RAST SIROMAŠTVA OD SREDINE PROŠLE GODINE

U ponedeljak počinju pregovori Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom o novom aranžmanu, koji se ocenjuju kao "visoko rizični". Premijer Hrvatske Sanader dolazi u petak u Srbiju, sa zahtevom da u razgovorima ne učestvuje srpski ministar spoljnih poslova? Prema statistici, 7,9 odsto građana Srbije živi u bedi, a od početka godine sve ih je više.

Revija kolekcije modne kreatorke Ane Salazar iz Portugalije na Nedelji mode
(ModaLisboa fashion week) u Kaskaisu, predgrađu Lisabona

Siromaštvo se povećava

Najstariji srpski listovi – Politika i Novosti – pišu o bedi stanovništva Srbije i propadanju njenih gradova.

Skoro 582.000 ljudi lane živelo u siromaštvu, piše u Politici. Prema statistici, 7,9 odsto građana Srbije živi u bedi, a od početka godine sve ih je više. Gledano očima statističara, ispred nečijeg imena i prezimena može da se okači pridev „siromašan” ukoliko ima tu nesreću da mesečno potroši manje od 7.937 dinara. Za tročlanu porodicu, na primer, granica siromaštva je mesečna potrošnja od 18.652 dinara, jer se životom u porodici postižu određene uštede.

I dok je u prvoj polovini 2008. godine evidentirano smanjenje broja onih koji žive u bedi, od juna su stvari krenule u lošem pravcu, i što je još gore, negativan trend nastavlja se i ove godine. Podaci pokazuju da je u Beogradu skoro dva puta manje siromašnih nego u ostalim delovima Srbije. Sa druge strane, u Vojvodini, koju bije glas da je dobrostojeća regija, ima 9,2 odsto onih koji žive u bedi. U gradovima se živi bolje nego na selu, gde je u proseku svaki deseti siromašan. Skoro 20 odsto nezaposlenih nalazi se ispod linije siromaštva, dok od ukupno 1,6 miliona penzionera, 7,6 odsto njih živi u bedi. Prema godinama starosti najugroženiji su mladi i stari.

"Zbog toga je Vlada Republike Srbije odlučila da izradi paket mera koje će biti usvojene u borbi protiv siromaštva već ove godine. Odvojićemo i sredstva iz budžeta, a očekujemo i solidarnost sveta - i donatora i Evropske komisije i međunarodnih finansijskih organizacija koje će nam uz studije pomoći i kroz novac", kazao je Božidar Đelić, potpredsednik vlade za evropske integracije. On očekuje da se prilikom prekrajanja državne kase u aprilu ili najkasnije u maju ove godine, obezbede dodatna sredstva u iznosu od dva do pet milijardi dinara za borbu protiv siromaštva i pomoć najugroženijim grupama, objavljuje Politika.

(ilustracija: Politika)

Tranzicioni cunami ostavio bez posla desetine hiljada ljudi, a nekadašnje vodeće privrednecentre u našoj zemlji, koji su služili za ponos celoj naciji, prepustio beznađu i apatiji, piše u Novostima.

Samo se čudom može pronaći izlaz iz ekonomskog bezizlaza, piše u ovom listu koji opisuje propast Kraljeva, Leskovca, Zrenjanina, Priboja, Smedereva…

Visoko rizični pregovori

U ponedeljak počinju pregovori Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom o novom aranžmanu, koji se ocenjuju kao "visoko rizični". Našim pregovaračima jasno da su neophodni nepopularni koraci i smanjenje rashoda, javljaju Novosti, pod naslovom "Ulaznica za kredite".

Za početak - Vlada Srbije, čiji predstavnici nas već mesecima ubeđuju da, kao država, nismo prezaduženi - pravi strategiju novog zaduživanja u inostranstvu. Sada je u igri komercijalno zaduženje kod inostranih poslovnih banaka, a koje bi Srbiji pomogle u premošćavanju trenutnog problema ogromne nelikvidnosti. Pored toga, očekuje se da Srbija, po okončanju pregovora sa Fondom, dobije pozajmicu u visini četvorostruke kvote naše zemlje u ovoj instituciji, odnosno oko 2,1 milijardu evra. Ovaj novac može se koristiti za pomoć našim deviznim rezervama.

