PROSLAVLJEN BOŽIĆ U SRPSKIM CRKVAMA

Na svim liturgijama u hramovima širom zemlje pročitana je tradicionalna Božićna poslanica u kojoj se poziva srpski narod u matici i rasejanju da kao drevni evropski narod čuva svoju veru, jezik i pismo. Nacionalna valuta nastavlja da gubi vrednost u odnosu na evro, u NBS nisu zabrinuti. Dok sa svih strana stižu optimistične prognoze da je svet nadomak oporavka i da je najgori talas ekonomske krize prošao, pitanje je šta to konkretno znači.


Božićna liturgija u moskovskom hramu Hrista Spasitelja, koju je služio patrijah
moskovski i cele Rusije Kiril, a kojoj je prisustvovao predsednik Rusije Dmitrij
Medvedev sa suprugom Svetlanom

Proslava Božića

Božić, praznik rođenja Isusa Hrista, sećanje na najradosniji događaj u hrišćanskom svetu, obeležen je juče u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve u Srbiji, piše u Politici. Na svim liturgijama u hramovima širom zemlje pročitana je tradicionalna Božićna poslanica srpskih arhijereja i mitropolita Amfilohija, u kojoj se poziva srpski narod u matici i rasejanju da kao drevni evropski narod čuva svoju veru, jezik i pismo.

U manastiru Gračanica, pred oko stotinu vernika, Božićnu liturgiju služio je episkop raško-prizrenski Artemije, pročitavši poslanicu arhijereja Srpske pravoslavne crkve, uz „veru u mir i bolji život na ovim prostorima”.

Božićnoj liturgiji u manastiru Visoki Dečani, koju je služio vladika lipljanski Teodosije sa bratstvom manastira, prisustvovao je predsednik Srbije Boris Tadić i uputio božićnu poruku mira svim građanima koji slave ovaj hrišćanski praznik ali i onima, koji to ne čine naglašavajući da je Božić trenutak kada svi treba da se izmire, objavljuje Politika i sve ostale novine koje su danas izašle.

"Svako rođenje je za večnost i neprolazni život a neprolazni duh Hristov Bog je poslao svima nama", rekao je na Božićnoj liturgiji u beogradskoj Sabornoj crkvi mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. Na Cetinju i ove godine naložena dva badnjaka, javljaju Novosti.

U gradu Brovari pored Kijeva, Julija Timošenko, premijerka Ukrajine na Badnje veče
sa pristalicama, pred predsedničke izbore zakazane za 17. januar

Zašto raste evro

Nacionalna valuta nastavlja da gubi vrednost u odnosu na evro. U petak zvanični srednji devizni kurs iznosi 97,23 dinara. U NBS nisu zabrinuti i očekuju stabilizaciju deviznog tržišta, javljaju Novosti. Prethodnih nedelja zamenjeni su evri dobijeni od MMF, kao i pomoć od 50 miliona evra koji je srpskom budžetu uputila EU. Više puta intervenisala je prodajom evra i NBS, ali i dalje dolazi do snažnog pritiska na vrednost dinara. Odgovor na pitanje šta se, zapravo, dešava sa domaćom valutom potražili smo od Bojana Markovića, viceguvernera NBS.
"Svuda u svetu, pa i u Srbiji, pretvaranje državnih deviza se obavlja kod centralne banke, a ne na deviznom tržištu", ističe Marković. "Razlog je što su državne transakcije često veoma velikog obima, većeg nego što to dnevna tržišta mnogih zemalja mogu da apsorbuju. Na primer, uobičajeni obim dnevnog prometa na srpskom međubankarskom deviznom tržištu je oko 50 miliona evra, a priliv MMF je bio oko 434 miliona evra.
Dakle, država je, kako objašnjava Marković, u koordinaciji sa NBS, razmenila evre za dinare kod Narodne banke i te devize su ostale u okviru deviznih rezervi. Sada su na računu NBS umesto na računu države. Dobijenim dinarima država je isplatila budžetske korisnike i to je, automatski, dovelo do značajno veće količine domaće valute na tržištu."

Ekonomisti smatraju da su na skok evra uticali i relativno mali priliv kapitala, velika plaćanja po osnovu inokredita, povećan uvoz energenata pred kraj prošle godine i veliko emitovanje novca iz Trezora.


