PROSLAVA POBEDE NA FAŠIZMOM

Ru­ski je pred­sed­nik uka­zao i na opa­snost od po­ku­ša­ja re­vi­zi­je re­zul­ta­ta Dru­gog svet­skog ra­ta kao i na po­tre­bu sa­rad­nje i so­li­dar­no­sti u su­prot­sta­vlja­nju svet­skim iza­zo­vi­ma. Po­la­ga­njem ve­na­ca na spo­me­ni­ke po­bed­ni­ci­ma u Dru­gom svet­skom ra­tu ju­če je u Sr­bi­ji obe­le­žen Dan po­be­de nad fa­ši­zmom. Ekonomska kriza je poljuljala preduzimački duh.

Komandanti frontova Velikog Otadžbinskog rata, maršali Sovjetskog Saveza
(sa leva na desno): A. I. Jerjomenko (komandant Zapadnog fronta i 4. ukrajinskog
fronta), I. S. Konev (komandant 1. ukrajinskog fronta), R.J. Malinovski (komandant
2. ukrajinskog fronta), A. M. Vasilevski (Načelnik Generalštaba od 1942. do 1945.),
K.A. Mereckov (komandant volhonskog fronta i komandant dalekoistočnog fronta),
K. K. Rokossovski (komandant 1. i 2. beloruskog fronta), G. K. Žukov (Prvi zamenik
Vrhovnog komandanta), L.A. Govorov (Komandant Lenjingradskog fronta),
F.I. Tolbuhin (komandant 3. i 4. ukrajinskog fronta), I. X. Bagramjan (komandant
1. pribaltičkog fronta)
Ilustracija: Ljubodrag i Ivan Simonović

Parada u Moskvi

I le­po vre­me vo­li po­bed­ni­ke, nad Mo­skvom je bi­lo sun­ča­no ju­tro, a da ta­ko i osta­ne bi­li su sprem­ni i spe­ci­jal­ni avi­o­ni za raz­bi­ja­nje ki­šnih obla­ka, javlja Politika. Ve­li­čan­stve­na pa­ra­da na Cr­ve­nom tr­gu u čast 65 go­di­na od po­be­de u Dru­gom svet­skom ra­tu pro­te­kla je bes­pre­kor­no. Ve­te­ra­ni su bili glav­ni go­sti na sve­ča­noj tri­bi­ni pod­no zi­di­na Kre­mlja, iako su na tri­bi­ni se­de­li i pred­sed­ni­ci ili pre­mi­je­ri iz 21 dr­ža­ve sve­ta. Pred­sed­nik Ru­si­je Dmi­trij Me­dve­dev naj­vi­še je u svom obra­ća­nju na po­čet­ku sve­ča­no­sti spo­mi­njao ve­te­ra­ne, zna­čaj po­be­de so­vjet­skog na­ro­da i so­vjet­skog oruž­ja, jer na Is­toč­nom fron­tu na­ci­stič­ka Ne­mač­ka je iz­gu­bi­la 75 od­sto svo­je voj­ne mo­ći. Ru­ski je pred­sed­nik uka­zao i na opa­snost od po­ku­ša­ja re­vi­zi­je re­zul­ta­ta Dru­gog svet­skog ra­ta kao i na po­tre­bu sa­rad­nje i so­li­dar­no­sti u su­prot­sta­vlja­nju svet­skim iza­zo­vi­ma.

Isto­vre­me­no sa pa­ra­dom u Mo­skvi odr­ža­ne su i voj­ne pa­ra­de u još 72 gra­da u Ru­si­ji, ta­ko da je pro­sla­va 65 go­di­na od po­be­de u Dru­gom svet­skom ra­tu ima­la naj­ma­sov­ni­ji ka­rak­ter od 1945. go­di­ne. Ce­la Ru­si­ja odi­sa­la je sve­ča­nom at­mos­fe­rom i da se ona ne bi kva­ri­la gu­ber­na­tor Sankt Pe­ter­bur­ga Ve­len­ti­na Ma­tvi­jen­ko za­bra­ni­la je rad strip­tiz ba­ro­va na Dan po­be­de.

