PROTESTI I KORDONI POLICIJE U LAPOVU

Najčešće teme – demonstracije u Lapovu, pogibija u Pakistanu službenika UNHCR iz Beograda i ublažavanje stava Holandije prema ukidanju viza za Srbiju

Revija kolekcija brazilskog dizajnera Alessa na Rio Fashion Week

Protesti u Lapovu

Radnici preduzeća „1. maj" iz Lapova legli su juče na prugu na lokalnoj železničkoj stanici, preteći da će izvršiti masovno samoubistvo u znak protesta jer osam meseci nisu primili plate! Štrajkačima „1. maja", kojih je bilo oko 180, pridružilo se još 250 bivših radnika fabrike, kao i 200 zaposlenih firme „Elektro" iz Rače, koji već 15 dana štrajkuju u zgradi svoje opštine, javlja Pres.

Nezadovoljni privatizacijom i ogorčeni odnosom vlasnika koji im već mesecima ne isplaćuju zarade i doprinose, radnici Građevinskog kombinata „Prvi maj“ iz Lapova i „Elektro Rače“ iz Rače, njih oko 400, pokušali su juče da blokiraju autoput Beograd–Niš. U tome su ih sprečile jake policijske snage, zaustavivši ih kod autobuske stanice u Lapovu, javlja Politika.

Protesti radnika GIK „Prvi maj“ traju već više meseci, a kako za naš list tvrdi predsednik štrajkačkog odbora Novica Marković, „kola su krenula nizbrdo“ nakon što je ovo građevinsko preduzeće kupila „Auto Vojvodina“ iz Novog Sada.

– Oni nisu učinili ništa da obezbede nove poslove, iako je Lapovo poslednjih meseci veliko gradilište. Ljudi su zbog toga ogorčeni, a dugovi za plate narasli su na oko 62 miliona dinara. Mi nemamo od čega da živimo i od nadležnih tražimo da se privatizacija naše firme odmah poništi – poručuje Marković.

„Kolege po nevolji” građevinaca iz Lapova – radnici „Elektro Rače” svoje proteste su započeli u krugu fabrike, a pre petnaestak dana zauzeli su i zgradu Opštine Rača. Jedan broj zaposlenih u ovom preduzeću započeo je i štrajk glađu, a zatim je doneta odluka da se pridruže protestima radnika „Prvog maja” u Lapovu.

Manekenke na reviji u Riju

Lekari protiv gradonačelnika

Povodom smrti šesnaestomesečne Natalije Tešić, koja je 30. maja preminula od meningitisa, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas ne odustaje od zahteva za smenu dr Katerine Vekić, direktorke Doma zdravlja „Novi Beograd”. Sa Samita gradonačelnika u Beču, pre dva dana, poručio je da „deklarativna zaštita” koju kolege pružaju direktorki Vekić ne vodi ničemu budući da je, kako je naglasio, zdravstvena inspekcija utvrdila da su postojali propusti u radu. Đilas je takođe istakao da bi bilo bolje da se „zaposleni okrenu sebi, da urade što više kako bi što kvalitetnije lečili decu i sugrađane“.

I juče su u kabinetu gradonačelnika ponovili Đilasov stav i podsetili da je Gradsko veće na poslednjoj sednici donelo predlog rešenja o razrešenju direktorke Doma zdravlja „Novi Beograd” koji je upućen Skupštini grada Beograda. Gradski poslanici će, kako nam je rečeno, o ovom pitanju odlučiti na sednici koja će biti zakazana u toku juna.

Ipak, dr Dragan Cvetić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, smatra da je javno istupanje gradonačelnika Dragana Đilasa o ovoj temi neprimereno.

– Dragan Đilas je jedini od svih funkcionera koji se javno izjašnjava o ovom pitanju i koji je odmah znao da je došlo do lekarske greške. Ja sam lekar i ne mogu da tvrdim da je bilo greške sve dok ne budu objavljeni izveštaji svih institucija koji se čekaju. Ostavka jeste moralni čin, ali ne može da se iznuđuje – izjavio je dr Cvetić juče za Politiku.

Zaljuljala se većina

G 17 plus odlučio da napusti vladajuću koaliciju ako DS u Zemunu i Voždovcu napravi pakt sa SNS. Dinkić ne da Tomi u vlast. SNS poziva SRS i narodnjake. Radikali odbili ruku naprednjaka, objavljuju Novosti, pod naslovom "Zaljuljala se većina". G 17 PLUS sigurno će izaći iz Vlade ako DS uđe u koaliciju sa SNS u Zemunu i Voždovcu - potvrđeno je za Novosti u vrhu Dinkićeve partije.
Naoko bezazleni izbori u dve beogradske opštine i sukob Veroljuba Stevanovića sa DS u Kragujevcu izrodili su nove potrese u vladajućem bloku i uveli u priču doskora neverovatne političke kombinacije.

