POSETA KOJA ĆE PARALISATI ŽIVOT U BEOGRADU

Bajden će doneti srpskim vlastima poruke najmoćnije zemlje sveta, otvoriće novu epohu odnosa SAD i Srbije i potpuno će na jedan dan paralisati život u Beogradu. Gorivo bi u Srbiji za vikend moglo da poskupi u proseku za oko tri dinara po litru. Priliv kapitala u Srbiju u poslednjih šest meseci je ravan nuli, pa će iz deviznih rezervi morati da bude isplaćeno oko tri milijarde evra za pokrivanje platnog deficita.

Egipatski kreator Hani Al Beheri sa manekenkama posle promocije svoje kolekcije
na reviji mode u Rimu

Doneće srpskim vlastima poruke najmoćnije zemlje sveta, otvoriće novu epohu odnosa SAD i Srbije i potpuno će na jedan dan paralisati život u Beogradu! To su u najkraćem predviđanja oko posete potpredsednika SAD Džozefa Bajdena, piše u Novostima.


Potpredsednik SAD, Džozef Bajden, na vratima aviona u Sarajevu

Dolazak Bajdena u Beograd tretiran je na skali od važan do istorijski. Vlast je u utorak nijansirala političke poruke. Policija, specijalci, vojska i obaveštajci su u "uzbuni" spremali nezapamćene mere obezbeđenja. Opozicionari i neke nevladine organizacije protestovali su zbog posete. A građani su imali samo jedan plan: da se nekako prebace do posla i prežive vrućinu i saobraćajni kolaps...
Detaljan raspored Bajdenovog jednodnevnog gostovanja u srpskoj prestonici još se čuva kao neka vrsta - službene i vojne tajne. Zna se samo "grubi" protokol bez satnice i lokacija, a pojedinosti su više poznate u Vašingtonu nego u Beogradu.
Na internet-sajtu Bele kuće u utorak je objavljeno: potpredsenik Bajden sastaće se u Beogradu sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, premijerom Mirkom Cvetkovićem i ministrom odbrane Draganom Šutanovcem, a prisustvovaće i sednici Skupštine Srbije...
Slavica Đukić Dejanović, predsednica parlamenta, međutim nije obaveštena da će morati da ugosti drugog čoveka Amerike, objavljuje ovaj list.

Protest u Beogradu Narodnog pokreta Srbije "Srpska narodna odbrana" i
Konzervativne stranke Srbije povodom predstojeće posete potpredsednika
SAD Džozefa Bajdena (Joseph Biden) Srbiji

Iako prilikom ispraćaja potpredsednika Džozefa Bajdena na prostore bivše Jugoslavije ovde nije bilo vanrednih mera bezbednosti kao u mestima u kojima ga dočekuju, javlja dopisnik Politike iz Vašingtona, ipak je za danas predviđena vanredna, gotovo nezabeležena, koincidencija događaja – u Vašingtonu i Beogradu. Jer, dok predsednik Boris Tadić bude razgovarao s gostom, najvišeg američkog ranga u poseti Srbiji za poslednjih četvrt veka, u Beloj kući će njen novi šef Barak Obama primiti akreditivna pisma novog ambasadora Srbije Vladimira Petrovića.

Utisak je, za koji nema službene potvrde, da ta podudarnost nije slučajna. Njome se, reklo bi se, pojačava najava ovdašnjeg ovlašćenog „visokog zvaničnika” Obamine administracije, o čemu je Politika izvestila, da odnosi dve zemlje treba da se „resetuju” (što je izraz koji se upotrebljava za ponovni start kompjuterske komunikacije, naročito kad se u njoj ispostave problemi). Da bi se naglasilo ono do čega je ovdašnjim zvaničnicima stalo – da nastupa faza „novog definisanja” odnosa između Amerike i Srbije.

Najznačajniji zahtev koji Srbija može da iznese na sto pred potpredsednika SAD Džozefa Bajdena jeste da traži i dobije podršku da se ubrza njena integracija u EU, kažu za Blic eksperti za srpsko-američke odnose. Iako je javnost zaokupljena osluškivanjem signala iz Vašingtona šta će Bajden tražiti od predsednika Tadića i kakve mu poruke nosi, upućeni smatraju da ima mesta za srpski aktivan stav.

