PREMIJER, PO DRUGI PUT ZA TRI DANA

Energetski sporazum sa Rusijom opet u centru pažnje. Srbija će se ponovo zadužiti. Tragedija na Ibarskoj magistrali.

(De)šifrovani intervju

Posle intervjua objavljenog u četvrtak, Politika (neuobičajeno) opet na naslovnoj strani ima razgovor sa Mirkom Cvetkovićem, predsednikom Vlade Srbije.

"Bili su na vlasti i Tito i Milošević, ali sumnjam da je ijedan od njih bio za tri dana dva puta intevjuisan od Politike", prvi je komentar čitalaca na sajtu Politike ovim povodom.

Vladi Srbije je važno da gasovod ide kroz našu zemlju i za to ćemo se izboriti. U Vladi Srbije imamo puni konsenzus za ratifikaciju ovog aranžmana u celini, tvrdi Mirko Cvetković, premijer Srbije u ovom razgovoru za Politiku. On dodaje da Rusi ipak "neke signale" shvataju kao želju vlasti u Srbiji da izadje iz ovog aranžmana "i ja sam stoga razgovarao sa njima – da ih uverim da mi ostajemo pri svemu što je potpisano i što je predsednik Tadić dogovorio".

Na podsećanje novinara kako su dodatne dileme i polemike izazvane Vladinom odlukom o ponovnoj proceni vrednosti kapitala NIS-a, Cvetković odgovara kako je "stvorena konfuzija u javnosti. Procena tržišne vrednosti NIS-a neophodna je zbog besplatne podele akcija građanima koje im po Zakonu sleduju. Za državu je značajno da se dodatno uradi i procena vrednosti i isplativosti međudržavnog aranžmana u celini." On ipak kaže: "Ne isključujem mogućnost da će se i taj materijal koristiti u razgovorima."

Mada i Pres prenosi (neuobičajeno) ovaj tekst iz Politike i to sa istim naslovom "Izborićemo se da gasovod prodje kroz našu zemlju", teško da je posle ovih napisa nešto jasnije oko sudbine energetskog sporazuma Srbije sa Rusijom. Jasno je jedino da dva dnevna lista – Politika i Pres – u ovom trenutku tesno saradjuju na objavljivanju stavova premijera.

Može se pretpostaviti da je ovaj, neuobičajeno plasirani, intervju premijera pokušaj da se odgovori na apel ruskog ambasadora u Beogradu da se energetski sporazum Rusije i Srbije ratifikuje što pre, s obzirom da se kasni bez vidljivog razloga pošto – navodno – sve stranke u Srbiji podržavaju ostvarenje tog sporazuma.

Nisu baš svi "za"

"Naftna industrija Srbije, čijih će 51 odsto kapitala najverovatnije biti prodato ruskom "Gaspromu" za 400 miliona dolara, vredna je 2,5 milijarde evra, procena je revizorske kuće Dilojt i Tuš. Time su potvrđene ranije tvrdnje stručnjaka da NIS vredi daleko više od cene koja je postignuta u sporazumu sa Rusima", piše u Blicu i postavlja se pitanje: "Zašto da poklonimo NIS?" U prilog tome, list citira sagovornike koji uveravaju da NIS "vredi i više" od najnovije procene, da je svaka cena ispod tri milijarde "ponižavajuća za Srbiju" i da je "gasni sporazum sklopljen u onom obliku koji ponajmanje odgovara srpskoj strani".

List podseća da je Vlada formirala radnu grupu za pregovore sa predstavnicima "Gasproma", na čijem je čelu ministar za ekonomiju i regionalni razvoj, Mlađan Dinkić. "On je nedavno izjavio da je knjigovodstvena vrednost kapitala NIS-a u 2007. godini bila 1,2 milijarde evra, a da tržišna vrednost nikada nije utvrđena", citira Blic, bez objašnjenja kako bi se to "utvrdila tržišna cena", pre ili bez prodaje? (Tržišna cena – cena po kojoj se neka roba prodaje ili kupuje a na tržištu se formira kao rezultat odnosa ponude i potražnje, definicija iz Ekonomskog leksikona).

