POZNATI DOBITINICI SRPSKE TRANZICIJE

Otima se sve što je nekada bilo državno, narodno, privatno. Nije isključena mogućnost da je virus meksičkog gripa fabrikovan.

Posledice nevremena u selu Premeća kod Čačka. Izmedju petka i subote padao je
grad u centralnoj Srbiji.

Kako je pljačkana država

Kao najveći dobitnici iz srpske tranzicije zasigurno će izaći kupci obezvređenih državnih preduzeća. Jer, njihov ulog uglavnom nisu bile licence i delatnost već građevinsko zemljište, odnosno pravo njegovog korišćenja. Tako su vladari privatizacije za malo novca došli do fabrika, koje će zameniti novim stambenim, poslovnim ili komercijalnim kvadratima i višestruko zaraditi.

(ilustracija: Politika)

Princip je uvek isti. Potencijalni kupci najpre prouče generalni plan Beograda, pa novac ulažu u preduzeća smeštena na lokacijama predviđenim za druge namene. Kako ih kupoprodajni ugovor obavezuje da delatnost zadrže tri ili pet godina, u međuvremenu pokreću postupak za izmenu plana detaljne regulacije i njegovo prilagođavanje generalnom. Kada se stvore urbanistički uslovi i isteknu ugovorene obaveze gase proizvodnju ili je izmeštaju na neko drugo mesto. Tako dobijaju pravo korišćenja građevinskog zemljišta koje obično prelazi iz jeftinijeg – industrijskog u skuplje višerangirano – komercijalno.

Primera ima na pretek, objavljujePolitika a zatim navodi brojne detalje o pretvaranju državne imovine u privatna bogatstva.

"Dvadeset godina Srbiju trese „pljačkaška groznica“. Otima se sve što je nekada bilo državno, narodno, privatno...", tumači ovu temu dramski pisac Dušan Kovačević, na početku razgovora za Blic.
Balkanski narodi – kaže Kovačević – imaju ukorenjeni otpor prema svakoj vrsti uređene države, jer im je država, kroz vekove, većma bila neprijatelj. Što znači, ono što je državno, to treba ili uništiti, ili pokrasti ... I, naravno, kad ljudi vide da državu pljačkaju oni koji su zaduženi da je čuvaju, šta je prva pomisao jednog običnog, prosečnog lopova...

Novosti javljaju kako u životu izgledaju posledice pljačkanja države. Psihofizičko stanje grupe radnika fabrike kože "Partizan" koji 11. dan štrajkuju glađu i dalje je ugroženo, izveštava ovaj list, jer odbijaju preporuku lekara za bolničkim lečenjem. Sindikat: "Nećemo odustati od svojih zahteva i po cenu života".

Zahtevi radnika koji u upravnoj zgradi fabrike štrajkuju glađu su uplata doprinosa Fondu penzionog i invalidskog osiguranja kako bi mogli da odu u zasluženu penziju, kao i isplata optremnina od 200 evra po godini staža kako bi otišli iz fabrike oni koji nisu ispunili uslov za penzionisanje. Svih 114 radnika odreklo se zahteva za isplatu zaostalih zarada u proteklih osam godina u iznosu od 184 miliona dinara.
Fabrika kože "Partizan" privatizovana je pre tri i po godine, ali je taj kupoprodajni ugovor raskinut. U novembru prošle godine za svega oko 35.000 evra akcije na berzi, po ceni od 52 dinara po akciji, fabriku je kupio sin kragujevačkog biznismena.

Politika na primeru jednog čitavog grada prikazuje ovu temu. Prazne hale velikih tekstilnih pogona, uništena fabrika za proizvodnju obuće, stotinu bazena bez vode i ribe u jednom od najvećih ribnjaka u Evropi... I, poluprazne kafečajnice, ćevabdžinice, a više prodavaca nego kupaca na nekada poznatoj novopazarskoj pijaci jeste današnja slika ekonomskih i socijalnih prilika u Novom Pazaru, opisuje ovaj list. Na tu veliku promenu, u odnosu na minule godine preduzetničkog procvata, pažnju političara i javnosti skrenuo je, nažalost, nedavni drastičan potez Zorana Bulatovića, vođe tekstilnih radnika - štrajkača gladju, koji je u egzistencijalnom očaju sam sebi odsekao mali prst.

