PREISPITIVANJE POTREBE ZA VAKCINAMA

Parlamentarna skupština Saveta Evrope će na zasedanju, koje počinje 25. januara, razmatrati zahtev za pokretanjem istrage o tome šta stoji iza pandemije svinjskog gripa, koju pokretač ove inicijative već naziva najvećim medicinskim skandalom veka. Sava i Drina za 24 sata nadošle po 20 centimetara, mnoga naselja pod vodom, zapretio i Tamiš. Penzioneri će u 2010. godini osetiti drastičan pad standarda jer im se primanja neće menjati bez obzira na inflaciju.


Nedelja mode u Rio de Žaneiru (Fashion Rio Fall Winter 2010.):
kolekcija - Melk Z-Da

Kako dalje sa vakcinacijom?

Vlada Srbije će u narednim nedeljama doneti odluke u vezi s preispitivanjem potrebe za vakcinama protiv virusa novog gripa, izjavio je juče ministar zdravlja Tomica Milosavljević. Ministar je rekao da je naložio Institutu „Batut” i posebnoj radnoj grupi da u toku naredne nedelje stručnom analizom obuhvati prvih mesec dana vakcinacije, s predviđanjem daljeg toka vakcinisanja i sa analizom snabdevenosti vakcinama Srbije, prenosi Politika. On je u izjavi Tanjugu podsetio na odluku da Srbija uveze tri miliona doza vakcina za 40 posto populacije, da je vakcinacija protiv gripa započela pre tri nedelje i da je do sada vakcinisano više od 124.000 građana, „što odgovara procentu od 1,66 posto populacije”.

Milosavljević je ocenio i da je ovakav tok vakcinacije u Srbiji bio predvidiv zbog negativne kampanje u našim i međunarodnim medijima koja je, kako je rekao, preokrenula stav stanovništva na jedan način koji nije dobar”.

„Najbolji primer na koji bi trebalo da se ugledamo u Evropi je Švedska, koja je uspela da vakciniše između 60 i 70 odsto svoje populacije. Ako biste sada pitali rodbinu 16 osoba koje se nalaze na respiratorima u bolnicama, ili rođake onih koji su fatalno završili zbog gripa, da li su za vakcinaciju ili protiv nje, sigurno je da oni ne bi imali dilemu”, istakao je Milosavljević.

Inače, slab odziv za vakcinaciju protiv virusa novog gripa H1N1 postao je globalni problem. Na zahtev predsedavajućeg Komiteta za zdravstvo Saveta Evrope Volfganga Vodarga, Parlamentarna skupština te organizacije će na zasedanju, koje počinje 25. januara, razmatrati zahtev za pokretanjem istrage o tome šta stoji iza pandemije svinjskog gripa, koju pokretač ove inicijative već naziva najvećim medicinskim skandalom veka.

Vodarg je uveren da postoji „zlatni trougao” korupcije između Svetske zdravstvene organizacije, farmaceutske industrije, akademskih naučnika i kriminala, koji je trajno naudio životima miliona ljudi. Scenario je, prema Vodargu, da su krupne farmaceutske kompanije, želeći da prodaju svoje vakcine, uticale na naučnike i agencije koje se bave javnim zdravstvom da dignu na uzbunu svetske vlade, prisiljavajući ih da nabavljaju enormne količine beskorisnih vakcina, čime su milione zdravih ljudi izložili riziku čije dimenzije niko još ne može sagledati, piše u Politici.

Poplave i vetar

Sava i Drina za 24 sata nadošle po 20 centimetara, mnoga naselja pod vodom, zapretio i Tamiš. Jak olujni vetar još u petak je zahvatio pojedina naselja u Bačkoj, javljaju Novosti. Vodostaj Save kod Šapca u subotu je iznosio 530 centimetara, što znači da je reka za 24 časa porasla za čitavih 19 centimetara. U toku noći Drina je nadošla za 20 centimetara. Vanredna odbrana uvedena je na Tamišu, od granice do Sečnja. Osim Save i Drine, obilne kiše su dovele do porasta vodostaja Neretve, Sane, Vrbasa i drugih reka u Bosni i Hercegovini, izazivajući poplave i klizišta u naseljima.

Jak olujni vetar u petak je zahvatio pojedina naselja u Bačkoj. Nevreme je zabeleženo na području Bačke Palanke, Bača, Beočina, Bačkog Petrovca i drugih mesta u tom delu Podunavlja. Vetar koji je u pojedinim delovima dostizao brzinu veću od 50 kilometara na čas, lomio je grane na drveću, a bilo je i skinutih crepova sa krovova.