Pripadnici specijalne jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova Belorusije na
Božićnoj liturgiji u mestu Okolitsa, tridesetak kilometara istočno od Minska

Strah od predvidjanja

Dok sa svih strana stižu optimistične prognoze da je svet nadomak oporavka i da je najgori talas ekonomske krize prošao, pitanje je šta to konkretno znači, piše u Blicu o ekonomskim prognozama za ovu godinu. Za radnike i penzionere u Srbiji, to je odgovor na pitanje kolika će im biti primanja. Mladima valja reći da li će biti otvorena nova radna mesta, a privreda traži prognozu kretanja kursa dinara. Konačno, svima nam je važno hoće li i šta poskupeti, da li će rate na podignute zajmove biti veće, novčanici deblji. Na osnovu projekcija Vlade i nedavno usvojenog budžeta moglo bi se zaključiti da će ova godina biti gotovo ista kao i prošla. Ipak, zacrtanih prognoza nema niti se iko usuđuje da ih daje jer bi to značilo zaboraviti kako je pred kraj 2008. godine preko noći kolabirao svetski ekonomski sistem.

Božićna služba u koptskoj crkvi Svetog Marka u Kairu

Bajke

Da je sve bilo onako kako je krajem 2008. godine najavljeno, 2009. godinu ne bismo završili sa ekonomskim padom od 2,8 odsto, već sa rastom od najmanje tri odsto, minus u budžetu bio bi 1,5, a ne 4,5 odsto, plate radnicima kojima je država poslodavac ne bi bile zamrznute, niti bi penzije bile na ledu. Naprotiv, bile bi veće za petinu, jer se država tako obavezala u pregovorima sa sindikatima prilikom donošenja Opšteg kolektivnog ugovora.

Pošteno govoreći, svetska ekonomska kriza je dobrim delom kumovala tome što se u novčanicima građana Srbije nisu emitovale obećanja, već teška drama ali bilo je obećanja koja su bila podjednako neverovatna sa i bez finansijskih nepogoda.

Ono zbog čega se ekonomski deo vlasti najviše kritikuje, stavlja se na dušu Mlađanu Dinkiću, potpredsedniku vlade i ministru ekonomije, piše u Politici pod najavom "Šta je ostalo od obećanja: Hiljadu evra od akcija i druge bajke".


 Proslava Božića vernika Gruzijske pravoslavne crkve u Tbilisiju

Oduzimanje privatizovanih firmi nesavesnim vlasnicima

Vlada Srbije priprema akciju protiv nesavesnih vlasnika privatizovanih firmi. Princip sličan oduzimanju imovine od kriminalaca. Imovina koju su novi vlasnici prodavali ili prebacivali drugim firmama, suprotno potpisanim kupoprodajnim ugovorima, mogla bi biti vraćena, piše u Novostima. Ovo se odnosi na sva preduzeća koja su, po Zakonu o privatizaciji, prodavana od 2001. godine do danas, a lista onih koja će u prvom krugu provera biti pod lupom svih nadležnih organa, kako nam je rečeno, poprilično je duga. Inače, kako bi se ova, kompleksna akcija sprovela, sve nadležne institucije Vlade Srbije, u koordinaciji sa kabinetom premijera Cvetkovića, već sada rade na pripremi mehanizama koji bi, kasnije, pred sudovima bili neoborivi.

Agencija za privatizaciju raskinula je, inače, svaki četvrti potpisan ugovor sa kupcem firmi u poslednjih osam godina. Ugovori koji su poništeni bili su vredni oko 350 miliona evra, a raskidani su po pravilu zato što kupci nisu ispunili svoje obaveze ili su u međuvremenu od kupljenih firmi uzeli onno što im je trebalo. Zato danas te firme vrede, prema nezvaničnim procenama, tri puta manje nego u momentu kada su prodavane.

Ugovorena vrednost investicija u privatizovana preduzeća za čitav period privatizacije iznosi 1,37 milijardi evra, odnosno samo 54 odsto ukupne knjigovodstvene vrednosti prodatih firmi. Pri tom, samo polovina investicija je, zaista, i ostvarena.

Povoljni krediti za investitore u stambenoj izgradnji

Uredbu kojom se omogućava državno subvencionisanje kamata za projektno finansiranje masovne stanogradnje, vlada bi trebalo da usvoji do kraja meseca, a već od marta banke bi mogle da počnu da odobravaju investitorima kredite sa kamatama nižim za šest do sedam odsto nego do sada. Cene takvih stanova okvirno, prema računici Privredne komore Srbije, koja takođe učestvuje u izradi programa, trebalo bi da se kreću između 700 i 1.350 evra u Beogradu ili 500 i 1.100 evra u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, objavljuje Politika.