Pred­sed­nik Ta­dić je raz­go­va­rao sa pred­sed­ni­kom Ru­si­je Dmi­tri­jem Me­dve­de­vom, pre­mi­je­rom Vla­di­mi­rom Pu­ti­nom i mi­ni­strom od­bra­ne Ru­si­je Ana­to­li­jem Ser­dju­ko­vom. Ta­dić je raz­go­va­rao i sa ne­mač­kom kan­ce­lar­kom An­ge­lom Mer­kel, kao i sa li­de­ri­ma biv­ših ju­go­re­pu­bli­ka ko­ji su bi­li pri­sut­ni na pa­ra­di na Cr­ve­nom tr­gu.

Na spe­ci­jal­noj kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re u am­ba­sa­di Sr­bi­je u Mo­skvi pred­sed­nik Ta­dić je na­gla­sio da je Mo­skva da­nas bi­la svet­ska pre­sto­ni­ca mi­ra, da je Sr­bi­ja po­no­sna na svoj do­pri­nos po­be­di an­ti­fa­ši­stič­ke ko­a­li­ci­je u Dru­gom svet­skom ra­tu, da se on kla­nja svim žr­tva­ma ko­je su pa­le u bor­bi pro­tiv na­ci­zma i fa­ši­zma.

Centralna proslava Dana pobede, održana u Moskvi, uz stare zidine Kremlja, raskošnija i masovnija nego ikada. Srbiju predstavljao Boris Tadić, javljaju Novosti.

"U Moskvi vatromet, u Beogradu prijem, u Briselu stvaranje “evropskog MMF“, naslov je u Danasu. Sinoć je u Moskvi priređen spektakularni vatromet kojim je okončano obeležavanje Dana pobede i šezdeset pete godišnjice pobede nad nacističkom Nemačkom. Četrdeset miliona dolara skupa manifestacija bila je najmasovnija od 1945, organizovana je širom Rusije. Istovremeno, jučerašnji dan i veče – mada praznični – za ministre finansija evrozone bili su radni. Tražen je „mehanizam“ kako da se preduprede krize slične ovoj koju izaziva grčki dug. Posmatrači i analitičari ocenjuju da je u pitanju stvaranje neke vrste „evropskog monetarnog fonda“ koji bi sistemski bio spreman da reaguje u kriznim situacijama.

Dan pobede u Srbiji

Svečani defile Reprezentativnog orkestra Garde Vojske Srbije u Knez Mihailovoj ulici

Po­la­ga­njem ve­na­ca na spo­me­ni­ke po­bed­ni­ci­ma u Dru­gom svet­skom ra­tu ju­če je u Sr­bi­ji obe­le­žen Dan po­be­de nad fa­ši­zmom, pre­ne­la je Be­ta. „Ovaj dan je isto­vre­me­no Dan po­be­de nad fa­ši­zmom, ali taj dan i Dan Evro­pe sim­bo­lič­no su ve­za­ni. Ne sa­mo tog da­na, ni­ka­da ne sme­mo do­zvo­li­ti da pad­nu u za­bo­rav oni ko­ji su ta­da po­be­di­li fa­ši­zam”, ka­zao je no­vi­na­ri­ma na Ka­le­meg­da­nu mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va Ivi­ca Da­čić na­gla­ša­va­ju­ći da je oba­ve­za svih „da uči­ni­mo sve da se to zlo ni­ka­da vi­še ne po­no­vi”, prenosi Politika. Mi­ni­star od­bra­ne Dra­gan Šu­ta­no­vac iz­ra­zio je za­do­volj­stvo što je ve­li­ki broj am­ba­sa­do­ra i pred­stav­ni­ka di­plo­mat­skog ko­ra bio na po­la­ga­nju ve­na­ca. „To je, na ne­ki na­čin, po­dr­ška na­sto­ja­nji­ma Vla­de Sr­bi­je i gra­đa­ni­ma ko­ji že­le da vi­de Sr­bi­ju ko­nač­no u uje­di­nje­noj Evro­pi. Ne sme­mo ni­ka­da da za­bo­ra­vi­mo to da je ta­da­šnja Ju­go­sla­vi­ja, da su Ju­go­slo­ve­ni i naj­ve­ći broj Sr­ba ugra­di­li svoj ži­vot u te­me­lje sa­vre­me­ne Evro­pe”, ka­zao je Šu­ta­no­vac me­di­ji­ma.

