RATKO MLADIĆ – HEROJ ILI KASAPIN

Njujork tajms prenosi reportažu o Ratku Mladiću i ambivalentnim osećanjima koje pominjanje njegovog imena izaziva. Nafta je opet pojeftinila, ali Amerikanci polako menjaju neke svoje duboko ukorenjene navike. Napad separatista na kineske policajce.

Najtraženiji begunac

Ratko Mladić, optužen za najgori masakr u Evropi od Drugog svetskog rata i trenutno najtraženiji begunac, odrastao je u siromašnom planinskom selu Božinovići. U Božinovićima, kao i u mnogim drugim mestima gde Srbi žive, njegova vojna dostignuća, neosporna patnja koju je pretrpeo i skala zločina za koje je optužen napravili su od Mladića nacionalni mit, piše Njujork tajms.

On je prekaljeni borac - Mladićev karakter oblikovalo je siromaštvo u kojem je odrastao, ubistvo njegovog oca od strane ustaša i samoubistvo ćerke njegovim omiljenim pištoljem. "Njegova majka nije imala ni posao, ni penziju, ni muža, pa se Ratko od malena borio da preživi", navodi njegov rođak Srećko Mladić. "Bio je snažan - plivao je brže od ikoga, ronio najdublje, trčao najbrže, najdalje bacao kamen sa ramena. Izuzetno je tvrdoglav, odlučan i nikad ne odustaje."

Sada kad je Srbija isporučila Radovana Karadžića Haškom tribunalu, raste pritisak da se uhapsi i general Mladić. Taj posao može se pokazati mnogo težim. Srbija okleva da aktivno goni čoveka kojeg mnogi u zemlji smatraju herojem. Mnogi eksperti veruju da se Mladić krije u nekoj od vojnih baza, čuvan od strane vojnika.

Ali za porodice žrtava zločina, pristalice međunarodnog sistema pravde i evropske političare više nema vremena za izgovore - Srbija nije ispunila svoje obaveze samo Karadžićevim hapšenjem.

Mladić sada ima 66 godina i, prema tvrdnji njegovih prijatelja, nije dobrog zdravlja. Ipak, više od decenije uspešno izbegava hapšenje po optužnici koja ga, između ostalog, tereti za genocid u Srebrenici i opsadu Sarajeva. Karadžić se slobodno kretao Beogradom prerušen u gurua alternativne medicine. Ali, ljudi koji poznaju Mladića tvrde da nije njegov stil da se upadljivo izlaže u javnosti, kao i da je on obučeni vojnik sposoban da se učini nevidljivim. On nije egzibicionista, već ekstremno disciplinovan čovek. Njegov rođak smatra da bi se Mladić pre ubio nego dozvolio da ga uhvate. Sumnja se da se Mladić krije negde u Srbiji ili Republici Srpskoj.

Mladićeva rana vojna karijera oblikovana je Titovom komunističkom ideologijom. Ali, kada je početkom devedesetih godina počeo proces dezintegracije Jugoslavije, Mladić je stao na stranu Slobodana Miloševića u cilju zaštite dominacije Srba, najveće etničke grupe u zemlji. Njujork tajms navodi da su Mladićeve snage držale Sarajevo pod blokadom, za vreme koje je poginulo 10.000 ljudi. Na hiljade Srba je takođe poginulo tokom konflikta u Bosni, podseća ovaj list.

Ljudi koji su upoznali Mladića tokom rata tvrde da se često bunio protiv političara, i da je radije bio sa svojim vojnicima na frontu. Dok su svi tražili sklonište tokom napada bosanskih snaga, Mladić bi stajao uspravno, očigledno ne strahujući od smrti. Mnogi veruju da je Mladić utonuo u duboku depresiju, možda i ludilo, posle samoubistva njegove ćerke Ane, studentkinje medicine stare 22 godine. Prema nekim izvorima Ana se ubila zbog članka u srpskim novinama u kojim je njen otac nazvan ubicom.

Doktor Zoran Stanković, bivši načelnik Zavoda za patologiju i sudsku medicinu VMA i bivši ministar odbrane Srbije, smatra da je samoubistvo duboko uzdrmalo Mladića. Stanković, koji je uradio autopsiju Aninog tela, navodi da je Mladić od njega tražio da mu iseče pramen ćerkine kose i da izvadi metak iz njene glave za uspomenu. "Posle Aninog samoubistva više nikad nisam video sjaj u njegovim očima", dodaje Stanković.

Kako navodi Njujork tajms, po završetku rata u Bosni Mladić je živeo na Banovom Brdu, beogradskom predgrađu. Viđen je par puta u javnosti, na fudbalskim utakmicama i po restoranima. Po hapšenju Slobodana Miloševića 2001. godine, veruje se da je Mladić zaštitu potražio u podzemnom vojnom bunkeru u Han Pijesku. NATO snage su više puta pretražile ovaj lokalitet, ali bez uspeha. Od usvajanja Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom u Srbiji 2002. godine gubi mu se svaki trag, zaključuje američki list.

Skupa nafta - slabija migracija u predgrađa

Jeftina nafta, koja je pomerila "američki san" van gradskih jezgara, sada je prošlost. Sada sve više porodica u Sjedinjenim Državama preispituje svoj san. Da li je cena benzina od 4 dolara za galon dovoljna da promeni način na koji Amerikanci žive već pola veka, pitanje je koje postavlja Vašington post.