Nova partija

Nova stranka na političkoj sceni Srbije koja će okupiti već postojeće partije sa lokalnog nivoa i G17 plus trebalo bi za petnaestak dana da dobije ime, saznaje Blic. Partija Mlađana Dinkića u pregovorima je sa Boškom Ničićem, gradonačelnikom Zaječara i prvim čovekom pokreta „Živim za Krajinu“, Vladanom Vasićem, liderom Koalicije za Pirot i gradonačelnikom Pirota, kao i pokretom „Zajedno za Šumadiju“ Veroljuba Stevanovića. Prema najavama, stranka će biti formirana u novembru. Budući partneri ističu da je osnovna ideja - Srbija regija ono što je zajedničko svima i što ih okuplja. Kako dodaju, i jačanje Srpske napredne stranke „dovoljan je razlog da se udružuju demokratske stranke i pokreti“.

Čekajući dogovore

Srpska napredna stranka prvo će da ponudi saradnju narodnjačkoj koaliciji i radikalima, a zatim će se okrenuti pregovorima sa demokratama, tvrdi lider naprednjaka Tomislav Nikolić u razgovoru za Blic. Na konstataciju da je sve izvesniji dogovor sa demokratama, on kaže da je prirodno da prvo ponudi saradnju strankama koje su opozicija na republičkom nivou, sa kojima bi mogli da imaju većinu u Zemunu, DSS, NS i SRS.

- Ne isključujem mogućnost stvaranja koalicije sa Demokratskom strankom i na Voždovcu i u Zemunu, ali o tome će konačnu odluku doneti opštinski odbori Srpske napredne stranke. Ako su ti ljudi na lokalnom nivou umeli da pobede, znaće i da odluče da li žele u vlast ili opoziciju. Ono što ne dolazi u obzir to je podrška manjinskoj vlasti u ove dve beogradske opštine - ističe za Danas lider naprednjaka Tomislav Nikolić.

Vraćanje bankarskih kamata?

- Retroaktivno povećanje kamatnih stopa, koje nisu predviđene kreditnim ugovorom, suprotno je dobroj, fer i transparentnoj bankarskoj praksi. Savet građanima je zato da se udruže, obrate Centru za zaštitu korisnika Narodne banke, a mi ćemo dati pravno tumačenje i podržati ih u eventualnim sudskom postupku. Sigurno je da će posle mera NBS određeni broj banaka vratiti kamatne stope na nivo pre njihovog povećavanja - poručio je juče Radovan Jelašić, guverner NBS, objavljuje Blic pod naslovom "Banke moraju da vrate kamate".
Iako je bilo najavljeno da će Narodna banka Srbije juče usvojiti propise koji bi zaštitili građane zbog podizanja kamata i marži na već odobrene kredite, to nije učinjeno. Guverner Jelašić je saopštio da se na tim merama radi, da bi one trebalo uskoro da budu donete, a da će od septembra biti primenjene mere za novoodobrene kredite.

Državno učešće u cenama goriva

Vozači u Srbiji i Nemačkoj najviše vole svoje države. Evo ubedljivog dokaza: kupovinom litra goriva, 60 odsto od plaćene cene, po osnovu akcize i poreza, uplate na račun državnog budžeta. Prema istraživanjima saradnika MAT-a Ivana Nikolića, Nemačka je ubedljivo u vrhu evropskih zemalja sa državnim učešćem u ceni goriva od oko 61,7 odsto za benzin i 54,1 za dizel. Istovremeno, Vlada Srbije od litra benzina „skida” 59 odsto, odnosno 58 dinara, a od dizela 47,5, objavljuje Politika.

Holandija ublažava stav oko viza

Zvaničan stav Holandije pozitivan je za Srbiju, ali još nije vreme da se razviju zastave i kaže da je sve završeno, izjavio predsednik Srbije Boris Tadić, prenose Novosti. Građanima Srbije je važnija vizna liberalizacija od Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, smatra Tadić.