Ju­če su Dan po­be­de i 65. go­di­šnji­ca po­be­de nad fa­ši­zmom obe­le­že­ni i u Ja­go­di­ni, Uži­cu, Čač­ku, Po­ža­rev­cu, Lo­zni­ci, Gor­njem Mi­la­nov­cu, gde su po­lo­že­ni ven­ci na spo­me­ni­ke bor­ci­ma Cr­ve­ne ar­mi­je i Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ke voj­ske, na grob­ni­cu ko­ju su 1962. go­di­ne ot­kri­li ta­da­šnji pred­sed­ni­ci Ju­go­sla­vi­je i So­vjet­skog Sa­ve­za Jo­sip Broz Ti­to i Le­o­nid Bre­žnjev.

Da­nu po­be­de nad fa­ši­zmom u Sr­bi­ji se ne po­kla­nja ade­kvat­na pa­žnja, iako su tom po­be­dom po­sta­vlje­ni te­me­lji za stva­ra­nje mo­der­ne, uje­di­nje­nje Evro­pe i Evrop­ske uni­je, oce­ni­li su ju­če u Be­o­gra­du pred­stav­ni­ci Srp­ske na­pred­ne stran­ke, pre­neo je Tan­jug.

Naj­ve­ća an­ti­fa­ši­stič­ka ge­ri­la u Evro­pi

Ka­da je pre dve de­ce­ni­je Vuk Dra­ško­vić sa naj­bli­žim sa­rad­ni­ci­ma kre­nuo da se pro­še­ta i na­be­re ko­ji cvet na Dra­ži­noj pla­ni­ni, već u nje­nom pod­nož­ju pri­pad­ni­ci spe­ci­jal­ne de­sant­no-pa­do­bran­ske je­di­ni­ce ka­te­go­rič­no su ka­za­li: „da­lje ne­će mo­ći”. Na sre­ću, na­ve­de­na za­bra­na vr­lo br­zo je oti­šla u pro­šlost, objavljuje Politika. Rav­na go­ra u me­đu­vre­me­nu, za­i­sta, je po­sta­la slo­bod­na pla­ni­na sa ko­je su se naj­če­šće, upu­ći­va­le gla­sne po­ru­ke i zah­te­vi o is­pra­vlja­nju isto­rij­ske ne­prav­de i ko­nač­nom pri­zna­va­nju Rav­no­gor­skog po­kre­ta na če­lu sa ge­ne­ra­lom Dra­go­lju­bom Dra­žom Mi­ha­i­lo­vi­ćem, za an­ti­fa­ši­stič­ki.

Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković prisustvovao je saboru
na Ravnoj gori

Ju­če­ra­šnji tra­di­ci­o­nal­ni sa­bor na Rav­noj go­ri, dva­de­se­ti za­re­dom, imao je i do­dat­nu di­men­zi­ju, jer se po­klo­pio sa 65 go­di­na od po­be­de sa­ve­znič­kih sna­ga nad fa­ši­zmom. Na ima­nju SPO, što za­pra­vo je­ste pro­stor iz­me­đu cr­kve Sve­tog Đor­đa, spo­me­ni­ka ge­ne­ra­lu Dra­ži i Spo­men do­ma, oku­pi­lo se oko 5.000 lju­di iz svih kra­je­va Sr­bi­je, Re­pu­bli­ke Srp­ske, Cr­ne Go­re, Slo­ve­ni­je i di­ja­spo­re. Ka­da je oko po­dne­va sti­gao Vuk Dra­ško­vić, na­sta­la je pra­va eufo­ri­ja me­đu oku­plje­nom ma­som. Raz­u­me­li smo da je raz­log to­me što se li­der SPO po­sle aten­ta­ta na Ibar­skoj ma­gi­stra­li ret­ko po­ja­vlji­vao na Či­či­noj pla­ni­ni.