Jučerašnji protest, akcija "Nikad u NATO" Demokratske stranke Srbije (DSS),
Nove Srbije, Narodne partije, Srpskog sabora "Dveri" i Aktivnog centra,
u centru Beograda

Potpredsednik SAD Džozef Bajden će od Srbije zatražiti da učestvuje u stabilizaciji regiona, zauzvrat će ponuditi podršku u evroatlantskim integracijama, a njegov jednodnevni boravak u srpskoj prestonici označiće početak nove, konstruktivne faze u srpsko-američkim odnosima - u jednoj rečenici bi mogao da glasi rezime onoga što se očekuje od posete kakvu Bela kuća nije priredila Beogradu još od 1980. i dolaska tadašnjeg predsednika Džimija Kartera, posle smrti Josipa Broza Tita, objavljuje Danas.

U vreme posete Džozefa Bajdena Beogradu, danas i sutra, vojni „migovi" će blokirati nebo iznad Srbije, snajperisti će „pokrivati" sve pravce kojima se on bude kretao, biće zatvoreni autoput i ulice u centru prestonice, neće raditi kafići, javlja Pres.

Potpredsednik SAD Džozef Bajden stiže danas, u ranim jutarnjim časovima, u jednodnevnu posetu Srbiji. Bajdena će na aerodromu u Surčinu dočekati premijer Mirko Cvetković, a on će danas razgovarati sa predsednikom Borisom Tadićem, ministrom odbrane Draganom Šutanovcem i drugim najvišim državnim funkcionerima. Zbog Bajdenove posete u Srbiji je takoreći zavedeno vanredno stanje, a u organizaciju i obezbeđenje ove „posete na najvišem nivou" aktivno je uključeno oko 5.000 ljudi, dok je još toliko u pripravnosti, piše u ovom tabloidu.

Humanitarna izložba "The best of ELLE fashion" u Muzeju savremene umetnosti
Vojvodine u Novom Sadu

Poskupljuje gorivo

Gorivo bi u Srbiji za vikend moglo da poskupi u proseku za oko tri dinara po litru ukoliko ne bude većih oscilacija cena nafte na svetskim berzama, objavljuje Blic.
Konačni obračun biće urađen u sredu, a gorivo bi moglo da poskupi u noći između petka i subote. To će biti već treće poskupljenje naftnih derivata na domaćim pumpama u samo dve nedelje. Tako bi benzin po novom cenovniku trebalo da košta 96,80 dinara, a dizel D2 83,80 dinara po litru.

Gorivo u Srbiji poskupeće do septembra za čak osam dinara po litru u odnosu na sadašnju cenu, saznaje Pres! Već od subote gorivo će na pumpama biti skuplje za tri dinara, a zbog rasta cene sirove nafte na svetskom tržištu do kraja leta se očekuje poskupljenje za još pet dinara. Prema toj prognozi, litar bezolovnog benzina u septembru će koštati 102, a evrodizela 95 dinara!

Francuski farmeri prosipaju mleko tokom protesta zbog niskih cena

Dobitak ili gubitak?

Revizorski izveštaj o poslovanju NIS-a za 2008. godinu trebalo bi da bude predočen Upravnom odboru kompanije 29. maja, saznaje Politika. Iako će se, najverovatnije, revizorski izveštaj poklopiti s onim što je „Gaspromnjeft” već predočio – da je prošla godina završena s gubitkom od oko 3,8 milijardi dinara ili 40 miliona evra, srpska strana ostaje pri svom – NIS je poslovao pozitivno iostvario je dobit od oko 2,3 milijarde dinara.

Ukoliko, međutim, srpska strana bude morala da prizna negativan izveštaj revizorske kuće KPMG, koju je angažovao bivši menadžment NIS-a, postavlja se pitanje kako će država i većinski vlasnik „Gaspromnjeft” dogovoriti eventualno „peglanje” minusa.

Stečaj kao lek za dugove?