Srbija bez prestanka traži podršku za svoje interese u pravcu ubrzanja evropskih integracija i to je počelo da daje veoma dobre rezultate u odnosima sa svim ključnim članicama EU. Srpski zvaničnici su u stalnom kontaktu sa Nemačkom, Francuskom, Velikom Britanijom, Italijom, javlja Danas. Kroz široku diplomatsku akciju pokazali smo da Srbija u potpunosti sarađuje s Haškim tribunalom i ove države to ne dovode u sumnju, kažu za Danas izvori bliski Vladi Srbije na pitanje o lobiranjima pred sednice Saveta ministara spoljnih poslova EU i Saveta Unije, sledeću nedelje u Briselu, na kojima će se razgovarati i o deblokadi Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom, ratifikaciji SSP-a i ukidanju šengenskih viza.

Takođe, Srbija je u stalnom kontaktu i s Holandijom, jedinom članicom EU koja se protivi odmrzavanju Prelaznog sporazuma i ratifikaciji SSP-a.

Knjiga o NATO bombardovanju

Knjiga „Agresija - korespodencija Pravnog fakulteta u Beogradu za vreme rata protiv SRJ”, predstavlja „mali kompjuterski rat” koji su vodili profesori i studenti tog fakulteta kako bi pokazali da NATO bombardovanje 1999. godine ne može ni na jedan način da se opravda sa stanovišta međunarodnaog prava, rečeno je na njenoj promociji, javljaju Novosti. Priređivač prof. dr Oliver Antić istakao je da je knjiga izdata simbolično, na desetogodišnjicu NATO bombardovanja, kako bi se posle vremenske distance pokazala da se tu, „očigledno, radi o gaženju međunarodnog prava, ignorisanju pravde i primeni grube sile”.

Prof. dr Sima Avramović je istakao da su tokom bombardovanja profesori i studenti Pravnog fakulteta bili među prvima koji su se borili u medijskom ratu za Kosovu i Metohiju. Prema njegovim rečima, oni su se dopisivali sa kolegama širom sveta i od njih tražili podršku, pošto su videli da stanovnici zemalja koji su osudili Srbiju, i opravdavali bombardovanje, ne poznaju elementarne stvari iz istorije Balkana.

Rusija i STO

Odluka Rusije da od početka iduće godine stvori jedinstveni carinski prostor sa Belorusijom i Kazahstanom imaće veliki uticaj na stupanje te zemlje u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), upozorili su zvaničnici te međunarodne asocijacije, objavljuje Politika.

Stefan Johaneson, koji u STO predvodi glavnu grupu za pregovore sa Rusijom, rekao je da će ta nova okolnost, verovatno, udaljiti stupanje Rusije u STO.

Ruski premijer Vladimir Putin je u utorak saopštio da će te tri zemlje zaustaviti pojedinačne pregovore o stupanju u STO i da će se za to boriti zajedno kao jedinstveni carinski prostor.

Vlade Rusije, Belorusije i Kazahstana su potvrdile privrženost priključenju STO, ali su predočile da je poslednjih godina proces pridruživanja toj organizaciji postao faktor kočenja integracionih procesa.

Rusija, koja već deset godina pokušava da postane članica Svetske trgovinske organizacije, je najveća privreda koja se još ne nalazi u toj organizaciji od 153 člana.

Fijat u Americi

Torinski proizvođač vozila "Fijat" preuzeo petinu akcija američkog "Krajslera". Udružene kompanije proizvodiće godišnje 4,5 miliona automobila, objavljuju Novosti. "Krajsler" je u sredu zvanično reorganizovan, tako da sada u ovoj kompaniji, članici velike automobilske "trojke" iz Detroita, 20 odsto akcija ima "Fijat", 9,85 odsto Vlada SAD, 2,46 odsto vlasti Kanade, a 67,69 odsto penzioni i zdravstveni fondovi Ujedinjenog sindikata zaposlenih u autoindustriji. Vlade Kanade i SAD finansiraće prodaju s dve milijarde dolara.

Neispravan med

Poslednja kontrola kvaliteta meda na zemunskoj pijaci i u hipermarketu „Idea” pokazala je da falsifikatori na domaćem tržištu ne odustaju: od šest uzoraka meda samo jedan odgovara kvalitetu, utvrđeno kontrolom inspekcije Ministarstva poljoprivrede, prenosi Politika. Podneto je pet prijava sudiji za prekršaje i jedna za privredni prestup zbog stavljanja u promet meda neodgovarajućeg kvaliteta. Najčešći razlozi zbog kojih pojedini uzorci meda ne odgovaraju kvalitetu su nesvojstven miris i ukus (ukoliko je oporo slatkog ukusa to je rezultat dodavanja šećernog sirupa), sadržaj enzima dijastaze manji od jedan, što u slučaju šumskog meda ukazuje na falsifikat i mehurići gasa u proizvodu što znači da je započeo proces vrenja, objašnjavaju u inspektoratu.