Pre ne­go što je Vuk uzeo mi­kro­fon pri­sut­ne su po­zdra­vi­li Uroš Šo­šta­rič, je­dan od ret­kih pre­ži­ve­lih rav­no­go­ra­ca iz Dra­ži­nog šta­ba kao i Alek­san­dar Čo­trić, član Pred­sed­ni­štva i od­bor­nik SPO u Skup­šti­ni Sr­bi­je. Dra­ško­vić je oku­plje­ne naj­pre pod­se­tio da je ge­ne­ral Mi­ha­i­lo­vić baš na Rav­noj go­ri sa či­jih se vr­ho­va mo­že vi­de­ti go­to­vo ce­la Sr­bi­ja, pr­vi u ta­da oku­pi­ra­noj Evro­pi po­kre­nuo usta­nak pro­tiv fa­ši­stič­kog i na­ci­stič­kog oku­pa­to­ra. Sve do iz­ma­ka le­ta 1944. ko­man­do­vao je naj­ve­ćom an­ti­fa­ši­stič­kom ge­ri­lom u Evro­pi zbog če­ga je do­bio od­li­ko­va­nja od Šar­la de Go­la i Ha­ri Tru­ma­na.

Kriza i preduzetnici

Ekonomska kriza je poljuljala preduzimački duh. Istraživanje “Global monitora”, međunarodnog konzorcijuma za proučavanje odnosa između preduzetništva i privrednog razvoja, u 54 zemlje sveta, pokazuje da je u većini njih sve manje ljudi spremno da se okuša u sopstvenom biznisu, objavljuju Novosti. U trećini ekonomija, među kojima je i Srbija, zabeležen je pad interesovanja, dok je samo u polovini bogatih zemalja nešto veći broj ljudi koji veruje da je prelazak u “samostalne vode” dobar izbor za njihovu karijeru.
Kada su anketirali radno sposobne građane Srbije tokom 2008. godine skoro trećina njih, 31 odsto, spremalo se da pokrene privatni posao. Tokom prošle godine u toj situaciji je bilo malo više od petine (22 odsto) ispitanika. Pre dve godine čak 56 odsto videlo je šansu da se u dogledno vreme otisne u mali biznis, da bi u 2009. procenat njih pao na - 29. Što se tiče straha od neuspeha, ekonomska kriza nije značajnije zaplašila naše male privrednike - i u 2008. i u 2009. godini strepelo je 28 odsto njih.

Povorka mladenaca posle tradicionalne kolektivne svadbe 9. maja u Beogradu

Fijatova petoljetka u Srbiji

Dileme više nema - Fijatovi planovi u Srbiji veoma su ambiciozni i podrazumevaju rekonstrukciju Zastave, preciznije rečeno, izgradnju nove Fijatove fabrike u Kragujevcu. To je jedna je od najvećih investicija Fijata u narednoj „petoljetki“, objavljuje Danas. To je, obraćajući se radnicima kompanije Fijat automobili Srbija (FAS), potvrdio i Đovani de Filipis, generalni menadžer FAS, koji je naglasio da Fijat namerava da u Zastavi napravi svoju najmoderniju fabriku, koja će biti osposobljena za proizvodnju do 300.000 automobila godišnje.

Srpska hrana jeftinija u inostranstvu

Ulje, začini, konditori, toalet-papir i prašak za veš - samo su neki od proizvoda poreklom iz Srbije koji su jeftiniji u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori nego u ovdašnjim radnjama. Niže cene na tim tržištima proizvođači pravdaju borbom sa konkurencijom i kursnim razlikama, dok stručnjaci ističu da su takvi izgovori ništa drugo do bacanje prašine u oči građanima Srbije, jer svoje gubitke sa stranih tržišta proizvođači prebacuju na leđa ovdašnjih potrošača, piše u Blicu. Priča o proizvodima iz Srbije koji su jeftiniji u zemljama okruženja traje već nekoliko godina.