U Srbiji su trenutno blokirani računi 60.334 firme i preduzetnika, a svake dve nedelje u blokadi se nađe 500 novih. To pokazuju najnoviji podaci Narodne banke Srbije, objavljuju Novosti. Povećao se i iznos blokade, za oko 22 milijarde dinara, i trenutno iznosi 255,3 milijarde dinara. Ako se nastavi ovakvim tempom, a svi su izgledi da hoće, kraj godine dočekaćemo sa više od 12.000 novoblokiranih firmi i preduzetnika. Sve veća dugovanja ne daju nadu ni da će država uspeti da namakne namete kojima, od firmi i preduzetnika, puni budžet. Privrednici najviše duguju baš državi. Čak 75 odsto ukupno blokiranih firmi i preduzetnika ne mogu legalno da rade zato što nisu izmirili svoje obaveze prema budžetu.

Sve više se kao o najprihvatljivijem modelu govori o stečajevima. Jer, polovina svih blokiranih firmi u takvom statusu nalazi se više od dve godine. Stručnjaci veruju da bi kod ovih preduzeća i preduzetnika valjalo pokrenuti proces likvidacije. To se, međutim, uglavnom ne radi, jer je u najvećem broju slučajeva likvidacioni postupak skuplji od dugova zbog kojih je firma u blokadi. Novi zakon o stečaju, koji bi već narednog meseca mogao da se nađe u proceduri usvajanja, predviđa značajno jeftiniju likvidaciju preduzeća. To će, prema mišljenju stručnjaka, doneti veće interesovanje poverioca, pa i države da se pokreće stečaj.

Pregovori o smanjenju atomskih bombi

U utorak su u Moskvi Rusija i SAD započele pregovore o sporazumu o ograničavanju ofanzivnog strateškog naoružanja START 1, koji ističe 5. decembra ove godine, objavljuju Novosti. Da li će predsednici Rusije i SAD početkom jula na samitu u Moskvi najaviti svojim narodima, ali i celom svetu, da će do kraja godine potpisati dogovor o značajnom smanjenju atomskih glava i raketa, zavisi od toga hoće li Vašington odustati od razmeštanja protivraketnog štita u Poljskoj i Češkoj. Rusija insistira da se o tom pitanju do julskog samita izjasni rukovodstvo u Vašingtonu. Ako Moskva bude zadovoljna odgovorom, eksperti će se lako sporazumeti oko toga hoće li se Rusija i SAD dogovoriti da se broj atomskih glava smanji na 1.500 ili 1.300.

Zaštićeno obezbeđenje bolnice u Atini pošto je u Grčkoj registrovan prvi slučaj
inficiranja virusom H1N1 kod jednog studenta (19) po povratku iz SAD

Južni tok – prioritet EU?

Ruski Gasprom namerava da uskoro podnese zahtev da se projekat gasovoda Južni tok uključi u spisak prioritetnih projekata Evropske unije, izjavio je danas zamenik šefa upravnog odbora te kompanije Aleksandar Medvedev. Medvedev je za Eho Moskve izjavio da Gasprom "ne vidi neophodnu podršku" za taj projekat i da "ne vidi osnove zašto bi on bio odbijen", piše u Blicu. Govoreći o projektu Nabuko, on je rekao da Nabuko "nema strukturu i nije rešena uloga tranzitnih zemalja". Medvedev je izrazio čuđenje zašto je upravo taj projekt dobio podršku evropskih država.

Ratni zločinac pod zaštitom Bosne i Hercegovine

Osuđenik na desetogodišnju kaznu zatvora zbog ratnog zločina Branimir Glavaš koji je pobegao iz Hrvatske u Bosnu i Hercegovinu dobio je ličnu kartu te države, postao građanin Ljubuškog gde namerava da kupi kuću, prenosi zagrebački „Večernji list”.

Glavaš je podigao ličnu kartu u policiji u Ljubuškome, navodi list i dodaje da on smatra da više nema mogućnosti da bude izručen Hrvatskoj, objavljuje Politika.

„Od sada je i zvanično potvrđeno moje državljanstvo. Uklonjene su sve sumnje u ispravnost dokumenata na osnovu kojih sam dobio državljanstvo BiH”, rekao je Glavaš.

Sukob policije i studenata tokom demonstracija u Torinu uoči samita G8

JNA nije započela rat u Sloveniji

Senzacionalan diplomski rad „Tužilačka i sudska praksa u Republici Sloveniji po pitanju kršenja međunarodnog prava u oružanim sukobima 1991” autora Marka Prešerna iz Ljubljane, koji otkriva da nije JNA već Teritorijalna odbrana (TO) započela rat u Sloveniji juna 1991, ostavlja ravnodušnim ovdašnje mejnstrim medije i političare. Zanimljivo je da je pionirsku ulogu u predstavljanju Prešernovog istraživanja javnosti odigrao Radio ognjište, glasilo Katoličke crkve.