"Novi Pazar je očigledan primer, „sistemske greške“, tvrdi za Politiku Ramiz Paljevac, načelnik gradskog odeljenja za privredu, "zbog pogrešne politike privatizacije i pogubne podrške ekonomskim promenama koje su vodile u sunovrat".

Nastanak srpskog kapitalizma jedni vezuju za Karađorđa, drugi za mandat Ante Markovića, dok ga ekonomisti u pravom obliku pronalaze tek 25. januara 2001. godine, kada je Zoran Đinđić formirao prvu demokratsku vladu Srbije, objavljuje Pres. Ono u čemu se Srbija, u velikoj meri i nesvesno, našla poslednjih godina, možda je najbolje u svom aforizmu sažeo Radivoje Bojičić: „Moj otac je rušio kapitalizam, pa sad ja moram da ga gradim iz početka". Decenijama čeznući za standardom Zapada, uz istovremeno uživanje u prednostima „rastegljivog" radnog vremena i udobnostima samoupravnog privređivanja, malo ko je u Srbiji, ali i u republikama bivše SFRJ, zamišljao ovakav bliski susret sa „mrskim", ali privlačnim kapitalizmom. Sada ga nazivaju „divljim", „nemoralnim", „nepravednim" i „otimačkim", a njegovi zagovornici kažu da tranzicija iz jednog sistema u drugi jednostavno - mora da boli, piše u ovom tabloidu koji navodi i svoj izbor deset biografija najbogatijih ljudi u Srbiji.

Akcija čišćenja korita reke Vučjanke u Vučju

Opasni virus pušten iz laboratorije?

"Nije isključena mogućnost da je virus meksičkog gripa fabrikovan. Zna se da je nauka uspela da sintetizuje tri virusa, i to virus gripa, virus koji izaziva dečju paralizu i rubeole", kaže za Blic epidemiolog dr Radmilo Petrović.

On podseća da se s istim virusom eksperimentisalo i 1976. godine, kada se posle dvadeset godina mirovanja iznenada pojavio u američkoj vojnoj bazi u Nju Džersiju. Eksperimenti su izmakli kontroli i tada se virusom zarazilo deset vojnika od kojih je jedan umro. Virus tada nije izazvao pandemiju.
"Do danas ovaj virus stalno cirkuliše. Međutim, veću mutaciju doživeo je sada u Meksiku i još uvek se ne zna koliko se izmenio. Malo je čudno što je u Meksiku prijavljeno toliko smrtnih slučajeva, a u ostalim zemljama gde se pojavio nema umrlih", kaže dr Petrović.
Zdravstveni stručnjaci u Meksiku izjavili su da je broj umrlih od novog gripa manji nego što se u prvom momentu pretpostavljalo. Oni su objavili da je od virusa A(H1N1) u toj zemlji umrlo 176 ljudi, ali su juče taj broj umanjili na 101. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je juče da je broj potvrđenih slučajeva obolelih od novog gripa u svetu povećan sa 367 na 615, i da je od posledica gripa zvanično umrlo 17 ljudi. Do sada je u 15 zemalja laboratorijski potvrđena zaraženost od te bolesti. Najviše novih slučajeva zabeleženo je u Meksiku, gde je potvrđeno 397 slučajeva i 16 umrlih, dok je u SAD registrovan 141 slučaj i jedna smrt.

