PRIVREDA NA DNU, PRIVREDNICI NE VIDE IZLAZ

Srpska privreda ovih nedelja dotiče recesiono dno i tu će ostati do kraja godine, a značajniji signali oporavka mogu se se očekivati tek početkom 2010. Sugerisano nam je da krizu iskoristimo za povratak javne potrošnje na održivu putanju, pregovori sa MMF-om se nastavljaju. Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta je danas u Briselu podržao predlog Evropske komisije da se od januara 2010. ukinu vize EU za državljane Srbije, Crne Gore i Makedonije.

Revija ruskog kreatora Alena Akhmadulina u Parizu za proleće-leto 2010.

Na dnu?

Srpska privreda ovih nedelja dotiče recesiono dno i tu će ostati do kraja godine, a značajniji signali oporavka mogu se se očekivati tek početkom 2010, pod uslovom da ne dođe do pogoršanja na globalnoj ekonomskoj sceni, objavljuje Politika. Na tačke preokreta ukazuje istraživanje privredne aktivnosti koje je, na osnovu metodologije OECD-a, sproveo Republički zavod za razvoj, pod nazivom „Jesenja analiza privrednih kretanja“.

Da se matematika uvek ne slaže sa percepcijom i da među privrednicima ima više pesimizma nego u brojkama i ekonometrijskim računicama, potvrđuje istraživanje o poslovnoj klimi ove institucije. Prema redovnoj mesečnoj anketi koju Zavod sprovodi među dvesta privrednika, još nema ni ozbiljnijih naznaka poboljšanja tekuće poslovne situacije, ali ni optimizama kad je reč u budućim poslovnim aktivnosti??.

Prijatan razgovor

Međunarodni monetarni fond podržava reformu javne potrošnje koju priprema srpska vlada, ali očekuje da ona da vidljive rezultate već sledeće godine, utisak je ministarke finansija Diane Dragutinović, posle sastanka sa zvaničnicima te međunarodne finansijske institucije, javlja Politika.

"Od visine minusa u državnoj kasi mnogo je važnija kredibilnost mera na osnovu kojih će smanjiti potrošnja za 2010. godinu. Ipak, muke sa deficitom imaju skoro sve zemlje sveta, pa i Srbija. U našem slučaju on je uzrokovan padom prihoda, ali i značajnijim fiskalnim stimulansima. Razgovor sa predstavnicima MMF-a protekao je u prijatnoj atmosferi, sugerisano nam je da krizu iskoristimo za povratak javne potrošnje na održivu putanju. Pregovori sa MMF-om se nastavljaju", rekla je Dragutinovićeva, prenosi Politika.

Stručnjaci Međunarodnog monetarnog fonda će, na poziv srpskog ministra finansija, u naredne tri nedelje pripremiti svoje viđenje reforme poreskog sistema Srbije, kao i preporuke za smanjenje javne potrošnje - dogovoreno je na sastanku Diane Dragutinović i direktora Odeljenja za fiskalna pitanja MMF Karla Kotarelija u Istanbulu, javljaju Novosti. U Ministarstvu finansija kažu da već rade na pripremi poreske reforme.
"Najveću pažnju posvetili smo pobošljanju naplate fiskalnih prihoda, a pre svega utaji i izbegavanju plaćanja poreza", kažu u Ministarstvu finansija. Dosadašnji rad na reformi poreskog sistema pokazuje da on nije pravičan.

