice, jer to ne može da radi bez naloga tužilaštva“, stoji u tekstu.

Diana sprema izmene zakona


Ministarka finansija dolazi na sednicu Skupštine Srbije povodom rasprave o izmenama
i dopunama Zakona o budžetu

Ministarka finansija Diana Dragutinović potvrdila je juče da radi na pripremi dva zakona kojima će imućniji građani i firme registrovane u of-šor zonama biti više oporezovani, a u skladu sa inicijativom predsednika Borisa Tadića. Kako kaže, u proceduri je predlog Zakona o porezu na imovine prema kojem će imovina biti oporezovana srazmerno vrednosti. Drugi zakon, o porezu na dobit preduzeća, tiče se of-šor delatnosti. „Od ukupnog broja kompanija koje ovde posluju, oko 12-13 odsto praktično su registrovane u takozvanim poreskim rajevima. Ideja je da se postojećem zakonu doda deo koji definiše šta je centar poslovnog interesa i da na taj način značajan deo dobiti koji odlazi na druga mesta bude oporezovan i da pripadne Srbiji“, objašnjava ministarka, a prenose Večernje novosti. Kako dodaje Dragutinovićeva, stari zakon o ekstraprofitu je prevaziđen.

Povodom najave Diane Dragutinović, Press piše da saznaje da će na poslu dodatnog oporezivanja raditi specijalni tim iz ovog Ministarstva. „Zakoni nisu upereni ni protiv koga već se radi o tome da se više oporezuje imovina veće vrednosti“, prenosi ovaj list izjavu ministarke.

„Pretnju predsednika Srbije da će neposlušne tajkune klepiti po dubokom džepu novim porezom stručna javnost ocenjuje kao marketinšku igrariju bez šansi da realno zaživi. Ništa manje skeptični povodom toga, čini se, nisu ni pojedini koalicioni partneri Borisa Tadića“, piše Alo!. Ministar ekonomije Mlađan Dinkić, naime, nije hteo da komentariše ovu Tadićevu najavu. „Još nismo videli ni čuli nikakav konkretan predlog za dodatno oporezivanje bogataša, a kada ga od Ministarstva finansija dobijemo, onda ćemo moći da o tome zauzmemo stav“, rečeno je u njegovom kabinetu. Alo! navodi da osim ukazivanja na manjkavosti postojećeg sistema oporezivanja, „Dragutinovićeva nije navela kakvim će konkretnim izmenama ove nedostatke ispraviti“.

Blicu je u kabinetu premijera rečeno da je „Ministarstvo finansija dobilo jasnu istrukciju da se unapredi zakonska regulativa kako bi Srbija ostala konkurentna zemlja u okruženju kada je reč o poslovnom ambijentu, ali da se istovremeno omogući da se što više poreza naplati u našoj zemlji“. Ovaj list podseća da su, prema podacima NBS, kompanije koje posluju u našoj zemlji od januara do kraja septembra ove godine tranferisale u of-šor poslovne zone 226,6 miliona evra. To je za protekle tri godine ukupno oko milijardu i 100 miliona evra.

Fileova pitanja na sajtu Vlade

Prvo što će Vlada da uradi kada evropski komesar Štefan File dostavi Upitnik Evropske komisije je da usvoji zaključak u kojem će pisati i da će pitanja Brisela i odgovori Beograda biti dostupni javnosti, piše Danas. Pitanja EK trebalo bi da budu objavljena na internet sajtovima Vlade i Kancelarije za evropske integracije čim Upitnik bude preveden. File je sinoć trebalo da se sastane sa predsednikom Borisom Tadićem i time počne dvodnevnu posetu Beogradu. Upitnik ima 2.483 pitanja a od kvaliteta odgovora zavisiće da li će Srbija ostvariti proklamovani cilja da do kraja 2011. dobije status kandidata za članstvo u EU.