Novosti objavljuju kako se, posle ludih krava i ptičjeg gripa, sve više spekuliše da je i svinjski H1N1 virus - laboratorijski. Opasnost od pandemije dala je vetar u jedra farmaceutskim kompanijama. Saniranje virusa koštaće svet 3.100 milijardi dolara. Prvo je "kravlje ludilo" desetkovalo stočni fond, najviše u Velikoj Britaniji. Onda je, zbog "ptičjeg gripa", u jugoistočnoj Aziji masovno pobijena živina. Sad novi, dosad nepoznat virus H1N1, "obara" promet svinjskog mesa. I dok industrija mesa malo-malo beleži gubitke, sa strahom od nove pandemije raste još samo profit farmaceutske industrije.
Svinje više nemaju nikakve veze sa novim gripom. Kao najsavršeniji bio-mikser, ili genetska laboratorija, one su već izmešale viruse ptica i ljudi i napravile kombinaciju koja se sada prenosi sa čoveka na čoveka. Zato je brzinom širenja virusa promenjeno i njegovo ime, prvo iz svinjskog u meksički, da bi se sad, prema preporuci Svetske zdravstvene organizecije, zvao samo virus A. Delimično i zbog ogromnih profita koje bi neki mogli da uknjiže od moguće pandemije gripa, sve češće se pominje i mogućnost da je novi virus H1N1, koji ranije nije registrovan ni kod svinja, ni kod ljudi, proizveden - u laboratoriji.
"U tu tezu mnogi veruju, ali nema dokaza", kaže dr Radmilo Petrović, epidemiolog, piše u Novostima.

U svetu sve više zaraženih, ali stopa smrtnosti daleko manja nego što se prvobitno mislilo. Veliki talas meksičkog gripa može se očekivati tek na jesen ili sledeće godine, kada će već biti spremne vakcine, javlja Pres. Broj obolelih od novog virusa gripa A H1N1 u svetu se povećava ali, prema oceni Svetske zdravstvene organizacije, nema potrebe da se stepen uzbune podigne sa petog na poslednji, šesti stepen, koji bi označio potpunu pandemiju. Iako se povećava i broj zemalja u kojima ima zaraženih od svinjskog gripa, u svetu se stišava panika, jer su stručnjaci ocenili da je smrtnost manja nego što su prvobitno mislili.

Predsednk Republike i promena Ustava

Ocena predsednika Srbije Borisa Tadića da je potrebno izmeniti Ustav Srbije, kako bi se broj poslanika u srpskom parlamentu s 250 smanjio na 150, izazvala je burne reakcije kako opozicionih stranaka, tako i koalicionih partnera Demokratske stranke. Podsetimo, Tadić je izjavio da je „potrebno promeniti izborne zakone, zakone o registrovanju i finansiranju stranaka, kao i Ustav u nekim delovima kao što je deo koji definiše broj poslanika”, objavljuje Politika.

U Socijalističkoj partiji Srbije smatraju da Tadićevu izjavu „ne treba dočekati na nož”, ali da bi o tome bi trebalo da razgovaraju sve stranke – kako vladajuće, tako i one u opoziciji, budući da je za izmenu Ustava potrebna dvotrećinska većina poslanika Skupštine Srbije.

"Posle toga možemo razgovarati i o načinu izbora predsednika republike", kaže Željko Ivanji iz G17 plus. Tadićevi koalicioni partneri iz G17 plus se po svemu sudeći osećaju pogođeni izjavom predsednika Srbije o„ malim strankama koje postavljaju uslove za ulazak u vladu”.

"Naravno da ima puno problema koje je potrebno preispitati. Međutim, zašto bi samo broj poslanika i male stranke bili tema", kazao je Ivanji.

Potpredsednica Nove Srbije Dubravka Filipovski rekla je za Politiku da je "izjava predsednika Srbije, na kojoj su mu zamerili i njegovi koalicioni partneri, zapravo marketinški potez kojim pokušava da se skrene pažnja sa mnogo bitnijih problema”.

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Dragan Todorović takođe smatra da je Tadićev predlog marketinški trik i da je „očigledno da je DS u velikim problemima čim je ovakav predlog iznesen na videlo”.

"Ideja o manjem broju poslanika je korisna, ali nije realno da se ostvari u 2009. Moguće je napraviti većinu za promenu Ustava. Prihvatam uvođenje rezervnih poslanika", kaže za Novosti Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Narodne skupštine Srbije.

