PREMIJER BRAUN SE KAJE
(pregled naslovnih strana u stranoj štampi)
U intervjuu koji jutros objavljuje britanski The Guardian premijer Gordon Braun kaže da je pre deset godina kada je bio ministar finansija trebalo da uradi više kako bi se predupredila kriza. Braun se kaje i ocenjujući da je trebalo da odlučnije zahteva regulaciju tržišta. Braun istina nije uputio javno izvinjenje ali je rekao da prihvata punu odgovornost za urušavanje bankarskog sistema. On je najavio da je vreme "slobodnog tržišta u bukvalnom smislu te reči" prošlo, kao i da je kraj epohe u kojoj je vlada puštala da radi ko šta ko hoće.
The New York Times prenosi da je američki predsednik Obama naložio Ministarstvu finansija da upotrebi sva raspoloživa sredstva kako bi se sprečila isplata bonusa u osiguravajućem društvi AIG u vrednosti od 450 miliona dolara jer je vlada isplatila 150 milijardi dolara kako bi sprečila bankrotstvo ove firme. Neki članovi Obamine administracije priznali su da su još pre nekoliko meseci znali da u AIG imaju nameru da isplate bonuse od državnog novca uzetog od poreskih obveznika.
Treba li povećati poreze bogatijim gradjanima kako bi se kriza bezbolnije rasporedila? To se jutros pitaju francuski dnevnici uoči parlamentarne rasprave na istu temu. Na inicijativu poslanika Pjera Menjerija poslanici će danas otvoriti debatu, ali je već jasno da je predsednik Nikola Sarkozi odbio ovu ideju. Levo orijentisani pariski Liberation ocenjuje da je to predsednikova greška "socijalna i istorijska": “Za razliku od onoga što kažu liberalne dogme, sasvim je izvodljivo u vreme krize bolje rasporediti poreske terete, a da to ne ometa ekonomsku dinamiku". Pariski Les echos prenosi da troje od četvoro ispitanih Francuza kaže da podržavaju opšti štrajk najavljen za četvrtak. La Tribune podseća da je američki predsednik ukinuo poreske olakšice za najbogatije, a da će socijaldemokrate u Nemačkoj u izbornu trku ući sa predlogom za povećanje poreza.
New York Times prenosi da je Seattle Post-Intelligencer prvi veliki lokalni dnevnik koji je odlučio da obustavi izdanje na papiru i preorijentisao se iskuljučivo na internet izdanje. Vlasništvo grupe Hurst, list je završio prošlu godinu sa 14 miliona evra gubitka, ali je moguće da će se oporaviti zahvaljujući broju posetilaca Weba - 1,8 miliona mesečno. New York Times objašnjava da prelazak na digitalno izdanje pažljivo prati američka industrija u ekonomskoj krizi koja traži novi ekonomski model. Skoro svi lokalni američki dnevnici imaju ogromne gubitke i pitanje je dana kada će napustiti kioske i slediti primer Seattle Post-Intelligencera.
I Švajcarska ima brige : Bern je kao što smo pisali morao da se odrekne bankarske tajne koja će ubuduće važiti samo za švajcarske rezidente i državljane, ali ne i za strance koji imaju običaj da u sigurne bankarske kase medju Alpima sakriju novac koji nisu prijavile svojim poreskim vlastima. I pored ovog ustupka Švajcarska se izgleda ipak našla na crnoj listi OECD. Le Temps prenosi da su na ovoj crnoj listi pored Monaka, Lihtenštajna i Andore sada i Švajcarska, Makao i Čile. Super društvo kojim se niko ne ponosi. Sudeći po današnjoj štampi, Švajcarci kao da žele da pokažu "da nisu najgori". Tages-Anzeiger donosi istraživački tekst koji pokazuje da nemačke banke čine isto ono što se prigovara švajcarskim: primamljivim ponudama "love" Švajcarce nagovarajući ih da umesto da plate porez sklone svoj novac na njihove račune. Čitaocu ostaje da izvuče zaključak: švajcarske banke nisu bile jedine koje su lovile i primamljivale utajivače poreza - ali su bile one koje su to radile najuspešnije. I tu je izgleda problem. Dnevnik na nemačkom jeziku Blick jutros najavljuje da je više senatora tražilo od predsednika Švajcarske da traži od OECD da uspostavi novu crnu listu "poreskih rajeva" na kojoj bi se našli i veliki protivnici bankarske tajne kao Velika Britanija i SAD: britanska ostrva u Lamanšu, Delaver i Karibi...
Le Monde posvećuje svoj današnji uvodnik Petom svetskom forumu o vodi. "Voda je neophodna za život ali za razliku od vazduha ona se ne smatra za zajedničko dobro čovečanstva... Upravljanje vodom ostaje u domenu država. Nažalost malo je onih medju njima kojima je voda prioritet u očuvanju čovekove okoline... Ako se upravljanje vodom nastavi na dosadašnji način posledice će biti teške za razvoj i bezbednost čovečanstva", upozoravaju UN.
