PRENOS KOJI JE OBUZEO SVET

Sve novine izveštavaju o zvaničnom preuzimanju dužnosti novog predsednika Amerike (objavljujemo u celini pristupni govor u drugom tekstu). Gas stiže u Srbiju, traže se poskupljenja svih energenata. Kako dočekati dolazak Fijata?

Novi predsednik Amerike

Barak Obama (47) postao je danas 44. predsednik Amerike, promenivši joj tako i istoriju jer je prvi crnac koji je stupio na čelo Bele kuće, javlja Politika. Pozdravio ga je rekordno veliki broj ljudi koji i sebe vide kao tvorce povesti, jer su svojim glasovima doveli do tog premijernog preokreta od koga očekuju promenu širih, unutrašnjih i spoljnih, odnosa.

Bosanski muslimani u Sarajevu prate televizijski prenos inauguracije 44. američkog
predsednika (tekst i foto: Fonet)

Obraćajući se sunarodnicima i javnosti širom sveta, koja ga je pratila posredstvom televizije i Interneta, novi američki predsednik je mahom uputio umirujuće i poruke koje podstiču na prevazilaženje unutrašnjih i spoljnih razlika u opštem interesu. „Svet se promenio, pa mora i Amerika”, rekao je. Nije nikome pretio, upozorivši jedino teroriste da se Amerika neće odreći svog načina života i da će ih poraziti.


Prijem u rezidenciji zamenika američkog ambasadora u Beogradu Dženifer Braš
povodom inauguracije 44. predsednika SAD

Početku onoga što mnogi nazivaju novom istorijom Amerike prisustvovalo je više od dva miliona ljudi, koji su se od jutros okupili u Vašingtonu, a na stotine miliona je pratilo prenos inauguracije širom sveta, piše u Blicu.

Pristalice novog američkog predsednika u Hongkongu prate televizijski prenos njegove
inauguracije u Vašingtonu

Čelnu poziciju je preuzeo u vreme kada su SAD obuzete najgorom ekonomskom krizom u proteklih 60 godina, upletene u dva rata i gladne promena nakon osam godina vladavine nepopularnog predsednika Džordža Buša, objavljuje Danas.


Prijem u u Minhenu povodom inauguracije 44. predsednika SAD

Barak Obama položio zakletvu na Linkolnovoj Bibliji, piše u Novostima. "Došlo je vreme da se obnovi duh izdržljivosti. Svi zaslužuju priliku za sreću", rekao je Obama.


Gosti Hard Rok Kafea u Londonu prate televizijski prenos inauguracije

Indonežanin Ilham Anas (34), fotograf u magazinu za mlade iz Džakarte, koji izuzetno liči na Baraka Obamu, odlučio je da unovči svoju slavu u reklamama i na televiziji.

Visok muškarac, sa crtama lica i bojom kože sličnim novoizabranom američkom predsedniku, već je pristao da učestvuje u reklamiranju jednog leka na Filipinima i dobio je ponude iz Južne Koreje i Indonezije, javlja Pres.

Gas, konačno, stiže

Ruski prirodni gas je stigao juče u Ukrajinu nakon dvonedeljne obustave isporuke zbog koje su stanovnici velikog dela Evrope bili u mraku u hladnim stanovima. Ruska kompanija Gasprom, koja ima monopol na energent, pustila je gas u Ukrajinu oko 10:30 po moskovskom vremenu, javio je telefonom portparol Boris Sapoznikov iz gasnog prolaza Sudža a prenosi Danas.

Ukrajinski premijer Julija Timošenko posetila je sedište kompanije Gasprom u Moskvi

Isti list javlja da će snabdevanje gasom svih potrošača u Srbiji biće normalizovano za 48 sati, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije Dušan Mrakić i dodao da će iz Rusije stizati 10 miliona kubnih metara gasa dnevno. On je izrazio nadu da će već danas industrijskim potrošačima kao i toplanama na gas biti isporučene prve količine tog energenta.

"Srpski razlozi" za poskupljenje?