Dolazi američki potpredsednik

Američki potpredsednik Džozef Džo Bajden će u drugoj polovini ovog meseca doputovati u Beograd, Prištinu i Sarajevo. Bela kuća je juče zvanično potvrdila tu turneju, kojom nagoveštava povećavanje interesa za prostore bivše Jugoslavije, iako ih šefica diplomatije Hilari Klinton nije pomenula među spoljnopolitičkim prioritetima Vašingtona, prenosi Politika.

Biće to, ujedno, prva poseta visokog nivoa iz Amerike Srbiji, otkako je ona ponovo postala samostalna država, što je nesumnjivo važan događaj za njihove međusobne veze. Ali, već sažeto saopštenje o Bajdenovoj misiji nagoveštava da njome neće biti otklonjen glavni „kamen spoticanja”. A ono glasi: „Potpredsednik će 18. maja otputovati u jugoistočnu Evropu i posetiti Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i Kosovo. Sastaće se s političkim liderima sve tri zemlje, kao i sa američkim funkcionerima i vojnim osobljem stacioniranim u regionu. Detalji potpredsedničkog puta biće objavljeni kasnije”.

Sa tako malo reči tvrdo je potvrđen, zapravo, nastavak najvećeg spora na relaciji SAD – Balkan. Beograd se, izvesno, ne slaže s formulacijom po kojoj Bajden posećuje „tri zemlje”, jer je Kosovo i po srpskom i po međunarodnom pravu i dalje deo Srbije.

Kosovski Srbi Budimir Maslar, Milosav Stojković i Milijana Minić daju intervju
Asošiejted presu u kancelariji Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica
na Kosovu i Metohiji, u Beogradu. Brojni kosovski Srbi čiji su članovi porodica
nestali tokom sukoba na Kosovu 1998-99. godine, strahuju da su njihove najbliže
kidnapovali albanski ekstremisti zbog trgovine unutrašnjim organima (Fonet)

NATO i Rusija

Dvojica ruskih diplomata u sedištu Alijanse u Briselu proglašeni nepoželjnim osobama zbog sumnje da su povezani sa špijunažom. Jedan od njih je sin ruskog ambasadora u EU Vladimira Čižova. Moskva demantovala umešanost i najavila oštar odgovor, javlja Politika. Vasiliju Čižovu i Viktoru Korčakovu biće oduzeti akreditivi u centrali NATO-a u Briselu, gde su radili u misiji Rusije pri ovoj vojnoj organizaciji, zbog sumnje da su umešani u špijunažu. Iako u NATO ne žele ni rečju da komentarišu ovaj slučaj, jer ne komentarišu obaveštajna pitanja, nezvanično je procurilo da su ruske diplomate povezali sa slučajem Hermana Sima, bivšeg estonskog zvaničnika u tamošnjem ministarstvu odbrane, koji je zatvoren pod optužbom da je Rusima odavao vojne tajne.

Beleške Ratka Mladića u Hagu

Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je od suda da spisku dokaza protiv bivšeg šefa DB Jovice Stanišića i njegovog pomoćnika Franka Simatovića doda i beležnicu Ratka Mladića koju je on vodio tokom 1995. godine.
Zabeleške sa sastanka koji je održan 30. juna, navodi tužilaštvo, povezuju Stanišića sa paravojnim jedinicama iz Erduta i Đeletovaca, odnosno sa ”arkanovcima” i sa ”Škorpionima”, koje su ”direktno uključene u zločine koji se navode u ovom predmetu”.

Stanišić i Simatović pojaviće se u sudnici ponovo 12. maja, javljaju Novosti.

Bošnjačkom politikom vladaju Izetbegovići

Rođaci pokojnog predsednika BiH i dalje na ključnim političkim i javnim funkcijama. Alijin rođak Tihić predsednik, a sin Bakir potpredsednik SDA. Ćerke, zetovi, rođaci, takođe na funkcijama, piše u Novostima.

