PRIŠTINA ZVECKA ORUŽJEM

Najava Bajrama Redžepija da će na sever pokrajine poslati specijalne jedinice policije pokazuju da uskoro treba očekivati mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu o legalnosti kosovske nezavisnosti. U Memorijalnom centru u Potočarima u nedelju će se održati komemorativni skup kojim će se obeležiti 15 godina od stradanja Bošnjaka u Srebrenici kome će prisustvovati i predsednik Srbije Boris Tadić. Stotinu svedoka predviđeno da bude saslušano tokom istrage protiv profesora dr Nenada Borojevića i ostalih uhapšenih tokom policijske akcije „Kraba“.


Nedelja mode u Berlinu (Mercedes-Benz Fashion Week in Berlin): kolekcija - Kilian Kerner

Albanci stavljaju Hag pred svršen čin

Izjava Bajrama Redžepija, ministra policije u privremenoj vladi Kosova da će poslati specijalne jedinice na sever Kosova „radi uspostavljanja reda i mira“ izazvala je oštre reakcije predstavnika Srba iz pokrajine. Ocenjujući da je izjava Redžepija direktna pretnja ratnim dejstvima, predstavnici Srba smatraju da ona predstavlja i opomenu međunarodnoj zajednici da ne sme dozvoliti ovakve jednostrane poteze kosovskih institucija, pišu Novosti. Na najavu Redžepija, prvi je reagovao Goran Bogdanović, ministar za Kosovo i Metohiju, ističući da „se njome zapravo pokazuje ko stoji iza proteklih nasilnih događaja na KiM, ali i kome se žuri i ko bi da menja stanje na terenu uoči donošenja mišljenja Međunarodnog suda pravde“. Podizanje tenzija na Kosovu, zaoštravanje retorike Beograda, predlozi o razmeni teritorije, kao i najava Prištine da će na sever pokrajine poslati specijalne jedinice policije pokazuju da uskoro treba očekivati mišljenje suda o legalnosti kosovske nezavisnosti, pri čemu vlada Hašima Tačija pokušava da prejucidira rešenje na terenu i da Međunarodni sud pravde stavi pred svršen čin, piše Pres. Kako za taj list tvrdi Predrag Simić, nekadašnji ambasador u Parizu i profesor FPN-a, podizanje tenzija iza kojih stoji Priština ima za cilj da svetska javnost dobije predstavu o tome da je nezavisnost gotova stvar, bez obzira na to šta će reći sud.


Nedelja mode u Rimu (AltaRoma high fashion week): kolekcija - C. Rosseau

Predsednik Srbije na komemoraciji u Potočarima

U Memorijalnom centru u Potočarima kod Srebrenice u nedelju će se održati komemorativni skup kojim će se obeležiti 15 godina od stradanja Bošnjaka u Srebrenici, te izvršiti ukop 775 posmrtnih ostataka ubijenih Bošnjaka, koji su identifikovani DNK analizom. Komemorativnom skupu u Memorijalnom centru, između ostalih, prisustvovaće i predsednik Srbije Boris Tadić, pišu Novosti. Potvrđen je i dolazak crnogorskog predsednika Filipa Vujanovića, kao i francuskog ministra spoljnih poslova Bernara Kušnera. Očekuje se da će skupu prisustvovati i drugi zvaničnici iz regiona i Evrope. Međunarodna komisija za nestale osobe (ICMP) utvrdila je analizom DNK identitet ukupno 6.481 osobe nestale padom Srebrenice u julu 1995. godine. Kolona od četiri šlepera sa 775 kovčega stigla je u petak u popodnevnim časovima u Potočare, gde ih je dočekalo više desetina članova njihovih porodica i nekadašnjih komšija.