Kao najznačajniju posledicu potpisivanja novog sporazuma sa MMF, svi nadležni označavaju činjenicu da je “stend baj” aranžman sa Fondom zapravo znak da je određena država stabilna i da se sa njom, bez većih rizika, može sarađivati ili joj se mogu odobravati krediti. Svetska banka se, inače, vrlo suzdržava da odobri bilo kakvu pozajmicu onim zemljama koje nemaju zaključene sporazume sa MMF. Slično je i sa Evropskom komisijom.

Vlada u zabludi?

„Novi Predlog zakona o zabarani diskriminacije, osim u pogledu prava na izržavanje seksualne orijentacije, ozbiljno odstupa od međunarodnih standarda na još dva načina, zato crkve i verske zajednice predlažu dodatne izmene”, rekao je Tanjugu vladika bački Irinej, prenosi Politika.

„Očigledno je da takav predlog vodi teškim konfliktima u društvu”, naglasio je vladika Irinej i dodao da tradicionalne crkve i verske zajednice smatraju da je vlada dovedena u zabludu. Vladika Irinej je ponovio da je vladu u zabludu doveo autor dosadašnjeg predloga i pojedini mediji, kako u pogledu valjanosti dosadašnjeg predloga tako i u pogledu namere i sadržine predloga tradicionalnih crkava i verskih zajednica.

Pomama za "puntom"

Spiskovi zainteresovanih za automobil „punto 1.8.8.”, čija bi proizvodnja u kragujevačkoj „Zastavi” trebalo da počne krajem meseca, nisu zaključeni i, prema informacijama menadžmenta fabrike, do sada je upisano gotovo 19.000 potencijalnih kupaca, ali je sasvim neizvesna dinamika isporuke, javlja Politika.

S obzirom, međutim, na veliku zainteresovanost kupaca, da uz subvencionisanje države i mogućnost kupovine automobila po sistemu zamene „staro za novo”, očekuje se, da će planirana proizvodnja od 15.000 automobila godišnje - biti povećana što bi, kako se najavljuje, trebalo da bude tema narednih pregovora.

Vrhovni sud ne vidi monopol

Vrhovni sud Srbije je poništio rešenje Komisije za zaštitu konkurencije u kome je ovo telo utvrdilo da je Salford grupa zloupotrebila dominantan položaj na tržištu otkupa sirovog mleka. U upravnom sporu koji je, po tužbi „Imleka” i Mlekare Subotica, vođen protiv ovog rešenja, sud je konstatovao da činjenično stanje nije pravilno utvrđeno.

Dijana Marković-Bajalović, predsednica Komisije za zaštitu konkurencije, kaže da se ne bi previše radovala da je na mestu „Salforda“, jer presuda Vrhovnog suda Srbije nije ušla u suštinu problema, piše u Politici.

"Komisija će ispraviti proceduralne greške, primeniti uredbu i dokazati da ona nije primenjiva u ovom slučaju, a onda ćemo vrlo brzo doneti novo rešenje koje potvrđuje nalaze iz prethodnog", jasna je predsednica Komisije.

Komisija za zaštitu konkurencije je u januaru prošle godine utvrdila da je Investicioni fond „Salford”, vlasnik najvećih srpskih mlekara, zloupotrebio dominantan položaj na tržištu otkupa mleka. U rešenju je stajalo da je ova kompanija svoj položaj iskoristila i zloupotrebila na dva načina – u vidu nametanja nepravednih uslova poslovanja i diskriminacije proizvođača u pogledu ugovornih uslova.