U budžetu za ovu godinu namenjeno je dve milijarde dinara za subvencionisanje kamata na kredite koje građevinske firme podižu za projektno finansiranje.

Američki obaveštajci pred pretresom

Predsednik Barak Obama je u utorak, kako prenose mediji, imao veoma težak sastanak sa šefovima svih obaveštajnih službi. Povod je serija njihovih propusta: nekih sa bezazlenim posledicama (tri nepozvana gosta na prijemu u Beloj kući), nekih sa umalo tragičnim ishodom (pokušaj rušenja putničkog aviona iznad Detroita), a nekih sa baš katastrofalnim (ubistvo 13 vojnika u bazi Fort Hud i pogibija sedam operativaca CIA u njihovom centru u Avganistanu), javlja Politika.

Obama je posle sastanka izjavio da službe nisu „složile kamenčiće”, nisu sastavile celu sliku od podataka kojih je bilo u obilju. Ovo se pre svega odnosi na slučaj sasvim bliskog kontakta sa još jednom velikom terorističkom diverzijom, kada je 23-godišnji Nigerijac zavrbovan od Al Kaide samo delimično uspeo da aktivira eksploziv prokrijumčaren u donjem vešu – ali je relevantno i za ostale primere koji su pokazali da nešto nije u redu ni sa obaveštajnim metodama, ni sa organizacijom.

Posle ovoga se očekuje da će špijunski establišment – najveći na svetu, 16 službi koje zapošljavaju više od 100.000 ljudi i imaju budžet od 50 milijardi dolara – biti pretresen i potresen.

Ne žele američke vojnike

Jemen neće američke trupe na svom tlu u borbi protiv terorista Al Kaide. Sami ćemo se boriti, a od Zapada očekujemo samo vojnu opremu, kaže ministar spoljnih poslova Abubakr al Kirbi, piše u Novostima.

Ministar je ocenio u četvrtak da protiv ekstremista na teritoriji Jemena treba da se bore jemenske snage bezbednosti i odbacio mogućnost direktnog američkog učešća u tim operacijama. Na pitanje novinara američke TV Si-En-En da li bi Sana prihvatila direktnu američku intervenciju, Al Kirbi je rekao: "Ne, ne verujem da bismo to prihvatili i mislim da su SAD naučile lekciju iz Avganistana, Iraka i drugih mesta da direktna intervencija može da bude kontraproduktivna. Mislimo, rekao je ministar, da je to prioritet, i odgovornost naših snaga bezbednosti i vojske."

Pranje biografija u Rusiji

Posle deset godina ćutanja, Tatjana Jumaševa (ranije Djačenko), Jeljcinova ćerka, odlučila je da se pojavi u javnosti, prenosi Politika. Na svom blogu počela je da piše o periodu kada je njen otac bio predsednik, a ona njegov prvi i najvažniji savetnik. Sve što je Jumaševa do sada napisala, a bavila se temama kao što je „Kako je Roman Abramovič postao milijarder”, ili „Zašto baš Vladimir Vladimirovič Putin”, izazvalo je veliku pažnju javnosti, ali poslednji tekstovi, u kojima objašnjava kako je njen otac odlučio da napusti mesto predsednika imajući u vidu isključivo dobrobit Rusije, bili su prava bomba. To je iritiralo i poznatog publicistu i TV voditelja Sergeja Minajeva koji je objavio otvoreno pismo bivšoj „drugoj dami Rusije”, optuživši je da se bavi revidiranjem biografije prvog ruskog predsednika, kako bi ga „obelila” u očima javnosti.

On smatra da bi Jeljcinova savetnica, koja je imala kabinet u Kremlju, pored očevog, i za koju se tvrdi da je u to vreme zajedno sa Berezovskim i svojim kasnijim mužem Jumaševom zapravo vladala Rusijom, morala da odgovori na mnogo drugih, daleko važnijih pitanja. „Kako se zemlja 1998. godine našla u dubokoj zadnjici”, „kako je bila data da je komadaju oligarsi koji su se ko zna otkud pojavili”. Objasnite, piše dalje Minajev, „kako je nastao sistem megakorupcije, ocenite Jeljcinovu eru, kažite kakvu državu je ostavio, kako se u njegovo vreme izmenio život građana Rusije”. „Ja se, na primer, stidim svoje zemlje devedesetih godina. A vi? Bar nekad? Ne?"