Sto svedoka u slučaju “Kraba”

Od gotovo stotinu svedoka koliko je predviđeno da bude saslušano tokom istrage protiv profesora dr Nenada Borojevića i ostalih uhapšenih tokom policijske akcije „Kraba“, istražni sudija Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu do sada je saslušao samo jednog. Ime ovog svedoka, koji je saslušan u petak, prema informacijama do kojih je Politika došla, nije se nalazilo na spisku onih čije su saslušanje predložili tužilaštvo i odbrana. Narednih dana trebalo bi da bude poznata i sudbina dvojice osumnjičenih, koji trenutno nisu dostupni istražnim organima. Iskazi svedoka trebalo bi da pomognu da se utvrdi da li su Nenad Borojević, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, Zoran Bekić, načelnik Odeljenja pedijatrijske onkologije IORS, Ivana Popović, direktor apoteke na IORS, Zoran Tomašević, pomoćnik direktora za zdravstvenu delatnost IORS, Vojislav Petrović, generalni direktor „Roš“ DOO, Andrej Soretić, direktor onkološkog sektora kompanije „Farmasvis“, Predrag Marinković, šef poslovne jedinice farmaceutske kompanije „Astra Zeneka“, Ana Matović, produkt menadžer farmaceutske kompanije „Astra Zeneka“, primili, odnosno dali mito. Jedna nemačka farmaceutska kompanija poklonila je pred Novu godinu nekoliko stotina noutbuk računara doktorima iz cele Srbije. Ovim je nepristojno darivanje medicinskih radnika prešlo svaku meru, bar što se tiče masovnosti i vrednosti poklona, piše Blic. List navodi da je poslednji skandal s kupovinom nepotrebnih količina citostatika na Onkološkom institutu u Beogradu nagnao Ministarstvo zdravlja, da ubrza donošenje neke vrste kodeksa ponašanja lekara i farmaceuta, a u vezi s nabavkama, putovanjima, poklonima... Ministarstvo, naime, namerava da već do kraja meseca donese podzakonski akt na Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima, kojim će se strogo definisati odnos između lekara i farmaceutskih kompanija. Tako, recimo, stručni skupovi neće više moći da imaju “satelitske” simpozijume koje organizuju farmaceutske kompanije.


Saobraćajna gužva na naplatnoj rampi u Nišu

Tužilaštvo ćuti pred torturom policije

Upadljivo ćutanje tužilaštva posle premlaćivanja lozničkog inženjera Borka Burmazovića, kao i šestoro gostiju u zemunskoj kladionici „Monako“, od kojih se neki još leče u Urgentnom centru, kod mnogih budi sumnju da ovaj organ gonjenja zatvara oči pred torturom policije, piše Blic. “Tužilaštvo ima potpuno pasivan odnos prema torturi koju policija vrši prema građanima. Indikativno je da ovaj organ, u slučaju batinjanja gostiju u kladionici, neće da reaguje dok ne dobije izveštaj Unutrašnje kontrole (UK) MUP-a. A tužilaštvo ne mora da čeka ishod istrage UK. Čak i da UK nađe da nije bilo prekomerne upotrebe sile, to ne vezuje ruke tužilaštvu. Uostalom, postoji snimak događaja u kladionici i već je moglo da krene u postupak” – ističe Milan Antonijević, izvršni direktor JUKOM-a. Predsednik Advokatske komore Beograda Slobodan Šoškić dodaje da zakon nalaže tužilaštvu da odmah stupi u akciju čim do njega dopre glas da je učinjeno krivično delo.