Tadić kao „prosrpski predsednik“

Predsednik Srbije izjavio je za rusku TV stanicu „Russia Today“ da se jedino putem dijaloga Beograda i Prištine može doći do rešenja prihvatljivog za obe strane. „Sukob postoji između Srba i Albanaca, a ne između Srbije i Kosova, jer mi ne priznajemo nezavisnost“, rekao je Boris Tadić. Kako prenose Večernje novosti, na opasku novinara da je oduvek snažno promovisao proamerički imidž Vlade a da se, kada je izbio kosovski problem, ispostavilo da je Rusija po tom pitanju bila jedini pravi saveznik Srbije, Tadić je rekao: „Ja sam prosrpski predsednik. Ova Vlada će takođe uvek biti prosrpska. Želimo da imamo najbolje moguće odnose sa SAD, iako se suočavamo sa istinskim izazovom, posebno kada je reč o Kosovu.“


Koncert tradicionalne kineske muzike u izvođenju orkestra Huasja u sali Skupštine
Beograda

Mere za obuzdavanje cena

Vlada planira da utvrdi mehanizme kojima će se stabilizovati stanje na tržištu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda kako bi se sprečio neopravdan rast cena hrane koji ima najveći uticaj na inflaciju. Na sastanku premijera Mirka Cvetkovića i guvernera NBS Dejana Šoškića, uključujući ministre poljoprivrede i trgovine, predloženo je, kako piše Politika, preispitivanje postojećeg sistema robnih rezervi i efikasnija primena antimonopolskih propisa u proizvodnji, prometu i prodaji hrane. U saoštenju Vlade se navodi da su u planu sprečavanja poskupljenja hrane i subvencije za agrar. Jedna od ideja je da država kupuje pojedine proizvode u periodima niskih cena i onda ih pusti u prodaju kada su te cene na tržištu visoke. Rast cena u Srbiji u ovoj godini je, prema oceni NBS, najviše izazvan porastom cena prehrambenih proizvoda koje se u Srbiji češće menjaju nego u okruženju, piše ovaj list.

Skroman oporavak 2011. godine

Glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj Piter Sanfej u razgovoru za Politiku kaže da je za Srbiju važno da uspešno okonča šestu reviziju aranžmana sa MMF-om jer su i očuvanje ekonomske stabilnosti, poverenje stranih investitora, smanjenje minusa u državnoj kasi, ali i ograničenje inflacije – uslovi za oporavak privrede. O prekidu aranžmana sa MMF-om ne razmišlja, kaže, čak ni hipotetički. „Mislim da je srpska Vlada kada je kriza krenula odlično prepoznala da joj je pomoć potrebna. To je doprinelo očuvanju ekonomske stabilnosti u recesiji“, rekao je Sanfej koji će danas predstaviti izveštaj EDRB-a o napretku tranzicionih zemalja u NBS u Beogradu. „Iza nas su dve veoma teške godine, ubeđen sam da će sledeća biti bolja. Prošle godine Srbija je, po našim procenama, zabeležila pad ekonomije od oko tri odsto što je manje nego u nekim zemljama regiona. Ali, to je ipak imalo efekta na smanjenje prihoda u kasi. Ove godine očekujemo skromni oporavak privrede od 1,6 odsto, dok bi sledeće godine ekonomski rast trebalo da se približi brojci od tri procenta“, kaže on.

Jeftini stanovi samo zbog krize

Izgradnja stambenog kompleksa na mestu bivše kasarne „4. jul“ u Beogradu bio je izuzetak, kao pomoć građevinarstvu u vreme krize, piše Politika. Pomoćnika ministra za prostorno planiranje Aleksandra Damnjanović-Petrović rekla je da država ne treba da bude investitor i da gradi stanove. „Ali, pojavio se problem u stvarnom životu i trebalo ga je rešiti i zakonom urediti“, rekla je ona, predstavljajući izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji. Između ostalog, predviđeno je da ministarstvo izdaje dozvole u slučajevima kada je investitor Vlada, za izgradnju ambasada i konzulata, kao i da svaka dozvola ubuduće ima rok trajanja, pa će investitori imati pet godina da od njenog dobijanja izgrade objekte i pribave upotrebne dozvole. U protivnom, država predviđa proceduru za oduzimanje objekta u izgradnji.