Rasprodaja vakcina u svetu

Mnoge države pokušavaju da prodaju višak vakcina jer građani odbijaju da se vakcinišu. Cepivo u našoj zemlji do sada primilo 100.000 građana, što je manje od očekivanog, piše u Novostima. Drugi epidemijski udar gripa se, prema najavama epidemiologa, očekuje krajem ovog i početkom sledećeg meseca, pa se shodno tome, apeluju stručnjaci, što pre treba zaštititi neophodnim cepivom.
Vakcinacija protiv novog gripa inače u mnogim zemljama doživljava fijasko, pa čak i bogate države sada pokušavaju da se reše suvišnih doza! Francuska, Nemačka i Holandija odlučile su da u inostranstvu prodaju višak vakcina protiv novog gripa izazvanog virusom A (H1N1) kako bi smanjile troškove. Višak doza imaće i druge države, među kojima će se, sudeći prema dosadašnjem odzivu, najverovatnije naći i Srbija.
Pre dva meseca, kada je u Evropi počelo pelcovanje, vladala je panika da protivpandemijske vakcine neće biti dovoljno. Svetska zdravstvena organizacija jasno je upozorila da će cepiva biti tek za šestinu populacije. U opštem strahu od pandemije, za koju se na osnovu dramatičnog iskustva Meksika, prve zemlje u kojoj je otkriven novi virus, verovalo da će biti strašnija nego što se dosad ispostavilo, zemlje su se utrkivale da kod proizvođača rezervišu milione doza. Vakcine su se prvi domogli najbogatiji. Francuska je, recimo, naručila 94 miliona doza vakcina, za 869 miliona evra! Do sada je u toj državi vakcinisano pet miliona ljudi. Da bi potrošila zalihe, Francuska je prodala Kataru 300.000 doza, a u toku su pregovori sa Egiptom da kupi dva miliona doza. Pregovora se i sa Meksikom i Ukrajinom, a u konkurenciju ulazi Nemačka koja pokušava Kijevu da proda 2,2 miliona od ukupno 50 miliona naručenih doza vakcina. Od početka kampanje vakcinacije u Nemačkoj, samo pet odsto populacije i 15 odsto medicinskog osoblja odazvalo se pozivu. Holandija, koja je naručila 34 miliona doza, najavila je da želi da proda 19 miliona doza zemljama kojima nedostaje vakcina. U toj zemlji dva miliona ljudi se vakcinisalo.

Španci za obnovu pregovora o Kosmetu

"Španija želi da između Srbije i Kosova dođe do kompromisnog rešenja. I mnogi naši partneri u EU žele da dođe do dijaloga koji bi vodio zajedničkom rešenju, primenljivom i održivom u životu" kaže u intervjuu za Blic Injigo Palasio de Espanja, ambasador Španije, koja je od 1. januara preuzela predsedavanje Evropskom unijom. Ambasador De Espanja smatra da Srbija može da dobije status kandidata za članstvo u EU bez definitivno rešenog pitanja Kosova, pogotovo što Španija nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost. Međutim, ambasador zemlje koja će u narednih šest meseci biti u prilici da određuje strategiju EU i utiče na spoljnu politiku Unije, ističe podršku ideji Beograda da otvori dijalog sa Prištinom, nakon završetka procesa pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu o legalnosti nezavisnosti Kosova.

„Ministar Jeremić izneo je vrlo važnu ideju na ambasadorskoj konferenciji i rekao da bi nakon iznošenja mišljenja suda, kroz dijalog moglo da se pronađe kompromisno, održivo rešenje koje bi moglo da vodi daljem razvoju odnosa“, kaže De Espanja. "Bio bi zaista paradoks da Srbija, koja se zalaže za iznalaženje rešenja putem dijaloga i želi da dođe do pregovora bude sa druge strane kažnjena i zaustavljena na svom putu evropskih integracija", naglašava ambasador Španije.

Bez seoskih straža

Meštani kuršumlijskog sela Raševac u Kopnenoj zoni bezbednosti nisu tokom prethodnih noći organizovali seoske straže, jer su selom patrolirali policija i vojska. Meštani Raševca, na administrativnoj liniji centralne Srbije i Kosova i Metohije, organizovali su seoske straže u noći između ponedeljka i utorka, jer su ih uznemirili sporadični pucnji sa teritorije Kosova, piše u Politici.