Podela ambasada bivše SFRJ

Ni gotovo dve decenije posle raskida, ambasade, konzulati, rezidencije, stanovi i placevi širom sveta, koji su pripadali SFRJ, još nisu razdeljeni, piše Politika. Diplomatski pregovori oko diplomatskog blaga zemalja sukcesora dostižu vrhunac, jer Srbija mora da preseli osoblje iz 24 diplomatsko-konzularna predstavništva, s tim da se bivši posvađani supružnici ne slažu oko termina. Naša strana namerava da okonča brakorazvodnu parnicu nekada moćne jugoslovenske diplomatije predajom ključeva do kraja iduće godine, dok Hrvatska, BiH, Slovenija i Makedonija traže da se, prema diplomatskoj retorici, usele u „najkraćem roku”, navodi list. Polovinom prošlog meseca ambasadori i otpravnici poslova četiri države poslali su protestno pismo Srbiji zato što je u poslednjem trenutku otkazala sastanak Komisije za sukcesiju diplomatsko konzularnih predstavništava u svetu, zakazan za 17. jun, saopštivši da su na prvom delu sastanka 21. maja našoj strani izneli stavove o tome da je Srbija, od potpisivanja Zagrebačke rezolucije krajem 2006. godine, imala dovoljno vremena za preseljenje svog diplomatsko-konzularnog osoblja.
Generalna sekretarka Ministarstva spoljnih poslova Srbije Mirjana Živković, međutim, kaže za Politiku da u Zagrebačkoj rezoluciji, jeste definisana raspodela 44 objekta, ali ne i rokovi. Prema rezoluciji iz Zagreba, Hrvatskoj pripada deset, BiH osam, Makedoniji četiri, Sloveniji tri objekta. U Sporazumu o sukcesiji, raspodela diplomatsko-konzularne imovine vodi se kao „aneks B” i reguliše vlasništvo nad 123 objekta – 67 ambasada i generalnih konzulata, 33 rezidencije, 17 stanova i kuća i pet građevinskih parcela, a o kakvom je blagu reč, svedoči podatak da je na osnovu procene revizorske kuće „Peat Marwik” iz 1992. godine, koju je angažovala UN, vrednost tih objekata na dan 31. decembar 1990. godine iznosila 266,40 miliona dolara.

Letovanje u Hrvatskoj: Bež’te kući četnici

Odmor na Hrvatskom primorju, prvi posle 20 godina, po svemu sudeći biće i poslednji za porodicu Milke L. (61) iz Beograda, čiji je bratanac bez ikakvog razloga brutalno pretučen u centru Vodica, nadomak Šibenika, piše Pres. “Otišli smo puni vedrine i optimizma, verujući da se za dve decenije mnogo toga promenilo i da su pozivi sa bilborda zaista dobronamerni, ali smo se posle pet dana spakovali i glavom bez obzira pobegli nazad, jer mi je jedan od bratanaca brutalno pretučen, a nama poručeno: „Marš vanka iz Vodica. Bež’te kući četnici”. Trećeg dana našeg boravka dole put nam je preprečio mladić na skuteru, videvši beogradske tablice. Bratanac koji je sedeo na mestu suvozača čuo je kako preti i psuje, ali ne i njegov brat. Izašao je iz kola verujući da da se momku pokvario motor i da mu treba nekakva pomoć. Kako je zakoračio iz automobila i krajnje dobronamerno ga upitao: „Da li ti treba neka pomoć?" Hrvat ga je svom silinom udario laktom u vilicu, a on je kao sveća poleteo unazad, udario glavom u krilo automobila i bez svesti se stropoštao se na zemlju. Srećom, moram i to da pomenem, odmah su skočili momci iz obližnjih kafića, digli dreku na tog monstruma koji je već seo na motor i počeo da beži, ali su uspeli da mu zapišu tablice i kasnije ga prijave policiji koja se pojavila tek po našem odlasku s lica mesta..., ovde niste dobrodošli" – kaže Milka L.


Antisrpski transparent na nadvožnjaku u Splitu, uoči početka teniskog
Dejvis kup meča Hrvatska - Srbija

Antić: Moralno prema Srebrenici

U intervjuu Politici istoričar Čedomir Antić, predsednik Naprednog kluba, kaže da se zvanična Srbija prema zločinu u Srebrenici odnosi u skladu sa zahtevima morala i pristojnosti. “Kad je reč o političkoj dimenziji ovog pitanja, a ona je naravno uvek sporna, tu su stvari došle već do granica podnošljivosti. Naime, deklaracija o osudi zločina počinjenog u Srebrenici je svakako dobro zamišljen gest, međutim, mislim da je ona usaglašavana u potaji, usvojena u uslovima polarizacije i teških reči. Baš kao što se ovom dokumentu može pripisati politička izbalansiranost i nedorečenost, može se reći da je on podstakao i nacionalizam druge strane – od teze o devet genocida nad muslimanima (Bošnjacima), preko odnosa prema slučaju Ganić i Jurišić... Teško je naime govoriti o moralnoj obavezi u uslovima u kojima pojedine strane države i muslimansko (bošnjačko) vođstvo zločin u Srebrenici nastoje da politički upotrebe kako bi osporili legitimna prava srpskog naroda u Bosni i Hercegovini”- kaže Antić.