Brige zbog rasta evra

Nagli skok vrednosti evropske valute na tržištu donosi nevolje i građanima i privrednicima. Rastu rate. Samoubistvo za uvozno zavisnu privredu, objavljuju Novosti. Srednji kurs evra u ponedeljak će biti 97,42 dinara. Menjači će ga, kako kažu, prodavati za minimum 98,5 dinara, ali ima i onih koji najavljuju da će za jednu evropsku monetu tražiti i čitavih 100 dinara.
"Ne očekujemo veću tražnju deviza, ni bitnije interesovanje građana za njihovu prodaju", kažu u Udruženju menjača i napominju da je sezona posle Nove godine tradicionalno „mrtva“ za menjačke poslove.
S druge strane, građani i privrednici koji su u prethodnom periodu uzimali kredite sa deviznom klauzulom, ili su se zaduživali u evrima na inostranom tržištu novca, poprilično su zabrinuti.

Brige zbog poskupljenja

Ako se po januaru godina poznaje, teško nama, piše u Blicu. Već prvih dana nove godine za duvan mora da se izdvoji 5-15 dinara više. Gorivo je poskupelo za oko dinar zbog rasta cena sirove nafte, a nova promena nagore od 2-3 dinara uslediće za nekoliko nedelja zbog redovnog godišnjeg usklađivanja akciza. Nova, veća cena električne energije za oko deset odsto očekuje se narednih nedelja. U januaru bi moglo, prema najavama iz toplana, da usledi i poskupljenje daljinskog grejanja. Ovo je spisak samo za prvi mesec u godini i odnosi se na cene pod kontrolom države. Šta se dešava s ostalim cenovnicima, građani vide svakog dana kad nešto kupuju.

Neki prehrambeni proizvodi, nameštaj, tekstil, IT tehnologija, meso, avio-karte, stanovi trebalo bi ove godine da pojeftine.


Prizor sa juga Italije posle sukoba policije i imigranata u kojima je najmanje
37 osoba povredjeno

Rekordno usporavanje penzija

Najstariji će u 2010. godini osetiti drastičan pad standarda jer im se primanja neće menjati bez obzira na inflaciju. Milion starih već sada živi sa manje od 20.000 dinara mesečno. Oko 100.000 bez primanja, objavljuju Novosti.

"U Srbiji je 100.000 ljudi uplaćivalo doprinose za penzijsko-invalidsko kraće od 15 godina. Danas su oni stariji od 65 godina, a nisu uspeli da ostvare pravo na penziju", kaže mr Nadežda Satarić iz „Amitija“, najveće humanitarne organizacije koja se bavi problemima starih osoba.

Prosečna penzija od 21.000 dinara tako će u 2010. oboriti rekord od čak 26 meseci bez ijednog usklađivanja, uprkos inflaciji. U penzionerskim udruženjima na sav glas ponavljaju kako će teret ekonomske krize, još jednom, najviše poneti najstariji.

Državna preduzeća

Od 590 preduzeća koja posluju pod okriljem države čak 580 donosi gubitke. Zarade zvanično zamrznute, a primanja znatno veća od proseka, piše u Novostima pod naslovom "Razmaženi rasipnici". U prošlogodišnjoj inflaciji cene koje kontroliše država učestvovale su sa gotovo 16 odsto. Prema procenama ekonomista, upravo su one pogurale inflaciju. Ipak, većina javnih preduzeća tvrdi da su im cene roba i usluga ispod tržišnih i da će ih takva politika Vlade dovesti do ruba egzistencije. Rukovodstva gotovo svih državnih firmi tvrde da nemaju višak zaposlenih, a neki kažu i da imaju manji broj ljudi od optimalnog.

Prema podacima do kojih su došle Novosti, najveći prosek zarada danas imaju oni koji rade u „Transnafti“ (81.954 dinara) i u „Skijalištima Srbije“ (73.279 dinara). Slede aerodrom „Nikola Tesla“, NP „Fruška gora“, „Jugoimport“, „Službeni glasnik“ i EMS, sa prosekom oko 60.000 dinara. Desetak hiljada manje iznosi prosečna plata u EPS i „Telekomu Srbija“.