Gorivo bi narednih dana moglo da poskupi za sedam do osam dinara po litru. Stručnjaci na mnogim primerima dokazuju da je Srbija u ekonomskom smislu izolovani deo sveta i da ono što važi za druge, za našu zemlju i ne mora. To se ovih dana pokazuje i na primeru benzina. Iako poslednjih meseci, zbog svetske ekonomske krize i pojeftinjenja sirove nafte, cene benzina i dizela padaju, vozači u Srbiji to nisu osetili u punoj meri.

Po mišljenju proizvođača i trgovaca, do znatnijeg pojeftinjenja goriva u Srbiji i ne može da dođe. Oni upravo traže poskupljenje jer imaju gubitke. Jedino što bi ih moglo izvući iz gubitaka jeste novo, najavljeno, poskupljenje goriva od oko sedam do osam dinara po litru, kažu proizvođači. Ali pod uslovom da država ne poveća akcize kroz maloprodajnu cenu. Ko je u pravu, pita Politika.

I za gas traže višu cenu

Kako Novosti saznaju, „Srbijagas“ je u utorak poslao Agenciji za energetiku zahtev za povećanje cene za 18 odsto. Inače, gas je 15. oktobra prošle godine poskupeo za skoro 60 odsto, na 34,1 dinar za kubik, bez poreza na dodatu vrednost. Ako bude odobreno novo povećanje, kubik će „otići“ na 40 dinara. Ipak, stručnjaci u Agenciji razmatraće narednih dana opravdanost zahteva i tek potom poslati predlog Vladi Srbije, koja daje poslednju reč.

Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa“, ističe da je poskupljenje jedno od rešenja za nagomilane gubitke zbog kursnih razlika i loše naplate.

Opel - dok ne stigne Fijat?

Italijanska kompanija zbog svetske ekonomske krize odložila proizvodnju novog modela u Kragujevcu za deset meseci. Radnici najavljuju proteste, piše u Presu.

Vest o odlaganju dolaska italijanskog proizvođača izazvala žestoku reakciju u Kragujevcu, javljaju Novosti. Sindikalci: Tražimo drugo rešenje. Dinkić: Sprovođenje ugovora sa “Fijatom” biće usporeno zbog ekonomske krize.

Ako "Fijat" na deset meseci odloži primenu ugovora sa državom Srbijom o ulaganju u "Zastavu", insistiraćemo da menadžment Fabrike automobila i nadležni u Srbiji krenu sa alternativnim poslovima - poput proizvodnje "astre klasik". Ovo je juče za Novosti rekao Zoran Mihajlović, predsednik Samostalnog sindikata i član Upravnog odbora Fabrike automobila.

Samostalni sindikat "Zastava automobila" zatražio je ranije danas sastanak sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, piše u Blicu. Ukoliko će realizacija ugovora sa italijanskim proizvođačem automobila biti odložena, neophodno započeti alternativne poslove kako bi kragujevačka fabrika i njeni kooperanti izdržali do trenutka primene ugovora, navodi se u saopštenju tog sindikata.

Krediti za preduzeća uz pomoć vlade

Iako je vlada obećala da će do kraja januara objaviti celovit paket mera za ublažavanje posledica ekonomske krize, već sada je poznato da će glavno oružje biti kreditna podrška države preduzećima, posebno onim izvozno orijentisanim, piše u Danasu.

Ministar ekonomije već je o tome razgovarao sa predstavnicima najvećih srpskih banaka, ali će više detalja o uslovima za korišćenje tih pozajmica biti poznato posle sastanka sa privrednicima, koji bi trebalo da bude održan do kraja ove nedelje.

Država obezbedila oko 20 milijardi dinara kojima će preko Fonda za razvoj biti kreditirana proizvodnja od strateškog značaja. U budžetu je, takođe, izdvojen fond od 50 milijardi dinara koji će služiti kao garancija bankama koje kreditiraju domaću privredu (što će otvoriti mogućnost za smanjenje kamate). Treći izvor kreditiranja biće pozajmice međunarodnih finansijskih institucija od oko 500 miliona evra, kojima će biti podržan sektor malih i srednjih preduzeća, objavljuje ovaj list.

Policija i Sveti Jovan u Crnoj Gori

Jake policijske snage sprečile su u utorak sveštenstvo Mitropolije crnogorsko-primorske da služi Liturgiju na praznik Svetog Jovana u crkvi na Bajicama koja je posvećena ovom svecu, izveštavaju Novosti.