Kinezi u Srpskoj

Pro­šle ne­de­lje ki­ne­ska kor­po­ra­ci­ja Dong­fang elek­trik pot­pi­sa­la je ugo­vor o iz­grad­nji po si­ste­mu „ključ u ru­ke” ter­mo­e­lek­tra­ne „Sta­na­ri” u Re­pu­bli­ci Srp­skoj či­ji je in­ve­sti­tor kom­pa­ni­ja EFT, javlja Politika. Ven Šu­gang, pred­sed­nik Dong­fan­ga, na pi­ta­nje gde je ta kom­pa­ni­ja do­sad gra­di­la, ko­li­ka je in­sta­li­sa­na sna­ga iz­gra­đe­nih ka­pa­ci­te­ta i ko­li­ko su ti pro­jek­ti vre­de­li ka­že:

"Dong­fang elek­trik kor­po­ra­ci­ja je je­dan od naj­ve­ćih svet­skih pro­iz­vo­đa­ča elek­tro­e­ner­get­ske opre­me. Na­ša kom­pa­ni­ja pro­iz­vo­di ter­mo­e­lek­tra­ne na ugalj, hi­dro­e­lek­tra­ne, CCGT i nu­kle­ar­ne elek­tra­ne i ve­tro­ge­ne­ra­to­re. Naj­ve­će tr­ži­šte je Ki­na, ali Dong­fang po­slu­je i van Ki­ne. Pri­sut­ni smo na tr­ži­šti­ma 22 ze­mlje. Me­đu nji­ma su SAD, Ka­na­da, In­di­ja, In­do­ne­zi­ja, Pa­ki­stan, Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja… U 2009. go­di­ni in­sta­li­ra­li smo ener­get­ske objek­te ukup­ne sna­ge od 29.030 me­ga­va­ta. U fa­bri­ka­ma Dong­fan­ga za­po­sle­no je 27.000 lju­di, a ak­ci­ja­ma kom­pa­ni­je se tr­gu­je na ber­za­ma u Šan­ga­ju i Hong­kon­gu."

U Grčkoj mirnije

Grčka očekuje tokom nedelju prvu tranšu međunarodne finansijske pomoći između 15 i 20 milijardi evra, građani još za štrajk. Većina stanovnika, ipak, svesna da su velika odricanja neminovna, piše u Novostima. Odmah će 9,5 milijardi evra biti isplaćeno za otplatu starog duga, a ostatak će biti prosleđen u fond za stabilizaciju banaka i oživljavanje tržišta.
Tenzije u zemlji polako padaju, posle “zelenog svetla” za aktiviranje mehanizma podrške sa sednice Evrogrupe, pozitivne odluke donjeg doma nemačkog Parlamenta i poruke koju je odaslao Barak Obama o “snažnoj podršci” Bele kuće da Grčka povrati stabilnost.
Već se najavljuje i da će sindikati uvesti red u pomalo haotičnu situaciju, u kojoj se štrajkuje i “protestno šeta” kako kome padne na pamet.

Shvatanje "grčkog scenarija"

Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić je izrazio uverenje da Srbiji ne preti „grčki scenario”, ali smatra da bi od svega što se događa u toj zemlji trebalo izvesti naravoučenije da nema „hleba bez motike”, objavljuje Politika.

Primer Grčke, kazao je ministar Ljajiću intervjuu Tanjugu, koriste svi koji osporavaju put Srbije ka Evropskoj uniji (EU) iako je njena zaduženost kudikamo manja nego Grčka.

„Siguran sam da Srbiji ne preti grčki scenario, a ono što mi treba da uradimo jeste da na primeru Grčke učimo i ne pravimo greške koje je ta zemlja pravila u dužem vremenskom periodu”, ukazao je Ljajić.

No, upravo zahvaljujući tome što je Grčkad članica EU, kao i pomoći Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) i Svetskoj banci, ta zemlja prevazići krizu, primetio je Ljajić.