Rezultati prvog istraživanje na temu kršenja međunarodnog prava u oružanim sukobima TO sa JNA pre bezmalo 18 godina izazivaju nezadovoljstvo i animozitet među veteranima rata za Sloveniju, saznaje Politika. Simon Korez, portparol Ministarstva odbrane, priznaje da je čuo za Prešernovo otkriće, ali upozorava da se ministarstvo „ne bavi novim vrednovanjem istorije već to prepušta stručnjacima”, jer „Slovenačka vojska je sada deo NATO-a i okrenuta budućnosti, a ne prošlosti”, pa „ne želi da polemiše”. Lično se čudi da je neko tako nešto napisao, jer je sam bio aktivan u slovenačkim jedinicama 1991, učestvovao je u događajima u Pekrama kod Maribora i „zna šta je istina”.

Manji uticaj banaka na kurs evra

Narodna banka Srbije odlučila je da ponudi bankama milijardu evra za trgovinu na međubankarskom deviznom tržištu (takozvane svop transkacije). To znači da banke koje imaju potrebu da menjaju dinare u evre i obrnuto, to mogu da čine u određenom roku, po određenoj ceni, a da se zatim vrate u pređašnju valutu, piše u Novostima.
"Ono što je pozitivno u ovoj meri je da se kupovina naročito većih količina deviza, koje banke uzimaju za svoje i potrebe klijenata radi plaćanja kredita prema inostranstvu, neće osetiti u skoku evra", kaže Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. "To se dosad često događalo, jer je naše tržište deviza „plitko“, odnosno vrlo je mali promet, pa se svaka značajnija kupovina ili prodaja oseti. Loše bi bilo da banke ove devizne transkacije, koje dosad nisu postojale u Srbiji, iskoriste dugotrajno, odnosno da tako pokrivaju svoju lošu likvidnost."

Nema stranih ulaganja u Srbiju

Priliv kapitala u Srbiju u poslednjih šest meseci je ravan nuli, pa će iz deviznih rezervi morati da bude isplaćeno oko tri milijarde evra za pokrivanje platnog deficita, upozorio je juče guverner Narodne banke Radovan Jelašić, piše u Presu. On je istakao da je Srbija ranije koristila priliv deviza za pokrivanje plaćanja ka inostranstvu, ali da to više nije moguće, jer za prethodnih pola godine kroz investicije u našu zemlju nije došao nijedan evro!

Jelašić kaže da su od početka krize u Srbiji, oktobra prošle godine, devizne rezerve NBS glavni izvor za pokrivanje tekućeg platnog deficita, odnosno spoljnotrgovinske razmene i plaćanja po osnovu kredita.

Nemačka "pravi problem" oko ukidanja viza

U Nemačkoj strahuju da će, bez stroge provere identiteta prilikom izdavanja novih srpskih biometrijskih pasoša, kosovski Albanci, koji su u ovoj zemlji označeni kao najveći kriminalci, moći bez problema da putuju u EU.
Glavni problem oko stavljanja Srbije na belu šengen listu pravi Nemačka, odnosno nemačka policija, koja se protivi viznoj liberalizaciji, s obzirom na to da su u toj zemlji Albanci sa Kosova označeni kao glavni kriminalci, saznaje Borba. Predstavnicima nemačke policije i ministarstva inostranih poslova je jasno da Srbija neće priznati Kosovo i da će, u skladu sa proklamovanom državnom politikom, izdavati pasoše i kosovskim Albancima i tu je nastala glavna teškoća, rekao je „Borbi" dobro obavešteni izvor iz Vlade Srbije.

Tenderi za strance

Ministar rudarstva i energetike Srbije Petar Škundrić upozorio je nadležne da ne raspisuju tendere koji se diskriminatorski odnose prema srpskim preduzećima, prenosi Politika.

„Nama se dešavalo da često u tenderima imamo zahteve koje domaće firme po prirodi stvari ne mogu da ostvare pa čak i da su konzorcijumi”, rekao je Škundrić koji u Vrnjačkoj Banji prisustvuje radnom sastanku o gasifikaciji sa predstavnicima Srbijagasa i gradova i opština u Srbiji.