Reforma pravosudja

"Žao mi je što deo ljudi iz pravosuđa i struke nije prepoznao suštinu reforme i, čini mi se, nije izveo pravilan zaključak da je dosadašnje stanje u pravosuđu potpuno nezadovoljavajuće. Upravo je to razlog za sveobuhvatnu reformu pravosuđa. U suprotnom, šta nam je alternativa? Još veći broj sudija, još veći broj predmeta u radu, nezadovoljne stranke, ukratko – sporo i neefikasno pravosuđe. A to nećemo ni mi ni građani, niti veliki deo nosilaca pravosudnih funkcija.

Određene kadrovske promene biće samo jedan, ali veoma bitan segment reforme. Promena određenih ljudi u pravosudnom sistemu je nužna, pa ako se sve menja korenito, i to je učinjeno u drugim sferama društvenog života za poslednjih osam godina, zašto bi pravosuđe ostalo nedodirljivo, privilegovano i pošteđeno provere kvaliteta postojećeg kadra. Moja poruka je da se reformom ne menjaju ljudi, već sistem", kaže u razgovoru za Politiku, Snežana Malović, ministarka pravde.

"Ministar policije Ivica Dačić uneo je pozitivne trendove u rad policije i zajedničkim radom Ministarstva pravde i MUP-a biće razbijen kriminal u Srbiji", najavljuje Snežana Malović, ministarka pravde u Vladi Srbije u razgovoru za Pres. "Slažem se sa Dačićevom konstatacijom da ne vredi bilo kakav uspešan rad policije ako nema uspešnog rada pravosuđa."

Posetilac posmatra reprodukciju Ticijana Večelija "The Pastoral Concert",
na izložbi u Havani 101 reprodukcije velikih umetnika, čiji se originali čuvaju
u pariškom Luvru

Mali vojnik Bele kuće

Pjer Pean, pisac knjige o Bernaru Kušneru i njegovoj velikoj mržnji prema Srbima, govori za Novosti: "Siguran sam da njegov imidž nije više isti kao što je bio."

Knjiga poznatog francuskog novinara, pisca i biografa Pjera Peana, o Bernaru Kušneru, nedavno je izazvala veliku buru, dajući sasvim drugu, do tada nepoznatu, sliku o aktuelnom šefu francuske diplomatije.

"Kušner svet posmatra kroz karikaturalno pojednostavljivanje problema. Hteo sam da to pokažem na određenim slučajevima, kao, na primer, kada se radi o Srbiji. Kušner, uvek, u svim svetskim konfliktima, pojednostavljeno određuje "dobre" i "loše". Jedan od mojih prijatelja Srba mi je tvrdio da je u svemu bilo i materijalnih interesa i ja sam tražio, ali nisam našao dokaze da bih o tome mogao da pišem. Mislim da se glavna motivacija u Kušnerovoj poziciji na Balkanu naširoko objašnjava njegovom bliskošću s Amerikancima. U toj stvari se postavio kao mali vojnik Bele kuće."

Srpsko-hrvatski ili hrvatsko-srpski

Dok neki listovi visokoparnom retorikom najavljuju poboljšanje odnosa Srbije i Hrvatske, drugi ukazuju na konfuzno postupanje srpske strane.

Hrvatska i Srbija se, po svemu sudeći, pripremaju da započnu novo poglavlje u međusobnim odnosima, ali bez iluzija da će problemi biti rešeni brzo i lako, tvrdi Politika.

Dve zemlje, koje slove kao ključni potencijalni partneri u regionu, neprekidno se nadmeću za lidersku poziciju, a imaju i različite poglede na situaciju u Bosni i Hercegovini. Srbija je čvrsto na pozicijama Dejtonskog sporazuma, a Hrvatska bi mogla da prihvati i njegovu reviziju. Ali, spoljnopolitičke okolnosti, odnosno činjenica da obe teže ka evropskim integracijama, teraju ih na ubrzano popravljanje odnosa.

