PRAVDA (NI)JE DOSTIŽNA

U SAD je otkriven Peter Egner koji je osumnjičen za zločine u Beogradu tokom II svetskog rata. Izabran je novi direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Da li će doći do spajanja dva beogradska košarkaška kluba? Ko je odgovoran za nesreću autobusa "Laste" u Hrvatskoj i da li tabloidi zaista u svakoj prilici moraju da zloupotrebljavaju bol i tugu članova porodice nastradalih?

Mučitelj i ubica sa Starog Sajmišta?

"Danas" pod naslovom "Srpske vlasti će tražiti izručenje Egnera" prenosi izjavu Bruna Vekarića, portparola Tužilaštva za ratne zločine: "Tražićemo od vlade SAD izručenje Petera Egnera zbog sumnje da je za vreme Drugog svetskog rata počinio zločine u Beogradu". Vekarić je najavio da će predstavnici Tužilaštva danas razgovarati s američkim zvaničnicima o ovom slučaju. Branka Prpa, direktorka Istorijskog arhiva Beograda, rekla je za "Danas" da ta institucija raspolaže podacima o Peteru Egneru. "Za sada smo pronašli njegovo ime u kartonu žitelja Beograda, ali preostaje još oko 300.000 dokumenata Gestapoa i Nedićeve tajne policije koje treba pregledati", navela je ona. "Ambasador Kameron Manter izražava podršku najavljenoj nameri Srbije da se Egneru sudi u Srbiji, gde je i počinio zločine", rekla je Rajan Heris, predstavnica za medije američke ambasade u Beogradu. Jair Fromer iz izraelske ambasade u Beogradu kaže za "Danas" da "Izrael nije uključen u slučaj Petera Egnera u SAD".

Ministarstvo pravde SAD tereti Petera Egnera, koji od 1960. živi u Americi i gde je četiri godine kasnije stekao državljanstvo, da je kao pripadnik Gestapoa učestvovao u pogromu više od 17.000 civila, mahom Jevreja, u logoru smrti Sajmište u Beogradu. Američke vlasti pokrenule su proces oduzimanja državljanstva Egneru, čiji advokat tvrdi da je bio službenik nižeg ranga u nacističkoj policiji i da nije učestvovao u zločinima. Egner je rođen na teritoriji Kraljevine Jugoslavije i pripadao je takozvanim folksdojčerima, jugoslovenskim Nemcima lojalnim nacističkom okupatoru. Ima indicija, prema medijskim izvorima, da je istraga protiv Egnera počela negde krajem 2005 - na signal iz Centra "Simon Vizental" u Tel Avivu - posle smrti njegove supruge Gerde. Kako kažu u vašingtonskoj centralni Ministarstva pravde, to su "u principu, složeni i dugotrajni procesi, koji mogu da se otegnu i godinama". Kad je ostao sam, Peter Egner je otišao u starački dom u Belviju (Vašington), gde je od srede apslutno najtraženija ličnost - i pored isključenog telefona i novoangažovanog advokata koji je preuzeo sve njegove kontakte sa spoljnim svetom.

"Oni su bili prave zveri" naslov je u "Večernjim novostima". Kratak je jedan "običan" život da bi čovek mogao da zaboravi sva zverstva koja su u stanju da mu naprave drugi. Tako misli Jovica Nešković, bivši logoraš koji strašne dane iz Drugog svetskog rata pamti kao da su bili juče. Kao mladića od 16 godina prvo su ga odveli na Staro sajmište, a zatim u Mauthauzen, i pravo je čudo da je preživeo. Zato danas vrlo ozbiljno prati televizijski program i novine, sa nestrpljenjem očekujući da čuje nove vesti o Peteru Egneru, čoveku koji je nekada bio "vlast" u logoru koji pamti samo po zlu. "Ja sam najmlađi preživeli logoraš sa Sajmišta", počinje priču Nešković. "Rođen sam 12. januara 1927, a uhapšen 12. januara 1943, dakle na rođendan. Bio sam zaista uplašen paklom koji me je čekao. Toga jutra odvedeno je nas 125 iz Donjeg Petrovca u Sremu gde sam živeo i doterani smo na Sajmište." Oči iskusnog čoveka govore da je dobro zapamtio sva mučenja koja je podneo. Ipak, sa ove distance govori mirno i staloženo.