Jedan dan Dmitrija Medvedeva

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev govori na forumu o nanotehnologiji u Moskvi

Pripreme za posetu ruskog predsednika Srbiji 20. oktobra ulaze u završnu fazu. Gost će najverovatnije boraviti samo u Beogradu, a otići će iste večeri. Očekuje se da će biti preciziran kreditni aranžman i da će dve strane potpisati sporazume iz šest oblasti, javljaju Novosti pod naslovom "Medvedev dolazi samo na dan". Dmitrij Medvedev stići će 20. oktobra u prepodnevnim časovima u Srbiju. Prema informacijama iz diplomatskih izvora, neće napuštati glavni grad i već iste večeri otići će iz naše zemlje.
Kako Novosti saznaju, ruski predsednik položiće venac na Groblju oslobodiocima Beograda. Posle toga, sa predsednikom Tadićem prisustvovaće svečanoj akademiji povodom 65. godišnjice oslobođenja glavnog grada u Sava centru, gde će, najverovatnije, održati govor. Zvanične razgovore, osim sa svojim kolegom i domaćinom predsednikom Tadićem, Medvedev će u Palati Srbije imati i sa drugim predstavnicima srpskog državnog vrha - premijerom i ministrima.
Ko će biti u delegaciji gosta još nije poznato, ali kako je još ranije za Novosti najavio ruski ambasador u Srbiji, reč je o ”impresivnom” timu i ”ljudima cenjenim među Srbima”. Uobičajena je praksa da u ovakve posete sa njim polazi šef diplomatije i još nekoliko zvaničnika.

Evropski parlament o vizama

Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta je danas u Briselu podržao predlog Evropske komisije da se od januara 2010. ukinu vize EU za državljane Srbije, Crne Gore i Makedonije, i zatražio da se pregovori o tome pokrenu i sa Kosovom, "bez prejudiciranja njegovog statusa", javlja Blic.
Za dopunu predloga Evropske komisije je glasao 51 poslanik odbora EP, a protiv je bilo osam poslanika, rekao je portparol Odbora EP Toma Didra.

Plac za Švedjane

Država će narednih dana raspisati tender za prodaju 70 hektara zemljišta koje pripada Institutu za stočarstvo i tako omogućiti najpoznatijem švedskom proizvođaču nameštaja “Ikei”, zainteresovanom za ovu parcelu kod Aerodroma “Nikola Tesla”, da konačno uđe na srpsko tržište, potvrđeno je Blicu u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza.
Ovo je odgovor Vlade Srbije na dopis koji joj je nedavno uputio najpoznatiji švedski proizvođač nameštaja, u kojem navodi da je zainteresovan za kupovinu 35 hektara državnog zemljišta koje pripada Institutu za stočarstvo. Parcela se nalazi na desnoj strani autoputa Beograd - Zagreb, kad se ide iz pravca Beograda (posle “Grmeča”), neposredno pre skretanja za aerodrom.

Let do Beča za 29 evra

Austrijska niskobudžetna aviokompanija „Flaj Niki”, u vlasništvu bivšeg vozača „Formule jedan” Nikija Laude, dobila je privremenu dozvolu da od prvog februara sledeće godine leti na relaciji Beograd–Beč, saznaje Politika. Najjeftinija karta u jednom pravcu, u čiju cenu je uračunata i aerodromska taksa, koštaće 29 evra.

Podsećanja radi, „Flaj Niki” je već duže vreme pokušavao da otvori avionsku liniju od Beograda do glavnog grada Austrije, ali mu to nije polazilo za rukom.

Dve zemlje u žalosti

Porodica, cela ekipa fudbalskog kluba Tuluz, uprava kluba i klub navijača oprostili su se od Brisa Tatotna koji je sahranjen posle mise u katedrali Sent- Etjen u Tuluzu. Mladi navijač, koji je preminuo u Beogradu posle brutalnog napada huligna, sahranjen je na obližnjem groblju Kazeres u krugu porodice, objavljuje Politika.

Poslednjem oproštaju u katedrali prisustvovalo je oko hiljadu ljudi, među kojima ambasador Srbije u Francuskoj Dušan Bataković i gradonačelnik Tuluza Pjer Koen, kao i prefekt tog regiona Dominik Bir. Nadbiskup Tuluza Rober le Gal je posebno pozdravio prisustvo prefekta Dominika Bira i ambasadora Srbije Dušana Batakovića, rekavši da ono pokazuje da su „naše dve zemlje u žalosti”. Nadbiskup je podsetio da je Srbija proglasila dan žalosti povodom Brisove smrti.