Vlast u Srbiji ne prihvata savet ruskog ambasadora u Beogradu Aleksandra Konuzina, objavljuju Novosti, da Narodna skupština kao prvu tačku dnevnog reda ratifikuje naftno-gasni sporazum. Sa druge strane, najveće opozicione stranke SRS, DSS i NS razumeju zabrinutost Rusije i podržavaju ideju da se već u utorak u parlamentu izglasa strateški energetski sporazum sa Moskvom. List tvrdi kako "razlozi vladajuće većine da ne poslušaju Konuzina nisu suštinski već formalni: dnevni red koji je predložila Vlada već je utvrđen i ne postoji proceduralna mogućnost da se njegove tačke sada naprasno rotiraju. A po tom dnevnom redu, prvo će se raspravljati o ratifikaciji SSP sa EU, a zatim o gasnom aranžmanu."

Srbija se ponovo zadužuje

Pretpostavlja se da će država kraj ove godine dočekati sa minusom od oko 800 miliona evra. Ono što je definitivno poznato jeste da ćemo ući u novi ciklus zaduživanja kod međunarodnih finansijskih institucija. Kako je Novostima potvrđeno u nadležnim institucijama Vlade Srbije, već su obavljeni preliminarni razgovori sa međunarodnim kreditorima, pre svih sa Svetskom bankom, o mogućnosti dužih, i do 30 godina, rokova za otplatu novih kredita, odobravanja određenih "grejs" perioda, ali i odlaganje otpočinjanja plaćanja rata pozajmica za nekoliko godina.

Svi brinu o Zvezdi

U nezapamćenoj krizi Crvene zvezde, rekli bi optimisti, ima bar nešto dobro - došlo se do dna i sada se može samo napred, lamentira sportski kmentator Blica i dodaje kako će "ostati zadatak za hroničare klupske istorije da objasne - kako je sistemski uništavan najveći fudbalski klub na Balkanu, ili kako se od vrha stiže do dna?"

Može čuti, objavljuje Politika, da je doskorašnji vodeći finansijer Zvezde Marko Mišković uputio Draganu Džajiću otvorenu ponudu da se na velika vrata vrati u naš najtrofejniji klub. Uticaj Zvezdinih navijača mogao bi da bude presudan kada je u pitanju izbor novog rukovodstva, piše u Politici.

Crvena zvezda bi u utorak trebalo da dobije novo rukovodstvo posle kolektivnih ostavki. Ako se bivši predsednik Dragan Džajić ne vrati, klub bi mogao da predvodi glavni sponzor Marko Mišković, predvidjaju Novosti.

Moj nekadašnji klub je pre 18 godina bio istinski gigant, međutim, vremena su se promenila, govori za Pres Miodrag Belodedić član šampionske generacije Crvene zvezde koja je 1991. godine pokorila Stari kontinent. On tvrdi da najtrofejniji srpski klub više nije nikakav brend i da je privatizacija jedini spas za Crvenu zvezdu, objavljuje Pres.

Tragičan sudar

U stravičnom udesu u selu Prislonica, na Ibarskoj magistrali, koji se desio preksinoć nešto pre 23 časa, poginule su Nataša M. (41) i Ivana J. (24), a teško je povređen Vladimir S, iz Čačka, piše u Politici.

"Do nesreće je došlo kada je na „jugo”, koji je od Gornjeg Milanovca ka Čačku vozio Vladimir S, naleteo otpozadi automobil marke „hjundai”. Udar je bio silovit, vozači su izgubili kontrolu nad vozilima, oba automobila su prešla na levu stranu puta i udarila o betonsku ogradu. U potpuno smrskanom „jugu” poginule su dve ženske osobe", izjavio je, po uviđaju, Milenko Lazarević, istražni sudija Okružnog suda u Čačku.