Izolovanje Srba na Kosmetu

Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović najoštrije je osudio danas još jedan nasilnički akt kosovskih privremenih institucija - prekidanje autobuskog i kombi prevoza između srpskih enklava u pokrajini i centralne Srbije, preko administrativnog prelaza Merdare, javlja Politika.

Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović zahteva od EULEKS-a i UMNIK-a da hitno omogući slobodu kretanja kososovskim Srbima i obezbedi nesmetanu komunikaciju i prevoz između srpskih enklava i centralne Srbije, navodi se u njegovoj izjavi dostavljenoj agenciji Beta.

„Posle ukidanja signala srpskih operatera na Kosovu, presecanje jedine drumske veze kosovskim Srbima je smišljen potez privremenih kosovskih institucija kako bi se Srbi potpuno izolovali i odsekli od centralne Srbije ali i sveta”, smatra Bogdanović.

Prekidom svake komunikacije između srpskih sredina, kosovske privremne institucije stvaraju atmosferu nesigurnosti i straha, obeshrabruju povratnike i pokreću novi talas iseljavanja, naveo je Bogdanović.

Šta radi albanska strana

Politika objavljuje in­ter­vju sa Ilj­berom Hi­som, ko­or­di­na­torom ko­sov­ske vla­de za se­ver Ko­so­va koji ima zadatak da uspostavi pregovore.

„Te­ško je za­po­če­ti je­dan po­sao po­sle ta­ko du­gog sta­tu­sa kvo. Na­sle­di­li smo te­ško sta­nje, 10 go­di­na pod Un­mi­kom, ali je ovo pr­vi put da se zva­nič­na Pri­šti­na kan­di­du­je kao part­ner osta­li­ma, pre sve­ga me­đu­na­rod­noj za­jed­ni­ci. Ma­da smo sve­sni da na­še an­ga­žo­va­nje im­pli­ci­ra i niz dru­gih či­nje­ni­ca na ko­je ne mo­že­mo da uti­če­mo, hte­li bi­smo da to bu­de po­zi­ti­van pre­se­dan za re­gi­ju”, ka­že Hi­sa. "Ko­so­vo već da­je, mi­slim, 11 mi­li­o­na evra go­di­šnje iz svog bu­dže­ta za Sr­be, što je če­ti­ri pu­ta vi­še ne­go što Evrop­ska za­jed­ni­ca da­je. U tom smi­slu Pri­šti­na je pri­sut­na. Mo­že­te po­gle­da­ti ko­li­ko lju­di je na na­šem plat­nom spi­sku, ko­ji sva­kog me­se­ca pla­ća­ju ko­sov­ske in­sti­tu­ci­je. A to se ra­di po im­ple­men­ti­ra­nim Ah­ti­sa­ri­je­vim za­ko­ni­ma. Ali, ra­di se o to­me da mi mi­mo re­gu­lar­nog bu­džet­skog pla­ća­nja mo­že­mo da po­nu­di­mo i dru­ge so­ci­jal­ne pro­jek­te ko­ji lju­di­ma mo­gu uči­ni­ti ži­vot bo­ljim bez ne­ka­kvog po­li­tič­kog uslo­vlja­va­nja, ka­ko to ra­di Be­o­grad."

Partije bez tajnih kasa?

Novi Zakon o finansiranju političkih partija, koji propisuje stroge sankcije, biće gotov do kraja narednog meseca. Bez limita za donacije iz privatnih izvora. ”Neposlušnima” preti ukidanje para iz budžeta i zabrana rada, objavljuju Novosti. DO kraja godine biće konačno stavljena tačka na ”crne fondove” stranaka u Srbiji. Zakon o finansiranju političkih partija, koji će u ovoj oblasti propisati nova pravila igre i stroge sankcije, biće gotov do juna, najavljuje za Novosti državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen.

Sumnjiva zarada

Agencija za borbu protiv korupcije istražiće da li je lider Čedomir Jovanović prekršio zakon kada je decembra 2009. osnovao firmu „Radna grupa" i za samo dve nedelje zaradio čak 3,5 miliona dinara, objavljuje Pres. Predsednik Odbora Agencije Čedomir Čupić kaže da Jovanović ne može da, kao narodni poslanik, prima platu u Skupštini ukoliko dobija pare i od svoje firme. Istovremeno, ekonomski stručnjaci pozivaju lidera LDP-a da objasni na kom je to poslu uspeo da za samo 15 dana zaradi čak 35.000 evra.