Pisac David Albahari je u romanu "Gec i Majer", zasnovanom na činjenicama, opisao likove vozača "dušeguške" sa kojom se dovodi u vezu i Peter Egner. O tome piše "Politika" u tekstu "Duh Geca i Majera". Roman je objavljen 1998. godine i u Evropi, SAD i Izraelu je ocenjen kao jedan od najboljih o holokaustu. Neslavni junaci Gec i Majer su dvojica esesovaca koji su bili zaduženi za rukovanje zloglasnom "dušeguškom", kamionom pretvorenim u gasnu komoru. Upravo sa tim vozilom u vezu se dovodi i Peter Egner. Gec i Majer su zapravo autentične ličnosti, kao i nemački oficiri koji se pominju u knjizi a njihova imena utvrđena su na osnovu zaplenjene nemačke dokumentacije. "Imajući u vidu taj stravičan zločin nacista, stradanje Jevreja u Srbiji 1941/42. godine nikada nije kasno pronaći krivce. Primer iz SAD, nažalost, još jednom dokazuje da je veliki broj ratnih zločinaca izmakao pravdi pronašavši utočište tamo gde su se osećali sigurno ili gde im je pružena podrška…" kaže za "Politiku" Savid Albahari, koji živi u Kanadi ali je ovih dana u Beogradu.

My name is Vukadinović, Saša Vukadinović

Rade Bulatović, sada već bivši šef BIA podneo je ostavku prvog dana nakon formiranja nove Vlade Srbije. Na njegovo mesto postavljen je Saša Vukadinović, koji dolazi sa mesta načelnika Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Ministarstva prave.

U tekstu "Ko je novi direktor BIA?" list "Politika" piše da je Saša Vukadinović rođen 12. januara 1972. u Kruševcu. Diplomirao je prava 1997. godine. Posle petooktobarskih promena postavljen je za načelnika policije u Kruševcu. U akciji "Sablja", kao načelnik kruševačke policije, uhapsio je vođu tamošnjeg kriminalnog klana, Zorana Jotića Jotku. Otkrio je i da Jotić pokušava da iz zatvora preko prijatelja podmiti sudiju Vrhovnog suda, Ljubomira Vučkovića, i izdejstvuje puštanje na slobodu, zbog čega je Vučković uhapšen i kasnije osuđen na šest godina zatvora. Bio je to prvi i jedini slučaj privođenja sudije Vrhovnog suda u Srbiji. Ljudi bliski Vukadinoviću tvrdili su da se on posle toga našao na meti Jotićevih advokata, koji su "protiv njega organizovali medijsko-policijsku hajku", optužujući ga da je u akciji "Sablja" iznudio iskaz od vođe kruševačkog klana. Zapravo, iznuđivanje iskaza bilo je potvrđeno od strane Odbora za odbranu i bezbednost Skupštine Srbije koji je utvrdio da je u akciji "Sablja" bilo svega šest slučajeva policijske torture i da se jedan od tih slučajeva desio upravo u policijskoj upravi kojom je rukovodio Vukadinović. Prošlog leta, posle sedam godina na funkciji šefa kruševačke policije, Vukadinović je postavljen za direktora Uprave za zavodske sankcije. Sa mesta načelnika policije u Kruševcu prešao je u Ministarstvo pravde u junu 2007. godine. Vukadinović nikada nije radio u BIA ili u RDB.

"Blic" o novom direktoru BIA piše pod naslovom "Krajnje vreme za generalku u BIA". Novi šef Bezbednosno-informativne agencije Saša Vukadinović ima šansu da bude prvi direktor koji će sprovesti temeljnu reformu tajne policije, koja podrazumeva konačni raskid s nasleđem službe čiji su pripadnici počinili neke od najtežih zloupotreba i zločina u novijoj srpskoj istoriji. Eksperti se slažu da je prvo neophodno usvajanje novog zakona o BIA koji bi bio okvir za sprovođenje reformi, a da zatim slede depolitizacija, uspostavljanje pune kontrole njenog rada, oduzimanje policijskih ovlašćenja, istraga o prethodnim zloupotrebama i zločinima i omogućavanje uvida u dosijee svih koji su politički progonjeni. Međutim, bivši šef RDB Goran Petrović podseća da sve zavisi od toga s kakvim zadacima Vukadinović na to mesto dolazi. "Vrlo brzo će biti jasno da li Vukadinović dolazi da bi završio hašku priču, bio čovek vlasti na tom mestu ili reformisao službu, a to će mu reći onaj ko ga tu i postavlja", kaže Petrović dodajući da se može očekivati da će prioritet biti završetak saradnje s Hagom, a da će sve ostalo, uključujući i suštinsku reformu, biti "pod brojem dva".