Bošnjačkom politikom i danas vlada dinastija pokojnog Alije Izetbegovića. Čim je došao na vlast 1990. godine, autor ”Islamske deklaracije”, zbog koje je 1984. godine osuđen na višegodišnju robiju, poručio je svojim stranačkim kolegama da ne biraju sposobne, nego poslušne. Odnos prema vlasti je pokazao svojim ličnim primerom i gotovo sve svoje rođake i prijatelje ”smestio” na vrhunske političke pozicije.

Dečak svedok zločina

Brano Vučetić (27), mladić koji je 14. decembra 1992. godine u napadu muslimanskih snaga na selo Bjelovac, ostao bez oca i brata, a zatim je 56 dana proveo u zatvoru u Srebrenici, ovih dana živi sa nadom da će zločince stići kakva-takva kazna. Tužilaštvo Bosne i Hercegovine pokrenulo je istragu protiv Nasera Orića, koga je Haški tribunal oslobodio komandne odgovornosti za stradanje oko 3.000 Srba iz Srebrenice i okoline. Sada Brano veruje da će ga bosanskohercegovački sud pozvati da svedoči o onome što je video i preživeo.
Imao je devet i po godina, kada su snage Nasera Orića napale njegovo selo. objavljuju Novosti.

Nema više partijskih prijatelja

"Otkako se pojavila izjava mog supruga kako se finansira DS, niko nam se od funkcionera stranke više nije javio. A pre toga sam komunicirala sa Pajtićem, Dušanom Petrovićem, Borisom Tadićem..." kaže u intervjuu za Pres Sanda Knežević, supruga Gorana Kneževića, uhapšenog funkcionera DS.

Bivši gradonačelnik i funkcioner DS Goran Knežević, koji se više od šest meseci nalazi u pritvoru kao optuženi vođa zrenjaninske „građevinske mafije", postao je „nezgodni svedok" DS-a! Njegova izjava da se stranka finansira nelegalno, da partijski funkcioneri uzimaju novac u kešu i drže ih u ličnim sefovima ozbiljno je urušila kredibilitet DS.

Knežević tvrdi i da je veliki deo od 236.000 evra, koliko je policija pronašla u dva sefa na njegovo ime, u stvari novac Demokratske stranke. S druge strane, funkcioneri DS ne žele zvanično da govore o ovom novcu, ali nezvanično svi od reda kažu da je Knežević sakupljao novac navodno za DS, a u stvari ga uzimao sa sebe!

Nejasno kako se povredio lider Nove Srbije

Novosti prenose kako na obroncima Jelice, na svom imanju, Velimir Ilić leči "rane" i puni baterije za povratak na političku scenu.
"Osećam se dobro, vratiću se u staru formu za mesec dana", kao da na početku razgovora, za Novosti, lider Nove Srbije Velimir Ilić želi da pošalje poruku optimizma svojim pristalicama, iako se već u njegovom govoru naslućuje da mu je zdravlje ozbiljno narušeno.
"Bila je to teška povreda. Dobio sam jak udarac u potiljak, a pao na čelo. Hematomi i na potiljku i na čelu. Pokidane su mi, čak, vene. Ozbiljna operacija. Sada mi pritisak varira, često sam malaksao. Oporavak traje od tri do šest meseci. "Dan D" je 19. maj, kada idem na kontrolni skener", sumirao je Velja gotovo u jednom dahu istoriju svoje bolesti.
Iako je objavljeno da je sam pao posle gubitka svesti, ne krije da sumnja da ga je u ćerkinom stanu u beogradskom naselju Višnjica neko sačekao u zasedi. I udario. Doktori i težina povrede daju mu argumente da sumnja u takav scenario. Udarac je bio, kaže, strahovit, tako da se ničega ne seća. Čudi ga što policija nije izvršila uviđaj, ali mu je sada bitnije da se oporavi i povrati energičnost, upornost, operativnost.

Ada Ciganlija – mesto likvidacije generala Draže

Dragoljub Draža Mihailović, komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini, likvidiran je na Adi Ciganliji, tvrdi svih sedam novih svedoka koji su se javili novoformiranoj Državnoj komisiji, objavljuje Pres. Oni se jedino ne slažu oko mesta na kome je Mihailović zakopan, kažu izvori ovog tabloida bliski istrazi.