Punoletstvo Republike Srpske

Milorad Dodik, premijer Republike Srpske, govori za Novosti o snazi Srpske 18 godina od njenog nastanka i daljoj sudbini Bosne: "Pitanje statusa dolazi na red. Spreman sam i za smenu. Svet ne može na silu da ”krpi” Bosnu - protektorat državu."

Republika Srpska u subotu je postala punoletna. Zrela da se pita i da sama odlučuje. Čovek koji je vodi, smatra da je 18 godina ucena bilo dosta. Da je prošlo vreme nametanja odluka, pretnji, smena... Da ima institucija viših i od visokog predstavnika i da će ići dokle bude morao, ali da će se Srpska pitati. Ovaj put, odluka o produžetku mandata stranim sudijama i tužiocima kap je koja je prelila čašu. Vlada i Skupština Srpske odbili su da je prihvate. Rešili su da za to zatraže podršku naroda na referendumu. Ali, reč referendum zazvonila je kao alarm u ušima Valentina Incka, koji je zapretio da će srpsku vlast tužiti Veću za implementaciju mira. Premijer Milorad Dodik nije ostao dužan: uzvratio je da mu ni Savet bezbednosti UN neće biti daleko da dokaže da je u pravu, objavljuju Novosti u uvodu razgovora sa Dodikom.


Svečana akademije povodom Dana Republike Srpske kojoj su prisustovali najviši
zvaničnici RS i predsednik Srbije: Boris Tadić, Milorad Dodik

Tadić na proslavi Republike Srpske

Posle sukoba iz devedesetih godina prošlog veka naši narodi treba da jedni drugima pruže ruku pomirenja i da se ta ruka pomirenja, kao simbol zajedničke budućnosti, uspostavi kao zajednička vrednost, izjavio je juče na konferenciji za novinare u Banjaluci predsednik Srbije Boris Tadić, prenosi Politika.

Čestitajući svim građanima Republike Srpske godišnjicu njenog postojanja i krsnu slavu Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana, Tadić je rekao da želi da pošalje poruku mira celom regionu.

Novosti citiraju izjavu predsednika Srbije Borisa Tadića na proslavi Dana Republike Srpske u Banjaluci: "Pod zajedničkim evropskim krovom kao dobri susedi i prijatelji. Svi treba da doprinesu smanjenju političkih tenzija u BiH."

"Osloboditi čoveka koji je javno priznao da je učestvovao u ubistvu jedne porodice i devojčice od 12 godina samo zato što su pripadali drugom narodu jeste zločin. Pravosudni sistem zemlje u kojoj je tako nešto moguće gubi svaki legitimitet", rekao je juče u Banjaluci predsednik Srbije Boris Tadić, prenosi Blic pod naslovom "Tadić: Bio bih srećan da se neko izvini i srpskom narodu".


Prizor iz Zagreba uoči drugog kruga predsedničkih izbora u Hrvatskoj

Sakrivanje iza Tadićevog imena

Mnogi će morati da nauče da su na pozicijama zato što su građani prvo glasali za politiku Borisa Tadića, a posle toga za njih. Ali ih sada ljudi znaju i sakrivanje iza Tadićevog imena ne prolazi, piše u najavi intervjua Presu, Dragana Djilasa gradonačelnika Beograda. Gradonačelnik Beograda i član Predsedništva DS Dragan Đilas je sve, samo nije normalan političar za srpske prilike. Nije mu problem da posle više od 10 godina priče raseli Rome ispod Gazele za 24 sata, kao što mu nije problem ni da nosi besne džipove parkirane na šetalištima. Nije mu problem da ne podrži gej paradu, ali i da zarati sa navijačima koji prete novinarki Brankici Stanković. Ne libi se da kaže kako su se mnogi obogatili u politici, dok je on bogat ušao u politiku, objavljuje Pres pod naslovom "Dragan Đilas, ekskluzivno za Press: I DS mora da se menja."

"DS mora da se menja. Taj proces je počeo kada je Boris Tadić izabran za predsednika i kada je rekao: „Niste ni shvatili za šta ste glasali". To je taj sistem novih vrednosti koji će dovesti do toga da se odmah vidi ko je iz DS-a! Nažalost, neki ljudi će morati da shvate da DS mora da se otvori i za one koji su već nešto u životu uradili, a ne samo za one koji imaju vremena pa po ceo dan mogu da prave svoje male kružoke i da merkaju vlast na nekom mikroplanu. Negativna selekcija koja postoji treba da se promeni", kaže Djilas.