"Danas" o imenovanju piše u tekstu "Saša Vukadinović novi direktor BIA", a istovremeno prenosi i najvažnije detalje sa konferencije za medije Olivera Dulića, ministra životne sredine i prostornog planiranja, održane posle sednice Vlade. Na jučerašnjoj sednici je, pored postavljenja Vukadinovića, usvojen i Predlog zakona o socijalnomsocijalnom stanovanju, kojim se omogućava rešavanje stambenih potreba domaćinstava koja do stana ne mogu da dođu po tržišnim uslovima. Dulić je ukazao na to da će novom zakonskom regulativom biti rešen i problem nemogućnosti povlačenja povoljnih kredita namenjenih za stanogradnju, pre svega socijalnih stanova. "Donošenjem ovog zakona formira se Nacionalna agencija za socijalne stanove, pokreće se mehanizam formiranja neprofitnih stambenih agencija na nivou opština i ponovo se uspostavlja mogućnost da siromašni građani i oni sa puno dece počnu da zakupljuju stanove pod tržišno povoljnim uslovima. Do kraja godine biće izrađena i strategija socijalnog stanovanja. Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje u naredna dva meseca završiće sve podzakonske akte, i ako oni budu usvojeni na Skupštini, od sledeće građevinske sezone kreće izgradnja stanova za socijalno ugrožene kategorije", rekao je Dulić. Na jučerašnjoj sednici Vlada Srbije je donela više uredbi i odluka o sistematizaciji radnih mesta u kabinetima potpredsednika i ministara, čime će kabineti postati manji i efikasniji, a postignut je i visok stepen saglasnosti oko dalje racionalizacije sistema uprave. Takođe je doneto i više rešenja o postavljenjima državnih sekretara i pomoćnika u ministarstvima i direktora vladinih službi.

Novi poslovni poduhvat Nebojše Čovića

KK "Crvena zvezda" već nekoliko godina navijači protivničkih ekipa nazivaju KK "Sledeća sezona" zbog neispunjenih obećanja dosadašnjih uprava kluba da je "sledeća sezona njihova". Izgleda da će se naredne sezone ipak nešto promeniti, na šta ukazuju svakodnevne vesti iz tabora crveno-belih. Jedna od najinteresantnijih i najintrigantnijih je mogućnost spajanja Crvene zvezde i FMP-a iz Železnika, u kojem bi glavnu ulogu trebalo da ima predsednik "pantera" Nebojša Čović.

