PUTIN OBJAVIO "ENERGETSKI" RAT ZAPADU?

Da li ste više za Božić batu ili za Svetog Nikolu – pitaju se švajcarski dnevnici u prazničnom izdanju. Lozanski Le Matin prenosi raspravu koju je u Nemačkoj otvorilo jedno katoličko udruženje, objavivši rat potrošačkoj atmosferi uoči Božićnog praznika. Ako ste se našli u predbožićne vreme u prodavnicama na Zapadu – shvatićete o čemu je reč. Atmosfera je mestimično nepodnošljiva. Mnoga deca za Božić poručuju i dobijaju kompjutere i skupe poklone – s druge strane na ulicama, po hladnoći, nije malo onih koji nemaju ni šta da jedu, ni gde da se ugreju. Brojna humanitarna udruženja i dobrovoljci pokušavaju da učine šta mogu, ali je to prosto nedovoljno. Tribune de Genève, vodeći dnevnik u Ženevi – vekovnoj prestolnici protestantizma prenosi komentar Izabel Gresle, direktorke Medjunarodnog muzeja protestantizma. Ona podseća da je Kalvin, osnivac jedne grane protestantizma ukinuo slavlje Božića zbog njegove "magijske strane" i odvraćanja od biblijskog teksta. Nasmejana i elegantna Izabel Gresle za mnoge nije ubedljiva, Kalvin je uprkos njenom šarm ostao neomiljen u Evropi – prigovara mu se da je bio protiv svakog zadovoljstva pa i najprostijeg osmeha. Debata je daleko od toga da bude zaključena. Švajcarski 24 heures obajvljuej intervju sa ocem Alojzom iz ekumenske zajednice Taize koji kaže "Božić je veoma zahtevan praznik" i dodaje da je poruka njegove zajednice "pomirenje izmedju vernika i izmedju svih ljudi".

Italija se na svoj način indirektno uključila u debatu potrošnja i Božić. Italijanski Il Corriere della sera prenosi da je milanski biskup izjavio da za one koji u njegovoj biskupiji ostanu bez posla postoji fond od ukupno milion evra koji je crkva namenila za pomoć ugroženima.

U Rusiji glavna tema je ekonomska kriza, gas i nafta. Ruski dnevnik Moskovski komsomolec piše o Putinovoj "božićnoj piruci" Zapadu. "Izjava Vladimira Putina, "omiljena" u SAD i u Evropi, o kraju ere jeftine energije shvaćena je na zapadu kao uvod u početak ekonomskog rata", piše list.

Arkadi Dvorković, glavni ekonomista Kremlja piznao je da će Rusija imati državni deficit po prvi put posle deset godina, prenosi ruski dnevnik i dodaje da će se i Evropska Unija zatresti ukoliko ne bude vodila računa o signalima koje upućuje Moskva i ne bude držala na uzdi Ukrajinu kada je reč o njenoj evropskoj integraciji.

Putin, komentariše Moskovski komsomolec, nije okolišao kada je trebalo da saopšti da je vreme jeftine energije prošlo zbog velikih troškova proizvodnje. Poznati ruski stručnjak Leonid Grigoriev procenjuje da se ne siplati otvarati nove bušotine nafte ukoliko je cena « crnog zlata » ispod 60 dolara po barilu. Kada je u pitanju gas – računica je otprilike ista. Zaključak : ekonomsko manevarsko polje ruske moći sužava se i to vrtoglavo.

List ocenjuje da je Moskva napravila veliku grešku zato što pre “gasnog rata” sa Ukrajinom 2006 godine nije objasnila Evropskoj uniji da će, ukoliko Kijev nastavlja ruske fakture za isporučeni gas, najveću cenu platiti upravo Evropa.

Ruska Gazeta.Ru izveštava da je Belorusija uspela da dobije gas po sniženim cenama ali za to takodje postoji druga cena. "Moskva je spremna da Belorusiji prodaje gas za trećinu cene", izjavio je predsednik Aleksandar Lukašenko i dodao “Uradićemo šta treba”.

Moskva očekuje od Minska da ubrza proces stvaranja rusko-beloruske unije kao i da prizna Abhaziju i Južnu Osetiju kao nezavisne države. Ako se to ne dogodi neće biti ni jeftinijeg gasa. Gazeta.ru piše da Gazprom ne kaže ništa o ovim povlašćenim cenama ali stručnjaci predpostavljaju da bi hiljadu kubnih metara koji sada koštaju oko 160 dolara mogli za Belorusiju iduće godine da imaju cenu od 60 dolara.

List citira Nataliju Mičakovu, analitičara finansijske kompanije “Otkriti”: “Ova cena nije naraočito povoljna za gazprom ali s obzirom na sadašnje cene nafte, ruski monopol na gas biće prinudjen da snizi cene i za evropske potoršače. Zato ih treba sniziti i za Belorusiju. Prenos gasa kroz ovu zemlju je važan za Gasprom koji ne želi dodatne teškoće prilikomisporučivanja Evropi”.

Gazeta prenosi da u suštini cenagasa uopšte ne predstavlja odlučujući faktor. Rusija je možda tražila mnogo više. Aleksandar Čatilov iz Centra za politiku kaže : “Svodjenje cene gasa na trećinu je zaista veoma veliki ustupak. Predmet nagodbe je mogao da bude i mnogo važniji : možda je po sredi postavljanje ruskih raketa Iskander na tlu Belorusije i ubrzavanje procesa uspostavljanja unije sa Rusijom”.