Položaj radnika i sindikati

To što su pred­sed­ni­ci dva sin­di­ka­ta za sto­lom u Po­li­ti­ci se­de­li je­dan na­spram dru­gog, kao za­ra­će­ne stra­ne, Branislav Čanak, pred­sed­nik „Ne­za­vi­sno­sti”, oka­rak­te­ri­sao je kao be­smi­sli­cu. „Za­što sa dru­ge stra­ne ne se­de pred­stav­ni­ci dr­ža­ve, ili po­slo­dav­ci, ne raz­u­mem za­što bi dva sin­di­ka­ta bi­la su­prot­sta­vlje­na”, iro­nič­no je Ča­nak spo­či­ta­vao Bra­ni­sla­vu Or­bo­vi­ću, pred­sed­ni­ku Sa­ve­za sa­mo­stal­nih sin­di­ka­ta Sr­bi­je, zbog nje­go­ve sa­rad­nje sa krup­nim ka­pi­ta­li­sti­ma, objavljuje ovaj list pod naslovom "Srbija razgovara: Odgovor sindikata na krizu". Or­bo­vić: "Položaj radnika nikad gori". Ča­nak: "Nema radničke solidarnosti".

Proslava u hramu na Vračaru

Hram Svetog Save, najveća svetinja na Balkanu, u ponedeljak obeležava slavu. Na Vračaru pre 416 godina spaljene mošti najvećeg srpskog prosvetitelja. Hram će zasijati punim sjajem, najavljuju Novosti. Zapisi govore da je Sinan-paša 1594. godine kaznio Srbe koji su u Banatu, pod barjacima sa likom Svetog Save, pokušali da dignu ustanak protiv turske vlasti, naredivši da se mošti ovog svetitelja prenesu iz manastira Mileševa i spale na Vračaru.
Kada su 1985. godine na hramu Svetog Save nastavljeni radovi započeti 1936. godine, odlučeno je da bratstvo te svetinje iz crkve Svetog Save na Vračaru svakog 10. maja molitveno obeležava svoju slavu - dan spaljivanja moštiju ovog svetitelja.

Novi zakon o elektronskim komunikacijama

Vlada Srbije trebalo bi da za dve sedmice razmatra Nacrt zakona o elektronskim komunikacijama, kojim je predviđeno uvođenje inspekcije za telekomunikacije, izjavila je ministarka za telekomunikacije Srbije Jasna Matić, prenosi Blic. Ona je u intervjuu agenciji Beta kazala da će novim zakonom biti poboljšana zaštita korisnika i ponovo uvedene inspekcijske službe. Inspekcija je ukinuta formiranjem Republičke agencija za telekomunikacije (Ratel), navela je Matićeva i dodala da Ratel ima tehničke kontrolore, ali ne i inspektore koji mogu da zatvore nelegalne operatere ili da oduzmu dozvolu.

Lobiranje i sumnje

Vlada Srbije za lobiranje u SAD plaća milion dolara godišnje firmi sumnjivog kredibiliteta „Advanced Practical Solutions LLC” iz Čikaga, piše u Blicu. Vlasnik te firme je Milan Petrović, saradnik Roda Blagojevića, bivšeg guvernera Ilinoisa, optuženog za korupciju. Iako Vlada i vladajuće stranke kriju od javnosti podatke ko za njih lobira i za koji novac, detaljni ugovori o lobiranju i iznosi koji se za to plaćaju dostupni su svima na sajtu američkog ministarstva pravde. U ugovoru koji je Vlada sklopila sa Petrovićem predviđeno je da mu plaća 85.000 američkih dolara mesečno (1.020.000 dolara godišnje) za lobiranje kod članova američkog Kongresa i u poslovnoj zajednici SAD, u cilju poboljšanja diplomatskih odnosa i trgovine između Srbije i SAD. Teško da neko ko ima lošu reputaciju u Americi može biti uspešan u tom poslu, piše u Blicu. Pored Vlade Srbije, svoje lobiste u SAD imaju i Socijalistička partija Srbije za koju radi firma „Picard, Kentz & Rowe” po ceni od 30.000 dolara mesečno, kao i Milorad Dodik i Vlada Republike Srpske koji su na usluge tri agencije od 2007. godine do danas platili skoro deset miliona dolara.