"Cigan sam, hoću Crvenu zvezdu" je naslov u listu "Alo!". Čović je juče jasno i glasno objavio da je spreman za saradnju sa Crvenom zvezdom, kako bi ova dva kluba udružila snage pod koševima. Posle tri godine čaršijskih priča, udvaranja i razmenjivanja pogleda, sve karte su stavljene na sto. "U ovom jedinstvenom projektu, ja bih bio predsednik Crvene zvezde, a ako se nekome to ne sviđa, zaista mi je žao. Za trenera bismo želeli Božu Maljkovića. Na njemu je samo da kaže cenu, pa da vidimo da li možemo da se dogovorimo oko plate. Da svima bude jasno, ne želim da se odreknem aktuelnog menadžmenta crveno-belih, ti ljudi su nam potrebni kako bi svi zajedno napravili ovaj projekat", poručio je Čović. U saradnji kluba s Malog Kalemegdana i FMP-a, selekciju najboljih igrača, koji bi igrali za crveno-bele, vršio bi trener ekipe Crvene zvezde, dok bi se "panteri" u predstojećoj sezoni u domaćem prvenstvu, NLB ligi, ULEB i domaćem kupu takmičili sa izuzetnom podmlađenim timom (1990, 1991. godište). "Priznaću vam da je sve počelo kad me je pozvao Milan Gurović. Posle su došle i 'delije' kod mene i imali smo izuzetno otvoren razgovor. Nakon toga smo se u dva navrata sastajali i kod Maljkovića u stanu. Sada sve zavisi od čelnika Crvene zvezde i njihove želje da li žele da uđu u ovaj projekat. Mi čekamo njihov odgovor, a FMP ima sklopljen tim i budžet za sledeću sezonu, tako da nećemo biti oštećeni ako ne dođe do dogovora", rekao je Čović. U ovom trenutku Crvena zvezda na platnom spisku ima četiri igrača, dok FMP u seniorskoj konkurenciji ima 30, a prema Čovićevim rečima planirano je dovođenje još nekoliko igrača kako bi se napravio što moćniji tim Zvezde. "Želimo koncept mlade, perspektivne ekipe, gde će igrači potpisivati trogodišnje ili četvorogodišnje ugovor (obeštećenje prilikom odlaska je obavezno), tako da ne želimo stare i skupe igrače. Budžet za ceo sistem zatvorili bi sa tri ili 3,5 miliona evra. 'Pionir bi, naravno, ostao baza za prvi tim Zvezde, ostali objekti u Železniku bili bi otvoreni za sve kategorije, zaključio je Čović.
"Press" donosi naslov "Čović nudi Zvezdi ceo tim FMP-a". Nebojša Čović konačno je predstavio svoj koncept šampionske i evropske Crvene zvezde! Predsednik FMP-a ponudio je čelnicima crveno-belih sve igrače prvog tima "pantera", kompletnu infrastrukturu, ali za uzvrat traži da on postane predsednik kluba sa Malog Kalemegdana i da ima odrešene ruke u odlučivanju. "Jasno smo im rekli da, gde sam ja predsednik, ja donosim odluke. To mnogima može da smeta, ali to je njihov problem. Ne želim svađu i nesporazume, već da budem potpuno jasan. Ja sam veliki zvezdaš, popularno rečeno 'ciganin', iako sam osam godina igrao za 'grobare'", rekao je Čović.
O mogućoj fuziji dva velika košarkaška kluba piše i "Glas javnosti" u tekstu "Čović u Zvezdi, Maljković trener". Kako je na konferenciji za medija istakao Nebojša Čović, pored sportskog spreman je i finansijski plan. "FMP nije imao pomoć države i morali smo da prodajemo igrače, umesto da napadnemo Evropu. Zato nemamo dugove i u Zvezdu bismo uneli čist račun. Prethodni dug 'crveno-belih', koji je oko četiri miliona evra morao bi da se stavi sa strane, da se vidi postoji li mogućnost reprograma. Potrebna je pomoć države, razgovori sa Borisom Tadićem, Mlađanom Dinkićem, Draganom Đilasom…"
Neprimerena (zlo)upotreba

Posle udesa "Lastinog" autobusa na auto-putu Beograd-Zagreb, u kojem su poginule dve osobe, skoro sve današnje novine donose na naslovnim strana ispovesti vozača Igora Jankovića i Nade Berdon, majke poginule Jelene. Već nekoliko puta smo u pregledu dnevne sršske štampe pisali o nezajažljivoj potrebi i želji tabloida da prodaju pospeše objavljivanjem tekstova o ljudskim nesrećama i tragedijama, ali opet postavljamo pitanje "Zašto i zar mora tako?"

"Pravda" donosi naslov "Bože, vrati mi dete" i ispovest Nade Berdon. "Nisam kriv, majko" je naslov teksta u listu "Alo!" u kojem Igor Janković, vozač autobusa, kaže da je "izvlačio ljude iz zapaljenog autobusa, razbijao stakla i lomio sedišta" i da je sve radio da spase putnike. "Nisam znao da je devojčica ostala unutra… Da sam znao, vratio bih se po nju, i po cenu svog života."

"Nisam znao da je dvoje ostalo u plamenu" prenosi "Blic" Jankvićeve reči, dok "Glas javnosti" donosi naslov "Ne mogu sebi da oprostim". "Gazeta" u morbidnosti ide i korak dalje pa piše "Poslednje Jelenine reči: 'Mama, ovde je Toše poginuo!'". "Kurir" je razgovarao sa majkom Igora Jankovića, koja kaže "Moj sin je goreo dok je spasavao ljude".