Crnogorska policija negirala je da je primenila fizičku silu prema sveštenstvu i vernicima Mitropolije crnogorsko-primorske SPC. Agenciji Beta rečeno da policajci nisu dozvolili ni predstavnicima SPC ni Crnogorske pravoslavne crkve da u crkvi u Bajicama održe liturgiju.

Naoružavanje južne srpske pokrajine

Kosovske bezbednosne snage, koje će činiti 2.500 aktivnih i 800 rezervnih pripadnika koji će biti opremljene lakim naoružanjem, juče je su i zvanično uspostavljene. Snage su uspostavljene na osnovu plana Martija Ahtisarija, a u skladu sa ustavom i zakonima privremenih kosovskih institucija, i delovaće na celoj teritoriji pokrajine, javlja Politika.

Stav je srpskih vlasti da Srbi ne bi trebalo da učestvuju u njihovom radu. Nastanak tih snaga, navodi Milan Mijalkovski, profesor Fakulteta bezbednosti Beogradskog univerziteta, znak je da se prostor južne pokrajine naoružava, a ne razoružava. Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić sinoć je izjavio da Srbija upravo formirane kosovske snage bezbednosti smatra ilegalnom i paravojnom formacijom. On je u Ljubljani rekao da sistem odbrane i bezbednosti Srbije tretira te snage kao direktnu pretnju nacionalnoj bezbednosti i miru i stabilnosti celog regiona.

Južna pokrajina u sredu dobija bezbednosne snage Kosova koje će zameniti KZK, javljaju Novosti i citiraju Borisa Tadića: "Kosovske bezbednosne snage Srbija nikada neće prihvatiti."

Nadležnosti Vojvodine

"Predstavništvo u Briselu kada Srbija postane kandidat za EU. Nema nesporazuma u DS. Nismo krivi za Banatski Dvor", govori za Novosti Bojan Pajtić, predsednik Izvršnog veća Vojvodine.

Predlog Statuta Vojvodine i paralelni zakon o nadležnostima, već dva meseca čekaju priliku da „uskoče“ na dnevni red Skupštine Srbije. Za odugovlačenje, potpredsednik Demokratske stranke i predsednik pokrajinskog Izvršnog veća Bojan Pajtić optužio je pojedine ministre u srpskoj vladi koji „imaju različitu percepciju o decentralizaciji i regionalizaciji“.

Srpska delegacija ide u Brisel

Delegacija Srbije će se 26. januara u Briselu, na marginama samita ministara spoljnih poslova zemalja EU, sastati sa predstavnicima takozvane „evropske trojke". Zadatak ministra Jeremića je da se prioriteti Srbije, a to su ulazak na belu šengensku listu i „što bliži odnosi sa EU“ nađu na listi prioriteta u agendi Unije, rečeno je Danasu u srpskom Ministarstvu spoljnih poslova.

U srpskoj delegaciji će biti šef diplomatije Vuk Jeremić i direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević, a njihovi već potvrđeni sagovornici su visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana i ministri spoljnih poslova Češke i Švedske, kao sadašnje i buduće zemlje predsedavajuće EU, Karel Švarcenberg i Karl Bilt.

Teži prijemni za srednjoškolce?

Test na kvalifikacionom ispitu za upis u srednje škole, osim zadataka iz zbirki iz matematike i srpskog jezika, mogao bi ove godine sadržati i nepoznate zadatke, odnosno one kojih nema u zbirkama.

Mediji su objavili najave Bogoljuba Lazarevića, pomoćnika ministra za srednjoškolsko obrazovanje, da će se određeni broj nepoznatih zadataka pojavljivati u naredne tri godine na svakom od testova u različitom procentu, a da će sadašnji đaci šestog razreda polagati potpuno drugačiji ispit, neku vrstu male mature koja će biti ulaznica za upis u srednju školu. Zbog ćutanja Ministarstva prosvete ne zna se zvanično da li će đaci na testovima imati i zadatke koji se ne nalaze u zbirkama, ali izgleda da će biti tako, piše u Politici.

Može li opozicija da saradjuje?

