PUTIN: „SAD STOJE IZA NAPADA GRUZIJE NA JUŽNU OSETIJU“

U strahu od zapadanja u ozbiljnu recesiju, britanski ekonomski stručnjaci iznose razna rešenja između kojih postaje nemoguće izabrati ono pravo. Barak Obama i formalno je prihvatio nominaciju za demokratskog predsedničkog kandidata, a njegov sinoćni govor već je ušao u istoriju. Putin je optužio Sjedinjene države za pokušaj Gruzije da povrati kontrolu nad Južnom Osetijom, smatrajući da novostvorena atmosfera savršeno odgovara republikanskom predsedničkom kandidatu Džonu Mekejnu. Ana Ivanović ispala je iz dalje trke na Jues openu, a Rafael Nadal prošao dalje.

Velika Britanija: visoke kamatne stope i nezaposlenost

Članovi Komiteta za monetarnu politiku (MPC) Banke Engleske iskritikovali su Banku zbog preterane popustljivosti i „lepih zamisli“. Oni predviđaju da će do Božića ukupno biti dva miliona nezaposlenih Britanaca i da će cene nekretnina opasti za više od 30%.

Dejvid Blanšflauer, koji je u više navrata upozorio na opasnost sa kojom se ekonomija suočava, napao je trenutni stav Banke Engleske, prenosi Independent u današnjem broju. „Sedeti i brinuti o mogućnostima inflacije, pre nego o činjenici da ekonomija zapada u recesiju... nazvao bih to velikom greškom“, Blanšflauerove su reči.

„Ljudi moraju da počnu da reaguju na činjenicu da se mi već nalazimo u recesiji, a opasnost je ta da ćemo tek biti u veoma ozbiljnoj recesiji iz koje će nam trebati dugo vremena da se izvučemo, osim ukoliko ne učinimo nešto. Ovo je poziv na akciju“, dodao je Blanšflauer i pozvao na smanjenje kamatnih stopa. On je takođe rekao da poslednje predviđanje Banke Engleske povodom „beskamatnog rasta“ jasno ukazuje na njene lepe ali teško ispunjive zamisli.

Blanšflauerova procena nezaposlenosti podrazumevala bi još 330.000 ljudi koji bi tek trebalo da ostanu bez posla do kraja ove godine – banke i građevinske firme biće prve, kako sam smatra, koje će početi sa redukcijom broja zaposlenih.

MPC – koji je Vlada postavila za određivanje kamatnih stopa – sastaje se sledeće nedelje kako bi obavio taj posao. Nekolicina ih očekuje, uprkos upozorenjima, momentalno smanjenje stopi, prenosi Independent.

Dejvid Blanšflauer jeste spoljni član Komiteta za monetarnu politiku koga je postavio guverner Banke Engleske, Mervin King.

Intelektualna tenzija između članova MPC postala je tokom poslednjih par meseci sve očiglednija. Tim Besli, takođe spoljni član MPC, nedavno se izjasnio za povećanje kamatnih stopi, dok Blanšflauer, kao što je već rečeno, želi upravo suprotno.

Većina u MPC izjasnila se da do maja ništa ne treba menjati, što ukazuje na njihovu rastrzanost između straha od ubrzane inflacije i naglog pada rasta cena ispod zvanično predviđenih 2 procenata godišnje.

U svakom slučaju, Blanšflauerova strastvena pobuna i kritika njegovih kolega iz MPC, možda i ne bude pozdravljena od strane guvernera. „Osećam da nosim veliki teret na svojim leđima“, rekao je Blanšflauer za Rojters i dodao: „Osećam da su se stvari kojih sam se plašio već obistinile, tačnije da sam bio poprilično precizan u mojim prognozama, a da pritom druge nisam uspeo u to da ubedim. Ljudi moraju da shvate da je ponekad neophodno fokusirati se na tajming problema o kome se raspravlja. Mislim da su ljudi postali suviše zadovoljni da bi razumeli šta to zapravo znači kada neka ekonomija počne da usporava, kada firme počnu da se zatvaraju. Ovo je jako bitan momenat. Nalazimo se usred globalne finansijske krize, naftnog šoka i među ljudima sa veoma malo iskustva.“

Obama prihvatio nominaciju i pozvao na promene

Senator iz Ilinoisa, Barak Obama, sinoć je i formalno prihvatio nominaciju za predsedničkog kandidata Demokratske stranke, izjavivši pritom da je „američko obećanje ugroženo“ osmogodišnjom vladavinom predsednika Buša i da bi izbor Džona Mekejna na mesto predsednika podrazumevao produžetak te agonije.

Obama je nominaciju prihvatio u četrdesetpetominutnom govoru, pred skoro 80.000 pristalica okupljenih na sportskom stadionu u Denveru, Kolorado, navodi se u Njujork tajmsu. Govor je održan na dan kada je pre 45 godina Martin Luter King oborio svet s’ nogu svojim legendarnima obraćanjem: „Imam jedna san.“

Poslednji kandidat Demokratske partije koji je na otvorenom stadionu prihvatio predsedničku nominaciju bio je Džon F. Kenedi, koji je takođe govorio pred nekih 80.000 pristalica.

Njujork tajms podseća da je Obama na demokratskoj konvenciji u sredu, pojavivši se potpuno neočekivano na bini, saopštio da je promenio mesto na kome će održati govor. „Želimo da budemo sigurni da skupu mogu da se pridruže svi koji žele da dođu“, rekao je Obama posle govora senatora iz Delavera, Džozefa Bajdena, koji će biti njegov potpredsednički kandidat.