Obama i američki obaveštajci

Ljutnja američkog predsednika zbog nesposobnosti službi zaduženih za bezbednost zemlje. Zatajila armija obaveštajaca - pod skraćenicama CIA, NSA, DNI, NCTC, objavljuju Novosti. Predsednik Obama nije upirao prstom u krivce poimenice, ali je optužio "antiterorističku zajednicu" u celini za "nesposobnost da poveže obaveštajne podatke". Američka špijunska mreža obuhvata 16 agencija, koje zapošljavaju oko 200.000 ljudi. Raspolažu budžetom od 75 milijardi dolara, ali su do danas skrenuli pažnju i zavidnim dosijeom propusta, od kojih je svaki praćen reformama, i novim - propustima.

Mećave u zapadnoj Evropi


Zimski prizor iz Gelzenkirhena

Prognoze meteorologa da će zapadnu Evropu tokom vikenda pogoditi snežne mećave i hladnoća ostvarile su se u potpunosti, javlja Politika. U Belgiji ne pamte kada je poslednji put palo toliko snega iako je temperatura podnošljivih dva stepena ispod nule, dok je u delovima Velike Britanije, Francuske, Holandije i Nemačke saobraćaj paralisan. Građanima je savetovano da ostanu kod kuća i da ne polaze na put bez preke potrebe, službe za održavanje puteva kubure sa nedostatkom soli, a avionski saobraćaj je blizu kolapsa. U Nemačkoj vlasti su preporučile stanovništvu da pripremi neophodne zalihe hrane i lekova i da narednih dana ne napuštaju domove.


Zima u Parizu

Vladavina neizabranih

Kako to da u širećoj demokratiji sve veću moć poseduju pojedinci i sve veći delokrug imaju timovi koji – s manje ili više razloga – nisu imali uspeha u glasanju za donosioce odluka, pita se uvodničar Poltike i najavljuje da će ostatak ovoga veka biti posvećen traganju za odgovorom na to pitanje.

Iz senke, elita svetskih moćnih aktera podriva demokratiju, vlast i slobodu tržišta – sugeriše, već u naslovu nove knjige, američka univerzitetska profesorka Dženin Vedel. Ta „nadnacionalna klasa” vodi „glavnu reč” u SAD – i u povećem delu planete – tako da su njeni članovi: i savetnici vlade, i poslovni konsultanti, i „zvezde” medijskih giganata, i instituta koji utiču na formiranje zvaničnih stavova i javnog mnjenja, i u upravnim odborima kompanija. Glavna karakteristika im je, po studiji Vedelove, to što svima „kroje kapu”, a da ih niko za tako nešto nije izabrao, pri čemu im je prvenstveni zadatak – zadovoljavanje sopstvenih i interesa njihovih privatnih poslodavaca, piše u Politici.

"Naša politička elita većma nije intelektualno dorasla sadašnjoj situaciji, prečesto gleda samo svoj sopstveni interes, baš je briga i za državu i za narod, bahata je u svom neznanju i preziru prema stručnosti i hoće oko sebe samo poslušnike. Časnih izuzetaka ima, ali su oni baš to, izuzeci", kaže Ljubiša Rajić, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, u razgovoru koji Blic objavljuje pod naslovom "Vlast ne brine ni za državu ni za narod".


Policija na mestu eksplozije bombe ispred zgrade Parlamenta Grčke u centru Atine

Mali poreski prihodi od kladjenja

Budžet Srbije je svake godine „lakši“ za milione evra samo zato što kladionice u Srbiji plaćaju gotovo najniži porez na klađenje u okruženju, a često i kriju stvarnu zaradu, pošto ne postoji efikasna finansijska kontrola, objavljuje Blic. Koliki je to gubitak za budžet, posebno u uslovima globalne ekonomske krize, dovoljno pokazuje podatak da je naša država prošle godine od naknada za klađenje zaradila desetak miliona, dok je u Hrvatskoj u istom periodu prikupljeno tridesetak miliona evra! Dakle, tri puta više novca, iako je sistem oporezivanja u dve države bio gotovo identičan: u Hrvatskoj su tada na ime poreza naplaćivali pet odsto sume koja je ostajala kladionici nakon isplate dobitaka, dok je u Srbiji naknada za klađenje bila ista kao i danas: 100 evra za dozvolu plus pet odsto na osnovicu koju čini ostvarena uplata, s tim što iznos ove naknade ne može biti manji od 500 evra mesečno po uplatnom mestu.
U Upravi za igre na sreću pri Ministarstvu finansija Srbije, međutim, nisu umeli da nam objasne ovu disproporciju.