Još samo Mladić fali

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc u izveštaju Savetu bezbednosti napisao je da je jedina preostala obaveza koju Srbija ima u saradnji sa Hagom – hapšenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Večernje novosti su, kako pišu, imale uvid u ovaj izveštaj koji će Bramerc predstaviti na sednici SB 6. decembra. Bramerc je dodao i da „napori Srbije da uhapsi preostalu dvojicu begunaca ostaju kritični“.

„Ratko Mladić ne zna šta propušta. Dok se verovatno krije po nekim vlažnim budžacima i vučjim jazbinama, njegove kolege po optužnici u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala uz pesmu i ja’njetinu proslavljaju krsne slave i Bajrame, kulturno se uzdižu, nadmeću na sportskim takmičenjima“, piše Alo! i dodaje da „jedna soba već godinama čeka specijalnog gosta, koji nikako da dođe“.

Polako, ali sigurno

Odlazeći britanski ambasador u Beogradu Stiven Vordsvort kaže u intervjuu za Danas da je posle izborne kampanje 2008. postalo jasno da u Srbiji ne postoji ozbiljna alternativa evropskom putu. „Jedino male desničarske stranke, koje su na marginama politike u Srbiji, imaju antievropski stav. Suštinski, dakle, konsenzus postoji i mislim da će na narednim izborima evrointegracije biti zajednička tema za sve najveće partije. Sličan konsenzus o podršci EU i stav da održive alternative nema, postoji i u državama koje su već članice Unije i onima koje su na putu da to postanu“, kaže on. Članstvo Srbije u EU u principu podržavaju sve članice EU, dodaje Vordsvort, jer „niko u EU ne smatra da bi imalo smisla napraviti ’rupu’ između Mađarske i Grčke“. Britanski ambasador kaže i da sve vreme raste broj država koje priznaju nezavisnost samoproglašene države. „Taj broj država sve vreme raste, polako, ali sigurno. Mislim da je prošle nedelje još jedna država – Tuvalu – priznala Kosovo, ona je 72. po redu. Kada bude još 25 priznanja, pretpostavljam u narednih godinu dana ili malo više, većina država u UN će priznavati nezavisnost. Posle saopštenja MSP-a da proklamacija nije suprotna međunarodnom pravu, države više nemaju razloga da oklevaju“, kaže on.


Policijska istraga na mestu napada na visokog policijskog zvaničnika Evropske unije,
koji je ostao nepovređen, u Prištini

U Šutanovcu je spas

U intervjuu za Večernje novosti ministar odbrane Dragan Šutanovac da je njegovo Ministarstvo uspelo da u uslovima krize sklopi ugovor vredan 400 miliona dolara za igradnju tri fabrike na severu Afrike i da je to značajan potez za celokupnu privredu Srbije. „Siguran sam da će ovaj posao biti u samom vrhu liste kada se budu sumirali najveći uspesi ove Vlade“, kaže ministar.

Šta je Velji milo...

Predsednik Nove Srbije Velimir Ilić, koalicioni partner naprednjaka, izjavio je za Press da bivši narodni poslanik LDP-a Slobodan Maraš prelazi u redove „najbolje koalicije u Srbiji“. Maraš je, naime, prekjuče vratio mandat LDP-a čiji je poslanik od 2008. „Čuo sam da je Maraš vratio mandat zato što prelazi u najbolju koaliciju u Srbiji, neće valjda da ide sa gubitnicima“, rekao je Ilić. Sam Maraš je rekao da je to „naučna fantastika“, ponavljajući da je podneo ostavku jer želi da se distancira od politike. Zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vučić prvo je bio zbunjen pitanjem da li Maraš dolazi u njihove redove, a zatim rekao da o tome ništa ne zna.