Nemci treći na Mundijalu


Nemačka - Urugvaj na stadionu u Port Elizabetu

Fudbaleri Nemačke su u fantastičnoj utakmici savladali Urugvaj rezultatom 3:2 i osvojili treće mesto na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi, piše Blic. "Panceri" su tako po četvrti put u svojoj istoriji, a drugi put uzastopno osvojili bronzu na Mondijalu. "Urusi" su i treći put poraženi u borbi za treću poziciju. Urugvaj je imao mnogo oscilacija u igri, mada je bilo i izvenrednih akcija, navode Novosti. Ipak, loš dan golmana Muslere, na kraju je skupo košto Utugvajce. Južnoamerikanci su imali vođstvo od 2:1, ali je ono kratko trajalo, jer je Nemačka posle grube greške Muslere, uspela da izjednači, a kasnije i pobedi.

Srbija vodi u Splitu


Zimonjić i Tipsarević na meču u Splitu

Teniska reprezentacija Srbije je povela sa 2:1 protiv Hrvatske u četvrtfinalu Dejvis kupa. Drugu pobedu Srbiji je doneo dubl Nenad Zimonjić i Janko Tipsarević pobedivši hrvatsku kombinaciju Martin Čilić i Ivan Dodig 6:3, 6:2, 6:4. Srbija bi mogla do plasmana u polufinale već posle prvog meča u nedelju kada se od 12 časova u singlu sastaju Marin Čilić i Novak Đoković, a potom će na teren Ivan Ljubičić i Viktor Troicki. Otac našeg najboljeg tenisera, Srđan Đoković, od subote je dobio dodatno obezbeđenje u Splitu, pišu Novosti. Razlog za to je incident koji mu se dogodio na Novakovom meču sa Ljubičićem. Naime, njega je u jednom trenutku verbalno napao jedan od navijača sa tribina, posle čega je i udaljen iz dvorane. Prevencije radi, u subotu je ceo red stolica bio ispražnjen iza mesta gde je sedeo Srđan.

Omdusman izbacuje “sekaperse” i “gospođice”

Zaštitnik građana Saša Janković doneo je „Uputstva za standardizovan nediskriminativni govor i ponašanje" kojim od svih aktera u javnom životu zahteva da iz govora izbace izraze poput „gospođica", „sekapersa", „lezbijka"... Na sajtu ombudsmana www. zastitnik. rs navodi se, a prenosi Pres, da on „preporučuje, inicira i zahteva od svih institucija i aktera u javnom prostoru da dosledno poštuju pravila nediskriminativnog ponašanja i verbalnog izražavanja u odnosu na žene, osobe sa invaliditetom i osobe LGBT populacije". Lingvista Pavle Ćosić kaže da je deo uputstva koja se odnosi na žene „jedna velika glupost" i da ne predstavlja lingvističko nego političko pitanje.

Ješić: Vreme je da DS bude malo u opoziciji

U nekom trenutku će možda i doći do koalicije između DS i SNS. Mislim da je za nas u Demokratskoj stranci sada važnije da sprovodimo reforme i da u jednom trenutku budemo malo u opoziciji. Pa konačno da vidimo da li ta SNS, odnosno bivši radikali, može da upravlja državnim resursima. Tamo gde su do sada upravljali, defakto je bio katastrofalan rezultat – kaže u razgovoru za Blic Goran Ješić, predsednik opštine Inđija, jedne od najrazvijenijih u Srbiji i funkcioner DS.

Mićunović: Teško bez kontakata s Kosovom

Mi možemo održati poziciju da ne priznamo Kosovo. Ali teško ćemo braniti poziciju da nemamo nikakve kontakte s Kosovom i to je veliki problem. Tu postoje mnoga tehnička pitanja, poput komunikacija, slobodnog prolaska robe, struje, trgovine. Naš izvoz na Kosovu je veći nego u SAD i Rusiju. Kosovo nema drugih jačih ekonomskih partnera u okruženju, ono je upućeno na srpsku privredu. Naš interes je da održavamo naš trgovinski suficit u regionu, kao i prema Bosni, Crnoj Gori, Makedoniji. Treba, naravno, prvo da sačekamo preporuku MSP - kaže u u intevjuu Politici predsednik Političkog saveta DS Dragoljub Mićunović.