Govornici na ovonedeljnoj konvenciji, predvođeni Obaminom sad već bivšom rivalkom Hilari Klinton i njenim suprugom, bivšim predsednikom Bilom Klintonom, dali su sve od sebe kako bi glasače ubedili da je Barak Obama pravi kandidat za predsednika. Taj zadatak je bio otežan činjenicom da je porodica Klinton do juče bila ljuti protivnik Barak Obame na trci ka Beloj kući.

„Barak Obama je spreman da predvodi Sjedinjene države i obnovi naš položaj u svetu“, rekao je u sredu Bil Klinton.

Ankete ukazuju da su u podršci birača Obama i Mekejn izjednačeni. Konvencija republikanaca održaće se sledeće nedelje, tako da će neodlučnim glasačima biti omogućeno da izaberu između dvojice kandidata. Mekejn bi uskoro trebalo da otkrije ime svog potpredsedničkog kandidata, a pretpostavlja se da je u pitanju Mit Romni, bivši guverner Masačusetsa. Prema anketi koja je skoro sprovedena takav potez Džona Mekejna povećao bi njegovu popularnost među glasačima.

Sve u svemu, sinoćni spektakl ide u korist Barak Obame, koji je, prenose strani mediji, već ušao u istoriju.

„Bolji smo nego što se to pokazalo ovih poslednjih osam godina“, rekao je Obama u sad već zvaničnom obračunu sa Džonom Mekejnom i dodao: „Bolja smo mi zemlja nego što nas aktuelna vlast predstavlja.“ Senator iz Ilinoisa rekao je da je Džon Mekejn izgubio dodir sa aktuelnim problemima „ne zato što mu nije stalo, već zato što ne razume“, prenosi Njujork tajms.

Pretnje sankcijama razbesnele Moskvu

Moskva je negativno odreagovala na poruku da bi zemlje članice Evropske unije mogle da povuku kaznene mere protiv Rusije zbog njenih vojnih akcija na teritoriji Gruzije i priznavanja nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije, prenosi Folkskrant.

Sudeći prema rečima francuskog ministra spoljnih poslova Bernar Kušnera, pitanje eventualnih sankcija biće razmatrano na sledećem zasedanju EU zakazanom za sledeći ponedeljak u Parizu. Holandske novine podsećaju da Francuska trenutno predsedava Evropskom unijom.

Kušnerov komentar je izazvao brzu reakciju njegovog ruskog kolege Sergej Lavrova koji je ideju o sankcijama okarakterisao kao „produkt bolesnog uma“. Prema ruskom ministru spoljnih poslova, takva ideja može samo biti posledica „potpune zablude“ koja vlada među Francuzima i zemljama članicama EU.

Kušner je naglasio da sama Francuska neće predložiti nametanje sankcija, ali i da je ta zemlja besna zbog priznavanja nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije od strane Rusije, jer je na taj način prekršen sporazum o primirju u čijem je potpisivanju posredovao francuski predsednik Nikola Sarkozi. I pored te činjenice Francuska ne želi da pokvari odnose sa Rusijom. „Ova zbrka mora se rešiti pregovorima“, Kušnerove su reči.

Zemlje koje ze zalažu za zauzimanje oštrijeg stava prema Moskvi jesu zemlje istočne Evrope, navodi se u Folkskrantu. Ipak ostaje pitanje da li će zaista doći do povlačenja novih mera. Italija i Nemačka pre svih upozoravaju na eventualne posledice od radikalnog stava prema Rusiji.

Ruski premijer Vladimir Putin juče je u intervjuu za CNN pokrenuo pravi verbalni rat optužujući Sjedinjene države da stoje iza napada Gruzije u Južnoj Osetiji, što predstavlja sam početak celog konflikta.

Putin je naglasio da su izvesni moćnici Sjedinjenih država ti koji su doveli do nemira kako bi se stvorila atmosfera povoljna po republikanskog predsedničkog kandidata Džona Mekejna. Bela kuća je takvu izjavu momentalno odbacila kao besmislenu.

Nadal prošao dalje, Ivanovićeva se oprostila

Srpkinja Ana Ivanović, trenutni broj jedan u svetu, eliminisana je u drugom kolu Jues opena od strane anonimne Francuskinje Žuli Koin, prenose španske novine El Mundo, dok Rafael Nadal nastavlja sa pobedama na američkom turniru.

Nadal se tako već našao u trećem kolu, što Ani Ivanović nije pošlo za rukom. Izgubila je od Žuli Koin rezultatom 6-3, 4-6, 6-3 po setovima.

Ovo je prvi put da je svetski broj jedan ispao u drugom kolu nekog Gren slem turnira još od davne 1966. godine kada je Bili Džin King izgubila od Australijanke Keri Melvil.

Teniserka iz Beograda, prvorangirana u svetu, imala je poteškoća još u prvom kolu kada joj je bilo potrebno tri seta da bi savladala Ruskinju Veru Duševinu. Uprkos lošem startu malo je onih koji su očekivali da će Ana Ivanović tako brzu napustiti turnir i napraviti mesta jednoj anonimnoj teniserki kao što je Žuli Koin, koja zauzima tek 188. mesto i koja trenutno u Njujorku po prvi put nastupa na jednom Gren slem turniru.

Srpska teniserka, finalistkinja Australijan opena i pobednica Rolan Garosa, teško je odgovarala napadima francuske igračice, a imala je čak 10 duplih servis grešaka.

Rafael Nadal bio je bolje sreće od Ane Ivanović, podseća El Mundo, i obezbedio sebi plasman u naredno kolo.