Brižni Toma

U intervjuu za Blic lider SNS-a Tomislav Nikolić osvrnuo se na poziv predsednika Srbije da se tajkuni odreknu dela bogatstva zbog krize. „Svedok sam da je ekstraprofit naplaćen 2001. godine i da su takozvani Miloševićevi tajkuni platili koliko je tražila tadašnja vlast. Licemerno je od Borisa Tadića da ih sada upozorava na to kako su stekli tu imovinu. Ili on možda hoće da kaže da je nekome dozvoljeno da ne plati ekstraprofit, a nije zbog toga otišao u zatvor“, kaže on. Nikolić je ponovio da mu je Milan Beko prijatelj. „Godinu dana ga nisam čuo ni video jer neću da mu stajem na muku. Znam da sve to prate i prisluškuju i da bi tog dana krenuli potpuno da ga unište“, rekao je on.

Srpski policajci na Haitiju

Politika piše o petorici pripadnika MUP-a Srbije, članovima kontingenta UN na Haitiju, koji se nalaze u epicentru epidemije i političkih sukoba. „Ne izlazimo noću. Danju se krećemo u grupi, samo proverenim putevima. Postoje ljudi koji nas posmatraju kao spas, ali i oni ređi, koji nas gledaju kao plen. Ako im date šansu, iskoristiće je“, kažu oni. U zemlji u kojoj se očekuju predsednički izbori 28. novembra, bolest je pokosila više od 1.300 ljudi a lokalno stanovništvo optužuje upravo pripadnike UN kojih je oko 12.000, da su odgovorni za širenje epidemije. Naši ljudi nisu direktno uključeni u održavanje javnog reda i mira, već neposredno obezbeđuju osobu koja uživa visok status u haićanskoj političkoj hijerarhiji.

Mediji na čekanju

Predstavljanje Nacrta ambiciozno najavljene medijske strategije, po drugi put je odloženo, piše Danas, iako je konačan tekst trebalo da bude završen do kraja ove godine. Nije poznato kada će se dokument naći na javnoj raspravi a u Ministarstvu kulture navode da se čekaju finansijske analize tržišta koje su u toku. Predstavnici strukovnih udruženja, međutim, iznenađeni su što je predstavljanje nacrta odloženo do daljeg jer kada su ranije tražili odlaganje javne rasprave odgovor Ministarstva je bio da „nema vremena“. Prema njihovoj oceni, nema naznaka da će se odustati od ovog dokumenta, „ali postoji strah da glavnu reč vode politički interesi“, objavljuje ovaj list.

Stara planina već zabelela

Prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda u Srbiji će danas padati sneg, a hladno vreme potrajaće do nedelje, prenosi Press. Sneg će padati na Zlatiboru, Kopaoniku i na još nekim planinama dok je susnežica moguća na Avali i u Šumadiji. „Na Babinom zubu na Staroj planini kod Knjaževca juče ujutru je već pao prvi sneg i dostigao desetak centimetara“, piše ovaj list.

Protest roditelja

Roditelji čija su deca uhapšena 10. oktobra pod optužbom da su na dan održavanja Parade ponosa narušavala javni red i mir, održali su protest ispred zgrade Vlade, piše Pravda. „Sin mi je uhapšen 10. oktobra tako što je izveden iz taksija dok je prelazi stari železnički most. Nikakve veze sa nasiljem i gej paradom on nema, nikada nije ni mrava zgazio a navodno, razlog za hapšenje je to što je na sebi imao duksericu OFK Beograda“, kaže Sanja Galović čiji je devetnaestogodišnji sin Marko iz CZ-a prebačen u Požarevac, pa vraćen u Centralni zatvor.