Državnoj komisiji, koja treba da otkrije istinu o poslednjim trenucima četničkog komandanta, u proteklih nedelju dana javilo se sedmoro potpuno novih svedoka koji tvrde da imaju saznanja o poslednjim trenucima Dražinog života. Republičko javno tužilaštvo narednih dana će proveriti njihove navode, uključujući i ključnog svedoka iz Čačka, za koga se veruje da je lično ubio Dražu Mihailovića!

Političke likvidacije kao sudbina

Nastojanja Politike da se konačno, šezdeset i tri godine kasnije, ustanovi mesto pokopa Dragoljuba Draže Mihailovića, koji je u sudskom procesu bio osuđen na smrt streljanjem 1946, konačno će možda dati rezultate. Jedna od tajni novije srpske i jugoslovenske istorije bila bi razvejana, a time dosta istraživačke energije oslobođeno za rasplitanje nekih drugih, važnih nepoznanica iz naše dalje i bliže prošlosti.

Bez obzira na napore istorijske nauke da mukotrpno, na osnovu novih činjenica i saznanja, izgradi što istinitiju sliku o proteklim vremenima i događajima, u istorijskom sećanju naroda i predanju, često su oblikovane drugačije slike i predstave o određenim zbivanjima, što znatno doprinosi da pojedine tajne dugo traju, da određeni događaji u većoj ili manjoj meri budu mistifikovani.

U red takvih enigmi ulaze i mnogi atentati i politički motivisane likvidacije pojedinaca koji su se uzdigli iznad mnoštva i u određenom vremenu dali snažan lični pečat srpskoj istoriji. Na neki način, to je moguće prepoznati i u svakojakim tumačenjima atentata na Zorana Đinđića 2003. godine.

Uprkos svemu onome što su utvrdile istrage i pravosuđe, bez obzira na presude, u narodu a onda i u medijima, opstojava tvrdnja da će pozadina atentata na Zorana Đinđića i mnogi konci koji su doveli do tog tragičnog događaja ostati u tami, objavljuje Politika.

„Kad Srbi ručaju, ili večeraju, pored mesa s jelovnika moraju da pojedu bar jednog zemljaka”, rekao je Jovan Dučić osvetljavajući tragičnu dimenziju naše istorije.

Osnivački kongres novoformirane političke stranke Zajedno za Šumadiju u Kragujevcu

Ispovest Jelene Genčić

"Išla sam u oglednu sportsku gimnaziju na Senjaku. Tamo sam upoznala Milana Muškatirovića i skoro svi učenici su kasnije postali reprezentativci. Bila sam golman rukometne reprezentacije i tajno sam išla sa reketom ispod jakne da igram tenis u novoformiranom klubu Partizan na Kalemegdanu jer je narod i dalje mislio da smo reakcija", počinje ispovest za Blic Jelena Genčić, višestruka prvakinja države u tenisu i reprezentativka u rukometu, rediteljka na televiziji i prvi trener Novaka Đokovića.

"Moj deda Lazar Genčić studirao je medicinu u Beču, posle čega se vratio u domovinu i postao prvi srpski hirurg. Iz strahota Prvog svetskog rata izašao je kao priznati general Srpske vojske. Nikada nije razumeo ni prihvatio odluku njegovog sina, a mog oca Jovana da se 1920. godine u Beču oženi strankinjom Herminom. Pošto je diplomirao na muzičkom konzervatorijumu u Beču, on je prešao u katoličku veru i oženio se s mojom mamom Herminom. Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Đorđe Genčić, inače rođeni brat dede Lazara, nije hteo da prihvati toliku bruku u familiji, pa je nekoliko puta dopisima opstruirao trajni boravak mojih roditelja u Beogradu. Policija mamu sprovede do Beča, a tata sedne u prvi voz i odmah za njom. Oni nisu hteli da se razdvajaju, pa su se na neko vreme skrasili u udžerici u Zemunu."