Stariji vodnik Vladimir Lukić rekao je agenciji Beta da je patrola Vojske Srbije tokom redovnog obilaska administrativne linije obišla i selo Raševac, kao i da je situacija mirna. Selom Raševac su patrolirali i pripadnici policije.

Izvoz oružja

Ministar odbrane Dragan Šutanovac smatra da Srbija godišnje može da ima između 400 i 500 miliona dolara od izvoza naoružanja i vojne opreme i prodaje znanja i usluga iz oblasti bezbednosti, čemu treba dodati i mogućnost dugoročnog angažovanja domaće građevinske operative, kao i plasmana poljoprivrednih proizvoda. „Reč je o proseku, ukupni efekti ne mogu da se sagledavaju samo na osnovu jedne godine", kaže Šutanovac za Politiku.

"Ako želite da izvozite, ne smete da imate političke smetnje. Grupa američkih senatora uskoro u Beogradu, nakon čega bi trebalo da budu stvoreni uslovi za formalizovanje američke podrške Srbiji i u Senatu i u Kongresu."

Poslaničke penzije

Predlog da poslanici mogu da idu u penziju sa 55 godina, uz 15 godina staža i tri mandata u parlamentu, nije dobar i nadam se da se neće naći u finalnoj verziji zakona, kaže za Blic Rasim Ljajić, ministar za rad i lider Socijaldemokratske partije Srbije, reagujući na odredbe predloženog teksta prvog zakona o Skupštini. Njegova reakcija na predlog bila je: „Ne mogu da verujem.“

"Umesto da reformišemo penzioni fond i smanjujemo broj poslanika, radi se sasvim suprotno. Dok Vlada radi na tome da smanji mogućnost prevremenog odlaska u penziju, ovde se predlažu sasvim suprotne stvari", kaže Ljajić.

Većina članica protiv proširenja EU

Srbija je, uoči katoličkog Božića, zvanično podnela kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji. Nekoliko dana ranije ukinute su vize za građane ove države, kao i za stanovnike Crne Gore i Makedonije. Oduševljenje zbog najnovijeg poteza Brisela bilo je veliko u sve tri zemlje, koje gaje očekivanja da će se pridružiti EU. S druge strane, reakcije u Evropi bile su negativne i gotovo neprimetne, što je posledica protivljenja javnosti ideji o daljem proširenju Unije, piše u autorskom tekstu Joške Fišera, bivšeg ministra inostranih poslova Nemačke, koji objavljuje Danas, pod naslovom "Evropa ignoriše kandidaturu Srbije". U stvari, većina država članica želela bi da zaustavi taj proces, koji predstavlja značajno i delotvorno sredstvo zahvaljujući kojem bi Evropa za sva vremena osnažila ulogu na međunarodnoj sceni. Kao primer takvog stava mogu poslužiti reči neimenovanih visokih zvaničnika u Briselu koji tvrde da je Srbija suviše rano podnela kandidaturu za članstvo, piše Fišer.

Sokolanama protiv huliganstva

Vaspitni rad je zapušten, pedagozi su potcenjeni, pa su deca i omladina prepušteni ulici. Novac i nasilje su im se nametnuli kao najuspešniji put ka uspehu i to se, na žalost, potvrđuje iz dana u dan, piše u uvodniku Politike.

Poznato je da je bolje sprečiti nego lečiti. Na žalost, kod nas je stanje takvo da treba razmišljati i o amputacijama. A da to ne bude naša stvarnost i u budućnosti država bi mogla da ima pouzdanog i delotvornog saveznika. Samo treba da pruži ruku obnovljenoj sokolskoj organizaciji.

Pre Drugog svetskog rata gotovo svako iole veće mesto imalo svoje sokolske domove i to, uglavnom, u samom centru. U njima je bilo kao u košnicama, jer su se pored gimnastičkih vežbi tu priređivane i razne kulturno-umetničke priredbe, držana predavanja od toga koliko je štetan alkoholizam, pa do korisnih saveta za poljoprivrednike itd.