Skupština Vrnjačke Banje podržala je inicijativu da glavna ulica u tom gradu Banjska promenada dobije naziv ubijenog francuskog državljanina Brisa Tatona, objavljuje Blic.

Glasine o dolaru – rekordna cena zlata

Vodeći izvoznici nafte iz Persijskog zaliva uveliko vode tajne pregovore sa Kinom, Rusijom, Japanom i Francuskom da za devet godina okončaju obračun petrotrgovine u američkim dolarima. Ova vest londonskog „Indipendenta” izazvala je juče istorijski skok cene zlata na berzama, novi pad vrednosti dolara, ali i salvu demantija prozvanih aktera.

Glasine da zalivski naftaši imaju vremenski oročeni plan za razlaz sa američkim dolarom – vinule su cenu zlata do novog istorijskog rekorda. Na berzi u Londonu fina unca žutog metala – dokazanog pribežišta u vremenima kriza – dostigla je vrednost od 1043,45 dolara, prenosi Politika.

Belorusija i Rusija

Kad je u ponedeljak najavio da će Rusija verovatno odobriti kredite Srbiji i Bugarskoj, ruski ministar finansija Aleksej Kudrin objasnio je da Belorusija neće dobiti poslednju tranšu pozajmice od dve milijarde dolara (do sada je već isplaćeno milijardu i po), javlja Politika.

„Pre nego što to uradimo, moramo da vidimo da li će Minsk biti u stanju da vrati dug”, rekao je Kudrin u Istanbulu, gde prisustvuje zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. Ova pomalo neočekivana izjava došla je nekoliko dana pošto je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko oštro kritikovao ruskog premijera Vladimira Putina, koga je optužio da sprečava vojnu saradnju Rusije i Belorusije, da vrši politički pritisak na Minsk i da uništava integraciju dve države – odavno planiranu a do danas neostvarenu saveznu državu.

Neke analitičare ovo je navelo na pomisao da beloruski lider želi da propadnu pregovori s Moskvom, gde je juče stigao premijer Sergej Sidorski. Kao i u odnosima Rusije s Ukrajinom, i ovde su u prvom planu nafta i gas, odnosno pokušaj Belorusije da obezbedi naftu iz drugog izvora (Venecuele) i njeno otvaranje prema Zapadu, tačnije Evropskoj uniji (u aprilu je Brisel ukinuo zabranu putovanja, pa je „poslednji evropski diktator” tog meseca bio u Vatikanu, a u septembru u Litvaniji). S druge strane, Rusija traži povećanje cene gasa od 50 odsto i usput traži od Minska da prizna nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, otcepljenih gruzijskih oblasti.

Dodik kaže da je prošlo vreme sukoba

"Mi samo insistiramo na poštovanju međunarodnog prava. Nećemo da rušimo BiH, ali ne damo ni da se ruši Republika Srpska. Ako bilo ko i bilo kada ugrozi jasno definisanu poziciju RS i njena ovlašćenja iz Dejtonskog sporazuma, mi nećemo imati drugog izbora nego da raspišemo referendum", objavljuje Pres intervju sa Miloradom Dodikom pod naslovom "Ili Dejton ili razlaz". Dodik veruje da ovakva BiH može biti ravnopravni član EU, ističe da je vreme sukoba prošlo i da je došlo vreme da međunarodni predstavnici napuste Bosnu i ostave je Bošnjacima, Hrvatima i Srbima. On kaže i da ne veruje da su velike sile, pre svih SAD, već odlučile da naprave unitarnu Bosnu i ukinu RS i Federaciju.