Od kraja Drugog svetskog rata vlada podstiče život u predgrađima, finansirajući skupe autoputeve i držeći poreze na benzin mnogo nižim nego u nekim drugim državama. Amerikanci su jedva dočekali da zamene pretrpane stanove u centru za zelene travnjake predgrađa. Periferija se ubrzano razvijala, a porodice koje su želele kuću iz snova bile su prinuđene na svakodnevna duga putovanja kolima.

Čitav sistem izgradnje puteva u Sjedinjenim Državama zasniva se na porezima na gorivo, a taj sistem je efikasan samo ako Amerikanci nastave da voze. Galon benzina u Britaniji, Nemačkoj, Franucskoj i Belgiji košta više od 8 dolara, uglavnom zbog razlike u poreskim stopama. Federalne vlasti troše više od 75 odsto sredstava na izgradnju autoputeva, na uštrb razvoja ostalih vidova prevoza. Više od 99 odsto putovanja Amerikanaci obave automobilom, što je rezultat decenija neuravnoteženog trošenja.

Ova politika izgradnje velikog broja autoputeva i naselja u njihovoj blizini imala je direktan uticaj na način života i rada Amerikanaca. Više od polovine Amerikanaca živi u predgrađima, a stopa rasta stanovništva u ovim naseljima prešla je 90 odsto protekle decenije.

Ipak, poskupljenje nafte promenilo je način razmišljanja Amerikanaca. Oni sada manje voze svoje automobile i više koriste sredstva javnog prevoza. Cene nekretnina u udaljenim predgrađima su se sunovratile - sve više ljudi želi da živi u gradu zbog visokih troškova prevoza. Troškovi prevoza su sada druga najveća stavka u budžetima Amerikanaca - prvu čine računi za komunalije, energente i ostale usluge, dok su troškovi ishrane na dalekom trećem mestu.

Na dugoročnom nivou, poskupljenje nafte će imati izvesne pozitivne efekte - Amerikanci će živeti bliže gradovima i svojim radnim mestima, njihovi domovi će biti manji i bliži sredstvima javnog prevoza. Ipak, sami gradovi su prenaseljeni, pa promena neće biti toliko dramatična - postoje ljudi za koje mir predgrađa jednostavno nema cenu.

Nafta ispod 120 dolara

Cena barela nafte pala je juče po prvi put u poslednja tri meseca ispod 120 dolara. Fajnanšel tajms ovaj preokret na tržištu smatra posledicom štete koji su visoki troškovi energenata naneli potrošačima u Sjedinjenim Državama. Realna potrošnja američkog potrošača opala je za 0,2 odsto u junu, a inflacija je poništila efekat poreskih olakšica koje su budžet Sjedinjenih Država olakšale za 100 milijardi dolara. Umesto da poreske olakšice domaćinstvima podstaknu potrošnju, Amerikanci su novac stavili na štednju zbog loših uslova na tržištu rada, skuplje nafte i smanjenja vrednosti nekretnina.

Do promene na tržuštu nafte došlo je zbog strahovanja da će usporavanje rasta globalne ekonomije dovesti do pada tražnje za naftom. Najava članica OPEC-a, pre svega Saudijske Arabije, da će povećati proizvodnju dodatno je oslabila pritisak na cenu nafte. Da li ovaj trend predstavlja i kraj drastičnih poskupljenja još nije jasno. Cena nafte na tržištu poslednjih deset dana oscilira u rasponu između 120 i 130 dolara za barel, pa nije jasno u kom će se pravcu kretati u budućnosti.

Pojeftinjenje nafte obradovaće političare i ekonomiste. Centralne banke evrozone, Velike Britanije i Sjedinjenih Država odlučivaće ove nedelje o daljoj politici kamatnih stopa. Očekuje se da će sve centralne banke zadržati sadašnje kamatne stope, balansirajući između zabrinutosti za ekonomski rast i inflacije.

Teroristički napad u Kini

U najsmrtonosnijem terorističkom napadu u Kini u poslednjih deset godina poginulo je 16 policajaca i isto toliko je ranjeno. Organizatori Olimpijskih igara uveravaju javnost da su publika i sportisti bezbedni, prenosi Gardijan.

Dva napadača su bacila ručne bombe na policijsku kasarnu u provinciji Sinđang, a potom krenuli na njih i noževima. Napadači su identifikovani kao pripadnici Islamističkog pokreta Istočnog Turkestana, separatističke organizacije koja deluje u ovoj provinciji. Ova grupa se bori za nezavisnost Ujgura, manjinskih sunitskih muslimana koji žive u toj regiji.

Provincija Sinđang se nalazi na zapadu Kine, na granici sa Avganistanom, Pakistanom i Kirgistanom. U ovoj provinciji živi 19 miliona stanovnika, od toga 8 miliona Ujgura. Sinđang je područje bogato rudama i tri puta je veće od Francuske. Kineske vlasti su navele da je Islamistički pokret Istočnog Turkestana najveća pretnja bezbednosti Igara.

Posle napada organizatori Olimpijskih igara oglasili su se da uvere javnost da su sve mere predostrožnosti preduzete. "Spremni smo za bilo kakvu pretnju i uvereni smo da ćemo imati bezbedne i mirne Olimpijske igre." U Pekingu je u pripravnosti 100.000 pripadnika bezbednosnih snaga. Bezbednosne mere uključuju i stacioniranje raketa protiv vazdušnih letelica pored stadiona Ptičje gnezdo.