Predstavnici stranih tajnih službi

U Beogradu deluje više desetina akreditovanih predstavnika stranih bezbednosno-obaveštajnih službi koji u borbi protiv međunarodnog terorizma i organizovanog kriminala sarađuju sa Bezbednosno-informativnom agencijom Srbije, piše u Blicu. Jovan Stojić, šef kabineta direktora BIA, kaže za Blic da naša agencija sarađuje sa bezbednosno-obaveštajnim službama iz više od 40 zemalja sveta.
"Uobičajeno je da bezbednosne službe u cilju efikasnije komunikacije određuju zvanične predstavnike za saradnju sa ostalim agencijama", kaže Stojić.
Jedna od takvih akcija bila je i „Balkanski ratnik“, u kojoj je sredinom oktobra u Urugvaju zaplenjeno više od dve tone kokaina. Grupa osumnjičena za krijumčarenje kokaina nekoliko meseci je bila pod prismotrom srpske BIA, a akcija na zapleni narkotika usledila je kada su se, po podacima naše službe, u akciju uključila američka Agencija za borbu protiv narkotika DEA i službe zemalja koje su na trasi krijumčarskog kanala.

Najava udara na narkodilere

Priprema se i regionalna bela knjiga organizovanog kriminala. Bez saznanja o preostalim „zemuncima“. SBPOK nije ispitivao tender za vakcinu protiv novog gripa. Nema povećanja plata policajcima, koji idu goli i bosi, piše u najavi intervjua sa Ivicom Dačićem, zamenikom premijera i ministrom unutrašnjih poslova Srbije, koji objavljuje Danas.

"Ove godine nastavićemo s nizom preventivnih udara na sve lokacije za koje znamo da se u njima okupljaju narko dileri. Glavni cilj biće, ipak, udar na organizatore, odnosno uvezivanje mreže dokaza koje otkrijemo prilikom zaplene sa samim organizatorima tih grupa. I to bez obzira da li se ti ljudi nalaze na teritoriji Srbije ili u inostranstvu", najavljuje Dačić.

Istraga o krijumčarenju kokaina

Novosti saznaju - proširena lista osumnjičenih za učešće u krijumčarenju 2,8 tona kokaina iz Južne Amerike. Imena Darka i Duška Šarića, biznismena iz Pljevalja, posle nagađanja, ipak, prekrivena sumnjom. Njihova imena su se pominjala od samog početka istrage, tačnije odmah po otkriću narkopošiljke, mada za njihovo povezivanje sa krijumčarenjem kokaina u tom trenutku nije bilo dokaza. Zasada istražni organi ne žele da otkriju kakve dokaze imaju protiv Šarića.
Specijalni tužilac, Miljko Radisavljević u nedavnom intervjuu izjavio je da se protiv braće Šarić ne vodi istraga u Argentini i Urugvaju. Međutim, nije bio izričit da se takav postupak ne vodi u Srbiji. Radisavljević je istakao da do sada nije bilo naznaka da je bilo ko pokušao da zaštiti nekog od osumnjičenih.

Manje kriminala u Beogradu

Na teritoriji glavnog grada u prošloj godinievidentirano je oko 34.000 krivičnih dela (rasvetljeno oko 56,7 odsto slučajeva), dok je u prošloj godini taj broj iznosio 35.500 (rasvetljeno oko 56 odsto).

Goran Radojković, pomoćnik načelnika beogradske Policijske uprave za poslove kriminaliteta i glavni policijski savetnik, u intervjuu za Politiku kaže da je smanjenje kriminala rezultat pojačanog rada policije na terenu i organizovanja niza preventivnih akcija, kao i uspešnije saradnje sa građanima.

Pobeda uprkos besparice


Utakmica Evrolige Partizan - Lijetuvos Ritas (Litvanija)

Čudo, fantazija, čarolija... Teško je pronaći reči za opis veličanstvene pobede Partizana nad Lijetuvos Ritasom (97:67) koja je crno-bele, četvrtu godinu zaredom, lansirala ka sazvežđu 16 najboljih evropskih timova i to nedelju dana pre roka, objavljuju Novosti.


Dušan Vujošević, trener košarkaša Partizana

"Ogromna zahvalnost igračima, moj napor dobija smisao na ovakav način. Plasman u Top 16 je satisfakcija koju je nemoguće kupiti novcem. Moji igrači su, pre svega, fantastični ljudi koji treniraju i kada plate mnogo kasne, što ne može da se oseti na treninzima, čak ni kod stranaca. Ponašaju se za primer i na treningu i van njega. U kojim uslovima radimo i sa čime se sve borimo, zaista je za neverovanje. Ovih godina smo proizveli mnogo lepih stvari, na najlepši način smo prezentovali klub, grad, zemlju. Bilo bi lepo da se sve sagleda na pravi način i da Partizan dobije podršku koju i zaslužuje", nije mogao da sakrije emocije trener crno-belih Duško Vujošević, koga odavno oslovljavaju čudotvorcem ili čarobnjakom iz Humske.