Velika Albanija

Premijer Albanije Sali Beriša u pratnji Hašima Tačija tokom boravka u Prištini

Ne postoje dve albanske nacije, a nacionalni ideal Albanaca treba da bude evropski ideal - poručio je albanski premijer Salji Beriša u utorak u Prištini, posle potpisivanja nekoliko sporazuma s kosovskim liderom Hašimom Tačijem, objavljuju Novosti.
Izjava albanskog premijera, proglašenog na prištinskom univerzitetu i počasnim doktorom, da je luka Šenđin (Sveti Đin) sada izlaz na more za Kosovo, samo je konkretizacija ideje koja je ponovo podgrejala ideje o “velikoj Albaniji”.
Za izjave Saljija Beriše krajem avgusta o jačanju saradnje između Albanije i Kosova koja počiva na “ideji nacionalnog jedinstva zasnovanog na evropskim idealima” albanski MIP je tvrdio da nisu uperene na provociranje Srbije. Izjava je, međutim, izazvala osude Beograda i upozorenje Tirani da ugrožava saradnju u regionu.
Reagovala je i Rusija koja je izrazila zabrinutost zbog Berišinih izjava da bi ujedinjenje albanskih zemalja, uključujući Kosovo, trebalo da se dogodi što pre. Lavrov je na konferenciji za novinare posle susreta sa ministrom spoljnih poslova Srbije Vukom Jeremićem ukazao na konstruktivnu poziciju Beograda i nekonstruktivnu poziciju vlasti u Prištini povodom situacije na Kosovu i ponovio da “Rusija podržava akcije Beograda usmerene na očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije”.

Srbija, Rumunija i Midlend

Istlend i Vestlend su dve susedne, prijateljske zemlje. Graniče se sa Midlendom, na čijoj su teritoriji izbili multietnički nemiri i sukob koji prevazilazi sve granice humanosti, piše u Politici. Dešavaju se i učestale povrede vazdušnog prostora. Kako preti opasnost da se sukob prelije i na teritorije Istlenda i Vestlenda, Ujedinjene nacije donose rezoluciju za izvođenje odgovora na tu krizu. Zbog toga formiraju se kombinovane vazdušne snage „Ist jurop fors”, u čijem sastavu je avijacija Istlenda i Vestlenda.

Ovo je deo scenarija bilateralne dvodnevne vazduhoplovne vojne vežbe „Er soljušn 2009”, koja je počela juče, a održava se u vazdušnom prostoru Srbije i Rumunije, na aerodromima „Batajnica” i „Kampija Turzi” (udaljenom 204 nautičke milje od Beograda), i poligonima dveju zemalja.

Kako je za ovaj list objasnio vojni analitičar Aleksandar Radić, u svim zemljama NATO slične aktivnosti su rutina i izvode se svakodnevno.

"Za Srbiju su ovo početna iskustva, ali dosad je pokazano da srpsko vazduhoplovstvo u potpunosti može da prati NATO standarde", rekao je Radić.

Strategije pred poslanicima

Strategije nacionalne bezbednosti i odbrane u utorak pred narodnim poslanicima: Prioritet brži put ka Evropskoj uniji, unapređenje odnosa sa Rusijom, Kinom, Sjedinjenim Državama, javljaju Novosti. Odbrambeni interesi Srbije su očuvanje suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti i zaštita bezbednosti građana. Najveća pretnja nacionalnim interesima je protivpravno jednostrano proglašena nezavisnost Kosova.

Partije vlasti podržaće strategije. Većina opozicionih partija kritikovala je dokumenta, dovodeći u pitanje vojnu neutralnost Srbije. LDP, s druge strane, traži da se uvrsti rečenica da je proces integracija u NATO najefikasniji put Srbije ka Evropskoj uniji.

Izbori za akademike

Konferencija članova Srpske akademije nauka i umetnosti, na kojoj su predstavljeni kandidati za nove redovne i dopisne članove akademije, održana je juče uz ocenu da je neophodno uvećati broj akademika jer se od proteklih izbora članstvo smanjilo za 27 osoba. Za izbornu skupštinu koja će biti održana 5. novembra predloženo je 84 kandidata, od kojih 23 za redovne, a 61 za dopisne članove, javlja Politika. Među imenima koja konkurišu za redovne članove akademije su Dušan Kovačević, Svetlana Velmar-Janković, Milan Lojanica, Ljubomir Maksimović, Vojislav Stanovčić, Đorđe Šijački, Marko Anđelković, Teodor Atanacković i Sava Perović.