Pobuna u Nišu zbog gasovoda

Predstavnici svih opozicionih stranaka u Nišu juče su zahtevali zakazivanje hitne vanredne sednice Skupštine grada zbog najave da će trasa gasovoda Južni tok kroz Srbiju zaobići ovaj grad, koji je u prethodne tri godine označen kao čvorište gasovoda, javlja Danas. Predstavnici SRS, DSS, LDP i NS osudili su taj potez, nazivajući ga i „bestidnom odlukom vojvođanskih i beogradskih lobista“.

"Nije loše prodati deo Telekoma"

Jasna Matić, ministarka telekomunikacija, govori za Novosti o elektronskim sednicama, prodaji "Telekoma", rekonstrukciji Vlade: "Nadam se ukidanju takse na impulse. Tri nove licence za operatere. Prodaja dela "Telekoma" ne bi bila loša stvar."

Ekološki teror u Indjiji

Građani Inđije i predstavnici ekoloških organizacija suočeni su sa opasnošću od dugoročnog trovanja 100.000 ljudi zbog ispuštanja olova u Dunav iz nedozvoljeno izgrađene fabrike za preradu akumulatora u Inđiji, saopštila je Skupština Ekološkog pokreta Srbije. U saopštenju se navodi da građanima Inđije preti ekološki teror, javlja Politika. Predsednik Skupštine Ekološkog pokreta Srbije Nikola Aleksić podsetio je da je glavni vodoprivredni inspektor koji se protivio izgradnji fabrike, smenjen a da se opštinska direkcija za urbanizam, koja je bila prepreka urbanističko-administrativnim mahinacijama - ukida.

Fakulteti sa "sigurnim" diplomama

Zašto je otvaranje privatnih fakulteta postao najunosniji biznis u Srbiji, pitaju se Novosti. Od 14 univerziteta, sedam privatnih. Uskoro još četiri. Novootvorene visokoškolske ustanove su uglavnom u privatnom vlasništvu.

Kako privatni univerziteti i fakulteti niču kao pečurke posle kiše, poznavaoci prilika u ovoj oblasti tvrde da se radi o više nego unosnom biznisu koji donosi astronomske zarade. Da je reč o dobrom poslu govori i činjenica da sve veći broj profesora napušta državne fakultete i odlazi kod privatnika, jer su plate tamo nekoliko puta veće.
U isto vreme veliki broj državnih fakulteta nema novca ni za akreditaciju, pa ne malom broju preti da ove godine ostanu bez nove generacije brucoša. Pri tom, i država ide naruku privatnicima koje ne opterećuje kao i državne fakultete, od kojih uzima 40 odsto sredstava zarađenih sopstvenim radom.
Sve su glasnije priče da je za jedan dobar broj privatnih fakulteta dovoljno samo

platiti školarinu (na većini i oko 5.000 evra po godini) i onda je diploma sigurna. Tvrdi se da je glavna zarada osnivača, a ne kvalitet nastave i znanje koje bi studenti trebalo da steknu.

Rektori privatnih univerziteta tvrde, medjutim, da osnivanje fakulteta nije dobar biznis.

Sladoledi sa lažnim obećanjima

Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) pozvala je danas potrošače na bojkot „Frikom” sladoleda zbog, kako se navodi, „prevarne i obmanjujuće marketinške kampanje u kojoj se potrošači pozivaju da kupuju te sladolede da bi učestvovali u nagradnoj igri, koja zapravo nije ni počela”, što u „Frikomu” demantuju. U saopštenju NOPS-a se ističe da se još uvek prodaju sladoledi sa štapićima koji su bili validni u prošlogodišnjoj nagradnoj igri „Frikoma” i koji ne važe u najavljenoj nagradnoj igri, javlja Politika.