Blagonaklon odnos države prema vlasnicima domaćih kladionica vidljiv je i po tome što je naknada koju plaćaju državi, među najnižima u regionu. Od naših, jedino su niže naknade u BiH mada će se i tamo, po svemu sudeći, situacija uskoro promeniti.
Ko su vlasnici najvećih kladionica u Srbiji, takođe je tajna i u njoj možda treba tražiti i odgovor na to zašto je ova vrsta kocke van ozbiljne državne kontrole.

Preti uvoz struje

Ono što se desilo Srbiji prošle zime u oblasti gasa moglo bi da se narednih godina ponovi, i drastičnije, u snabdevanju električnom energijom. Potrošnja struje raste, cena ne može da obezbedi investicije i racionalnije trošenje, a gradnja novih elektrana kasni, piše u Blicu.

Srbija bi narednih godina, do početka rada prve novoizgrađene elektrane, najranije oko 2012. godine, u inostranstvu mogla da kupuje skoro istu količinu električne energije kao 2001. godine. Tada je veliki uvoz bio „opravdan“ jer je elektroenergetski sistem bio na izdisaju zbog raubovanja za vreme vladavine Slobodana Miloševića.

Prava deteta

Roditelji koji fizički kažnjavaju svoju decu uskoro bi mogli i da ostanu bez njih! Izmene Zakona o porodici predviđaju da država može da zabrani nasilnom roditelju da priđe detetu, da on može da bude izbačen iz kuće, pa čak i da mu se dete oduzme ako svoju ulogu ne obavlja na pravi način. Tako će i Srbija od ove godine primeniti mere koje važe u mnogim zemljama sveta, kao što su, recimo, Kanada ili Novi Zeland.

Nove odredbe zakona prate usklađivanje sa zakonodavstvom Evropske unije i Konvencijom o pravima deteta, koji strogo zabranjuju fizičko kažnjavanje. Već 20 država članica EU uvelo je zabranu fizičkog kažnjavanja dece, a još sedam se na to obavezalo

Većina sudija - žene

Više od dve trećine srpskog sudstva čine žene – od 2.400 sudija u Srbiji, 1.700 su žene, a 700 muškarci.Brojčana prevlast žena najizraženija je u Prvom i Drugom osnovnom sudu u Beogradu i Osnovnom sudu u Novom Sadu, gde je čak manje od jedne petine muškaraca, objavljuje Poltika pod naslovom "Pravda je ženski posao".


(iustracija: Politika)

Uzrok za brojčanu prevlast žena treba tražiti još u ambijentu s početka devedesetih godina (prošlog veka) kada su mnogi muškarci napuštali pravosuđe i odlazili u advokaturu. Sudijske plate su bile vrlo skromne, naročito u vreme inflacije, pa su muškarci s položenim pravosudnim ispitom tražili finansijski sigurnije poslove, dok je ženama bilo možda važnije radno mesto u struci. Ali, to nije jedini uzrok. Upućeni kažu da su žene mnogo istrajnije, upornije i odgovornije u sudijskom poslu, kao i u životu.

Partijska imovina

Iza napukle fasade zgrade na Studentskom trgu broj 11, gde je sedište Srpske liberalne stranke, odvija se dramatična borba za imovinu partije koja će biti ugašena 24. januara, tačno na dvogodišnjicu od smrti njenog osnivača akademika Nikole Miloševića, objavljuje Politika.

Pokojni Milošević, koji je tri i po godine bio narodni poslanik, obezbeđivao je iz državnog budžeta svojim skupštinskim angažmanom svakog meseca skoro milion dinara za SLS. Ova sredstva ulagao je u kupovinu tri stana u centru Beograda, od kojih svaki vredi oko 100.000 evra. Izdavanjem tih stanova, ova partija, koju su 1991. formirali akademici Nikola Milošević i Kosta Čavoški prethodno istupivši iz DS-a, mogla je kako-tako da opstane sve do danas. Sada će SLS biti ugašen, jer nije prikupio 10.000 potpisa za preregistraciju po novom zakonu o političkim partijama.