"Mi se nalazimo u nečemu što se može okarakterisati kao odnosi između saradnje i nesporazuma. To je realan okvir, ali nije iznenađenje ni za Beograd ni za Zagreb. Priznavanjem Kosova i hrvatskom tužbom pred Međunarodnim sudom pravde na svetlo dana su izašli svi problemi u vezi sa prošlošću – raspad zajedničke države i rat. Ostaje, međutim, da se u zajedničkom evropskom i evroatlantskom okviru traže adekvatna rešenja", kaže za Politiku Milan Simurdić, predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i bivši ambasador u Hrvatskoj.

"Nije normalno da dve susedne zemlje od čijih odnosa zavisi stabilnost regiona gotovo 15 godina imaju zaleđene i loše odnose. Naše su države nekada živele zajedno, a danas kada imamo puno međusobnih problema, najgora opcija je da nastavimo putanjom kojom smo do sada išli. Utoliko više, jer nas spoljni motiv obavezuje da ukoliko želimo u EU, pre svega, moramo da imamo dobro uređene odnose sa susedima. To smo shvatili i mi i oni", kaže u intervjuu za Blic, Dragoljub Mićunović, predsednik Spoljnopolitičkog odbora Skupštine koji se nedavno vratio iz prve, posle dužeg vremena, zvanične posete Hrvatskoj.

"Hrvatska je imala tu nevolju sa Slovenijom, zatim ima problem sa RS, dakle sa Bosnom i, naravno, neke probleme u zaleđenosti odnosa sa Srbijom. To znači da u svom okruženju nemaju dobre odnose i to im sigurno predstavlja nedostatak i primedbu koja dolazi sa strane EU", objašnjava Mićunović.

Premijer Sanader dolazi u petak u Srbiju, sa zahtevom da u razgovorima ne učestvuje srpski ministar spoljnih poslova, tvrde hrvatski mediji a prenosi Pres pod naslovom "Novi pakt Beograda i Zagreba: Pomirenje bez Jeremića". Sanader u Beograd dolazi u petak, baš kada će naš ministar - koji bi trebalo da ga dočeka po protokolu - biti na službenom putu u Istanbulu, piše u ovom tabloidu.

U Kragujevcu će se za 7.000 evra proizvoditi srpsko-hrvatski „italijan", piše zagrebački nedeljnik „Globus", ističući da je „Fijat" odabrao deset hrvatskih firmi koje će praviti stakla, odbojnike, akumulatore i opruge „srpskog punta". Mada je prilikom potpisivanja ugovora, kojim je dogovorena investicija „Fijata" od oko 700 miliona evra, a Srbije od oko 200 miliona evra, Dinkić izjavio da je sa „Fijatom" postignut dogovor da se za proizvodnju vozila što više delova nabavlja u Srbiji, izgleda će realnost biti drugčija, piše u Presu.

Isti list objavljuje da su Izveštaji američkih specijalnih agenata, pronađeni u Nacionalnom arhivu u SAD, koje hrvatski „Večernji list" već nekoliko dana ekskluzivno objavljuje na naslovnim stranama, potvrđuje da su vođu ustaša Antu Pavelića u Argentinu sklonili i tamo čuvali agenti američke obaveštajne službe. „Večernji list" objavljuje i seriju ekskluzivnih fotografija do sada nepoznatog „starog Pavelića" koje izazivaju nezapamćeno interesovanje u Hrvatskoj. Ono što bi našu javnost danas moglo da zanima više od izveštaja američkih agenata Vilijama Govena i Luisa Kaniglija sa sve „preporukom da se Pavelić nikako ne isporučuje Titovoj Jugoslaviji", jeste šokantan dokument da je „Pavelić s Amerikancima pregovarao o preuređenju Jugoslavije posle Tita".

Najviše za Palmu

Verica Kalanović, ministar za NIP u Vladi Srbije, govori za Novosti o načinu finansiranja projekata i rigoroznijoj kontroli trošenja novca: "Za lokalne projekte Jagodini pripalo 380 miliona dinara, a od većih gradova prednjači Niš."