Zabava u vodenim loptama na jezeru Alster u Hamburgu

Dinkić: Iskoristimo krizu

Ministar Mlađan Dinkić i dalje stoji iza izjave da možemo da iskoristimo svetsku finansijsku krizu i u intervjuu za Pres, povodom dve godine vlade, kaže da će drugi deo mandata posebno posvetiti tom cilju. “Sto odsto stojim iza te izjave jer već imamo kompanije koje nikada ne bi došle u Srbiju da nije bilo krize. "Panasonik" u oktobru dolazi u Svilajnac, "Leoni" je u Prokuplju zaposlio 700, a sada će još 1.300 ljudi. Tu je "Jura" koja će posle Rače da gradi još jednu fabriku u Nišu, pa "Falki" koji proizvodi čarape "barlington"... U ekonomiji je efekat ugledanja najbitniji i zato je uvek najteži početak... - kaže Dinkić.

“Kristalni globus” Augustu Vilji

Španski film „Mreža za komarce” katalonskog scenariste i reditelja Agustija Vilje, dobitnik je „Kristalnog globusa” za najbolji film 45. filmskog festivala u Karlovim Varima. Tako je odlučio žiri na čijem je čelu bio američki producent Ron Jerksa, a među članovima i naša glumica Mirjana Karanović, piše spevijalni izveštač Politike sa festivala Dubravka Lakić. Žiri je jednoglasno odlučio da nagrada za najbolju režiju pripadne Rajku Grliću za hrvatsko-srpsko-slovenački film „Neka ostane među nama”, koji je dobro razgalio i sam festival i festivalsku publiku. Zahvaljujući se na nagradi i obraćajući se auditorijumu na čistom češkom jeziku, Grlić je istakao da svoj „Kristalni globus” posvećuje svom profesoru sa FAMU Janu Klosu. Inače, Grlić je za svoj film osvojio i nagradu žirija „Europa Cinemas Label” i tako stekao snažnu podršku za internacionalnu distribuciju filma. U obrazloženju ovog žirija ističe se da je Grlićev film „dotakao veoma ozbiljne probleme u ličnim odnosima u kompleksnom evropskom društvu današnjice”, da je „reč o izuzetno dobro izgrađenom scenariju” i filmskom delu sa izvrsnim balansom između komedije i psihološke drame.

Srbija izvezla robu za 2,66 milijardi evra

Od početka januara do kraja maja Srbija je izvezla robu za 2,66 milijardi evra, što je za 18,1 odsto više nego u prethodnoj godini, piše Politika. Deficit u trgovanju sa svetom bio je manji za 13,8 odsto nego u istom periodu prošle godine, jer je petomesečni uvoz vredan 4,75 milijardi evra samo za 1,6 odsto premašio vrednost uvezene robe u periodu januar – maj 2009. A kada bi i u decembru 2010. vrednost izvoza pokrila 61,2 odsto uvoza, kao što je bio slučaj u maju (u istom mesecu lane 59,8 procenata), eto debelog razloga našoj vladi da saopšti svetu da kriza više „ne stanuje” u Srbiji. Poslovično obazrivi ekonomisti ipak upozoravaju da naoko lepe brojke petomesečnih kretanja u spoljnotrgovinskoj razmeni ne ukazuju na ubrzani rast srpske ekonomije od početka godine, što bi neki možda mogli da zaključe. Oni kažu da bi Srbija mogla s pravom da se hvali navedenim visokim dvocifrenim povećanjem vrednosti izvezene robe u prvih pet meseci ove godine da se taj rast ne poredi s mršavim rezultatom u istom periodu 2009. Podsećanja radi, izvoz robe i usluga izražen u evrima prošle godine je smanjen za oko 17, a u dolarima čak za 22 odsto.