Uprkos tome što predstavnici Srpke napredne stranke i Demokratske stranke Srbije javno govore da u principu ne postoji smetnja bilo kakvoj saradnji između dve stranke, njihovo približavanje je, prema procenama analitičara, veoma malo verovatno, objavljuje Politika.

Đorđe Vukadinović, urednik „Nove srpske političke misli”, ocenjuje da DSS zazire od te saradnje iz straha da se „ne uguši” u zagrljaju SNS-a. Naprednjaci, prema njegovim rečima, imaju „imperijalnu ambiciju” da ispune „desni deo” srpskog političkog centra, odnosno da apsorbuju sve što trenutno nije u vladajućoj koaliciji. On smatra da bi saradnja bila još manje moguća ukoliko bi se u priču uključili i radikali. „Savez koji uključuje te tri stranke deluje kao naučna fantastika. Manje je neverovatan savez bilo koje od te tri stranke sa demokratama nego njihov međusobni savez”, zaključuje Vukadinović.

Ko od poslanika najviše košta

Poslanici Skupštine Srbije radili su tokom prošle godine svega 90 dana, a za to vreme potrošili skoro šezdeset odsto budžeta predviđenog za normalan jednogodišnji rad. Podaci objavljeni u Informatoru Skupštine pokazuju da su najveće trošadžije radikali i naprednjaci, koji su potrošili čak tri i po miliona dinara više nego poslanici grupe „Za evropsku Srbiju“ iako se radi o podjednako brojnim grupama, piše u Blicu.

Podaci o troškovima poslanika, koji su za godinu dana usvojili svega 48 zakona i 32 deklaracije i rezolucije, bili bi još drastičniji i ukazivali na veće rasipništvo da se Skupština potrudila da izračuna svoje troškove do kraja godine, a ne samo do 20. novembra, objavljuje ovaj list.

FEST za mesec dana

Britanski glumac Ralf Fajns otvoriće u petak, 20. februara u 19 časova u Centru "Sava", 37. filmski festival Fest, saopštili su danas organizatori, javlja Blic.

Nakon ceremonije otvaranja biće prikazan film Stivena Daldrija "Čitač", snimljen po istoimenom romanu Bernarda Šlinka. Glavni ženski lik u filmu igra Kejt Vinslet, koja je za tu ulogu dobila nagradu „Zlatni globus“ i nagradu Udruženja filmskih kritičara Čikaga. Glavnu mušku ulogu, Mihaela Berga, tumači Ralf Fajns, koji je poklonicima sedme umetnosti poznat po ulogama u filmovima "Šindlerova lista", "Engleski pacijent", "Brižni baštovan" i "Onjegin".

Sve bliže Mladiću?

Mreža pomagača Ratka Mladića postaje sve manja i slabija, delom i zato što je haški optuženik zastrašivao sopstvene jatake i pretio im, izjavio je predsednik nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić.
Ljajić je u intervjuu za agenciju Rojters, koji prenosi Blic, rekao da je Mladić čak pretio deci svojih pomagača kako bi bio siguran da niko neće izdati.

Službe bezbednosti „znaju sve"

Ministar policije Ivica Dačić kaže u intervjuu Presu da u Srbiji ima između 30 i 40 organizovanih kriminalnih grupa, o kojima MUP i službe bezbednosti „znaju sve". Dačić, međutim, dodaje da su za njihovo hapšenje potrebni dokazi i da je najvažnije da se spreči da „procure" informacije o budućim akcijama policije.

"Očigledno da organizovani kriminal celoj državi baca rukavicu u lice. Kada obični ljudi to gledaju, a naročito deca, njima izgleda da je organizovani kriminal po svojoj moći iznad države. To nije tačno. Niko nije jači od države", smatra ministar policije.

Na tvrdnju Presa da je Agencija Rojters prenela pre dva dana Dačićevu izjavu da se SPS odrekao politike Slobodana Miloševića, on kaže:

"Ja to nisam rekao, i tražio sam da se to demantuje. Intervju sam dao u kameru i lako može da se proveri šta sam rekao. Govorio sam u mnogo širem kontekstu, o potrebi stvaranja novog SPS-a, a ono što je objavljeno uopšte nisu moje reči, uopšte se nisam bavio prošlošću."