Cene prijemnih ispita

Nadoknade za polaganje prijemnog ispita i troškova upisa na fakultete su od 3.000, pa do 12.000 dinara, piše u Novostima. Većina visokoškolskih ustanova odredila je iznose nadoknada koje plaćaju svi brucoši, a uplatnica se podnosi prilikom prijavljivanja za polaganje prijemnog ispita.
Najveća naknada na Univerzitetu u Beogradu je, kao i ranijih godina, na Arhitektonskom fakultetu gde budući brucoši, bez obzira na to da li su budžetski ili samofinansirajući treba da plate - 12.000 dinara. Najmanji iznos, prema dosadašnjim informacijama, je na Hemijskom fakultetu - 3.000 dinara, koliko će, najverovatnije biti i na Tehnološko-metalurškom i Fakultetu organizacionih nauka.

Grobnice u Zaječaru

Posle Drugog svetskog rata, samo u Zaječaru je, po kratkom postupku, ubijeno više od osam stotina ljudi koje su preki sudovi označili kao narodne neprijatelje. Njihova tela i dan-danas počivaju u dve masovne grobnice na obližnjem proplanku Kraljevica, koje je omiljeno izletište meštana ovog kraja.
- Do ovih stravičnih podataka došli smo, pre svega, zahvaljujući svedočenjima rođaka nastradalih ljudi - otkriva, za Novosti, Suzana Tomić, direktor Istorijskog arhiva Timočke Krajine. - Nažalost, preciznih podataka koliko je ljudi streljano, jer su, navodno, sarađivali sa okupatorom - nema, budući da je to bila arhiva Ozna, koja je, najvećim delom - uništena.

Vrućina, jurnjava i saobraćajne nesreće

Zbog visokih temperatura, za 48 sati, samo u Beogradu stradalo šest osoba, javljaju Novosti. Policija upozorava da se bez preke potrebe ne seda u vozilo. Stručnjaci upozoravaju da će velike vrućine, koje tek dolaze, uticati na povećan broj udesa. Kada živa u termometru pređe i 30 podeljak to i te kako utiče na koncentraciju vozača.

U saobraćajnim nesrećama u Beogradu proteklih nekoliko dana poginulo je desetak ljudi, a samo u ponedeljak stradale su četiri osobe, javlja Danas, tvrdeći da je brza vožnja glavni uzrok nesreća.

Pogibija u prvoj misiji

Sudbina je htela da Aleksandar Vorkapić iz Beograda sledeće nedelje ne proslavi 45. rođendan. Nastradao je preksinoć u bombaškom napadu na hotel u pakistanskom gradu Pešavar, u kome se obreo kada se dobrovoljno prijavio za učešće u misiji Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) na kriznim područjima. Želeo je da pomogne stotinama hiljada civila koji su nedavno raseljeni iz severozapadnog Pakistana, piše u Politici. U Pakistan je otišao 20. maja kada su talibani zauzeli severozapadni deo ove azijske države i na stotine hiljada izbeglica krenulo ka Islamabadu i Pešavaru. Bila je to njegova prva misija na kriznom području.

„Trebalo je da proslavi rođendan 18. juna… Prošle nedelje poslao nam je fotografije iz Pakistana uz poruku da je situacija strašna, da tamo vlada kriza velikih razmera jer neprestano pristižu gladne žene i deca. Strahovao je i za bezbednost, koja je iz dana u dan bila sve gora”, kažu njegove kolege i naglašavaju da se uprkos svemu on nije žalio. „Često se čuju eksplozije!”, pisao je kolegama u Beogradu, objavljuje Blic.

Vorkapić je stradao u predvorju hotela, kada su se talibani probili u dvorište ovog zdanja i digli u vazduh kamion pun eksploziva. U ovom napadu poginulo je najmanje 16, a povređeno više od 60 ljudi, piše u Presu. Kao kompjuterski ekspert, Aleksandar Vorkapić je nekoliko godina radio za UNHCR (Visoki komesarijat UN za izbeglice), a u Pakistanu je bio angažovan na pomoći izbeglicama. Aleksandar je, kako saznajemo, planirao da se u Beograd vrati u četvrtak, 18. juna, da bi sa porodicom proslavio svoj 45. rođendan!

Još jedna pobeda fudbalera Srbije

Fudbalska reprezentacija Srbije pobedila je u Toršavnu selekciju Farskih Ostrva sa 2:0 i učvrstila se na liderskoj poziciji na tabeli Sedme grupe evropske zone kvalifikacija za SP, javljaju Novosti.