Ranjen u bekstvu

Nakon što je juče oko 13 sati odbio da se legitimiše, repetirao pištolj na policajce i počeo da beži, Luku M. (20) je u desnu šaku u kojoj je držao oružje ranio jedan pripadnik MUP-a. Luki M. je posle ukazane lekarske pomoći u Urgentnom centru određeno zadržavanje u policiji, a protiv njega su podnete krivične prijave zbog nedozvoljenog nošenja oružja i napada na policajce, piše u Blicu. Prema saznanjima Blica, Luku M. je patrola policije primetila kod telefonske govornice na Slaviji. Mladić se šunjao oko govornice, što je bilo sumnjivo policajcima koji su mu prišli i zatražili lična dokumenta. Umesto da policajcima da ličnu kartu, mladić je izvadio pištolj, repetirao ga i uperio ka policajcima.

Luka M. (20) iz Beograda ranjen je i uhapšen juče u Resavskoj ulici posle policijske potere i pucnjave u centru prestonice, javlja Pres. Neposredno pre hapšenja, Luka M. je uperio napunjeni pištolj u policajca, koji ga je ranio hicem u ruku, a nakon toga je savladan. Uhapšeni begunac je, uz pratnju dvojice policajaca, kolima Hitne pomoći prevezen u Urgentni centar, a nakon ukazane pomoći prebačen je u policijsku stanicu.

Kriminalna imovina

Kruševački „Trajal“, čajetinsko turističko preduzeće „Zlatibor turist“, zgrada Saveznog SUP-a u centru Beograda i pojedini hoteli i rudnici u Srbiji biće prvi na spisku provera Jedinice za finansijske istrage u slučaju Sretena Jocića zvanog Joca Amsterdam, ekskluzivno saznaje Blic. Protiv Jocića je finansijska istraga pokrenuta pre nekoliko dana, a na proveri će biti i poslovanje njegovih najbližih saradnika u zemlji i inostranstvu, preko kojih je ostvario profit od nekoliko desetina miliona evra.

Barselona prvak Evrope

Košarkaši Partizana u borbi za treće mesto na F4 Evrolige izgubili u produžetku od CSKA sa 90:88. Amerikanac Holden trojkom dve sekunde pre kraja produžetka ražalostio crno-bele, objavljuju Novosti.

Košarkaši Barselone postali su prvaci Evrope, pošto su u finalu završnog turnira Evrolige u Parizu pobedili grčki Olimpijakos sa 86:68 (28:19, 19:17, 17:14, 22:18).
Španskoj ekipi to je druga titula evropskog šampiona u klupskoj istoriji. Najbolji strelac Barselone bio je Huan Karlos Navaro sa 21 poenom, a Pit Majkel dodao je na to još 14 poena. U timu Olimpijakosa najefikasniji bio je Džoš Čildres sa 15 poena, a dva manje ubacio je Linas Kleiza, javlja Politika.

"Partizan četvrti u Evropi, CSKA bolji tek u produžetku!" objavljuje Blic.

Uprava Zvezde protiv rezultata derbija

Čelnici crveno-belih tvrde da je njihov klub pokraden u derbiju i poručuju da „ne priznaju Partizanovu „Karadžićevu titulu" kao što ne priznaju Kosovo", piše u Presu. Na „Marakani" nabrojali čak 11 situacija u kojima su navodno oštećeni u Humskoj. Čelnici FK „Crvena zvezda" smatraju da su žestoko pokradeni u 138. derbiju i poručuju da ne priznaju da je Partizan šampion države!