Pogibija zbog piva

Keramičar Slavomir Jugović (42) je ubijen, dok su još četiri osobe lakše i teže povređene u pucnjavi koja se u utorak oko 1.30 dogodila u Ulici Rada Kondića 21d u naselju Mali Mokri Lug. Na njega su na samo desetak metara od kuće u kojoj je živeo pucala trojica napadača, javljaju Novosti.
Ispaljeno je nekoliko hitaca od kojih je jedan pogodio Jugovića u stomak, dok su drugi ranili Zlatomira Rančića (39), Zorana Ninčića (52) i Željka Pljevaljčića (42). Svi su prevezeni u Urgentni centar, ali je Jugović zbog ustrelne rane stomaka ubrzo preminuo na operacionom stolu.
Policija je u utorak privela Slađana Stojanovića (44) i Nebojšu Ivkovića (29), zvanog Amerikanac, zbog sumnje da su umešani u ovaj zločin. Inspektori tragaju za trećim napadačem, koji je identifikovan.
Zločinu je prethodila svađa Jugovića i njegovih drugara u restoranu "Čigra" u Bulevaru kralja Aleksandra 564, čiji je vlasnik Stojanović. Navodno, nestalo je hladnog piva, što je iznerviralo radnike, pa su se sukobili sa osobljem lokala.

Ubistvo zbog 300 evra

Stojan Stolić (51) iz Kragujevca ubio je poznanika Gradimira Vlaškovića (52) zbog duga od 300 evra! Ubica, koji se bavio zelenašenjem, ispalio je dužniku Vlaškoviću četiri metka u leđa i pobegao. Nesrećni čovek preminuo je na licu mesta, dok se Stojan kasnije predao policiji, javlja Pres.

Komšije i poznanici Stojana Stolića rekli su da se on izdržava skupljajući staro gvožđe, ali i da pozajmljuje novac za zelenaške kamate.

Košarkaški plej-of

Trener košarkaša Crvene zvezde Svetislav Pešić kaže da ne može da obeća trijumf svog tima protiv Partizana u četvrtom meču finala plej-ofa i ulazak u majstoricu, ali garantuje borbenu i požrtvovanu igru kao i na prethodnim duelima. Pešić je naglasio da Zvezda nema dovoljno iskustva i kvaliteta da se odupre večitom rivalu, ali ističe da želja i entuzijazam mogu da donesu prevagu.

Aktuelni šampion Partizan vodi sa 2:1 u seriji, a četvrti duel dva najpopularnija srpska kluba je na programu u četvrtak od 17.30 sati, kada će domaćin biti Zvezda, objavljuje Pres.

Partizanova škola

Fudbalski klub Partizan je, bez sumnje, jedan od naših najboljih sportskih brendova, čemu znatno doprinose odlični uslovi u njegovom Sportskom centru, kao i stručan rad Omladinske škole koja je iznedrila nekoliko vanserijskih talenata, piše u Politici. Imajući u vidu to da su iz Partizana za poslednje dve godine u beli fudbalski svet otišli Smiljanić (3,5 miliona evra, Espanjol), Gulan (2,5 miliona, Fiorentina – sada Minhen 1860), Jovetić (osam miliona, Fiorentina), Ljajić (14 miliona, Mančester junajted), Radovanović (800.000 evra, Atalanta), Drinčić (500.000 evra, Amkar) dolazi se do podatka da je Škola „dala” klubu oko 30 miliona evra. Naravno, nisu sve pare legle na račun „crno-belih”.

Ko će upravljati Zvezdom

Radna grupa sastavljena od svih klupskih struktura predložiće vanrednoj Skupštini formiranje prelaznog organa od pet članova koji će od 26. maja rukovoditi Crvenom zvezdom. Njegov sastav biće utvrđen u četvrtak, a do ovog rešenja se došlo zbog toga što do utorka nije stigao nijedan predlog za novog predsednika, javlja Blic.

Međutim, Vladan Lukić kaže da je tu reč o još jednoj podvali:
"Kozić je falsifikovao saopštenje, koje je navodno izdala Radna grupa, prema kome će se od Skupštine tražiti da Crvenom zvezdom upravlja petočlano privremeno telo, a takođe je i slagao druge članove Radne grupe da za ovaj predlog ima moju saglasnost. U tom trenutku ja sam bio na sastanku sa ministarkom omladine i sporta Snežanom Samardžić-Marković. Kozić je na svoju ruku objavio saopštenje kako bi obmanuo javnost i sprečio da Zvezda dobije predsednika i legalno rukovodstvo. Sve ovo radi kako bi još neko vreme ostao u klubu i vratio dugove svojim sponzorima, koji su ga i doveli, a koji su upropastili Zvezdu", rekao je Lukić za B92.