Po odredbama člana 28 partijskog statuta i zamisli Nikole Miloševića, u slučaju prestanka rada stranke sva njena imovina prešla bi u ruke Crvenog krsta. Međutim, decembra 2009, na inicijativu grupe funkcionera, Skupština stranke promenila je član 28 i definisala da imovina prelazi u vlasništvo „liberalnog kluba” u koji treba da bude pretočen SLS posle prestanka rada. Time je počeo otvoreni rat za imovinu SLS-a.

Patrijath Pavle

U velikoj anketi Pressmagazina pobedio nedavno preminuli srpski patrijarh Pavle, piše u ovom tabloidu. Pisci prošli potpuno nezapaženo, vojskovođe redom ušle u drugi krug, dok su Srbi još jednom pokazali da najviše vole tragičare (Draža Mihailović), kao i podelu na dve Srbije koju su ovog puta simbolizovali Zoran Đinđić i Slobodan Milošević Veliki broj Srba zapitao bi se da li srpskom narodu treba poveriti da među svojim savremenicima izabere najznačajnijeg, kada je isti taj narod pre nešto više od pola veka za svog vođu izabrao najvećeg neprijatelja, uz to Hrvata, J. B. Tita. I zato, ko zna kako bi izlgedao naš izbor da se čovek s tim nadimkom ponovo našao u izboru... ovako, njegov najljući neprijatelj Draža Mihailović umalo je pobedio u našem izboru, bio je drugi.
Na prvom mestu naše velike ankete koja je trajala tri meseca, a kroz koju je, što na internetu, što kroz SMS glasove učestvovalo milion ljudi, našao se - patrijarh Pavle. Čovek oko koga se možda ne bi svi složili, ali svakako ličnost kojoj se niko nije ni suprotstavio, objavljuje Pres.

Brodolom sa srećnim krajem

Da nije bilo hrabrosti i prisebnosti Biljane i Bobana Glišića, vlasnika marine „Vidra“, jednočasovna drama četvoro Beograđana koji su se posle prevrtanja čamca našli u hladnoj Savi sigurno ne bi imala srećan kraj, piše u Blicu. Dejan Stankov, Dragoslav Vasiljević, Mirjana Dimitrijević i Dragan Jaćimov krenuli su u petak uveče s jednog od splavova malim čamcem na levu obalu reke. Međutim, olujni vetar i ogromni talasi poigravali su se s plovilom koje putnici nisu uspeli da umire. U jednom trenutku čamac je udario u ponton marine „Vidra“, zatim se nakrivio i počeo da se puni vodom. Na kraju, plovilo se prevrnulo i poklopio Mirjanu Dimitrijević koju je voda odvukla u maticu i nosila skoro kilometar.

Srećom u nesreći, iz prevrnutog čamca, prisebnošću sugrađana, spaseno petoro ljudi, javljaju Novosti. U subotu se u marini „Vidra“ slavio život. U prepodnevnim satima svi davljenici su došli i zajedno sa spasiocima, uz piće, razmenjivali utiske o drami koja će, na svu sreću, umesto tragedije ostati priča za prepričavanje.

Trgovina oružjem, ljudima i drogom

Zaplene droge i oružja obeležile godinu, objavljuje Politika. Rad srpske policije je u protekloj godini u najvećoj meri bio usmeren na borbu protiv organizovanih kriminalnih grupa koje su se bavile švercom oružja, trgovinom droge i ljudima. Prema podacima iz godišnjeg izveštaja o radu MUP-a Srbije, od januara do novembra prošle godine zaplenjeno je 1.660 komada oružja i 112 ručnih bombi. Policija je oduzela i više od 19.600 komada municije, 22 eksplozivne naprave i 8,7 kilograma eksploziva.


Policijska patrola prati autobus fudbalske reprezentacije Obale Slonovače
koja napušta svoj smeštaj posle napada na fudbalere Toga. U oružanom napadu
na autobus koji je prevozio reprezentaciju Toga na Afrički kup nacija najmanje
tri osobe su ubijene dok je više ranjeno.

Stan za svetsku šampionku

Nova godina, novi stan, novi izazovi za Nađu Higl. Najbolja srpska plivačica konačno je dobila krov nad glavom i tako precrtala još jednu prepreku na putu ka adekvatnim uslovima za rad, kakve zaslužuje svetska šampionka i najbolja sportistkinja Srbije za proteklu godinu, objavljuje Blic. Grad Pančevo poklonio je Higlovoj dvosoban stan od 58 kvadratnih metara u naselju Kotež II, kao vid zahvalnosti za osvojenu zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u Rimu prošlog leta.