"Iz Nacionalnog investicionog plana u ovoj godini biće finansiran 431 projekat i potpisaće se više od hiljadu ugovora „teških“ ukupno 20,5 milijardi dinara. Poslovi će biti povereni domaćim firmama, naravno ukoliko budu konkurentne i odgovore uslovima predviđenim javnim nabavkama", kaže ministarka za NIP.

Kome treba načelnik okruga?

Juna 2008, kada je izabran za narodnog poslanika G17 plus, Branislav Mitrović podneo je ostavku na mesto načelnika Zlatiborskog okruga. Iako Vlada Srbije do danas nije imenovala Mitrovićevog naslednika, malo ko je od oko 340.000 žitelja okruga primetio da živi bez načelnika.
Zakonom o teritorijalnoj organizaciji i lokalnoj samoupravi Srbija je podeljena na 29 okruga. Za rad uprava okruga budžetom za 2009. određena je suma od 409,6 miliona dinara ili 4,3 miliona evra, od čega će na plate načelnika i službenika okružnih uprava biti potrošeno 195,26 miliona dinara ili nešto više od dva miliona evra, objavljuje Blic pod naslovom "Načelnici koji ničemu ne služe".

Protest policajaca u Leskovcu

Nastavljen protest ispred Policijske uprave u centru Leskovca zbog istrage protiv četvorice pripadnika 37. odreda Posebnih jedinica policije, kojima je u subotu određen pritvor, javljaju Novosti. Istražni sudija veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu doneo je u subotu rešenje za sprovođenje istrage protiv četvorice pripadnika 37. odreda Posebnih jedinica policije osumnjičenih za ratni zločin na Kosovu 1999. Tužilaštvo za ratne zločine zatražilo je pokretanje istrage i određivanje pritvora petorici bivših pripadnika 37. odreda PJP zbog sumnje da su počinili ratne zločine nad civilima i ratnim zarobljenicima na Kosovu 1999. godine.

Načelnik Policijske uprave Leskovac Slavoljub Cakić sinoć je, na sastanku u gradskoj
skupštini iza zatvorenih vrata, obavestio leskovačke policajce o razgovoru sa
ministrom policije Ivicom Dačićem o hapšenju četvorice policajaca, zbog sumnje
da su počinili ratne zločine na Kosovu 1999.godine.

Stotinak policajaca i članova porodica uhapšenih i poginulih okupilo se i u subotu oko 14 časova ispred zgrade Policijske uprave Leskovac, gde čekaju ishod razgovora petočlane delegacija sa Ivicom Dačićem, potpredsednikom Vlade Srbije. Zahtevi policajaca su da se petorica uhapšenih zbog navodnih ratnih zločina brane sa slobode i da se obelodane imena njihovih kolega koji su ih optužili kod Fonda za humanitarno pravo, na osnovu čije prijave je specijalno tužilaštvo pokrenulo istragu.

Kraj plastičnih kesa

U Srbiji će uskoro biti zabranjena proizvodnja i korišćenje plastičnih kesa saznaje Blic u Ministarstvu za životnu sredinu. Istovremeno sa ukidanjem plastičnih kesa, radiće se na podsticanju proizvodnje biorazgradive papirne ambalaže.
Tokom naredne nedelje očekuje se dogovor Ministarstva i proizvođača plastičnih kesa oko uredbe o zabrani proizvodnje i korišćenja plastičnih kesa, a ubrzo zatim i prolazak kroz skupštinsku proceduru. Taj akt će biti samo jedan od paketa zakonskih mera kojim će Vlada ući u odlučnu borbu sa ekološkim problemima u Srbiji.

Partizan na vrhu

Partizan pobedom nad Čukaričkim dodatno odmakao na vrhu tabele - 2:0 (1:0). Golove postigli Žuka u 29. i Tomić u 83. minutu. Šampion ima osam bodova više od Vojvodine i devet od Zvezde, javljaju Novosti.