Nastradale najbolje drugarice Nataša Milošević (31) i trudna Ivana Janković (24). Prema prvim saznanjima, javljaju Novosti, Nataša, Ivana i Vladimir su se „jugom“ (ČA 906-64) vozili iz pravca Milanovca ka Čačku. Za njima je išao „hjundai“ (BG 889-914), kojim je upravljao Jerotijević. Pod još nerazjašnjenim okolnostima „hjundai“ se velikom brzinom bukvalno zario u zadnji deo „juga“ i gurnuo ga sa puta.

O koristi od sancija

Ukoliko Zapad zaista uvede sankcije Rusiji, to će njoj (Rusiji) doneti samo koristi. Takva, paradoksalna izjava došla je ovih dana iz „Roselhoznadzora” – federalne službe za nadzor Ministarstva poljoprivrede, javlja dopisnik Politike iz Moskve. Objašnjenje je da će Rusija, kad izgubi mogućnost da uvozi iz SAD zamrznute pileće batake, ili kako ovde kažu „Bušove nožice”, morati da se pozabavi razvojem sopstvene proizvodnje.

Ovakvo očekivanje "koristi od sankcija" neodoljivo podseća na srpske izjave početkom devedesetih, kada je našoj zemlji zaprećeno sankcijama. "Ješćemo korijenje", odgovarano je na pretnje ali se posle to ( za mnoge) i obistinilo.

Ipak, Politika izveštava da je nedavno prvi vicepremijer Viktor Zupkov izjavio da će u poljoprivredu biti uložen ogroman novac – do 2012. godine seljaci će dobiti dopunske subvencije u iznosu od 102 milijarde rubalja (oko 4,5 milijardi dolara). U tom svetlu treba posmatrati i eventualno zamrzavanje prijema Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO). Kako bi ispunila zahteve i poštovala pravila STO, Rusija već 15 godina primenjuje neka ograničenja kao što je, na primer, ograničenje podrške poljoprivredi, dozvoljavajući pri tom uvoz ogromnih količina „Bušovih nožica”.

Cene energenata su, da bi bile usklađene sa svetskim, u poslednje vreme povećane više puta utičući tako na životni standard građana. Pozitivnih efekata članstva u Organizaciji nema jer se prijem stalno odlaže – iako je postigla bilateralne dogovore sa 153 države, stalno se pojavljuju nove prepreke. Analitičari to objašnjavaju slikovito: „To je kao da igraš fudbal, a gol suprotne strane je ograđen daskama, dok je tvoj slobodan”.

Neizvesnost iz prošlog veka

Podsećajući da se ni posle 17 godina još ništa ne zna o sudbini više od 17.000 ljudi i apelujući za pomoć i podršku šefova država i premijera sa teritorije nekadašnje zajedničke države, juče je skupom u organizaciji Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih sa prostora bivše Jugoslavije na beogradskom Trgu Nikole Pašića obeležen Međunarodni dan nestalih, izveštava Politika. Stotinak okupljenih rođaka nestalih nosilo je fotografije nestalih članova svojih familija i transparente...

Više dece

U Srbiji u ponedeljak počinje nova školska godina, a u učionicama će se naći i 79.352 nova đaka, što je za 2.400 više nego prošle godine i prvo je povećanje od 2005, objavljuju Novosti pod naslovom "Opet raste broj prvaka". Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, novu generaciju čini 78.477 prvaka, dok ih je lane bilo 76.030. Samo u Beogradu, u prvi razred upisaće se oko 2.000 đaka više nego školske 2007/2008. godine.

Odbijeni radikali

Stranka Vojislava Koštunice odbacila predlog SRS-a za razgovor o zajedničkom nastupu na izborima i poručila da neće pregovarati o koalicijama pre raspisivanja novih izbora, javljaPres.