Ministar obećava poskupljenje

Tomica Milosavljević, ministar zdravlja govori za Novosti: "Participacija će se povećati nekoliko puta. Nema otpuštanja, već je otišlo 14.000 ljudi. Vakcina protiv gripa početkom godine."

Već sada je izvesno da ćemo sledeće godine, verovatno i više puta, morati da povećavamo participaciju za preglede i lekove. To je jedini način da prebacivanjem tereta na one koji imaju, održimo sadašnji nivo zdravstvene zaštite - izjavio je Tomica Milosavljević, ministar zdravlja u intervjuu Novostima, pod naslovom "Zdravlje malo plaćamo".

I Vučić u Americi

Među nadležnima u američkoj administraciji i Kongresu nije ostao neregistrovan podatak da su prošle nedelje imali u gostima jednog od dvojice lidera, kako ju je on predstavio, „trenutno vodeće političke partije u Srbiji“, javlja dopisnik Danasa iz Vašingtona. Lidera koji je tek u svojoj 40. godini - i to posle skoro dve decenije staža u poslu kojim se bavi - dočekao da najzad stigne i u Ameriku.

Na taj kuriozitet iz biografije Aleksandra Vučića (lako objašnjiv poznavaocima njegovog političkog profila) nije, razume se, reagovao niko od ovdašnjih nadležnih sagovornika. „Predsednik Obama čvrsto veruje u dijalog kao put za rešavanje međunarodnih problema. U tom kontekstu treba gledati i na našu inicijativu da se realizuje poseta g. Vučića SAD. Razgovor je ispunio naša očekivanja, videće se kakvi će biti rezultati“, bilo je ono što se čulo iz Stejt departmenta, kao reagovanje na radnu posetu zamenika predsednika Srpske napredne stranke Vašingtonu.

Moratinos - počasni građanin Beograda

Počasni građanin Beograda od utorka je Migel Anhel Moratinos, španski ministar inostranih poslova, javljaju Novosti. Aktuelni šef diplomatije Kraljevine Španije je 24. po redu zvaničnik kojem je pripalo ovo prestižno priznanje. Jedno od obrazloženja za ovu počast španskom diplomati je da se on lično zalagao da Beograd ponovo zauzme mesto među evropskim metropolama. Prilikom zvaničnih i nezvaničnih susreta sa političarima uvek je isticao svoju naklonost Srbiji.

Proglašenje Moratinosa za Beograđanina u Skupštini grada podržali su DS, DSS-NS, G 17 plus, SPS-PUPS i SRS, a protiv je bio LDP. Šef odborničke grupe LDP Dejan Ranđić objasnio je da oni ne podržavaju dodelu priznanja Moratinosu, jer je takva odluka - besmislena.

Sa mesta na kojem je 11. aprila 1999. godine ubijen novinar Slavko Ćuruvija
ukradena je spomen ploča

Kvar na avionu

Šta se dešavalo na prvom “Jatovom” letu posle završetka štrajka "Jat tehnike"? Avion sa kvarom bio u vazduhu 40 minuta. Posada pod stresom, objavljuju Novosti pod naslovom "Drama u boingu". NIKOME od četrdesetak putnika koji su prošlog petka “Jatovim” avionom leteli ka Frankfurtu nije bilo prijatno kada se na oko 3.000 metara oglasila stjuardesa rečima da zbog tehničkog kvara moraju da se vrate na aerodrom “Nikola Tesla”.
Avion “boing 737-300”, koji je posle trodnevnog štrajka aviomehaničara prvi poleteo sa beogradskog aerodroma, imao je problem sa stajnim trapom. Kako nezvanično saznajemo u nacionalnoj aviokompaniji, ustanovljen je propust mehaničara, koji je pre poletanja aviona zaboravio da iz trapa izvuče pinove, odnosno osigurače.