Arheolog bez podrške

Pravda objavljuje razgovor sa Leskovčaninom Šćepanom Turovićem, arheologom amaterom, koji je „svetsku slavu stekao pre nekoliko godina pronalaskom igle od nerđajućeg čelika koja se danas čuva u arheološkom muzeju u Londonu“. Turović priča o sebi, svom radu i pronalascima, kao i nerazumevanju države kada su u pitanju arheologija i bogata arheološka nalazišta širom naše zemlje. On kaže da nikada nije dobio nikakvu novčanu ili neku drugu nagradu ili priznanje iako je „svojim prolanascima doneo svetsku slavu Leskovcu“. „Sada sam penzioner, živim na rubu egzistencije, ali moja ljubav prema arheologiji tera me da sve svoje slobodno vreme provodim na leskovačkom Hisaru sa lopaticom u ruci“, kaže Tulović koji tvrdi i da se Troja nalazila u Srbiji.

3:0 za Šahtjor

Fudbaleri Partizana poraženi su od ukrajinskog Šahtjora sa 3:0 na domaćem terenu u meču petog kola H Lige šampiona. Pored oko 17.000 gledalaca na stadionu u Humskoj, piše Press, golove za tim iz Donjecka postigli su Štepanenko u 52, Žadson u 58. i Eduardo u 68. minutu. U poslednjem kolu, ujedno i na oproštaju od ove sezone u evrokupovima, Partizan će gostovati Arsenalu u Londonu, dok će Šahtjor dočekati Bragu.

„Prava je šteta što su se crno-beli na ovakav način oprostili od svoje publike od Lige šampiona pošto su igrali dobro sve do prvog gola gostiju“, piše Blic.

„Crno-beli su favorit“

Trener Žalgirisa Aco Petrović kaže za Danas da je Partizan MTS favorit u predstojećem evroligaškom duelu. Petrović je prihvatio poziv Žalgirisa (koji trenutno deli prvo mesto u A grupi sa Makabijem), jer, kako kaže, nikada do dolaska u litvansku ekipu nije učestvovao u Evroligi. „Crno-beli su trijumfima protiv Himkija, Prokoma i Kahe Laboral pokazali kvalitet i nama će svakako biti teško u Pioniru. Pokušaćemo da meč odigramo do poslednjeg zvuka sirene. Videli ste kako je Kaha klonula u poslednjim minutima a imala je prednost od 11 razlike. Crno-beli su favoriti, oni crpe energiju s tribina, stvorili su kult prepoznatljiv duž Starog kontinenta“, kaže Petrović.

Revija japanskog filma

Ambasador Japana u Beogradu Tošio Cunozaki otvoriće „Reviju savremenog japanskog filma“ večeras u Dvorani kulturnog centra u Beogradu. Do 29. novembra biće prikazano šest dugometražnih ostvarenja snimljenih od 1985. do 2008. godine, najavili su iz ambasade a prenosi Politika. Filmski ciklus se prikazuje na turnejama po zemljama u regionu, a svi filmovi imaju titlove na engleskom i srpskom jeziku. Ulaz je besplatan. Reviju će otvoriti „Buđenje“ iz 2006, po romanu Nacue Kirino i u režiji Junđija Sakamotoa.

Sergej u filmu o Pou

Glumac Sergej Trifunović u razgovoru za Blic priča o svoja dva velika projekta – autor je i voditelj nove muzičke emisije „Hitorama“ koja se emituje na MTV-u, a zajedno sa Džonom Kjuzakom snima film „The Raven“ po čuvenoj pesmi Edgara Alana Poa. Glumu, kaže, nije zapostavio i igra malu ulogu u filmu o Pou čiji lik će tumačiti Kjuzak. Režiju potpisuje Džejms Mektig, a film govori o pet poslednjih dana života književnika kada serijski ubica odvede njegovu verenicu, a pisac se zajedno sa detektivom daje u potragu. Veći deo filma snima se u Srbiji te će u Beogradu biti dočarana atmosfera iz Baltimora 1849. godine, piše ovaj list.