Riznica manastira Mileševo

U okviru priprema za obeležavanje osam vekova postojanja manastira Mileševa, zadužbine kralja Vladislava Nemanjića, danas je otvorena riznica Mileševske eparhije, javlja Politika.

U riznici, u koju od danas mogu da uđu i građani, izložene su crkvene i umetničke starine, knjige i brojne rukotvorine, arheološke iskopine, kao i drugi predmeti iz crkava i manastira Mileševske eparhije.

Dan medija

U Srbiji će danas, prekidom rada u pet minuta do 12 sati, Udruženje novinara Srbije, Sindikat novinara Srbije, Nezavisno udruženje novinara Srbije i Granski sindikat medija „Nezavisnost” obeležiti 3. maj - Svetski dan slobode medija, prenosi Politika.

Ministri izbegavaju poziv na gej paradu

Niko od srpskih ministara i lidera vladajuće koalicije neće se odazvati pozivu organizatora gej parade da prisustvuju ovom događaju, koji će u Beogradu biti organizovan u vreme trajanja Univerzijade (od 1. do 12. jula 2009).

U skoro svim ministarstvima Presu je rečeno da ministri imaju „zakazane važne državne obaveze" i da nemaju vremena za gej paradu.

Popis kriminalnih grupa

Ministar policije Ivica Dačić izjavio je da u Srbiji postoji između 35 i 40 organizovanih kriminalnih grupa, javljaBlic.

„Postoji još između 300 i 400 bezbednosno interesantnih osoba koje se takođe prate“, rekao je Dačić. On je naveo da su neke od tih grupa organizovanog kriminala u fazi nestajanja i hapšenja, a da neke nove nastaju i da policija veoma ozbiljno radi na njihovom uništavanju.

Pucnjava medju policajcima

Policajac iz Bijelog Polja u Ulcinju teško ranio kolegu i ugostitelja pa ispalio sebi metak u slepoočnicu. Hici ispaljeni posle svađe u kafe baru "Merlin". Policajci nisu bili na dužnosti, objavljuju Novosti.

Na osnovu uviđaja, prikupljenih obaveštenja i drugih policijskih radnji, piše u saopštenju policije, sumnja se da su se D. Ć., S.Č. i B. D. posvađali u kafe baru "Merlin".
- Oni su nakon toga putničkim vozilom "folksvagen polo", vlasništvo D. Ć, otišli na Veliku plažu, gde su nastavili da se svađaju.
D. Ć. je potom, kako se sumnja, iz službenog pištolja marke "CZ 99", ispalio dva hica u B. D, koji su ga pogodili u predelu vrata i grudnog koša. On je ispalio i hitac u S.Č, koji ga je pogodio u leđa, a zatim pucao sebi u slepoočnicu - piše u saopštenju.

Djoković pobedio Federera

Novak ?oković pobedio je Švajcarca Rodžera Federera u polufinalu
Masters turnira u Rimu

Novak Đoković pobedio Rodžera Federera u polufinalu masters turnira u Rimu – 2:1. Kao i nedavno u Majamiju, Švajcarac dobio prvi set, a naš teniser napravio preokret, javljaju Novosti.

Počinje svetski teniski turnir u Beogradu

Direktor teniskog ATP turnira „Srbija Open” Goran Đoković ocenio je da je sve spremno za taj veliki sportski događaj, čiji je domaćin Beograd od 2. do 10. maja, javlja Politika.

Centralni teren na teniskom turniru Serbia Open u Beogradu

„Ponosni smo što će naša zemlja prvi put biti domaćin ATP turnira. Nadamo se zauvek, jer smo u proteklih 100 dana uložili mnogo truda da ispunimo sve kriterijume koje zahteva tako značajno takmičenje”, izjavio je Đoković gostujući u drugom Dnevniku RTS.

Stric našeg najboljeg tenisera Novaka Đokovića naveo je da će tereni na SRC Milan Gale Muškatirović kasnije biti korišćeni za potrebe Univerzijade, ali i svih poklonika tenisa.