Prepoznala silovatelja

Beograđanka M. S. (29) je pre nekoliko dana u gradskom autobusu prepoznala čoveka koji ju je silovao pre šest i po godina i prijavila ga policiji, javlja Blic. Materijalni dokazi su potvrdili optužbe M. S., pa su osumnjičenom Z. T. (32) iz Beograda stavljene lisice.
M. S. je 28. aprila 2003. godine uveče u Zaplanjskoj ulici napao mlađi muškarac. Oborio ju je i uvukao u dvorište obdaništa.

Namerno širio virus side

Serijski silovatelj koji je u junu uhapšen u Beogradu zbog silovanja više od 10 devojaka namerno je svojim žrtvama prenosio smrtonosni virus side! Ovo dokazuje iskaz studentkinje M. N. (24), do koga je Pres juče došao.

M. N. (24), studentkinja sa juga Srbije koja živi u Beogradu, silovana je maja ove godine. Ona tvrdi da ju je silovatelj pretukao, uz pretnju nožem silovao, a onda joj je rekao da ju je zarazio!

Ubijen zbog zelenašenja?

Dušan Rosić (38) iz Šapca, koji je poginuo u eksploziji bombe podmetnute pod njegov džip, najverovatnije je ubijen zbog zelenašenja, saznaje Pres. Rosić je žrtva profesionalnih ubica koje su tempirale razornu bombu tačno ispod njegovog sedišta! U strahovitoj eksploziji Rosiću su otkinute obe noge, dok je devojka suvozač samo lakše povređena! Prema rečima sagovornika ovog tabloida, Rosić se očigledno zamerio nekoj jačoj mafijaškoj grupi.

Da li će biti optužena Ceca?

Kako saznajemo, sud je dobio kompletnu dokumentaciju o prodaji fudbalera Nikole Lazetića turskom Fenerbahčeu, na kome je Ceca, navodno, nezakonito prisvojila čitavih pet miliona maraka, piše u Presu. U sudu tvrde i da je kompletiran slučaj prodaje fudbalera Ivana Vukomanovića francuskom „Bordou". Na ovom transferu je, prema navodima iz istrage, Ceca Ražnatović bez osnova prisvojila više od tri miliona maraka.

"Nekoliko stotina strana dokumentacije stiglo je pre dve nedelje iz Turske i još se prevodi. Međutim, na osnovu onoga što smo da sada videli, postoji dovoljno dokaza da se protiv Ražnatovićeve podigne optužnica. O tome će, međutim, odlučiti tužilac..." rečeno je Presu u Okružnom sudu.

Istraga protiv Svetlane Ražnatović počela je tokom akcije „Sablja" u martu 2003, kad je dva meseca provela u pritvoru. Tužilac je tada pokrenuo istragu zbog sumnje da je na prodaji 15 fudbalera Obilića u inostranstvo protivzakonito prisvojila i oštetila klub za 22,5 miliona maraka i 480.000 dolara. Pred nje, za saučesništvo je osumnjičena i Cecina sestra Lidija Veličković. Tužilaštvo je do sada tri puta tražilo proširenje istrage protiv Svetlane Ražnatović i sada se očekuje da se izjasni da li će protiv nje podići optužnicu.

Isključenje političara iz sportskih klubova?

Stranački i državni funkcioneri, ali i sudije i tužioci, koji su u upravnim odborima sportskih klubova, uskoro bi mogli da ostanu bez tih funkcija. Naime, jedna od tema razgovora tokom jučerašnjeg sastanka Republičkog javnog tužilaštva i MUP, povodom inicijative pred Ustavnim sudom da se zabrane ekstremne navijačke grupe, bila je i mogućnost da se iz članstva u upravama klubova isključe predstavnici izvršne, zakonodavne i sudske vlasti, saznaje Danas.