Stabilan rejting vladajuće kolaicije

Sadašnja vladajuća koalicija jedina je u protekloj deceniji čiji rejting u istraživanjima javnog mnjenja nije pao posle dvogodišnjeg boravka vlasti. Uz to, koalicija okupljena oko DS-a zadržava pristalice iako je realan životni standard opao, povećao se broj nezaposlenih i siromašnih, a Vlada nije ispunila ili je delimično ispunila data obećanja, piše Pres. Jedino su koalicione stranke u drugoj vladi Vojislava Koštunice pokazivale veći potencijal: nekih godinu dana posle izbora one su po istraživanjima javnog mnjenja dobijale čak i procenat podrške više nego što su osvojile na glasačkim mestima, ali u tom trenutku vladajuća koalicija faktički nije postojala, jer se podelila po pitanju Kosova. Stranke koje su se okupile u prvoj Koštuničinoj vladi imale su posle 16 meseci isto toliko manju podršku u biračkom telu, dok je DOS bez DSS-a za dve godine zabeležio minus od 40 odsto. Sagovornici Presa smatraju da najveću odgovornost za visoki rejting vladajuće koalicije snosi opozicija, jer se nije nametnula kao alternativa, ne šalje jasne signale o svojoj kompetentnosti i više se bavi sobom nego propustima vlasti.


Posledice poplava na istoku Rumunije: mesto Černavoda

Mladićeve beleške: Država u zamenu za mir

Ratne beleške najtraženijeg haškog begunca, generala Ratka Mladića, otkrivaju da je međunarodna zajednica 1992. godine, nudila državu bosanskim Srbima ukoliko prekinu da ratuju sa Hrvatima, pišu Novosti. To je na sastanku u Predsedništvu sa komandantima korpusa i članovima Generalštaba VRS 27. septembra 1992. godine rekao Momčilo Krajišnik, a zapisao Mladić u svom ratnom dnevniku. “Ne smemo da nastavimo da ratujemo sa Hrvatima, jer nam je Evropa rekla da ćemo dobiti državu ako sada prekinemo.”

Kosta Gavras ne dolazi na Palić

Laureati visoke nagrade „Aleksandar Lifka“, koju Festival evropskog filma Palić dodeljuje za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji, ove godine su reditelji Konstantin Kosta Gavras i Goran Marković, koji se pridružuju filmskim stvaraocima kao što su Lučijano Pintilije, Jirži Mencl, Margareta Fon Trota, Kšištof Zanusi, Dušan Makavejev, Milena Dravić, Ištvan Sabo, Mikloš Janč, Ken Louč, Goran Paskaljević, Ken Rasel, Predrag Miki Manojlović... U ekskluzivnom razgovoru za Novosti Kosta Gavras, francuski reditelj grčkog porekla i jedan od najvećih filmskih stvaralaca današnjice, najavljuje da, nažalost, ipak neće moći da dođe na palićki festival (traje od 17. do 23. jula), na kojem će njemu i Markoviću biti priređen omaž, pišu Novosti.

Kovačević: Studenti previše opterećeni

Student u Srbiji je previše opterećen. Nastavni planovi i programi nisu dovoljno reformisani, a akademcima je dato više nego što oni realno mogu da postignu odnosno urade. Student bi trebalo da ima 42-časovanu radnu nedelju, bez obzira da li je reč o predavanjima, vežbama, radu u laboratorijama. Isto kao i zaposleni, da ima radnu nedelju. Ne može se učiti samo pred ispitni rok, već tokom cele godine -kaže u razgovoru za Novosti profesor dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu.
Zahtev MUP-u da istraži rad agencije “Konte”

Turistička inspekcija Ministarstva ekonomije uputiće zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova da preduzme mere iz svoje nadležnosti, u cilju provere poslovanja turističke agencije "Konte", zbog indicija da je bilo nesavesnog poslovanja u privredi i prevare putnika, izjavila je šef odseka turističke inspekcije za grad Beograd Jelena Sladić – Jakovljević, prenose Novosti. Putnici koji su uplatili aranžmane u agenciji „Konte“ treba da sačekaju da im agencija sama vrati novac, a ukoliko to ne učini, onda je najbolje da je tuže, izjavila je u subotu Jelena Sladić.